Oliy nerv faoliyati ning tiplari



Yüklə 442,23 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə1/3
tarix12.05.2022
ölçüsü442,23 Kb.
#57613
  1   2   3
Bobojonova Muxlisa-converted



Boshlang'ich ta‘lim yo’nalishi

502-guruh talabasi Bobojonova

Muxlisaning “Oliy nerv faoliyati

ning tiplari” mavzusidagi

taqdimoti

www.arxiv.uz




R

еja:


I. Kirish

1. Oliy  nerv faoliyati haqida tushuncha

II. Asosiy qism

1. Birinchi va ikkinchi sistema haqida  t

ushuncha. 

2. Oliy nerv faoliyatining turlari. 

III. Yakuniy qism. Xulosa.

1. Dinamik steriotip.  

www.arxiv.uz




Oliy    nerv   faoliyati    haqida  tushuncha

• Oliy    nerv   faoliyati    haqida  tushuncha.   Bosh   miya   

yarim    sharlari   va   ularning   po

’tlog’i   markaziy   nerv     

sistemasining    yuqori   qismi    bo

’lib    hisoblanadi.   Od

amning   hulqi    idroki,  fikirlashi   ongi   va   barcha   ruhi

y    xususiyatlari   oliy   nerv   faoliyati   bo

’lib    u   bosh   

miya   yarim     sharlari   va   ular     po

’stlog’ida    joylash

gan   nerv   markazlarining  normal  funksiyasiga  bog

’liq. 

Odamning   oliy  nerv   faoliyati   murakkab    refleks   orq



ali  namoyon    bo

’ladi.  Bu   reflekslar  odamni    tashqi   

muhit  bilan   bog

’lanishini, uning   har   xil   sharoitga   m

oslashuvini   taminlaydi. 

www.arxiv.uz




• Birinchi   va   ikkinchi   signallar  sistemasi. Odam  birinc

hi va   ikkinchi   signallar   sistemasi  hayvonlarda  faqat  

birinchi  signal   sistemasi   bo

’ladi.  Odanmning  oliy  ner

v  faoliyati  o

’ziga  xos  anglash,   abstrak  fikirlash,   so’zl

ash  qobiliyatiga  ega. Odam  oliy  nerv   faoliyatining  tar

aqqiyoti  natijasida  voqeylikni  ikkinchisi  signal  sistema

si  vujudga   kelgan. Ikkinchi   signal   sistemasi  so

’zlard


an  iborat  bo

’lib,   predmetlarni   ayrim   belgilarini   farq   

qilish   va   ularni    umumlashtirish.   Ular   o

’rtasidagi   b

og

’lanishlarni  vujudga   keltirish   xususiyatiga  ega.



www.arxiv.uz


Ko

’rish,  eshitish,  hid   sezish,  ovqat  ta’mini  bilish  kabi  sezgi   or



ganlarini   birinchi   signal  sistemasi  bo

’lib  ular  odam  va  yuksak   

hayvonlarda  deyarli   o

’xshash.  Bu  sezgi   organlari   orqali   qabul   

qilingan   tashqi    va    ichki   muhitning   ta

’siri   ya’ni    shunga    teg

ishli  markazlarida   reflekis  hosil   qiladi . Odamning  yuksak   hayv

onlardan   asosiy   farqi   og

’zaki   va   yozma   nutq   rivojlanganligid

ir.  Nutqi   ta

’sirlovchi   sifatida   sezgi   organlari  orqali  qabul   qilini

b   shartli   refleks   hosil  qiladi. Odamda atrofdagi   muhit   bilan   al

oqa   bog

’lashning   yangi   shakillari  paydo   bo’ladi.   ”Rivojlqanib  

borayotgan    hayvonot     dunyosiga  - deb   yozgan    edi I.P. Pavlo

–odam   bosqichiga  kelib   nerv   faoliyati mexanizmlarga  nixoyat



ga   katta   qo

’shimcha  qo’shildi .“ Bu  qo’shimcha   odamga   nutq   

paydo   bo

’lishi   va   yangi   signal   sistemasi   vujudga    kelishidan   

iborat   bo

’ladi. 


www.arxiv.uz


www.arxiv.uz


Organik   dunyo   taraqiyotining   shu   bosqichida   muhit   bilan   aloqa    bo

’g’lashning   yangi   faqat   odamga-gina    xos  bo’lgan   ikkinchi  signal   sis

temasi  qaror   topdi , “homo  sapens” oilasi   paydo   bo’guncha   hayvonlar  

deb   yozgan   edi  I.P.Pavlov   - atrofdagi   dunyoning   hayvonlardagi   xilm

–xil  reseptor   mexanizmlarga   ta’sir   etadigan   va   markaziy   nerv   xuj



ayralariga   yetib   boradigan   turli   agentlaridan  kelib   chiquvchi   bevosita   

ta’surotlari   orqaligina   o’sha   dunyo   bilan    a’loqga  qilar   edi.  Bu  ta’sur

otlar    tashqi   abyektlarining  birdan 

– bir  signallari   edi .  Odamda   ikkinc

hi   darajali    signal   birinchi   signallarning   signali - talaffus   etiladigan ,  

eshitiladigan,    ko’riladigan   so’zlar   ko’rinishida   paydo  bo’lib   rivojlanib   

bordi   va    yuqori   darajada   kamolga  yetdi. Odamda   sust  alohida   aha

miyat   kasb   etadi.  So’z  deb  yozadi   I.  P.  Pavlov  birinchi   signallarning  

signali bo’lib  voqeliqni  faqat bizga   xos  ikkinchi    signal     sistemasining     

tashkil etadi. Nutqning     rivojlanishi    odamlarning     biri 

–biriga   munosab

atini    osonlashtirib    mexnat     turlarining       ko’payishiga,  ong      rivojlan

ishiga       sabab  bo’ladi.   Pavlov, “nutq   bizni  odam   qildi  “ degan    edi. 

Odam     shartli      refleks    bilan   shartsiz      ta’surot     bilan      mustahka

mlanib    borish      asosidagina     emas    balki     nutq     yordamida     ham    

hosil  bo’lishi     mumkin    edi.  

www.arxiv.uz



Masalan:   boshlang

’ich      maktab      o’quvchilarda       qo’ng’iroq       ovozi

ga     javoban      sharti     refleks     paydo   bo

’lgandan    so’ng  shu  ovoz   

o

’rniga   og’zaki    yoki   yozma     shakldagi   qo’ng’iroq  so’zi     ishlatilsa    



bola    qo

’g’iroq     ovoziga       qanday       reaksiya     ko’rsatgan     bo’lsa     

qo

’ng’iroq    so’zining    o’ziga    ham     birinchi         martadayoq        xuddi      



o

’shanday     reaksiya      ko’rsatadi.    Nutq faoliyati    asosida     shartli     re

fleks      xosil      bo

’lishi    odam    oily    nerv    faoliyatining    sifat       jixatid

an      o

’ziga     xos     bo’lgan       xusisiyatdir .   Shartsiz     refleks     asosid

a    hosil        bo

’ladigan     aloqalar       po’stloq     prosesslarini     xarakati     

qanday    qonunlarga    bo

’ysunsa    odam      bosh    miya      po’stlog’ida     

nutq    asosida     yuzaga        keladigan       bog

’lashlar    ham     xuddi   o’s

ha     qonunlarga     bo

’ysunadi.  I.P. Pavlov   ko’rsatib    o’tganidek   oliy     

nerv      faoliyatining     faqat    odamga    xos        bo

’lgan        xususiyati    b

irinchi    signal     sistemasi     orqali        tushadigan           signallarni     ajra

tib    olib    mulohaza    qilish    va      ummumlashtirish      qobilyati      ikkinc

hi      signal       sistemasiga       bog

’liqdir. 

www.arxiv.uz



Odamda    birinchi    va     ikkinchi   signal  sistemalari    o

’zaro       bog’lang

an      bo

’lib     bir-biriga    doim      ta’sir        ko’rsatib      turadi.   So’zning     

signal         sifatidagi    ahamiyati     bir-biri    bilan      qo

’shilib      keladigan     

oddiy         tovushlar      bilan     emas     balki         so

’zning       lug’aviy     m

anosi     bilan        bog

’liqdir         tovushlarning    qo’shilib      ketishi     bilan     

bir- biriga      o

’xshash     so’zlar    tanlab       olinadigan      bo’lsa     u     xol

da       unday          so

’zlarga       signal    manosi      garchi      boshqacha    

bo

’lsa     ham   bir  xil        reaksiya    bilan        javob        beraveradi.  Bolad



a      ikkinchi    signal        sistemasining      shakllanib       borishi    nutqning  

rivojlanishi   bilan     bevosita      bog

’langan.   Bola  xayotining   birinchi      y

ilidagi     so

’ngi    oylar    va     butun     ikkinchi     yili     nutq     qaror     topi

b       boradigan      davri       xisoblanadi. Bolalarda    nutqning    qaror     top

ishi   prsessi  shartli     reflekslar   hosil      bo

’lish      qonunlarida      muvofiq          

o

’tadi. Bolada     yarim        tovush  va     fonemalar     xayotining      dastlab



ki        oylarida       ham   paydo     bo

’lsada    lekin      bular        hali        ikki

nchi        signallar    rolini         o

’ynamaydi   va       faqat     odamga        xos      

bo

’lgan        signal        sistemasining      ishga      tushishi       uchun       go’



yo      tayyorgarlik      davri     bo

’lib      xisoblanadi .

www.arxiv.uz




Yüklə 442,23 Kb.

Dostları ilə paylaş:
  1   2   3




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin