K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1


 SOCIJALNA REHABILITACIJA INVALID-



Yüklə 0,67 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə4/8
tarix05.05.2017
ölçüsü0,67 Mb.
#16758
1   2   3   4   5   6   7   8

18. SOCIJALNA REHABILITACIJA INVALID-

NIH STARIH DIJABETICARA

Markovic A, Nedeljkovic TI

1

Centar za socijalni rad 2Solidarnost2 Kragujevac

2

KC" Kragujevac " Kragujevac

Pojam invalidnosti bitno se razlikuje od pojma

bolesti, mada me|u njima ima i zajedni~kog. Jedna od

istaknutih klasifikacija invalidnosti jeste i Kessler-ova

podela invalidnosti, me|u kojima je i jedna od glavnih

grupa, grupa internisti~kih invalida, u okviru koje se

nalaze i: invalidi sa bolestima srca i krvnih sudova, sa

aterosklerozom, sa dijabetesom, sa raznim kombinaci-

jama ovih bolesti i mnoge druge. U odnosu na uzrast

posebno se izdvajaju dve kategorije: ratni vojni invalidi

(RVI) i gerijatrijski invalidi (invalidne stare osobe).

Dakle, u kombinaciji diabetes mellitus i starost, uz

invaliditet, ~ini se da rehabilitacija, a naro~ito socijalna

mo`e imati svoje zna~ajne specifi~nosti u odnosu na

ostale oblike rehabilitacija.

Prema Greenblat-u u osnovna podru~ja rehabil-

itacije spadaju: fizikalna, psiholo{ka, porodi~na, soci-

jalna, rekreaciona, edukaciona i profesionalna rehabil-

itacija, ali ve}ina autora prihvata podelu na tri osnovne

kategorije rehabilitacije: medicinsku, socijalnu i profe-

sionalnu. Socijalna rehabilitacija zna~i osposobljavanje

povre|enog ili obolelog, pa tako i invalidnog starog

dijabeti~ara za povratak u i aktivno uklju~ivanje u {iru

i u`u zdravstvenu zajednicu. Upotreba hemijsko-far-

maceutskih preparata predstavlja bazu medicinske

rehabilitacije u somatskoj medicini, pa tako i kod star-

ih dijabeti~ara. Razvoj biohemije i farmakologije

doprineo je velikim ostvarenjima na polju proizvodnje

novih lekova sa sve {irom i efikasnijom primenom u

le~enju bolesti, a naro~ito kod dijabetesa, ali bez

primene i metoda socijalne rehabilitacije nema

stvarnog napretka u ovoj oblasti, tim pre pre {to su

dijabeti~ari, a naro~ito invalidni stari dijabeti~ari ~esto

socijalno i psihi~ki izmenjene li~nosti.

ZAKLJU^AK. Iz svih ovih razloga u zaklju~ku

ovog rada isti~emo zna~aj primene metoda socijalne

rehabilitacije kod starih dijabeti~ara sa invaliditetom.

Klju~ne re~i:

dijabetes, starost, invaliditet, reha-

bilitacija

19. LABORATORIJSKI NALAZI U DIFEREN-

CIJALNOJ

DIJAGNOZI

ATEROSKLE-

ROTSKE MIOKARDIOPATIJE

Nedeljkovic TI

KC "Kragujevac" Kragujevac

UVOD. U pacijenata sa aterosklerotskom

miokardiopatijom (AM) klini~ki, laboratorijski i pato-

lo{ki nalazi zna~ajno se razlikuju u odnosu na starost.

CILJ RADA. bio je da statisti~ki potvrdi ove

pretpostavke.

MATERIJAL I METOD. Ispitano je 157 pacije-

nata sa AM, koji su podeljeni na presenilnu grupu (50-

65 godina starosti) koju je sa~injavao 79 bolesnik

(50.3%) i senilnu grupu (stariji od 65 godina) sa 78

bolesnika (49.7 %). U svih pacijenata sa AM izvr{ena

su klini~ka, laboratorijska, EKG, patolo{ka i druga

ispitivanja.

REZULTATI. U presenilnoj grupi pronadjeni su

ishemi~ni bol u 53 bolesnika (67%), hiperholes-

terolemija u 55 bolesnika (70%) i infarkt miokarda kao

uzrok smrti u 50 bolesnika (63%), dok su u senilnoj

grupi pronadjeni disritmi~ni simptomi u 58 (74%),

hipoproteinemija u 61 (78%) i kardijalna dekompen-

zacija kao uzrok smrti u 58 bolesnika (74%).

jem su ve}inom oni koji su ~uli za ADHD, dok ispi-

tanici sa sela i oni sa ni`im obrazovanjem ~ine ve}inu

onih koji nikada nisu ~uli za ADHD. Me|u ispitanici-

ma koji su ~uli za ADHD ve}ina ( 59%) veruje da se

radi o pravom poreme}aju zdravlja. Dok 53% njih sma-

tra da se ADHD le~i i medikamentozno i savetovan-

jem, gde opet tu ve}inu ~ine `ene i ispitanici sa vi{im i

visokim obrazovanjem. Me|u ispitanicima je 12%

zdravstvenih radnika, od kojih 21% njih nikada nije

~ulo za ADHD, a od onih koji su ~uli 23% misli da se

uop{te ne radi o pravoj bolesti.

ZAKLJU^AK. Op{ta populacija je lo{e

informisana o ADHD, ~ak i veliki broj onih koji znaju

za ADHD ne misli da se radi o ozbiljnom psihi~kom

poreme}aju ve} o modernom nazivu za razma`eno

dete. U budu}nost je potrebno ulo`iti dosta napora i

vremena da bi se popravilo znanje i unapredili stavovi

o ovom prili~no ~estom poreme}aju kod dece. Jer

ADHD je prepoznato i priznato oboljenje koje

ozbiljno naru{ava kvalitet `ivot obolelog deteta, kao i

njegove porodice i koje zahteva le~enje.

Klju~ne re~i:

Hiperkinetski sindrom sa

poreme}ajem, ADHD, stavovi javnosti

20

MEDICINA U TRE]EM @IVOTNOM DOBU



XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

ZAKLJU^AK. U zaklju~ku, isti~e se da, iako se

prava granica izmedju godina ne mo`e ta~no definisati

izmedju starosnih grupa ipak, ovi nalazi mogu biti od

zna~aja u dijagnozi, diferencijalnoj dijagnozi i prognozi

AM.


Klju~ne re~i:

laboratorijski nalazi, diferencijalna

dijagnoza, aterosklerotska miokardiopatija

20. ULTRASONOGRAFIJA

HEPATOBILI-

JARNOG TRAKTA U STARIH

\uric B

1

, Nedeljkovic TI

2

, Krstic M

3

, Tomic D

3

,

Jankovic G

3

1

Dom zdravlja Mladenovac

2

KC"Kragujevac" Kragujevac

3

KC Srbije, Medicinski fakultet Beograd

UVOD. oboljenja hepatobilijarnog trakta su

veoma ~esta kod osoba starije `ivotne dobi.

MATERIJAL I METOD. Hepatobilijarni trakt

(HBT) je izu~avan ultrasonografski (USG) kod 25

pacijenata (11%), od 222 iz Doma penzionera u

Mladenovcu, od ~ega je samo 3 bilo mu{kog pola (12

%), dok je `ena bilo 22 (88 %). Pacijenti su bili

prose~ne starosti 73 2 godine.

REZULTATI. Naj~e{}e dijagnoze su bile

ptoti~na, presavijena holecista (bez konkremenata) u 6

pacijenata (24%) i to kod 1 mu{karca i 5 `ena, i kalku-

loza holeciste u 6 pacijentkinja (24%) {to zajedno ~ini

gotovo polovinu pacijenata (48%).

ZAKLJU^AK. S obzirom na neinvazivnost

metode i portabilnost aparata preporu~uje se rutinsko

uvo|enje USG u dijagnostici bolesti u gerijatrijskih

pacijenata u Domovima penzionera odnosno

Gerontolo{kim Centrima.

Klju~ne re~i:

stari, ultrasonografija, hepatobili-

jarni trakt

21. RETKE SEPTI^KE KOMPLIKACIJE NAKON

LAPAROSKOPSKE HOLECISTEKTOMIJE

- PRIKAZ SLU^AJA

Pejovi}, T

Zdravstveni centar "M. Katani}", Gornji Milanovac

U radu je prikazana retka septi~ka komplikacija

nakon laparoskopske holecistektomije u vidu sub-

freni~nog apscesa uzrokovanog stranim telom.

Sedamdesetpetogodi{nja pacijentkinja primljena

je na Hirur{ko odeljenje Z.C. Gornji Milanovac zbog

bolova ispod desnog rebarnog luka, otoka u istoj regiji

kao i povi{ene telesne temperature pet godina nakon

laparoskopske holecistektomije. Nakon standardne

klini~ke obrade, dopunska dijagnostika u vidu CT-a

otkrila je desni subfreni~ni apsces koji se {irio u pred-

nji trbu{ni zid. Gnojna kolekcija je evakuisana kroz

desnu subkostalnu minilaparotomiju uz ekstraperi-

tonealni pristup. Evakuisano je 1300 ml sadr`aja.

Nakon potpune eksploracije apscesne {upljine na|en

je i uzrok supuracije - strano telo (gaza 10x5 cm).

Apscesna {upljina je drenirana i u postoperativnom

periodu


svakodnevno

ispirana


antisepti~kim

rastvorima do potpune obliteracije. Drenovi su

odstranjeni dve nedelje nakon operacije, a nakon radi-

ografske kontrole. Dva meseca kasnije kontrolni CT

abdomena je pokazao potpuno zatvaranje apscesne

{upljine. Pacijentkinja je danas bez ikakvih simptoma

kao posledica prethodnih hirur{kih zahvata.

ZAKLJU^AK. Laparoskopska holecistektomija

predstavlja zlatni standard u re{avanju simptomatske

kalkuloze naro~ito kod bolesnika u tre}em `ivotnom

dobu. Retke i te{ke septi~ke komplikacije kod takvih

pacijenata mogu se uspe{no re{iti primenom dostupnih

dijagnosti~kih procedura i izborom adekvatne hirur{ke

procedure.



Klju~ne re~i:

subfreni~ni apsces, laparoskopska

holecistektomija, strano telo

22. CATARACTA

SENILE

NUCLEARIS-

PRIKAZ SLU^AJA

Kraus N

1

, Vuleta V

1

, [arenac T

2

, Nedeljkovic TI

2

1

Dom zdravalja Novi Beograd

2

KC "Kragujevac" Kragujevac

Katarakte se dele na stacionarne i progredi-

jentne. U progredijentne katarakte spada senilna

katarakta, koja se deli na nuklearnu i kortikalnu (pred-

nja i zadnja). Vi{e razli~itih faktora u~estvuje u

etiopatogenezi katarakti: nasle|e, embriopatija,

starost, povrede i druge op{te i o~ne bolesti, ali su i

pored mnogih izu~avanja i danas ~esto nepoznati.

Kada je u pitanju nuklearna katarakta postoji pret-

postavka da se radi o poreme}ajima u ishrani ili o

pluriglandularnim poreme}ajima. Bolesnici se `ale da

naro~ito slabo vide kada je dan sun~an, a bolje kada je

obla~no ili u sumrak, {to je u vezi s tim {to je zenica

uzana pri jakom osvetljenju. Kod ovog oblika ~est je

slu~aj da jedro ima braonkast, pa ~ak i crnkast odsjaj,

zbog ~ega ima naziv cataracta brunescens ili cataracta

nigra.

Ovaj rad predstavlja prikaz slu~aja sa nuk-



learnom senilnom kataraktom.

Klju~ne re~i:

katarakta, senilnost, prikaz slu~aja

21


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

23. SERUMSKI HEMOGLOBIN U STARIH

ULKUSNIH BOLESNIKA

Nedeljkovic TI

1

, Jakovljevic V

1,2

, Novokmet S

3

1

KC "Kragujevac" Kragujevac

2

Medicinski fakultet Kragujevac

3

Medicinski fakultet, Odsek: Farmacija, Kragujevac

UVOD. Ulkusna bolest u starih bolesnika

(UBSB) ima hroni~ni karakter. Krvarenje je veoma

~esto kod akutnog ulkusa. Ove ~injenice ukazuju da je

UBSB specijalno poglavlje u slu~ajevima sa krvarenji-

ma. U toku krvarenja broj eritrocita i hemoglobin

(Hgb) opadaju, ali sporije od ostalih parametara. S

druge strane, malo je studija o ulozi i zna~aju Hgb kod

UBSB.

CILJ. na{eg istra`ivanja bio je da ispita ulogu



Hgb u dijagnozi UBSB.

MATERIJAL I METODE. Hgb, je odre|ivan

Drabkin-ovom metodom (referentne vrednosti l39-163

g/l). Ispitivali smo 37 (17%) bolesnika od 222 u Domu

penzionera u Mladenovcu. Svi pacijenti su bili podel-

jeni u 4 grupe: `eluda~ni ulkus `ena (@U@), `eluda~ni

ulkus

mu{karaca



(@UM),

duodenalnu

ulkus

mu{karaca (DUM) i duodenalni ulkus `ena (DU@).



Kod 34 UBSB (92%) odre|ivan je nivo Hgb.

REZULTATI. Zabele`ili smo ne{to ni`e vred-

nosti Hgb (133 g/l) kod 21 (62%) UBSB. 9 (26 %) je

imalo normalne vrednosti, a 4 (12 %) visoke vrednosti.

Samo kod DU@ su zabele`ene normalne vrednosti:

155 g/l, dok su kod drugih bile ni`e: kod @UM 134 g/l,

kod @U@ 133 g/l i najni`e kod DUM 123 g/l. Situacija

je jo{ drasti~nija kod akutnih i aktivnih hroni~nih obli-

ka. Vrednosti opadaju na 118 g/l (@U@), 98.6 g/l

(@UM), 100 g/l (DUM), i generalno 105 g/l.

ZAKLJU^AK. U na{oj studiji, diskutuje se

uloga i zna~aj Hgb u dijagnozi, diferencijalnoj dijag-

nozi i prognozi UBSB.

Klju~ne re~i:

hemoglobin, stari, ulkusni bolesnici



24. LABORATORIJSKI NALAZI U DIFEREN-

CIJALNOJ

DIJAGNOZI

ATEROSKLE-

ROTSKE MIOKARDIOPATIJE

Nedeljkovic TI

KC "Kragujevac Kragujevac

UVOD. U pacijenata sa aterosklerotskom

miokardiopatijom (AM) klini~ki, laboratorijski i pato-

lo{ki nalazi zna~ajno se razlikuju u odnosu na starost.

CILJ. rada bio je da statisti~ki potvrdi ove pret-

postavke.

MATERIJAL I METODE. Ispitano je 157 paci-

jenata sa AM, koji su podeljeni na presenilnu grupu

(50-65 godina starosti) koju je sa~injavao 79 bolesnik

(50.3%) i senilnu grupu (stariji od 65 godina) sa 78

bolesnika (49.7 %). U svih pacijenata sa AM izvr{ena

su klini~ka, laboratorijska, EKG, patolo{ka i druga

ispitivanja.

REZULTATI. U presenilnoj grupi prona|eni su

ishemi~ni bol u 53 bolesnika (67%), hiperholes-

terolemija u 55 bolesnika (70%) i infarkt miokarda kao

uzrok smrti u 50 bolesnika (63%), dok su u senilnoj

grupi prona|eni disritmi~ni simptomi u 58 (74%),

hipoproteinemija u 61 (78%) i kardijalna dekompen-

zacija kao uzrok smrti u 58 bolesnika (74%).

ZAKLJU^AK. U zaklju~ku, isti~e se da, iako se

prava granica izme|u godina ne mo`e ta~no definisati

izme|u starosnih grupa ipak, ovi nalazi mogu biti od

zna~aja u dijagnozi, diferencijalnoj dijagnozi i prognozi

AM.

Klju~ne re~i:

laboratorijski nalazi, diferencijalna

dijagnoza, aterosklerotska miokardiopatija

25. HAUS KAASGRABEN-GERO SENIOREN-

HEIM GMBH- DOM PENZIONERA U

BE^U

Stupi} Z

1

, Dorner I1, Nedeljkovi} TI

2

1

Haus Kaasgraben-Gero Seniorenheim GmbH,

Wien, Austria

2

KC "Kragujevac", Kragujevac

Haus Kaasgraben-Gero Seniorenheim GmbH je

naziv jednog Doma penzionera u austrijskom glavnom

gradu Be~u. Nalazi se u predivnom delu Be~a, koji se

naziva Grinzing. U Domu se nalazi ukupno 24 korisni-

ka, koji imaju sve uslove za kvalitetan `ivot.

Poznato je da je Austrija zemlja starih, da je mor-

talitet ve}i od nataliteta, a naro~ito je to sve izra`eno u

Be~u. Ovaj Dom vodi prvi autor ovog teksta, gospodin

Zoran Stupi}, rodom iz Stare Pazove, odnosno iz

Srbije, koji je bio u~esnik jednog velikog Savetovanja

Rukovodilaca Domova penzionera Evrope odr`anom

pre nekoliko godina u Amsterdamu, u Holandiji. U

rukovo|enju ovim Domom poma`e mu gospo|a

Ingeborg Dorner. Kao izve{taj sa studijskog putovanja,

koautor }e opisati iskustva u radu sa starim licima u

nama bliskoj sredini.

Klju~ne re~i:

Dom penzionera, Austrija, Be~



26. ELEKTROLITNI

POREME]AJI

KOD

STARIH OSOBA LE^ENIH U BOLNICI

Zorni} N

1

, Milovanovi} D

2

1

Centar za anesteziju i reanimaciju

2

Slu`ba za klini~ku farmakologiju KC "Kragujevac"

22


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

28. UTICAJ KARVEDILOA, BISOPROLOLA,

PROPRANOLOLA I METOPROLOLA NA

KRVNI PRITISAK I SR^ANU FREKVENCU

U TOKU LE^ENJA HRONI^NE SR^ANE

INSUFICIJENCIJE

Davidovi} G, Jovi} M, Iri}-]upi} V

Centar za kardiologiju, Klinika za internu medi-

cinu, KC "Kragujevac"

UVOD. Visoka sr~ana frekvenca je prognosti~ki

indeks za kardiovaskularni rizik i uti~e na ishod bolesti

kod pacijenata. Primarno dejstvo beta-blokatora se

ogleda u smanjenju potro{nje kiseonika povezano sa

smanjenjem sr~ane frekvence i krvnog pritiska.

CILJ ISTRA@IVANJA. Sekundarni cilj ove

studije je bio da se ispitaju efekti bisoprolola, meto-

CILJ. ovog rada je bio da ispita povezanost

upotrebe lekova i poreme}aja koncentracije glavnih

anjona i katjona u krvi, kod starih osoba le~enih u bol-

nici. U opservacionoj, prospektivnoj studiji po dizajnu

pra}enja klini~kog doga|aja utvr|ivani su klini~ki

zna~ajni poreme}aji elektrolita u centralnoj biohemi-

jskoj laboratoriji, nakon ~ega su pacijenti pregledani na

bolni~kom odeljenu, u dva navrata, na inicijalnoj i

ponovljenoj viziti, do sedam dana od prve posete.

Utvr|ivano je prisustvo simptoma i znakova datog

elektrolitnog poreme}aja, identifikovana farmakoter-

apija i drugi podaci potrebni za analizu. Verovatno}a

kauzalnosti upotrebe lekova i poreme}aja je procenji-

vana Naranjo upitnikom. Statisi~ka analiza je obuh-

vatila metode deskriptivne statistike, testiranja

hipoteze i logisti~ke regresije, pri verovatno}i

p=<0.05. Tokom studije, u trajanju od godinu dana,

identifikovano je 35 bolesnika `ivotnog doba 65 godina

i stariji (rang od 65 do 76) koji su ispunjavali

uklju~uju}e kriterijume. Naj~e{}e bolesti su bile iz

grupe kardiovaskularnog sistema (kod 17 bolesnika),

digestivnog trakta (8) i endokrinolo{kog sistema (7).

Hiponatremija je zabele`ena u 19 poseta (ra~unaju}i

dve posete po bolesniku), hipokalijemija u 19,

hipokalcemija u 14, hipomagnezemija u 12, hipohlo-

ridemija u 19, ni`e koncentracije bikarbonata u 14,

hipernatrijemija u 4, hiperkalijemija u 12, hiperkalci-

jemija u 3, hipermagnezijemija u 4, hiperhloridemija u

6 i vi{e koncentracije bikarbonata u 4 posete. Naj~e{}i

lekovi su bili ACE inhibitori (kod 18 bolesnika), anal-

getici (13), blokatori kalcijumovih kanala (8), antiast-

matici (8), aminoglikozidi (8), beta-blokatori (6),

diruetici (6), cefalosporini (6) i benzodiazepini (5). Od

infuzionih rastvora naj~a{}e su kori{}eni fiziolo{ki

rastvor natrijum hlorida 0.9% (kod 11 bolesnika),

rastvor kalijum hlorida 7.4% (8), Hartmanog rastvor

(7), glukoza 5% (6), i rastvor bikarbonata (5). Dalja

analiza je ispitala asocijaciju upotrebe lekova i poje-

dinih elektrolitnih poreme}aja. U zaklju~ku, opserva-

cione studije pra}enja klini~kog doga|aja mogu da

budu korisne u skriningu ne`eljenih dejstava lekova na

homeostazu elektrolita kod starih osoba le~enih u bol-

nici.

Klju~ne re~i:

lekovi, elektroliti, ne`eljena dejst-

va, stare osobe

27. KOMORBIDITET

KOD

STARIH

SA

PRELOMOM KUKA

Risti} B

1

, Ignjatovi} Risti} D

2

, Ze~evi} Lukovi} T

3

,

Jovanovi} N

1

, Stojadinovi} I

1

1

Klinika za ortopediju i traumatologiju

2

Klinika za psihijatriju

3

Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Uobi~ajeni pratilac starenja su brojne bolesti i

patolo{ka stanja koji umanjuju biolo{ke, mentalne i

socijalne sposobnosti ~oveka. Prelom kuka je naj~e{}e

samo posledica ve} uveliko pogor{anog zdravlja starog

~oveka.


CILJ. rada je odre|ivanje naj~e{}ih udru`enih

bolesti kod starih pacijenata sa prelomom kuka.

METOD. Studijom je obuhva}eno 190 pacijena-

ta sa prelomom gornjeg okrajka butne kosti le~enih u

Klinici za ortopediju i traumatologiju. Za potrebe ovog

rada napravljen je poseban upitnik koji je sadr`avao

osnovne demografske podatke za svakog pacijenta,

preoperativne konsultativne preglede, kao i upitnike o

aktivnostima u svakodnevnom `ivotu, kognitivnom sta-

tusu i pokretljivosti pacijenta pre povrede. Pra}ena je I

pojava komplikacija u toku le~enja. Dobijeni podaci su

analizirani i upore|eni sa rezultatima drugih

istra`iva~a.

REZULTATI. Od ukupnog broja pri ulasku u

bolnicu jednu ili vi{e zna~ajnih udru`enih bolesti je

imalo 124 pacijenta (65,3 %), a od toga 75 (39,5 %)

kardiomiopatiju, 23 (12,1 %) dijabetes melitus i 13

(7%) opstruktivnu bolest plu}a. Dvanaest pacijenata je

umrlo, a kod 87 (45,8%) pacijenata se u toku le~enja

razvila jedna ili vi{e komplikacija.

ZAKLJU^AK. Mogu}nost da se postigne zado-

voljavaju}i ishod le~enja kod gerijatrijskih pacijenata

sa prelomom kuka, zavisi od mnogo vi{e faktora nego

{to je to le~enje frakture same po sebi. Cilj le~enja je da

se maksimizira funkcionalni oporavak kroz prepozna-

vanje kompleksne prirode ovih pacijenata i

obezbe|ivanje optimalnih uslova za {to bolji i br`i opo-

ravak za svakog pacijenta pojedina~no.



Klju~ne re~i:

prelom kuka, stari, komorbiditet

23

SLOBODNE TEME


prolola, propranolola i karvedilola na sistolni i dijastol-

ni pritisak, sr~ani frekvencu, arterijski pritisak i

dvostruki proizvod kod pacijenata sa hroni~nom

sr~anom insuficijencijom (HSI) ishemijske etiologije.

MATERIJAL I METODE. ^etrdeset pacijenata

sa HSI (NYHA klasa II, ejekciona frakcija leve

komore

≤35%) koji su imali infarkt miokarda i ugra|en



aorto-koronarni "bypass grapfting" (CBPG) su random-

izirano podeljeni u ~etiri terapijske grupe i to: bisopro-

lol (ciljna doza 10 mg/dnevno, = 10), metoprolol

(ciljna doza 200 mg/dnevno, = 10), propranolol (cilj-

na doza 160 mg/dnevno, = 10) i karvedilol (ciljna

doza 50 mg/dnevno, = 10). Pacijenti su bili pod-

vrgnuti ushodnoj titraciji beta-blokatora do postizanja

ciljne doze u toku {est nedelja. Svi pacijenti su primali

enalapril (ciljna doza 10 mg/dnevno, = 40). Krvni pri-

tisak i sr~ana frekvenca su mereni pre po~etka terapije

i na sedam dana do kraja studije ({est nedelja terapije).

REZULTATI. Poredili smo vrednosti izmerene

pre po~etka terapije i nakon {est nedelja terapije. U sve

~etiri ispitivane grupe do{lo je do zna~ajnog smanjenja

sistolnog, dijastolnog, srednjeg arterijskog pritiska,

sr~ane frekvence i dvostrukog proizvoda nakon {est

nedelja terapije beta-blokatorima. Smanjenje sistolnog

pritiska je bilo 27,72% kod karvedilola, 25,37% kod

bisoprolol, 18, 96% kod propranolola i 22,34% kod

metoprolola (nakon terapije vs. pre po~etka terapije,

p=0,001). Smanjenje dijastolnog pritiska je bilo

23,73% kod karvedilola, 23,65% kod bisoprolola,

21,75% kod propranolola i 25,41% kod metoprolola

(nakon terapije vs. pre po~etka terapije, = 0,001).

Smanjenje sr~ane frekvence je bilo 27,25% kod

karvedilola, 27,39% kod bisoprolola, 25,72% kod pro-

pranolola i 24,22% kod metoprolola (nakon terapije

vs. pre po~etka terapije, p=0,001). Smanjenje srednjeg

arterijskog pritiska je bilo 25.58% kod karvedilola,

24,49% kod bisoprolola, 20,47% kod propranolola i

24,03% kod metoprolola (nakon terapije vs. pre

po~etka terapije, = 0,001). Smanjenje dvostrukog

proizvoda je bilo 47,47% kod karvedilola, 45,81% kod

bisoprolola, 39,88% kod propranolola i 41,38% kod

metoprolola ({est nedelja nakon terapije vs. pre

po~etka terapije, = 0,001).

ZAKLJU^AK. Sve ~etiri grupe beta-blokatora

su pokazale statisti~ku zna~ajnost u smanjenju sis-

tolnog, dijastolnog, srednjeg arterijskog pritiska,

sr~ane frekvence i dvostrukog proizvoda kao glavni ter-

apijski ishod beta-blokatora u toku le~enja hroni~ne

sr~ane insuficijencije.



Yüklə 0,67 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin