Mexanik va elektromagnit tebranishlarning qiyosiy xarakteristikasi


Tayanch bilim va malakani oshirish



Yüklə 1,36 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə65/66
tarix05.03.2022
ölçüsü1,36 Mb.
#53425
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   66
Mexanik va elektromagnit tebranishlarning qiyosiy xarakteristika

Tayanch bilim va malakani oshirish – muvozanatlik holatidan tortib, quyib 

yuborsak, yani siljitsak x = A, x = -A bo`lsa, uning potensial energiyasi  

E





 = 

 =  0      ko`rinishida  maksimal  bo`ladi.  Bu  holda  yukning 

kinetic  energiyasi  esa      E





 =  0    bo`ladi.  Chunki  tebranishlar  to`xtaydi, 

ya`ni tezlik nol bo`ladi. Yuk muvozanat vaziyatidan (y = 0) o`tganda  E



 



 = 0    ga teng bo`ladi. Kinetik energiya esa eng katta qiymatiga erishadi. 

Demak,  prujinaga  bog`langan  sharning  to`la  energiyasi  E



=  E

k

+E

p   

dan  iborat 

bo`ldi.  

 

Xuddi  shuningdek,  bizga  ma`lumki,    tebranishlar  konturini  q  zaryadli, 



sig`imi  C  bo`lgan  kondensatorni  induktivligi    L  bo`lgan  g`altakka  ulasak,  u 

holda  elektr  toki  hosil  bo`ladi  va  g`altakda  magnit  maydoni  vujudga  keladi. 

Energiyaning saqlanish qonuniga ko`ra kondensatorda elektr energiyasi   

W

эл



  = 

 = 


 kamayib  boradi.  Shuning  hisobiga  g`altakdagi  magnit 

maydon energiyasi  W



маг

 = 


 shunchalik ortib boradi.  

Mexanik  tebranishlarda  jismning  koordinatasi  x  va  uning  tezligining 

proyeksiyasi  υ

davriy  ravishda  o`zgaradi.  Elektromagnit  tebranishlarda  esa 



davriy  ravishda  kondensatorning  q  zaryadi  va  zanjirdagi  i  tok  kuchi  o`zgaradi. 

Demak,  mexanik  va  elektromagnit  tebranishlardagi  o`xshashlik  kattaliklarning 

davriy o`zgarishlari jarayonida ekan.  

Agar energiyalarga tegishli formulalarni taqqoslasak : 

                      E





        (1)              W

маг

 = 


                (2)  

(1),  (2)  formulalardan  ko`rinadiki,  mexanik  tebranishlarda  jism  massasi  m 

qanday rol o`ynasa, elektromagnit tebranishlarda induktivlik  L ham shunday rol 

o`ynaydi.  Xuddi  shuningdek,  formulalardagi  tok  kuchi  I  ning  o`xshashligi 

jismning tezligi υ kabi bo`ladi .   



 

 

 



 

Yuqorida 

aytilganlarni 

yakunlash 

maqsadida 

kattaliklarning 

o`xshashliklarini umumlashtirish uchun quyidagi jadvaldan foydalanamiz.  

 

jadval 1 



Mexanik tebranishlarni tavsiflovchi 

kattaliklar 

Elektromagnit tebranishlarni 

tavsiflovchi kattaliklar 

Kordinata, х 

Tezlik, υ



х 

Tezlanish,     а



х

 = dυ


x

/dt 


 

Massa, m 

Prujinaning bikrligi, 

Potensial energiya,   kx

2

/2        



Zaryad, q 

Tok kuchi, i 

Tok  kuchi  tezligining  o’zgarishi, 

di/dt 


Induktivlik, L 

Sig’im kattaligi, 

1/C

 

Elektr maydon energiyasi,



q

2

/2C



 


Kinetik energiya, m

 

Magnit maydon energiyasi, Li



2

/2  


jadval 2 

Tortishish  maydonida 

tebranishlar 

Elastik tebranishlar 

Elektromagnit 

tebranishlar 

х = х

m

Sin 



 

υ = υ


m

 Cos 


 

 

 



х = х

m

Sin 



 

υ = υ


m

 Cos 


 

 

 



q = q

m

Sin 



 

i = I


m

 Cos 


 

 

 



 

 O’tilgan  mavzuni  o’zlashtirishda  yaxshi  natija  berishi  uchun  darsni 

mustahkamlashda  kubik  interfaol  metoddan  foydalanamiz.  Chunki    mavzu 

o`tilgandan  so`ng  o`quvchilarda    biror  tushuncha  shakllanadi.  Bu  shakllangan 

tushunchalarni quyidagicha yozish taklif etiladi. 

1. 


Tasvirlang 

2. 


Taqqoslang 

3. 


O`xshating                                             

4. 


Tahlil qiling  

5. 


 Ishlating 

6. 


 Foydali va zararli tomomlari 

Bu  interfaol  metodni  qo`llasak  o`quvchilar  mavzuni  taxminan  quyidagicha 

izohlaydilar. 

1.Tasvirlang  -  mexanik  va  elektr  tebranishlarning  o’xshashlik  chegarasini 



oqilona  to`g`ri  aniqlab,  qo`llash  hodisasini  tasvirlashni  shakllantirishga 

yordam  beradi.  Bularsiz  bu  mavzuga  oid  qator  hodisalarni  tushunish  va 

qonuniyatlarni tasvirlash o`quvchilar uchun qiyin bo`ladi. 

 

Tasvirlang 



 

 



2.  Taqqoslang  –  mexanik  tebranishlarda  jism  massasi  m  qanday  rol  o`ynasa  

elektromagnit  tebranishlardagi  induktivlik    L  ham,  xuddi  shuningdek, 

mexanik  tebranishlarda  jismning  tezligi  υ  qanday  rol  o`ynasa  elektromagnit 

tebranishlardagi tok kuchi I  ham shunday rol o`ynaydi, deb taqqoslash. 

3.  O`xshating  –  mexanik  tebranishlarda  jismning  koordinatasi  x  va  uning 



tezligining  proyeksiyasi  υ



ning

 

davriy  ravishda  o`zgarishini  elektromagnit 

tebranishlardagi  kondensatorning  q  zaryadi va zanjirdagi  i  tok kuchining 

davriy ravishda o`zgarishiga o`xshatish.  

4.  Tahlil  qiling  –  Bir  fizik  tabiatli  hodisa 



(

Elektromagnit  tebranish



ni 

o’rganishda  ilgari  o’rganilgan  boshqa  bir  fizik  tabiatli  tebranish  (mexanik 

tebranish) bilan taqqoslash o’rganish uslubiyati samarali bo’ladi. 

5. Ishlating – Tebranish texnik jarayonlaridan foydalanish sohasi xilma-xildir.      



Masalan,  materiallarni  mayda  jismlarga  ajratish,  aralashtirish,  muhitning 

zichligini  oshirish,  yumshatish,  jipslashtirib  mustahkamlash,  yaxlit  jism 

holiga keltirish va hokozo.  

6. Foydali va zararli tomomlari: 



   a)  foydali  tomonlari  –  yaratilgan  tebranish  texnikalarini  xalq  xujaligining 

barcha tarmoqlariga joriy etilishi imkoniyatlarini cheksizligi va uni amalda 

oqilona foydalanilishi; 

  b)    zararli  tomonlari  –    tashqi  kuchlar  (zilzila,  rezonans  hodisasi)  ning  ta’sir 

etishi  va  bu  ta’sirda  jismni  bir  qismi  yoki  butun  konstruksiyasini  larzaga 

kelishi (ko’briklar, inshoatlar).     

Shunday qilib, energiyaning saqlanish va aylanish qonuni nuqtai nazaridan 

kombinasion (aralash) dars yordamida elektromagnit tebranishlarni o’rganishda 

ilgari o’tilgan mexanik tebranishlar bilan o’xshashligini taqqoslab, o’quvchilarni 

ilmiy dunyoqarashlari yanada kengroq shakillantirildi. 

X  U L O S A 

 Bajarilgan ish yuzasidan xulosa qilib shuni ta’kidlaymiz:   

 

-  I  bobda  mexanik    tebranishlar  -  bunda  erkin      va        majburiy   



tebranishlar,  matematik      mayatnik      va      uni      harakat      tenglamasi  hamda 


garmonik  tebranishlar  va  aylanma  harakat  orasidagi      bog`liqlik    munosabati 

haqida nazariy tushinchalar keltirildi. 

 

-  II  bobda  esa  elektr  tebranishlarni  erkin    va      majburiy      elektr   



tebranishlar  hamda  tebranish  konturi  va  konturdagi  jarayonlarni  tavsiflovchi   

tenglama yordamida nazariy tushintirildi. 

 

- Dissirtasiyaning III bobida mexanika va elektr tebranishlarning  qiyosiy 



xarakteristikasini  tushintirishda innovatsion  texnologiyalarni   joriy    etish    bilan  

mavzuni  o’qitish  jarayonini  samarali  tashkil  qilishda  interfaol  metod  -  o’tilgan 

mavzuni  o’zlashtirishda  yaxshi  natija  berishi  uchun  darsni  mustahkamlashda 


Yüklə 1,36 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   66




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin