K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1



Yüklə 0,67 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə3/8
tarix05.05.2017
ölçüsü0,67 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8

Klju~ne re~i:

metaboli~ki sindrom, koronarna

bolest, oksidativni stres.

9. UTICAJ OKSIDATIVNOG STRESA KOD

AKUTNOG MIOKARDNOG INFARKTA

Popovic-Katic M

1

, Nedeljkovic II

2

, Nedeljkovic TI,

3

Jakovljevic V

3

i Jovic P

4

1

Dom zdravlja "Zvezdara" Beograd

2

KBC "Dedinje", Beograd

3

KC "Kragujevac", Kragujevac

4

Vojno medicinska akademija Beograd

UVOD. Oksidativno o{te}enje }elijskih kompo-

nenti je odgovorno za patogenezu mnogih bolesti kao

sto su kardiovaskularna, degenerativna i metaboli~ka.

Oksidisani low density lipoproteins (ox-LDLs) igraju

va`nu ulogu u patogenezi ateroskleroze (AS) i

endotelijalnih }elijskih o{te}enja. Lipidni peroksidi

15


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

(LPO) indukovani reaktivnim kiseoni~nim radikalima

mogu doprineti sr~anom o{te}enju preko ishemi-

ja/reperfuzija procesa.

MATERIJAL I METODE. Serumski LPO

odre|ivani su pomo}u spektrofotometrijske metode

merenjem apsorbance jedinjenja nastalog u reakciji

izme|u tioabarbiturne kiseline (TBA) i malonildialde-

hida (MDA). 11 pacijenata sa akutnim infarktom

miokarda (AIM) hospitalizovanih u Klini~koj

Koronarnoj Jedinici (KKJ) ispitivano je u toku jedne

nedelje, a sadr`aj serumskih LPO je odre|ivan svakog

dana. Ovi nalazi upore|ivani su sa kontrolnom

grupom, koja se sastojala od 16 osoba bez koronarne

arterijske bolesti.

REZULTATI. Dobijeni rezultati pokazuju da

nema razlike u prva dva dana izme|u dvaju grupa.

Promene u serumskim nivoima LPO observirani su

nakon tri dana kada su oni bili signifikantno ve}i nego

u kontrolnoj grupi: 7.34+1.26 nM mL vs. 2.78+0.92

nM/mL (p<0.001).

ZAKLJU^AK. Prikazani rezultati sugeri{u da

odre|ivanje serumskih LPO nivoa mo`e biti u funkciji

prognoze i prevencije oksidativnog o{te}enja.



Klju~ne re~i:

oksidativni stres, akutni infarkt

miokarda, ishemija/ reperfuzija

10. ULOGA OKSIDATIVNOG STRESA KOD

DIABETES MELLITUSA I KORONARNE

SR^ANE BOLESTI

Nedeljkovic T

1

, Jakovljevic V

1

, Popovic-Katic M

2

,

Nedeljkovic II

2

, Jovic P

3

1

KC "Kragujevac", Medicinski fakultet, Kragujevac

2

KBC "Dr Dragisa Misovic-Dedinje", Beograd

3

Vojno medicinska akademija Beograd

UVOD. Oksidativne ozlede }elijskih komponen-

ti su odgovorne za mnoge bolesti kao {to su kardio-

vaskularne, degenerativne i metaboli~ke. Oksidisani



low density lipoproteins (ox-LDLs) igraju va`nu ulogu u

patogenezi ateroskleroze i endotelijalnih }elijskih

o{te}enja. Lipidni peroksidi (LPO) indukovani

pomo}u reaktivnih kiseoni~nih radikala mogu

doprineti

sr~anom


o{te}enju

putem


ishemi-

ja/reperfuzija procesa.

MATERIJAL I METODE. Serumski LPO su

odre|ivani pomo}u spektrofotometrijske metode koja

meri forme tiobarbiturine kiseline (TBA) i reaktivnog

malondialdehida (MDA). 11 pacijenata sa akutnim

infarktom miokarda (AIM) hospitalizovani u Klini~koj

Koronarnoj Jedinici su istra`ivani tokom jedne nedel-

je, a sadr`aj serumskih LPO je odre|ivan svakodnevno.

Ovi nalazi upore|ivani su sa kontrolnom grupom, koja

se sastojala od 16 osoba bez koronarne arterijske

bolesti.


REZULTATI. Rezultati, koji su dobijeni pokazu-

ju da nema razlike u prva dva dana izme|u dvaju

grupa. Promene u serumskim LPO nivoima observirani

su nakon tri dana kada su bile signifikantno ve}e nego

u kontrolnoj grupi: 7.34+1.26 nM/mL vs. 2 .78+0.92

nM/mL (p<0.001). Rezultati su upore|ivani sa na{im

prethodno publikovanim rezultatima kod pacijenta sa

dijabetes melitusom (DM) sa ili bez arterijske

hipertenzije (AH), kod pacijenata sa anginom pektoris

(AP), AMI i hroni~nim miokardnim infarktom (HMI).

ZAKLJU^AK. Prikazani rezultati sugeri{u da

odre|ivanja nivoa serumskih LPO mogu biti u funkciji

prognoze i prevencije oksidativnih o{te}enja.

Klju~ne re~i:

oksidativni stres, diabetes mellitus,

koronarna sr~ana bolest

11. SLOBODNI RADIKALI I EKSCITATORNE

AMINOKISELINE

KAO

MEDIJATORI

O[TE]ENJA NEURONA

Zorica Jovanovi}

Medicinski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

Savremena medicinska istra`ivanja sve vi{e raz-

matraju u~e{}e reaktivnih oblika kiseonika i ekscita-

tornih aminokiselina u nastanku o{te}enja }elija.

Slobodni radikali imaju zna~ajnu ulogu u nekim

patofiziolo{kim stanjima CNS-a, bilo da direktno

o{te}uju tkiva ili su posledica o{te}enja tkiva. Njihova

uloga u patogenezi se pretpostavlja u ishemiji, epilepsi-

ji, Parkinsonovoj bolesti, amiotrofi~noj lateralnoj

sklerozi, Alzheimerovoj demenciji, starenju.

Velike koli~ine polinezasi}enih masnih kiseli-

na, visoka metaboli~ka aktivnost mozga (tro{i oko 20%

celokupnog kiseonika), kao i niska aktivnost antiok-

sidativnih enzima, ~ini da je od svih organa, CNS, naj-

pogodniji za stvaranje i najosetljiviji na dejstvo slobod-

nih radikala. Ovo svojstvo mozga uslovljeno je ~injeni-

cama da neki delovi mozga, posebno bazalne ganglije

akumuliraju gvo`|e, a sa druge strane kapacitet cere-

brospinalne te~nosti za vezivanje gvo`|a je nizak.

Nastanak oksidativnog stresa u CNS-u je olak{an i

anatomskom povezano{}u udaljenih neurona aksoni-

ma i dendritima, procesima ekscitacije i transmisije.

Oksidativni stres podrazumeva naru{avanje }eli-

jske homeostaze i disbalans u ravnote`i izme|u pro- i

antioksidanasa u korist prvih, {to vodi potencijalnom

o{te}enju }elije.

Nekoliko razli~itih i zavisnih mehanizama mogu

indukovati oksidativni stres u CNS-u: lipidna peroksi-

16


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

12. POLIMEDIKAMENTOZNO

TROVANJE

LEKOVIMA SA KARDIODEPRESIVNIM

DEJSTVOM

Radovanovi} M, Mileti} GM

Centar za urgentnu medicinu, KC "Kragujevac"

Lekovi koji se koriste u le~enju bolesti kardio-

vaskularnog sistema razli~itim mehanizmima deluju na

kardiovaskularni sistem ili deo tog sistema. Trovanje

ovim lekovima je urgentno stanje u medicini koje i

pored savremenog terapijskog pristupa ima visoku

stopu mortaliteta. Zadesna ili namerna trovanja ovim

lekovima za posledicu imaju depresiju sr~ane aktivnos-

ti i kardiovaskularni kolaps. U poslednjih desetak god-

ina zabele`en je zna~ajan porast trovanja pra}enih

te`im ne`eljenim dejstvima pa i smr}u; naro~ito kada

se radi o trovanjima sa vi{e razli~itih lekova sa nega-

tivnim dromotropnim i inotropnim dejstvom, kao i

vazodilatatornim lekovima. Trovanje

blokatorima i

blokatorima

kalcijumskih

kanala


pra}eno

je

poreme}ajem sprovodljivosti i kontraktilnosti miokar-



da, odnosno pojavom sinusne bradikardije, atrioven-

trikularnih blokova i padom sistemskog arterijskog pri-

tiska. Trovanje inhibitorima angiotenzin-konvertira-

ju}eg enzima pra}eno je izra`enom hipotenzijom i

hiperkaliemijom. Savremenu terapiju te{kih trovanja

blokatorima pored nespecifi~ne ~ini i specifi~na anti-

dot terapija glukagonom, dok se u medikamentnoj ter-

apiji te`ih trovanja blokatorima kalcijumskih kanala

koriste adrenalin i preparati kalcijuma. Me|utim i

pored primene savremenih lekova najva`niju meru u

pre`ivljavanju te{ko otrovanih i dalje ~ine mere

pravovremene nespecifi~ne detoksikacione terapije,

promptne i kontinuirane kardiopulmonalne reanimacije.

U radu je prikazan slu~aj bolesnice stare 28 god-

ina, poreme}enog stanja svesti (Glazgov koma skor-3),

sa slikom te{kog kardiogenog {oka uzrokovanog akut-

nim trovanjem primenom 2 grama metoprolola

(Presolol

), 1.8 grama diltiazema (Cortiazem) i 50

miligrama cilazaprila (Zobox

). Kod bolesnice je

sprovedena produ`ena kardiopulmonalna reanimacija

i tokom prvih 16 sati hospitalizacije, pored primene 8

litara infuzionih rastvora, sukcesivno primenjeno 17mg

adrenalina, 4mg atropina, 4mg glukagona, 1.6g dopam-

ina; uz elektrostimulaciju privremenim pejsmejkerom.

U definisanom vremenskom periodu registrovano je

normalizovanje stanja svesti, obustavljena mehani~ka

ventilacija, uspostavljena normalna sr~ana aktivnost i

hemodinamska stabilnost. Tokom hospitalizacije

bolesnica je le~ena od lak{eg oblika pleuropnemonije.

Potpuno oporavljena nakon deset dana upu}ena je na

ku}no le~enje uz savet za dalje psihijatrijsko le~enje.

Pravovremeno zapo~injanje mera kardiopul-

monalne reanimacije i multidisciplinarno le~enje u jed-

incama intenzivne nege zna~ajno pove}ava izglede za

potpuno izle~enje bolesnika sa te{kim oblicima

polimedikametoznih trovanja lekovima koji imaju kar-

diodepresivno dejstvo.

Klju~ne re~i:

trovanje lekovima, metoprolol, dil-

tiazem, cilazapril, kardiopulmonalna reanimacija, elek-

trostimulacija

dacija, pove}ana koncentracija intracelularnog kalciju-

ma,


osloba|anje

ekscitatornih

aminokiselina.

Ekscitotoksi~nost nastaje usled prekomerne ekscitacije

postsinapti~kih neurona, {to dovodi do neurotok-

si~nosti i degenerativnih promena u neuronima.

Mehanizmi neurotoksi~nosti su veoma slo`eni: pad

nivoa


visokoenergetskih

fosfata,


poreme}aj

funkcionisanja jonskih pumpi, produ`ena depolarizaci-

ja }elijske membrane, pove}anje koncentracije

intracelularnog Ca2+, sa aktivacijom proteaza i fos-

folipaza, ireverzibilno o{te}enje mitohondrija, {to je

pra}eno }elijskom disfunkcijom i degeneracijom.

Mehanzmi ekscitotoksi~nosti su tako|e posredovani i

acidozom, proizvodnjom slobodnih radikala i aktivaci-

jom apoptoze.

Oksidativni stres dovodi do poreme}aja funkcije

receptora i signalne transmisije. Reaktivni oblici

kiseonika remete vezivanje liganda za membranske

receptore, a tako|e i vezivanje receptora za G protein

i efektorne enzime. Reaguju}i direktno sa sulfhidrilnim

grupama NMDA receptora, dovode do njihove inhibi-

cije i na taj na~in spre~avaju glutamatom-indukovana

o{te}enja (deluju neuroprotektivno), ali sa druge

strane osloba|aju ekscitatorne aminokiseline i inhibi{u

njihovo iskori{}avanje ispoljavaju}i neurotoksi~no

dejstvo.


ZAKLJU^AK. patofiziolo{ki mehanizmi koji

dovode do o{te}enja i smrti neurona su veoma kom-

pleksni. Samo deluju}i zajedno proizvode efekat za

kojim sledi degeneracija neurona. Poznavanje ovih

procesa je neophodno da bi se }elija za{titila od

o{te}enja.



Klju~ne re~i:

oksidativni stres, reaktivni oblici

kiseonika, ekscitatorne aminokiseline, intracelularni

kalcijum


17

PSIHIJATRIJA U DRUGIM GRANAMA MEDICINE

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

13. KALIJUM KAO PREDIKTOR DELIRIJUM

TREMENSA

Ignjatovi} Risti} D, Lazarevi} J

Psihijatrijska klinika, KC "Kragujevac"

CILJ RADA. Kori{}enje vrednosti serumskog

kalijuma, na prijemu, kod dugogodi{njih alkoholi~ara u

apstinenciji kao mogu}eg prediktora razvoja delirijum

tremensa.

METOD RADA. Analizirali smo istorije bolesti

24 pacijenata koji su u periodu april-decembar 2005.

godine le~eni na Psihijatrijskoj klinici u Kragujevcu

zbog postojanja znakova alkoholnog apstinencijalnog

sindroma (predelirijum i delirijum). Svi pacijenti su

zadovoljili kriterijume ovih dijagnosti~kih kategorija

prema ICD X klasifikaciji. Kod svih pacijenata su anal-

izirane vrednosti serumskog kalijuma na prijemu.

REZULTATI. Sedamnaestoro pacijenata su

razvili sliku predelirantnog stanja, pri ~emu je kod sed-

moro od njih na prijemu bila prisutna hipokaliemija (<

4,1mmol/l ).U grupi pacijenata kod kojih se razvio

delirijum tremens (njih sedmoro) hipokaliemija je

na|ena kod dva pacijenta na prijemu.

ZAKLJU^AK. Iako kalijum sam za sebe nije

pouzdan prediktor razvoja delirijum tremensa,

neophodno je njegovo stalno pra}enje kod dugogo-

di{njih alkoholi~ara, a naro~ito kod pacijenata sa delir-

ijum tremensom. Budu}a istra`ivanja bi trebala da ispi-

taju ulogu velikog broja novih faktora u razvoju deliri-

jum tremensa.



Klju~ne re~i:

delirijum tremens, alkohol, apsti-

nencija, kalijum

14. DIJAGNOSTI^KE

NEDOUMICE

U

POSTAVLJANJU DIJAGNOZE PANI^NIH I

EPILEPTI^NIH NAPADA

Borov~anin M, \uki} Dejanovi} S, Janji} V

Klinika za psihijatriju, Klini~ki centar "Kragujevac",

Medicinski fakultet u Kragujevcu

Pani~ni poreme}aj, iz heterogene grupe

anksioznih poreme}aja, predstavlja sindrom koji se

karakteri{e pojavom rekurentnih i neo~ekivanih napa-

da intenzivne anksioznosti ili straha, koji naglo nastaju

i kratko traju, a pra}eni su somatskim simptomima.

Obzirom da je abruptni nastanak simptoma (paroksiz-

malnost) najbitniji klini~ki dijagnosti~ki parametar

pani~nog napada, upravo diferencijalna dijagnoza

izme|u pani~nog poreme}aja i fokalne epilepsije mo`e

da

predstavlja



pravi

dijagnosti~ki

izazov.

Elektroencefalografija (EEG) mo`e biti korisna u



klasifikovanju epilepsija, ali pacijenti sa epilepsijom

mogu imati i normalne EEG nalaze, dok pacijenti bez

epilepsije mogu imati elekroencefalografske abnor-

malnosti.

Serije slu~ajeva iz literature demonstriraju

preklapanje simptomatologije i potrebu za diferenci-

ranjem ova dva dijagnosti~ka entiteta, koji imaju vrlo

razli~ite tretmanske prilaze. Opisano je da je strah

iskustveno naj~e{}i fenomen nastao direktnom elek-

trostimulacijom u epilepsiji temporalnog lobusa, sa

`ari{tem lokalizovanim u desnom anteromedijalnom

temporalnom regionu, uklju~uju}i i amigdalu, re|e i u

frontalnim regionima, kao i u levom temporalnom

lobusu. Diferenciraju}i faktori, koji idu u prilog epilep-

sije u odnosu na idiopatske pani~ne napade, uklju~uju:

kratko trajanje napada, stereotipnu auru (razli~itu od

straha), pri tome napad ne odgovara iktalnom, prisutni

su oralni ili motorni automatizmi, postiktalna konfuzi-

ja, napadi se javljaju no}u, nema adekvatnog odgovora

na anksioliti~ku terapiju, pa je svakako najva`nije da

nema EEG potvrde dijagnoze epilepsije.

Razgrani~enje epilepti~nih napada od psi-

hogenih neepilepti~nih napada (PNES- pseudoseizures)

zasniva se na detaljnoj auto- i heteroanamnezi, ali je

~esto neophodno da se pani~ni napadi zabele`e kratko-

trajnom video- encefalografijom (SVEG- short term



video EEG) ili intrahospitalnom video- encefalografi-

jom (video- EEG), dosta zahtevnom i u na{oj zemlji jo{

uvek nedostupnom metodom.

Klju~ne re~i:

pani~ni napad, epilepti~ni napad, EEG



15. KONSULTATIVNI PREGLEDI PSIHIJA-

TRA U VI[EGODI[NJEM PERIODU

Ignjatovi} Risti} D, \uki} Dejanovi} S, Ravani} D,

Petrovi} D, Nikoli} Labovi} S, \okovi} D,

Lazarevi} J, Radmanovi} B

Psihijatrijska klinika, KC "Kragujevac"

UVOD. U naj{irem smislu, na polju konsulta-

tivne-liaison psihijatrije, psihijatar je deo medicinskog

tima koji daje specifi~ni doprinos svukupnom le~enju

pacijenta. Demencija i delirnantna stanja ~esto se sre}u

kod razli~itih somatskih pacijenata, naro~ito u

bolni~kim uslovima. Posebno osetljivo pitanje je pitan-

je samoubila~kih ideja u somatskih bolesnika.

Prevalenca psihijatrijskih simptoma u hospitalizovanih

somatskih bolesnika kre}e se izme}u 10 i 50% (3-5% u

hirur{kim odeljenjima) u odnosu na to koje se

somatske ili neurolo{ke bolesti posmatraju.

CILJ. Odre|ivanje trenda psihijatrijskih kon-

sultacija u devetogodi{njem vremenskom periodu

(1996-2008) u KC "Kragujevac".

18


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

METOD. Kori{}eni su podaci iz knji-

ga/protokola konsultacija kojima se evidentiraju svi

zatra`eni konsultativni pregledi psihijatra.

REZULTATI. U 1996. do 2003. godine, broj

konsultativnih pregleda psihijatra je bio dosta ujed-

na~en (374, odnosno 480). Od 2004. godine, broj kon-

sultativnih pregleda se uve}ava od 841 do 988 u 2007.

godini. Tokom posmatranog vremenskog perioda, broj

zatra`enih konsultativnih pregleda je ugalvnom ujed-

na~en prema posmatranim odeljenjima. Odre|ene

izmene u broju pregleda nastale su nakon organiza-

cionih promena unutar samog Klini~kog centra.

ZAKLJU^AK. Budu}e studije trebalo bi da

pomognu u boljem palniranju slu`bi koje }e se baviti

konsultativnom psihijatrijom kako bi se pobolj{ao

kvalitet sveobuhvatne medicinske nege pacijenata.

Klju~ne re~i:

konsultativna psihijatrija, delirijum,

demencija

16. ULOGA

PSIHIJATRA

U

LE^ENJU

ORTOPEDSKIH PACIJENTA

Ignjatovi} Risti} D

1

, Risti} B

2

, Radmanovi} B

1

Psihijatrijska klinika KC "Kragujevac" Kragujevac

2

Klinika za ortopediju i traumatologiju KC

"Kragujevac" Kragujevac

UVOD. Dugo je poznato da su prelomi kuka i

psihijatrijska oboljenja ~esti kod starijih bolesnika, a

komorbiditet je uglavnom povezan sa lo{im ishodom.

Osim toga, produ`enje ljudskog `ivota, donelo je i nove

psihi~ke tegobe pacijentima koji se zbog razli~itih

ortopedskih problema le~e u ortopedskim odeljenjima.

CILJ. Odre|ivanje u~estalosti psihijatrijskih

konsultacija u 1) ortopedskih pacijenata bez obzira na

uzrast i 2) pacijenata starijih od 65 godina.

METOD. Kori{}eni su podaci iz knji-

ga/protokola konsultacija kojima se evidentiraju svi

zatra`eni

konsultativni

pregledi

psihijatra

u

Psihijatrijskoj klinici kao i podaci o konsultativnim pre-



gledima starijih ortopedskih pacijenata Klinike za orto-

pediju i traumatologiju KC "Kragujevac".

REZULTATI. Tokom devetogodi{njeg vremen-

skog perioda, oko 10% procenata svih konsulatacija

psihijatra obavljeno je kod ortopedskih pacijenata.

Tokom jedne godine, od 116 konsultacija kod ortoped-

skih pacijenata, 46 je bila za pacijente starije od 65 god-

ina (30,9%). U slu~aju 10 ortopedskih pacijenata stari-

jih od 65 godina, bilo je potrebno u vi{e navrata kon-

sultovati psihijatra. Uobi~ajene psihijatrijski problemi

u ortopedskih pacijenata bili su stanja akutne agitacije,

konguznosti, delirantna stanja, psihoze, stanja nakon

poku{aja samoubistva. Za ve}inu ortopedskih pacije-

nata, psihijatrijski problemi nisu bili prisutni pre prije-

ma u bolnicu.

ZAKLJU^AK Dobijeni rezultati su prelimi-

narni. Budu}a istra`ivanja trebalo bi detaljnije da

istra`e povezanost kognitivnih smetnji i pridru`enih

psihijatrijskih problema u pacijenata sa ortopedskim

oboljenjima.



Klju~ne re~i:

konsultativna psihijatrija, ortoped-

ska oboljenja, stari

17. STAVOVI JAVNOSTI O HIPERKINET-

SKOM SINDROMU SA POREME]AJEM

PA@NJE

Cvetkovi} Brki} S, Radmanovi} B, [i{manovi} M,

Risti} Ignjatovi} D, Janji} V

Klinika za psihijatriju, KC "Kragujevac"

UVOD. Hiperkinetski sindrom sa poreme}ajem

pa`nje (ADHD) je u `i`i interesovanja i stru~ne i lai~ke

javnosti ve} jedan du`i vremenski period. O knceptual-

izaciji poreme}aja u dana{njem smislu mo`emo gov-

oriti od 1980. kada je naziv Attention Deficit

Hyperactivity Disorder ( ADHD) prvi put "uveden" u

Dijagnosti~ki i klasifikacioni priru~nik Ameri~kog

udru`enja psihijatara ( DSM III). Smatra se da izme|u

5-12% dece u svetu ima ovaj poreme}aj. Poreme}aj se

javlja rano u detinjstvu, traje dugo uz varijacije u ste-

penu i izra`enosti pojedinih simptoma, i o njemu se

govori kao o hroni~nom poreme}aju.

CILJ. Utvrditi stavove, znanja, verovanja i pret-

postavke o le~enju ADHD u op{toj populaciji.

MATERIJAL I METOD. Anonimnom anketom

je ispitano 202 ljudi starosti od 18 do 64 godine u tri

op{tine [umadijskog okruga ( Kragujevac, Topola i

Kni}). Anketa se sastoji iz dva dela. Prvi koji se odnosi

na socio-demografske karakteristike ispitanika ( pol,

godine starosti, stepen obrazovanja, mesto stanovanja (

selo, varo{ica, grad)) i drugi deo u kojem se odgovara

na pitanja vezana za ADHD. Da li su ~uli za ADHD,

da li znaju neke detalje o tom poreme}aju, da li se radi

o pravoj bolesti i da li znaju kako se le~i, medikamen-

tozno ili samo savetovanjem.

REZULTATI: Od 202 ispitanih manje od pola je

uop{te ~ulo za ADHD 48%, ve}ina ( 81%) od njih koji

su ~uli za ADHD nije znala da navede neke detalje o

poreme}aju. @ene i oni sa vi{im i visokim obrazovan-

19


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1



Yüklə 0,67 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə