Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof dr Miodrag Gavric´ Urodjeni i stecˇeni deformiteti lica i vilica



Yüklə 112,9 Kb.
Pdf görüntüsü
tarix19.02.2017
ölçüsü112,9 Kb.
#9124

1

Maksilofacijalna hirurgija

Urednik Prof. dr Miodrag Gavric´

9. Urodjeni i stecˇeni deformiteti lica i vilica (A. Pišcˇevic´)

Uvod

Deformiteti lica i vilica su prac´eni poremec´ajima jedne ili više funkcija i smetnjama

estetskog karaktera, što kod pacijenata izaziva konstantno psihicˇko opterec´enje, bez obzira na

pol i doba života. Uzroci nastanka disgnatija su mnogobrojni. Ponekad je nemoguc´e ustanoviti

koji su etiološki faktori - endogeni ili egzogeni, imali presudan uticaj.

Kao što su razlicˇiti po svojoj etiologiji, tako se deformiteti lica i vilica klinicˇki

razlicˇito manifestuju, pa i vremenski se javljaju u razlicˇito životno doba.

Uzrok disgnatija može biti samo gornja, ili samo donja vilica, ili da obe ucˇestvuju u

nastanku deformiteta, u razlicˇitom stepenu. Neke se disgnatije ispoljavaju vrlo rano. Tako je

vec´ kod novorodjencˇadi odmah vidljiv Pjer-Robenov (Pierre-Robin) sindrom. U drugih se prvi

simptomi manifestuju u toku razvitka vilica, narocˇito u periodu mlecˇne i stalne denticije.

Deformiteti vilica su po pravilu prac´eni jacˇe ili slabije izraženim poremec´ajem

zagrižaja. Uprkos tome ne treba shvatiti da poboljšanje okluzije ne rešava sve manifestacije

pojedinih disgnatija.

Kod pacijenata sa asimetrijom lica i kompleksima manje vrednosti kao posledicom,

pretežno su estetski razlozi presudni za spremnost da se podvrgnu hirurškom lecˇenju. Pacijenti

koji imaju smetnji pri žvakanju i dolaze na operaciju, uzimaju ove smetnje samo kao povod,

a njihov glavni motiv je izgled lica. Želja mnogih pacijenata da poboljšaju spoljašnji izgled

ne sme navesti lekara da zanemari funkcionalne smetnje, kao što su smetnje u govoru,

disanju,


žvakanju, a da koristi metode koje daju samo estetski zadovoljavajuc´e rezultate. Kod

disgnatija koje se teško tretiraju iskljucˇivo konzervativnim metodama lecˇenja, kao što su prava

progenija, pseudoprogenija, laterognatija, otvoreni zagrižaj i drugo, u toku konzervativnog

tretmana treba postupati tako da kasnije hirurško lecˇenje bude što uspešnije.

Operativnim lecˇenjem disgnatija treba postic´i:

1. poboljšavanje funkcije žvakanja;

2. poboljšavanje govora;

3. poboljšavanje disanja;

4. prevenciju oboljenja parodoncijuma;

5. prevenciju oboljenja donjovilicˇnog zgloba;

6. olakšavanje protetskog zbrinjavanja;

7. poboljšavanje estetskog izgleda.

Mnogobrojni poremec´aji položaja zuba i zagrižaja mogu se u decˇijem uzrastu, a sada

i kod odraslih, uspešno konzervativno lecˇiti. Hirurške metode lecˇenja dolaze u obzir tek po



2

završetku rasta. Hirurški zahvati podrazumevaju osteotomije u predelu alveolarnih grebena,

kao i u predelu tela vilica. Imaju za cilj da uspostave normalne okluzione i artikulacione

odnose, a da istovremeno poboljšaju i estetski izgled lica.

Postoje razne vrste disgnatija. Pod disgnatijom podrazumevamo nenormalan izgled lica

i poremec´aj zagrižaja sa ili bez poremec´enih odnosa vilica prema bazi lobanje. Disgnatija

može biti simetricˇno ili asimetricˇno zastupljena.

Normalne vilice, njihov izgled i funkcija nazivaju se eugnatija.



Progenija (mandibularna prognatija) nastaje usled povec´avanja tela donje vilice,

ramusa mandibule ili tupog ugla, pri cˇemu su brada i zubi donje vilice pomereni prema

napred. Postoji pozitivna incizalna stepenica.

Pseudoprogenija (lažna progenija) podrazumeva normalnu velicˇinu donje vilice, dok

je gornja vilica zaostala u rastu.



Progeni prinudni zagrižaj je stanje pri kojem su sekutic´i donje vilice ispred gornjih,

uz neporemec´en odnos položaja vilica medju sobom.



Mikrogenija ili retrogenija (mala mandibula) podrazumeva distalni položaj brade,

usled distalnog pomeranja donje vilice ili male donje vilice.



Mikrognatija (mikromaksila) podrazumeva abnormalno malu nerazvijenu gornju

vilicu, odnosnosrednju trec´inu lica.



Makrogenija (mandibularna makrognatija, makromandibula) podrazumeva abnormalno

uvec´anje donje vilice u celosti, npr, kod akromegalije.



Laterogenija (laterognatija) podrazumeva bocˇno pomeranje donje vilice usle

pojacˇanog ili smanjenog razvitka jedne polovine mandibule.



Prognatija (maksilarna prognatija) podrazumeva isturenost gornje vilice ili alveolarnog

grebena. Ukoliko je gornja vilica pomerena prema napred, takoda ne postoji razlika izmedju

apikalne baze i zubnog luka, govorimo o prognatiji gornje vilice (maksilarna protruzija).

Ukoliko je pomeren alveolarni greben zajedno sa zubima prema napred uz postojanje

dijastema, pri cˇemu postoji razlika izmedju apikalne baze i zubnog luka, govorimo o

alveolarnoj protruziji.



Apertognatija (otvoreni zagrižaj) je stanje kada gornji ili donji zubi, kada su

zatvorene vilice, ne dosežu okluzalnu ravan. Otvoreni zagrižaj se može javiti u predelu fronta,

bocˇno u premolarnoj i molarnoj regiji, ili su u kontaktu samo zadnji molari, na osnovu cˇega

govorimo o prednjoj, bocˇnoj ili totalnoj apertognatiji.



Ukršteni zagrižaj je takva disgnatija kada je došlo do parcijalnog ili totalnog

pomeranja zuba donje vilice prema lateralno u odnosu na normalnu okluziju.



Hemihipertrofija lica je parcijalno ili totalno uvec´anje jedne strane lica.

3

Hemiatrofija lica je nerazvijenost jedne polovine lica, kako koštanog, tako i

zahvac´enih mekih tkiva.



Dizostoze predstavljaju konstitucionalni poremec´aj u razvitku koštanog tkiva razlicˇite

vrste. Razlicˇite su etiologije i morfološki daju razlicˇite klinicˇke slike. U predelu lica i vilica

to su: dysostosis mandibularis, dysostosis mandibulofacialis, dysostostis otomandibularis,

dysostosis cleidocranialis, dysostosis craniofacialis.

9.1. Uzroci disgnatija

Disgnatije mogu imati razlicˇite uzroke. Poznato je da kod prave progenije, lažne

progenije, prognatije, kao i dubokog zagrižaja, nasledje igra znacˇajnu ulogu. Kod urodjenih

rascepa mogu se razviti disgnatije, kao što je hipoplazija gornje vilice, cˇemu su uzrok

postoperativni ožiljci.

Funkcionalne smetnje koje nastaju kod disgnatija dovode do otežane prohodnosti

disajnih puteva. Tako npr kada je otežano disanje na nos, pocˇinje disanje na otvorena usta.

Pri tome nedostaje stimulativno dejstvo donje na gornju vilicu. U predelu gornje vilice nastaje

suženje u premolarnoj regiji, nastaje visoko gotsko nepce, a ne retko i protruzije gornjih

frontalnih zuba. Nedovoljno ucˇešc´e donje vilice u sisanju, dovodi do nedostatka nadražaja za

rast i ona ostaje u distalnom položaju. Nastaje deformitet u vidu mikrogenije.

Zbog loše navike, kao što je sistanje palca, donja vilica je - usled vertikalnog pritiska

palca - potisnuta prema nazad. Pri horizontalnom položaju palca prilikom sisanja, nastaje

otvoreni zagrižaj u predelu fronta, usled smetnji u razvitku sekutic´a gornje i donje vilice. Ako

dodje do oštec´enja u predelu zgloba, tj, zone rasta donje vilice, dolazi do zaostajanja u

razvitku sa oštec´ene strane. Disgnatije nastale usled traume u predelu tela donje vilice,

izuzetno su retke. Nelecˇeni prelomi u predelu gornje vilice takodje mogu biti uzrok nastanka

disgnatije. Primena zracˇne terapije u decˇijem uzrastu može dovesti do zaostajanja u razvitku

i pojave disgnatije.

9.2. Lecˇenje disgnatija

Nacˇelno, svaka disgnatija u periodu rasta zahteva, u vec´em ili manjem obimu,

ortodontski tretman. Hirurško lecˇenje se preduzima pošto se završi rast, dakle po pravilu posle

18. godine života. Operativni zahvati pre završetka rasta u sebi uvek kriju veliki procenat

opasnosti od recidiva. Ukoliko prodje period koji je adekvatan za ortodontski tretman, ne

može se ocˇekivati uspešno lecˇenje samo konzervativnim metodama. Ortodontski tretman može

biti neuspešan iz više razloga, pocˇevši od nedovoljne saradnje pacijenta. Ortodontski tretman

se danas u dosta slucˇajeva može sprovesti i kod odraslih, to zahteva dugotrajno lecˇenje

pomoc´u fiksnih aparata. Imajuc´i u vidu svoju životnu profesiju, pacijenti ne prihvataju uvek

da dugo nose te aparate. Ovde takodje kao alternativa dolazi u obzir operativno lecˇenje.

Da bi se postigli što bolji rezultati, neophodna je dobra indikacija i iskustvo hirurga.

Kao prethodna mera za što uspešniji hirurški zahvat je preoperativni ortodontski tretman.

Tipicˇan primer je uskost gornje vilice koju treba korigovati pre operativnog zahvata prave

progenije.



4

Planiranje operativnog lecˇenja

Da bi se doneo ispravan zakljucˇak o ucˇešc´u vilica u nastanku disgnatija i da bi se

odabrao adekvatan metod lecˇenja, neophodna je tacˇna dijagnoza na osnovu svestranih i

pažljivih analiza. To podrazumeva: anamnezu, klinicˇki i laboratorijski pregled, prethodne

mere, rendgen snimke vilica i zuba, kefalometrijsku analizu telerendgen snimka, analizu en

face i profila lica - fotometrijsku analizu, analizu modela, a nekada i mulaž pacijenta.



Prethodne mere

Neophodno je obaviti sanaciju zuba i usta bez protetske nadoknade koja se cˇini tek

posle operacije disgnatije, jer se takvim operativnim zahvatima menjaju okluzalni odnosi.

Retinirani ili delimicˇno izrasli umnjaci u mnogo slucˇajeva su u vrlo bliskom odnosu sa

buduc´im osteotomskim linijama, kada se one, kod progenije, izvode u predelu ugla ili ramusa

donje vilice. Ako u gornjoj vilici postoji umnjak, dolazimo u koliziju sa osteotomskom

linijom, kada je neophodna korekcija otvorenog zagrižaja po Šuhardovoj (Schuchardt) metodi.

Ukolino nije neophodno sacˇuvati umnjak iz protetskih razloga, po pravilu se odstranjuje.

Operativno odstranjenje neizraslog umnjaka je moguc´e ucˇiniti u toku same operacije, ali to

predstavlja slabu tacˇku osteotomske linije, a takodje postoji opasnost od infekcije tako

nastalog džepa. Mi savetujemo da se ekstrakcija donjih umnjaka radi operacije progenije u

predelu ramusa ucˇini 2-3 meseca pre operativnog zahvata, da bi se izbegle neželjene

komplikacije.

Fotometrijska analiza lica

Estetski izgleda lica zavisi od anatomske gradje koštanog skeleta i mekih delova.

Harmonija lica zavisi od odnosa cˇela, nosa, ocˇnih duplji, jagodicˇnih kostiju, delova obraza i

usana, ušiju, bradnog predela, baze donje vilice i uglova mandibule. I debljina mekih tkiva

igra odredjenu ulogu. Pošto ne postoji idealna lepota, samo subjektivna mišljenja daju

predstavu o harmonicˇnom licu. Estetska analiza lica i analiza telerendgen snimaka su pomoc´na

sredstva koja merenjem objektivizuju mišljenje. Za estetsku analizu lica koristi se metoda po

A. M. Švarcu (Schwarz).

Anatomski momenti koji daju tacˇke bitne za profil lica su:

1. pocˇetak kose (Tr - trichion);

2. pocˇetak nosa (N - nasion);

3. kraj nosa (Sn - subnasale);

4. bradna tacˇka kao prelaz bradnog ispupcˇenja u horizontalno (Gn - gnation).

Lice se u vertikalnom smeru deli na tri jednaka dela:

1. cˇeona trec´ina od Tr do N;

2. nosna trec´ina od N do Sn;

3. bradna ili donja trec´ina od Sn do Gn.

Donja trec´ina lica se takodje sastoji od jedne trec´ine koju sacˇinjava gornja usna i dve

trec´ine koje sacˇinjava donja usna sa bradom.


5

U sagitalnom pravcu je od znacˇaja horizontala H koja ide od tacˇke O-orbite, do tacˇke

P-porion. Linija Pn ide kroz nasion i subnasale, a paralelna sa njom Po ide kroz tacˇku O-

orbitale. Rastojanje izmedju Pn i Po predstavlja biometrijsko polje. Kod idealnog profila lica

gornja usna dodiruje liniju Pn, dok je donja usna pomerena malo unazad i nalazi se približno

u sredini miometrijskog polja (profilnog polja).

Tipovi koji odstupaju od idealnog profila lica:

a) ravno prednje lice;

b) ravno zadnje lice;

c) koso prednje lice;

d) koso zadnje lice.

Analiza profilnog telerendgenograma po Švarcovoj metodi

Osnovne referentne linije u ovoj analizi su:



NSe - linija prednjeg dela baze lobanje (N-koštani nasion; Se-sredina otvora turskog

sedla);


SpP - bispinalna linija (spina ravan), dobija se spajanjem prednje i zadnje nosne

bodlje.


OcIP - okluzalna ravan, spaja sredinu vertikalnog preklopa sekutic´a i preklopa

distalnih kvržica poslednjih kutnjaka koji su u okluziji;



Mp - mandibularna ravan - linija koja spaja najnižu tacˇku simfizne senke sa najvišom

tacˇkom antegonijalnog useka.

Normala povucˇena iz kožne tacˇke nasion na liniji NSe daje sa nabrojanim linijama

sledec´e uglove:

- ugao odredjuje inklinaciju gornje vilice prema bazi lobanje (vertikalni odnos);

- ugao nagiba okluzalne ravni prema bazi lobanje;

- ugao nagiba tela donje vilice prema bazi lobanje.

Sagitalni odnos gornje vilice prema bazi lobanje odredjuje ugao F, koji formiraju linije



NSe Na. (Tacˇka je tacˇka na najvec´em udubljenju konkavnog profila premaksile).

Ugao koji formiraju osnove ravni gornje (SpP) i donje vilice (Mp) Švarc je nazvao

bazalnim uglom (B).

Odredjuju se i uglovi koje okluzalna ravan (OcIP) gradi sa SpP Mp.

Za odredjivanje sagitalnih gnaticˇnih i dentoalveolarnih odnosa potrebne su i tacˇke B

(tacˇka na najvec´em udubljenju konkavnog profila brade) i Pg (pogonion - tacˇka na najvec´em



6

ispupcˇenju konveksnog profila brade).

Mere se uglovi MM ili APg (SpP AB) SpP.

Od znacˇaja je i merenje nagiba gornjih sekutic´a prema ravni donje vilice i nagiba

donjih sekutic´a prema ravni donje vilice.

Primenom ove analize mogu se utvrditi medjusobni položaj gornje i donje vilice, kao

i njihov odnos prema lobanji. To je od velike važnosti za dijagnostiku, stvaranje plana

korekcije, prac´enje toka lecˇenja i procenjivanje ostvarenih rezultata.



Analiza modela

Najvažniji terapijski cilj je da se dobije dobra okluzija. To se mora postic´i planiranjem

operativnog zahvata na modelima. Modeli gornje i donje vilice se stavljaju u artikulator, cˇime

se preoperativno fiksira postojec´a okluzija. Ti demonstracioni modeli služe za dokumentaciju.

Na drugim modelima se proba operativni zahvat. Modeli vilica pokazuju smetnje u okluziji,

kako u transverzalnom tako i u sagitalnom pravcu. Simuliranjem operacije na modelima mogu

se analizirati novonastali okluzioni odnosi, eventualna primena operativnog plana ili nam

analiza modela ukazuje na neophodnost preoperativnog ortodontskog tretmana. Ukoliko se

operativni zahvat izvodi u predelu tela donje vilice, isecanjem modela po buduc´im

osteotomskim linijama, delovi modela se dovode u planirani položaj i odredjuje velicˇina

koštanog tkiva koje treba odstraniti.

Kod osteotomija u predelu ramusa mandibule, pomeranjem modela donje vilice prema

nazad može se tacˇno videti kakvi se okluzalni odnosi mogu postic´i pri cˇemu je cˇesto potrebna

tzv preoperativna reokluzija kvržica koje smetaju da se postigne stabilna okluzija. Na

gipsanom modelu se odstranjuje deo kvržica a isto se izvodi i na zubima pacijenta. U nekim

slucˇajevima se taj postupak mora više puta ponoviti, da bismo postigli željenju postoperativnu

okluziju. Zakljucˇni model nam služi za kontrolu postignutog operativnog rezultata, a takodje

i analizu eventualne kasnije pojave recidiva.



9.3. Hirurško lecˇenje disgnatija

Pojmom hirurška ortopedija su obuhvac´eni višebrojni operativni zahvati koji služe za

korekciju urodjenih i stecˇenih deformiteta u predelu lica i vilica.

Hirurške intervencije podrazumevaju osteotomije u predelu koštanog tkiva gornje ili

donje vilice, sa odstranjivanjem kosti ili nadoknadom koštanih defekata. Osteotomirani

fragmenti moraju biti fiksirani da bi došlo do njihove konsolidacije. U tom cilju koriste se

šine ili razne metode osteosinteze (žicom, šrafovima ili plocˇicama).

9.4. Progenija

Progenija je najcˇešc´a disgnatija koja zahteva operativno lecˇenje, zbog primetnosti

deformiteta, a s druge strane zbog male moguc´nosti ortodontskog tretmana. Prava progenija

se manifestuje povec´anom dužinom tela donje vilice sa prominentnom bradom, vrlo cˇesto

tupim uglom donje vilice i pozitivnom incizalnom stepenicom. Ponekad postoji povec´anje


7

visine bradnog predela, a takodje i špicasta brada. Može je pratiti otvoreni zagrižaj ili

laterognatija. U vec´em broju slucˇajeva postoji i hipoplazija srednje trec´ine lica.

Indikacije za operaciju progenije postoje kada operativnim smanjivanjem donje vilice

ili pomeranjem donje vilice prema nazad zahvatom u predelu ramusa mandibule, možemo

postic´i dobru okluziju. Takodje kod bezubih vilica, radi protetskog zbrinjavanja odnosno

postizanja boljih odnosa bezubih vilica.

Operacija progenije se može izvršiti u predelu tela donje vilice, ramusa mandibule,

vilicˇnog ugla, a takodje i u bradnom predelu. Operativni zahvati u predelu vilicˇnog zgloba u

cilju korekcije progenije, sada se ne primenjuju. Zahvat se izvodi u opštoj endotrahealnoj

anesteziji. Preoperativno se stavljaju šine pri operacijama u predelu ramusa. Postoperativno

se sprovodi cˇvrsta intermaksilarna imobilizacija koja traje 4-5 nedelja, a nakon toga elasticˇna

koja traje 3-4 nedelje. Pošto se operacijom progenije otvara koštano tkivo prema usnoj

šupljini, profilakticˇno se ordiniraju antibiotici koji postižu najvec´u koncentraciju u koštanom

tkivu.

Komplikacije

Oštec´enje n. alveolaris inferior-a i poremec´aj senzibiliteta redje nastaje pri operativnim

zahvatima u predelu tela donje vilice, nego što je to slucˇaj kod osteotomija u predelu ramusa.

Ukoliko nije došlo do prekida kontinuiteta nerva, dolazi do prolaznog poremec´aja senzibiliteta.

Ranije cˇesta pojava recidiva sada ne predstavlja neku znacˇajnost, pošto je operativna tehnika

usavršena, tako da je pojava recidiva retka.

Prema Keleu (Köle) razlikuju se: rani recidiv koji nastaje neposredno nakon

operativnog zahvata i kasni koji je uslovljen vucˇom mišic´a. Pojam recidiv se razlicˇito tumacˇi.

Neki pod tim podrazumevaju ponovnu pojavu disgnatije koja je postojala i pre operacije.

Takve vrste recidiva se oznacˇuju kao "totalni recidivi" što je izuzetno retko. Recidivom se

ipak može smatrati ako je došlo do pomeranja donje vilice prema napred u postoperativnom

toku, za više od 1.5 mm. Ukoliko je progenija bila kombinovana sa otvorenim zagrižajem,

procenat recidiva može biti i vec´i. Recidiv koji ne menja profil lica, cˇini da su pacijenti

takvim rezultatom zadovoljni.



9.5. Osteotomije u predelu tela donje vilice

Indikacije:

1. kada je uzrok progenije povec´anje dužine tela donje vilice sa bezubošc´u u predelu

bocˇnih zuba;

2. pri punom zubnom nizu kada je uzrok progenije izduženje tela donje vilice, pri

cˇemu možemo postic´i stabilnu okluziju umolarnom predelu s obe strane.

Prvu osteotomiju u predelu tela donje vilice izveo je Bler (Blair), nakon cˇega je Angle

1898. godine opisao takav postupak.



8

Ostektomija po Dingmanu

Postupak se sastoji u ostektomiji dela tela donje vilice sa ekstrakcijom jednog molara

ili premolara, pri cˇemu se odstranjuje deo koštanog tkiva donje vilice, pazec´i da se ne ošteti

n. alveolaris inferior. Ranije se taj postupak izvodi dvofazno, sa razmakom od cˇetiri nedelje.

Prvo se odstranjivao deo koštanog tkiva iznad n. alveolaris inferior-a intraoralnim pristupom,

a potom deo koštanog tkiva koji se nalazi ispod n. alveolaris inferior-a. Danas se taj postupak

izvodi jednofazno.

Stabilizacija ta tri fragmenta postiže se stavljanjem šina u predelu zubnih nizova, a

takodje i osteosintezom. Dobra okluzija u molarnom predelu može se postic´i ako

transverzalno i vertikalno ne nastaje stepenik u predelu mesta osteotomije. Pojava stepenika

je ne samo estetski, nego i funkcionalni nedostatak.

Da bie se postigle vec´e sveže koštane površine, opisane su razne stepenaste

osteotomije u predelu tela donje vilice (Dingman i Kazanjian).

Prednost operativnih zahvata u predelu tela donje vilice su: stvarno smanjenje tela

donje vilice bez sužavanja retromandibularnog prostora; kod delimicˇnog nedostatka bocˇnih

zuba, operacijom u predelu tela donje vilice se umesto prekinutog, postiže neprekinut zubni

niz; postoji preglednost operativnog polja, tako da nema opasnosti od krvarenja i drugih

neželjenih povreda, npr, n. alveolaris inferior-a.

Nedostaci su: ne može se korigovati tupi ugao, kao što se postiže osteotomijama u

predelu ramusa mandibule; ukoliko se ne isplanira dobro koliko koštanog tkiva treba

odstraniti, ne može se postic´i dobar kontakt medju fragmentima, tako da je proces

zarašc´ivanja jako usporen i postoji opasnost nastanka pseudoartroze; postavljanje šina na

donju vilicu je moguc´e tek pri kraju hirurške intervencije, to zahteva produženo trajanje opšte

anestezije; smežuravanje kože lica, pri cˇemu može doc´i do pojave tzv duple brade i tzv

baroknog izgleda, takodje je nedostatak zahvata u predelu korpusa mandibule. Operativni

zahvat u predelu korpusa mandibule se danas retko primenjuju.

9.6. Osteotomije u predelu ramusa mandibule

Horizontalna osteotomija u predelu ramusa mandibule koju su preporucˇili Kostecˇka,

Lindeman, Kazanjian i dr cˇini se izmedju incizure mandibule i foramena mandibule, ali

njihove metode nisu davale ocˇekivane rezultate. Male sveže koštane površine i dijastaza

krac´eg fragmenta, usled dejstva m. temporalis-a m. pterygoideus lateralis-a, usporavaju

stvaranje kalusa, dovode do pseudoartroze, pojave recidiva i otvorenog zagrižaja. Moguc´nost

povrede sadržaja parotidne lože sa stvaranjem salivarnih fistula, povreda facijalisa, kao i

povrede arterije i n. alveolaris inferior-a, spadaju u negativne strane horizontalne osteotomije.

U najvec´em broju slucˇajeva progenije se danas koriguju osteotomijama u predelu

ramusa mandibule. Osteotomije koje se danas primenjuju intraoralnim pristupom, opisao je

prvo Šuhart (Schuchardt) kao kosu osteotomiju. Stepenastu osteotomiju sa sagitalnim

cepanjem ramusa mandibule opisao je Obvegezer (Obwegeser) i sada je to standardna metoda

koja ne služi samo za korekciju progenije, nego se isto tako primenjuje i u lecˇenju

laterognatija, mikrogenije i otvorenog zagrižaja. To je danas najcˇešc´e korišc´ena metoda.



9

Držec´i se principa sagitalne osteotomije, ucˇinjene su modifikacije tako da se mesto

osteotomije pomera prema molarnom predelu i na taj nacˇin se postižu vec´e sveže koštane

površine.

Indikacije za operaciju u predelu ramusa mandibule:

1. pri postojanju svih zuba u gornjoj i donjoj vilici, kada preoperativnom reokluzijom

možemo postic´i dobar i stabilan okluzalni odnos;

2. kod bezubih vilica u molarnom predelu ili potpuno bezubih vilica, jer na taj nacˇin

postižemo vec´e sveže koštane površine;

3. kada postoji tupi ugao u predelu angulusa mandibule.



Kosa osteotomija u predelu ramusa mandibule (po Šuhartu)

Osteotomija se cˇini koso kroz ramus mandibule. Posle pomeranja donje vilice prema

nazad, neophodno je ucˇiniti osteosintezu i imobilizaciju.

Sagitalna stepenasta osteotomija u predelu ramusa mandibule po Obvegezeru

Osteotomska linija polazi sa unutrašnje strane ramusa izmedju incizure mandibule i

foramena mandibule, a potom prednjom ivicom ramusa do visine okluzalnih površina molara

i sa spoljašnje strane ramusa mandibule od prednje ka zadnjoj ivici. Obe osteotomske linije,

kako sa lingvalne tako i sa bukalne strane, treba da su paralelne. Po cepanju ramusa donje

vilice pomoc´u dleta, pomera se donja vilica prema napred. Stabilnost fragmenata postiže se

osteosintezom pomoc´u žice ili šrafova, a takodje se stavljaju i imobilizacione šine.

Sagitalna osteotomija po Dal Pontu

Kod ovog postupka, osteotomija sa lingvalne strane ide kao kod metode po

Obvegezeru. Osteotomija sa spoljašnje strane ide vertikalno od retromolarnog predela ka bazi

donje vilice, tj, do prednje ivice m. masseter-a. Po pomeranju donje vilice prema nazad, deo

kortikalnog sloja sa bukalne strane mora se odstraniti. Potrebno je ucˇiniti osteosintezu na

prednjoj strani ramusa. Takodje se stavljaju šine.



Prednosti osteotomije u predelu ramusa mandibule

Moguc´ je samo intraoralni pristup, tako da nema ožiljaka spolja. Postizanje stabilne

okluzije se može pre operacije dobro isplanirati. Postavljanje šina se vrši pre operacije, cˇime

se skrac´uje vreme anestezije.

Nedostaci su:

- pomeranjem tela donje vilice prema nazad sužava se retromandibularni prostor;

- operativno polje, narocˇito kod male rime oris i uske vilice, nije uvek dovoljno

vidljivo;



10

- cepanje ramusa mandibule dletom kod gracilnog ramusa, nekada predstavlja veliku

teškoc´u.

Redukcija bradnog predela

Smanjenje bradnog predela dolazi u obzir samo ako nema poremec´aja okluzije.

Redukcija bradnog predela takodje dolazi u obzir ukoliko je nakon operacije progenije donja

trec´ina lica još visoka, ili ako postoji špicasto izduženje bradnog predela. U tu svrhu koristi

se metoda po Keleu (Köle), pri cˇemu se deo koštanog bradnog predela odstranjuje u vidu

klina, što se narocˇito koristi kada je bradni predeo špicasto izdužen.



9.7. Lažna progenija

Kao jednostavniji zahvat došla bi u obzir operacija u predelu donje vilice, što ne daje

kasnije dobar funkcionalni i estetski rezultat. Stoga je u tim slucˇajevima indikovana

osteotomija u predelu gornje vilice. Prinudni progeni zagrižaj se ne može rešiti osteotomijom

u predelu donje vilice. Tu dolazi u obzir osteotomija alveolarnog nastavka u predelu gornje

vilice sa pomeranjem osteotomiranog dela prema napred. Nekada je potrebno ucˇiniti

istovremeno i korekciju bradnog predela.

9.8. Laterogenija - laterognatije

Manifestuju se devijacijom donje vilice, što uslovljava sa jedne strane ukršteni

zagrižaj. Ukoliko pri tome postoji i progenija ili mikrogenija, govorimo tada o jednoj progenoj

ili mikrogenoj laterognatiji. To može biti u vezi sa oštec´enjem centra rasta donje vilice, a

ukoliko je došlo do povec´anja kaputa mandibule, pored pomeranja donje vilice prema zdravoj

strani, vilicˇni ugao sa te strane je znatno niži nego sa zdrave strane. Jednostrano uvec´anje

donje vilice može nastati i usled povec´anja dužine ramusa mandibule, takodje i povec´anjem

visine tela donje vilice. Kao posledicu toga imamo kos položaj baze mandibule, a nekada i

bocˇno otvoreni zagrižaj.

Laterognatije sa poremec´ajem okluzije

Korekcija ovih deformiteta najcˇešc´e zahteva osteotomiju u predelu ramusa mandibule

sa obe strane, kao što je opisano u lecˇenju progenija. Ukoliko je uzrok povec´anje kaputa

mandibule (benigi tumor kaputa) radi se kondilektomija.



Laterognatije sa normalnom okluzijom

Preduzimaju se operativni zahvati u cilju korekcije konture lica. Dolazi u obzir

osteoplastika ili odstranjenje dela koštanog tkiva korpusa mandibule sa strane koja je uvec´ana.

C

ˇ ini se osteotomija baze donje vilice intraoralnim pristupom, vodec´i pri tome racˇuna da ne



dodje do povrede n. metalis-a. C

ˇ esto se osteotomirani deo baze mandibule, sa strane koja je

prerazvijena, transplantira na suprotnu stranju koja je zaostala u razvitku. U ovim slucˇajevima

dolazi u obzir i pomeranje bradnog predela, tzv, centralizacija bradnog predela, da bi se

postigla što bolja simetrija lica.


11

Ovakvi operativni zahvati u cilju poboljšavanja konture lica su nekada potrebni i kod

laterognatija sa poremec´ajem okluzije, jer se cˇesto jednim operativnim zahvatvom ne može

postic´i željeni estetski rezultat.



9.9. Mikrogenija (Retrogenija - distalni zagrižaj)

Pod


pojmom

mikrogenije

podrazumeva

se

abnormalno



mala

donja


vilica

(mikromandibula) sa distalnim položajem brade i distalnim zagrižajem. Ponekad je

istovremeno prisutna i prognatija gornje vilice. Pojam retrogenije se koristi za izolovanu

nerazvijenost bradnog predela, bez okluzalnih smetnji, što Toma (Thoma) naznacˇava kao

mikrogeniju. Suštinski, u odnosu na etiologiju se mogu razlikovati dve forme: urodjena i

stecˇena mikrogenija. U prvom slucˇaju se radi o poremec´ajima u prenatalnom razvitku, što se

pri rodjenju pokazuje u sklopu raznih sindroma.

Stecˇene mikrogenije su posledica poremec´aja u rastu donje vilice, nastalih usled

zapaljivih procesa u predelu vilicˇnog zgloba, kao i trauma u decˇijem uzrastu, a isto tako i

primena zracˇne terapije u decˇijem dobu može ovo usloviti.

Ukoliko je oštec´enje centra rasta nastalo kao posledica infekcije ili traume, mikrogenija

je kombinovana sa jednostranom ili obostranom ankilozom.

Na osnovu forme i položaja donje vilice za korekciju se nude razni operativni zahvati,

odnosto osteotomije u predelu korpusa i ramusa mandibule, a takodje i zahvati u predelu

alveolarnog grebena i brade. Operativno lecˇenje mikrogenije u predelu ramusa mandibule se

sastoji u pomeranju osteotomiranog dela donje vilice prema napred i odgovarajuc´e fiksacije.

Kao i kod progenije, i ovde postoji problem postizanja kontakta što vec´ih svežih koštanih

površina. Tako se metode po Obvegezeru, Šuhartu i Dal Pontu preporucˇuju za mikrogeniju.

Uzdužna osteotomija ramusa u cilju korekcije mikrogenije cˇini se od incizure

mandibule do baze mandibule iza neurovaskularnog snopa ekstraoralnim pristupom.

Povlacˇenjem donje vilice prema napred, nastaje širok koštani defekt u predelu ramusa

mandibule, u koji se stavlja autotransplantat sa rebra ili kriste iliake. Ovom metodom se

mandibula može pomeriti prema napred za 1.5 cm.

Osteotomije u predelu tela donje vilice se cˇine ekstraoralnim pristupom. Opisali su ih

Dingman i Kazanjian. Ovim metodama se neurovaskularni snop u donjoj vilici može izdužiti

najviše za 1.5 cm. Sigurno je da ovde postoji problem nedostatka mekih tkiva, narocˇito

sluzokože usne šupljine.

Operativni zahvati u bradnom predelu služe iskljucˇivo za poboljšanje bradne

prominencije kod normalne okluzije. U tom cilju koriste se osteotomije bradnog dela baze

mandibule i pomeranje osteotomiranog dela prema napred, a takodje i transplantacija koštanog

i hrskavicˇavog tkiva da bi se formirao sulcus mentolabialis. Prema formi i izraženosti

mikrogenije, cˇesto se mora raditi korektura u više operativnih zahvata, primenom navedenih

metoda.


12

9.10. Otvoreni zagrižaj

Kod otvorenog zagrižaja nedostaje potpuni kontakt nekoliko ili svih zuba pri

zatvorenim vilicama.

Najcˇešc´i je frontalno otvoreni zagrižaj. U mlecˇnoj denticiji nastaje usled loših navika.

Otvoreni zagrižaj može biti u sagitalnom smeru kombinovan sa progenijom ili prognatijom,

kada se govori o progeno i prognato otvorenom zagrižaju. Usled poremec´aja u razvitku

koštanog tkiva kod rahitisa, nastaje rahiticˇno otvoreni zagrižaj. Postoji otvoreni zagrižaj u

predelu fronta, tako da zubi gornje i donje vilice ne dosežu okluzalnu ravan, a ima kontakta

u predelu bocˇnih zuba. U najvec´em broju slucˇajeva kod otvorenog zagrižaja je povec´ana

visina donje trec´ine lica, usta su otvorena, a usne se mogu zatvoriti samo sa naporom. Javlja

se smetnja u mineralizaciji stalnih zuba, što je narocˇito izraženo na kvržicama sekutic´a i

stalnih molara.



Bocˇno otvoreni zagrižaj nastaje usled hiperplazije kaputa mandibule ili pojave velikog

tumora u predelu zglobnog nastavka.

Operativni zahvati u cilju korekcije otvorenog zagrižaja se preduzimaju na mestu

odakle pocˇinje otvoreni zagrižaj. Indikacije za operativni zahvat u predelu alveolarnih grebena,

u cilju korekcije frontalno otvorenog zagrižaja, dolaze u obzir samo ako imamo normalnu

visinu tela donje vilice i nesmetano zatvaranje usana. Radi se osteotomija prednjeg segmenta,

zajedno sa zubima ispod apikalne baze, njegovim pomeranjem prema kranijalno. Tu nastaje

koštani defekt izmedju osteotomiranog dela alveolarnog grebena, zbog cˇega je potrebno

ubaciti koštani transplantat koji se uzima sa baze mandibule. Koristi se metoda koju je opisao

Kele (Köle).

Operativni zahvati u frontalnom predelu gornje vilice dolaze u obzir samo kod

normalnog položaja i visine gornje vilice i dobrog položaja gornje usne, pri cˇemu postoji

samo pomeranje zubnog luka prema kranijalno. Relativno jednostavan zahvat kaudalnog

pomeranja frontalnog segmenta gornje vilice sigurno ne dolazi u obzir kod kratke gornje usne,

jer daje vrlo loš estetski rezultat. Zbog toga se preporucˇuje kranijalno pomeranje bocˇnih

segmenata u predelu gornje vilice, po metodi koju je opisao Šuhart.

Kod totalno otvorenog zagrižaja osteotomija se radi u predelu ramusa mandibule,

metodama koje su opisane za lecˇenje progenija. Ovakav operativni zahvat krije u sebi veliku

moguc´nost pojave recidiva, jer se cela nadhioidna muskulatura stavlja u hiperekstenziju. C

ˇ esto


je kod otvorenog zagrižaja potrebna kombinacija razlicˇitih hirurških zahvata, da bi se došlo

do željenih rezultata.



9.11. Duboki zagrižaj

Predstavlja najcˇešc´u formu disgnatija u predelu sekutic´a. Karakteriše se produženjem

gornjih sekutic´a prema kaudalno, a donji sekutic´i su najcˇešc´e u kontaktu sa sluzokožom

tvrdog nepca, tj, donji frontalni zubi se nalaze u supraokluziji, a bocˇni zubi cˇesto imaju kratke

klinicˇke krune.


13

Indikacije za operativno lecˇenje dubokog zagrižaja postoje:

1. kada je ortodontsko lecˇenje bez izgleda na uspeh, ili zahteva duži vremenski period;

2. kada protetske metode zahtevaju veliko oštec´enje zdravih zuba i žrtvovanje zdrave

zubne supstance.

Princip operativnog lecˇenja dubokog zagrižaja se sastoji u tome da pomoc´u

segmentalne osteotomije u predelu gornjeg fronta pomeramo osteotomirani deo prema

kranijalno, a u donjoj vilici osteotomirani deo pomeramo prema kaudalno.



9.12. Prognatija - maksilarna protruzija

Maksilarna protruzija ili gornji špicasti front naziva se prognatija. Manifestuje se

sagitalnim pomeranjem prema napred gornje vilice i zuba u celosti, pri cˇemu ne postoji

razlika izmedju apikalne baze i zubnog luka. Donja vilica može imati normalan položaj, a

mnogo cˇešc´e je distalno pomerena. Skoro kod svih pacijenata je upadljivo da je gornja usna

kratka sa slabije razvijenom muskulaturom. Usled otežanog dejstva m. orbicularis oris-a, tj,

otežanog zatvaranja usta, zbog razlike u velicˇini gornje i donje vilice pocˇinje disanje na

otvorena usta, a donji frontalni zubi su neretko u supraokluziji.

Princip hirurške korekcije prognatije sastoji se u blok osteotomiji sa pomeranjem

prema nazad isturenog frontalnog dela gornje vilice, pri cˇemu se vrši ekstrakcija prvog ili

drugog premolara sa obe strane, uz istovremenu ostektomiju koštanog tkiva maksile za koliko

je izražena prognatija. Koristi se metoda koju su opisali Šuhart-Kele. Ukoliko je pri tome

izražena i dijastema u predelu centralnih sekutic´a ili suženje u frontalnom predelu gornje

vilice, neophodno je ucˇiniti medijalnu osteotomiju izmedju centralnih sekutic´a da bi postigli

dobru okluziju.

Kod prognatije pored blok osteotomija u predelu gornjeg fronta, potrebno je nekada

ucˇiniti i redukciju bradnog predela u cilju smanjenja visine i pomeranja dela baze mandibule

prema napred, da bi se formirao sulcus mentolabialis.



Kortikotomija kod alveolarne protruzije sa dijastemama

Kod alveolarne protruzije sa dijastemama, bazirajuc´i se na pretpostavci da korteks

sprecˇava ili otežava ortodontski tretman, preporucˇuje se odstranjivanje kortikalisa izmedju

zuba gde se nalaze dijasteme, cˇime se olakšava kasniji ortodontski tretman. Kele preporucˇuje

da se kortikalis odstranjuje ne samo sa bukalne, nego i sa palatinalne strane, što ubrzava

ortodontski tretman koji pocˇinje nedelju dana nakon operativnog zahvata. Rez se cˇini u

predelu papila zuba po odizanju mukoperiosta sa labijalne i palatinalne strane, odstranjuje se

kortikalis pomoc´u borera. Pojavom fiksnih ortodontskih aparata u najvec´em broju slucˇajeva

alveolarna protruzija se uspešno rešava i bez primene kortikotomije.

9.13. Mikrognatija - hipoplazija maksile

Nerazvijenost srednje trec´ine lica, narocˇito gornje vilice i njen distalni položaj nazivaju

se mikrognatija. Srednji masiv lica je zaravnjen. Mikrognatija može biti urodjen deformitet.


14

Ona se skoro uvek pojavljuje kod urodjenih rascepa, a takodje može nastati na bazi traume,

posle nelecˇenih preloma gornje vilice koji su u tom dislociranom položaju konsolidovani. U

lakšem stepenu, mikrognatija se može javiti kod progenije.

Hirurško lecˇenje se sastoji u odvajanju srednjeg masiva lica od ostalog skeleta lobanje

i pomeranje prema napred. Osteotomija po tipu Lefor I (Le Fort) je najcˇešc´e korišc´ena

metoda. Osteotomije nisu potpuno identicˇne sa frakturnim linijama koje je opisao Lefor.

Uprkos tome govori se o osteotomijama tipa Lefor I, Lefor II i Lefor III, cˇime se oznacˇava

da su osteotomije negde u blizini linija preloma koje je opisao Lefor. Samo kod istovremene

osteoplastike u predelu izvršenih osteotomija, odnosno defekata koji nastaju u predelu

osteotomskih linija, može se postic´i dobra konsolidacija i izbegavanje pojave recidiva.

Korekcija hipoplazije srednje trec´ine lica primenom transplantata

Korektura srednje trec´ine lica se može postic´i primenom transplantata (najcˇešc´e

hrskavice), kao, npr, stavljanjem hrskavicˇnog transplantata u predelu prednjih ivica aperture

piriformis, da bi se u slucˇajevima gde nema poremec´aja okluzije poboljšao izgled srednje

trec´ine lica, odnosno naznacˇio sulcus nasolabialis. To dolazi u obzir samo kod hipoplazije

slabog stepena.



9.14. Kraniofacijalne anomalije

Akrocefalosindaktilija. Simptomi ove razvojne anomalije su deformiteti lobanje,

dismorfija lica, hipertelorizam i koštane i kožne sindaktilije. C

ˇ esto se javlja visoko nepce i

pukotina u uvuli.

Kraniofacijalna dizostoza (Kruzonov sindrom). Postoji anomalija lobanje sa

prekomernim rastom u širinu. Na Rtg snimku nedostaju lobanjski šavovi. Lice pokazuje

razvojne anomalije - nisko cˇelo, male orbite sa hipertelorizmom, egzoftalmus i atrofija ocˇnog

nerva. Nerazvijena maksila uslovljava pojavu pseudoprogenije.

-

Mandibulofacijalna



dizostoza

(Francesketijev

sindrom).

Manifestuje

se

hipoplazijom jagodicˇnih kostiju, maksile i mandibule, otvorenim zagrižajem, retrogenijom,



hipoplazijom mastikatornih mišic´a i rascepom nepca. Ostali znaci su atrezija spoljnjeg ušnog

kanala ili nedostatak uha. Atipicˇan položaj kapaka, tzv, antimongoloidni izgled. Sindrom se

retko javlja bilateralno.

-

Kongenitalna



mikrogenija

sa

glosoptozom

(Robenov

sindrom).

Kod


novorodjencˇadi je jako poremec´eno disanje uz prisustvo sledec´eg trijasa: mikrogenija,

glosoptoza i rascep nepca. Rascep nepca ne mora uvek postojati. Dominantan je simptom

glosoptoze. Slab tonus jezicˇne muskulature i nerazvijena mandibula uslovljavaju jako otežano

disanje. C

ˇ esta je cijanoza sa asfiksijom, koja vodi u hipoksiju. Pacijent diše sa hrkanjem.

Robenov sindrom može biti kombinovan sa ostalim anomalijama. Terapijski postupci moraju

da obezbede nesmetanu ventilaciju. Nekada je dovoljno manuelno pomeriti jezik ili

mandibulu. Ako ovo ne doprinosi poboljšanju ventilacije, indikovana je intubacija ili

traheotomija. U lakim slucˇajevima može se koristiti ležanje na stomaku.

U cilju korekcije kraniofacijalnih anomalija primenjuju se razni operativni zahvati.



Yüklə 112,9 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə