Sindrom ILI demencija
Yüklə 68,08 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Alzheimerova bolest čini 50% demencija među starijima. Najčešće se javlja u peto j i šesto
- , a naročito
|
PSIHOORGANSKI SINDROM
Prim dr Snežana Janković 1
Anonimno: psihoorganski sindrom zapravo nije dijagnoza već "opisna ocena" zbira simptoma koji se nalaze kod pacijenta 21/04/2015 2
PSIHOORGANSKI SINDROM ILI DEMENCIJA Govoreći o psihoorganskom sindromu najčešće se misli na demenciju. Štaviše, pojam psihoorganski sindrom i demencija se najčešće uzimaju kao sinonimi.
Pojam demencije odnosi se na promene u kognitivnim (spoznajnim) sposobnostima kod bolesnika s organskim oboljenjem nervnog sistema. Reč je o poremećaju sposobnosti pamćenja, uz moguće pridružene druge kognitivne deficite: disfaziju, apraksiju, agnoziju, kao i poteškoće u orijentaciji i/ili donošenju svakodnevnih odluka. 21/04/2015 3
Uobičajeno je da bolesnik sa demencijom ne traži lekarsku pomoć, već ga dovode članovi porodice ili bliski prijatelji, koji zapažaju njegove poteškoce s pamćenjem, otežano izvršavanje zahtevnijih radnji (npr. kuvanje, vožnja), kao i zakazivanje u izvršavanju radnih obveza. Sam nastup bolesti i brzina njene dalje progresije važne su karakteristike ove bolesti. Postupno progredijentni razvoj demencije upućuje na degenerativni proces, ređe na intrakranijsku ekspanziju, dok iznenadni nastup uz “stepeničastu” progresiju bolesti karakteriše vaskularne demencije. Brzi razvoj simptoma demencije praćen duševnim poremećajima odlikuje Creutzfeld-Jacobovu bolest (i njene varijante).
4 Četvrtina demencija posledica su cereberovaskularne bolesti, pa govorimo o vaskularnim demencijama. Ustvari, dugi niz godina intelektualno je propadanje uglavnom i pripisivano vaskularnim bolestima, a ta se vrsta demencije donedavno nazivala “arteriosklerotičnom” ili “aterosklerotičnom” demencijom. Medutim, protivno ranijim shvatanjima, stepen demencije očito ne korelira sa stepenom arteriosklerotskih i aterosklerotskih promena moždanih krvnih sudova, već je upravo proporcionalan sa stepenom destrukcije moždanog tkiva – posledicom brojnih lakunarnih infarkcija unutar moždane mase.
5 Sta je Demencija? Demencija predstavlja stečeno ili permanetno sniženje dve ili više intelektualnih funkcija. Za oboljenje su karakteristični smanjena sposobnost učenja novih ili prisećanja starih informacija, kao i jedan od kognitivnih poremećaja: afazija (poremećaj u govoru), apraksija (umanjena sposobnost obavljanja motoričkih aktivnosti uprkos očuvanom motoričkom sistemu), agnozija (nemogućnost da se prepoznaju i identifikuju predmeti i pored očuvanih senzornih funkcija) i poremećaj u “executive” funkcionisanju (planiranje, organizacija, apstrahovanje).
21/04/2015 6 EPIDEMIOLOGIJA Epidemiološki podaci o učestalosti demencije naprosto su zastrašujuci. Prema rezultatima opsežnih populacionih studija (SAD, Velika Britanija, Švedska, Danska) prevalencija demencije kreće se u rasponu od 9-14% u populaciji osoba starijih od 65 godina. Jedna trecina tih bolesnika nije sposobna nizakakav vid samostalnog života. Generalno, prevalencija demencije (uključujući tu i blagu demenciju) u populaciji osoba starijih od 85 godina iznosi čak 30-35%. Ako ove šture statističke podatke pokušamo prevesti u realne brojke, očekivani broj bolesnika u SAD danas bi iznosio preko 1.500.000!
21/04/2015 7
Od srednje teškog do teškog oblika ovog oboljenja pati 5% populacije od 65 godina i više, a u grupi od 85-89 godina čak 20- 22%. Postoji više tipova demencije, a najčešće su: Alchajmerovog tipa (AD) i vaskularna demencija (VD). Kod gerijatrijskih bolesnika AD je mnogo češća (50-70%) nego VD (15-25%). 21/04/2015 8
Demencije se obično dele u dve kategorije: Primarna demencija je direktno izazvana oštećenjem mozga
je uzrokovana bolestima koje ne napadaju mozak direktno.
21/04/2015 9 Primarna demencija
Alzheimerova bolest čini 50% demencija među starijima. Najčešće se javlja u petoj i šestoj deceniji, napreduje brzo i otprilike sledećih pet godina nastaje teška demencija. P revalencija se značajno povećava sa starošću, mada su prijavljeni i slučajevi pacijenata sa 30 godina. Familijarni oblici AD čini se da se javljaju u ranijem životnom dobu .
materijala; osoba djeluje rastreseno i razdražljivo, što uskoro počinje ometati svakodnevni život. Osoba okrivljava druge zbog vlastitih neuspeha i umišlja da je neko proganja. Pamćenje i dalje slabi, a osoba postaje sve više dezorijentisana i uzrujana.
cerebralnog korteksa zbog gubitka nervnih ćelija, a naročito nervnih vlakana i dendrita. Kao uzroci takvih promena spominju se promene broja acetilkolinskih neurona, geni, aluminijum, zarazne bolesti kao encefalitis i mengitis, neurološke bolesti kao Huntingtonova bolest, Parkinsonova bolest, i hidrocefalus s normalnim pritiskom . 21/04/2015 10
Sekundarne demencije
mogu nastati zbog niza bolesti ili stanja. Značajan uzrok je depresija i to naročito ona koja uključuje psihomotorno usporavanje. Kada se povuče depresija, povuče se i demencija. Ostali uzroci uključuju hormonalnu neravnotežu, lekove i arterosklerozu, moždane udare, različite infekcije (AIDS, upala pluća) i slično. 21/04/2015 11
Cerebralna atrofija Cerebralna atrofija je morfološko oštećenje mozga nastalo kao rezultat dejstava heterogenih etioloških činilaca. Odnos gubitka neurona prema nestanku neuroglije, stepen i brzina tog propadanja zavise od vrste, koncentracije i dužine delovanja jednog ili više etioloških agenasa. Cerebralna atrofija je klinički najčešće praćena razvojem psihoorganskog sindroma. Za dijagnozu cerebralne atrofije metode izbora su CT i MR pregledi endokranijuma. Iako stepen mentalnih poremećaja odgovara stepenu promena u strukturama endokranijuma na CT tomogramu, varijacije u tom odnosu su toliko velike da kod pojedinih bolesnika, tek stepen odnosa dijagnostičkih i kliničkih pregleda može da ukaže na dijagnozu cerebralne atrofije. 21/04/2015 12
Korsakovljev sindrom Psihoorganski sindrom je najcešce prisutan kod hronicnih alkoholičara. Javlja se usled oštečenja talamusa kod oko 1% etiličara. Neki autori tvrde da je češći kod žena, ali nema dokaza. Sindrom karakterišu poremecaji pamćenja, razmišljanja, rasuđivanja i orijentacije. Može da se javi i amnezija (posebno za skorašnje događaje), nesposobnost učenja i sklonost ka konfabulaciji. Bolest progredira prema demenciji.
21/04/2015 13
Koji su uzroci pojave demencije? Uzroci javljanja demencije mogu biti različiti: tumori (primarni cerebralni i metastatički), povreda glave (hematomi i postraumatska demencija), infekcije (sifilis, AIDS), kardiogene/vaskularne (cerebrovaskularna insuficijencija, infarkt mozga), kongenitalna/urodjena (Huntingtonovo oboljenje), primarno psihijatrijske (pseudodemencija kod depresije), fiziološke (epilepsija, hidrocefalus sa normalnim intrakranijalnim pritiskom), metaboličke (deficit vitamina, endokrini poremecaji), degenerativne demencije (AD, Farova bolest, Pickova bolest, Wilsonova bolest), demijelinizirajuce (multipla skleroza), droge ili toksini (alkohol, trovanje teškim metalima ili ugljen monoksidom).
21/04/2015 14 Sta je to pseudodemencija? Pseudodemencija predstavlja kognitivni deficit koji se može javiti kod idiopatskih psihijatrijskih poremećaja, naročito velikog depresivnog poremećaja. Deficiti uglavnom podrazumevaju sniženje pažnje, brzine mentalnih procesa, verbalne fluentnosti i elaboracije. Pacijenti mogu registrovati novi materijal ali imaju poteškoće u spontanom prisećanju koje se tipično poboljšava ako im se daje materijal koji je u vezi sa zadatkom (potsećanje). Terapija ove “demencije” podrazumeva primenu antidepresiva .
15 Kakvi su tok i prognoza demencije? Tok i prognoza demencije je uglavnom zavisna od etiologije. Demencija sama po sebi ne podrazumeva progresivno pogoršanje. Brzina progresije je individualna i porodična karakteristika. U nekim slučajevima progresija može biti usporena kod vaskularne demencija, ukoliko se mogu redukovati faktori rizika koji dovode do vaskularnih akcidenata (kontrola hipertenzije, povisenog “lošeg” holesterola). Neke demencije, kao što su one uzrokovane endokrinim ili metabolickim faktorima, mogu se potpuno povući sa terapijom ili uklanjanjem osnovnog oboljenja. Slično se javlja i kod demencija koje su posledica tumora ili infekcije. Starosna dob početka demencije je važna karakteristika svakog oboljenja. Vaskularna demencija, druga najčešća etiološka forma demencije, se obično ranije javlja nego AD. Demencije se mogu razlikovati po svom toku naročito u početnoj fazi bolesti. I pored kliničkog pravila o konstantno progresivnom toku AD, pojedine osobe mogu dostići “plato” u funkcionalnom deficitu u periodu od nekoliko godina, pre nego što se progresija nastavi i dovede do smrti. Vaskularne demencije mogu imati skokovit početak, u kojima se novi deficiti javljaju naglo i udruženi su sa novim vaskulanim događajima, ali VD često imaju i postepen (pritajeni) početak i spor, ali permanentan progresivan tok. Demencije izazvane infekcijom obično su akutne, nagle po početku, iako sifilis i kriptokokalni meningitis mogu imati indolentan početak. One prouzrokovane toksinima ili deficijencijama vitamina mogu se poboljsati ukoliko je ovaj spoljni faktor isključen, osim u slučaju radijacije.
21/04/2015 16 Šta su ponašajni i psihološki simptomi demencije? Posebnu grupu simptoma koji se mogu javiti i biti upečatljivi i pre kognitivnih su bihejvioralni (ponašajni) i psiholoski simptomi demencije (BPSD). Oni se javljaju kod 50-60% obolele populacije. Manifestuju se kao perceptualni poremećaji (sumanute ideje, halucinacije, afektivni simptomi: manija i depresija) i poremecaji ličnosti, za koje su karakteristične promene karaktera, ponašanja, agresivnost i hostilnost. U terapiji se primenjuju atipični antipsihotici tj. antipsihotici druge generacije koji ne izazivaju motornu usporenost i ukocenost, odnosno EPS (ekstrapiramidalne simptome), a takodje deluju i na afektivne simptome, za razliku od klasicnih antipsihotika. Najveci broj kontrolisanih studija urađen je sa risperidonom Rezultati su pokazali da ovaj lek, primenjen u fleksibilnim dozama od 0.5-4mg/dan, dovodi do značajnog ublažavanja simptoma, a naročito agresivnosti (fizičke, verbalne), paranoidnih i drugih ideacija, halucinacija (vizuelnih i auditivnih), kao i plačljivosti, uznemirenosti i straha od samoće, zatim ponašanja poput besciljog tumaranja i neadekvatne aktivnosti (uriniranje i defekacija na neodgovarajućim mestima, skidanje odeće pred drugima). Takođe se pokazalo da je kod dementnih osoba, koji su uzimali risperidon, bilo manje padova i povreda, tako da je značajno poboljšan kvalitet zivota a takodje su isniženi troškovi lečenja. 21/04/2015 17
Da li je svaka zaboravnost demencija? Mnoge osobe sa normalnim (odnosno onom normativno definisanom) starosti-zavisnim padom intelektualnih sposobnosti, traže da se pregledaju, naročito iz straha da nemaju Alzheimerovu bolest. Njihove primedbe najčešće uključuju nesposobnost da se prisete reči i imena spontano, “odsutnost”, potrebu za podsetnicima, ili blage probleme sa koncentracijom. Pažljivi lekarski intervju otkriva blagu anksioznost u vezi minornih intelektualnih poteškoća, korišćenje efikasnih kompenzatornih mentalnih strategija i netaknuto lično i socijalno funkcionisanje, sa malo dokaza da ove kognitivne neadekvanosti utiču na njihov svakodnevni život. Odsustvo značajnog funkcionalnog “pada”, zajedno sa normativnim neuropsihološkim testiranjima (u odnosu na standarde za njihovu životnu dob) ukazuju najčešće na, sa starošću, udružene kognitivne promene.
21/04/2015 18 Koje su terapijske mogucnosti za demenciju? Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste i ekstrakt ginka bilobe EGb 761. Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. god i deluju tako što sprečavaju razlaganje acetil-holina neurotransmitera, koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim acetiholin esterazu, Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage i umerene teške Alzheimerove demencije (AD), a od oktobra 2006. Američka Agencija za Hranu i Lekove (FDA) je odobrila njegovo korišćenje i kod teške demencije. Time je ovo prvi proizvod koji je odobren za lečenje svih oblika AD, posebno teških oblika. Ovom studijom su pokazana poboljšanja na poljima kognitivnog funkcionisanja, kao što su memorija, jezik, orijentacija, i pažnja, kao i funkcionisanje u svakodnevnim životnim aktivnostima. Donepezil se pokazao i kao efikasan lek za terapiju vaskularne demencije, koja je drugi najčešći vid demencije-rezultati studije na 1219 bolesnika sa blagim do umereno teškim kognitivnim deficitom uzrokovanim vaskularnom demencijom. Terapeutska doza donepezila kod ove demencije iznosi 10mg/dan. Poboljšanje se javilo nakon 6 meseci redovnog uzimanja leka.
21/04/2015 19 Da li se nastanak ili progresija demencije mogu sprečiti ili lečiti? Preventivne mere su od izuzetnog značaja naročito kod vaskularne demencije. One mogu podrazumevati uvođenje dijetetskog režima, fizičku aktivnost, kontrolu diabetesa i hipertenzije. Lekovi koji se koriste mogu uključivati antihipertenzive i antitrombotične agense. Kontrola krvnog pritiska treba da teži gornjoj granici normalnog pritiska, jer se tako popravlja kognitivno funkcionisanje kod ove grupe pacijenata. Uglavnom se ne preporučuju beta-blokatori već se prednost daje ACE inhibitorima kao antihipertenzivima. Za degenerativne demencije, nijedna terapija nije pokazala sa sigirunošću da može da ublaži ili preokrene tok patofizioloskih procesa. Inhibitori enzima acetilholinesteraze se koriste kao “suplementarna” terapija s obzirom da je utvrđen deficit neurotransmitera acetil-holina u blagim do sredenje teškim AD. Takođe, edukacija porodice koja pruža pomoć obolelom od AD je od izuzetne važnosti .
20 Na kraju-Kakve su mogućnosti lečenja demencije?
Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno štitile od nastanka demencije. Ne postoji nijedan lek koji bi izlečio demenciju. Postoje lekovi koji mogu da poprave ponašanje ovih bolesnika, uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljšaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istražuju nove mogućnosti lečenja.
21/04/2015 21 HVALA NA PAŽNJI 21/04/2015 22 Yüklə 68,08 Kb. Dostları ilə paylaş:
|