Završni rad br. 628/SS/2015 Meningitis Lucija Žbulj, 4890/601

 

 

 

Završni rad br. 628/SS/2015

 

Meningitis 

Lucija Žbulj, 4890/601

 

 

 

Varaždin, prosinac 2015. godine 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Odjel za Biomedicinske znanosti 

Završni rad br. 628/SS/2015 

Meningitis 

Student 

Lucija Žbulj, 4890/601 

 

Mentor 

prof. dr. sc. Dinko Puntarić 

 

 

 

 

 

Varaždin, prosinac 2015. godine 

 

 

 

 

 

 

 

Predgovor 

Ovaj  rad  je  napisan  kao  završni  rad  na  studiju  Sestrinstva  na  Sveučilištu  Sjever. 

Izjavljujem  da  sam  ovaj  rad  izradila  samostalno  koristeći  se  stečenim  znanjem  i  literaturom 

koju sam navela. 

Željela bih se zahvaliti svim predavačima, suradnicima i kolegama na uloženom trudu 

i prenesenom znanju tijekom studiranja.  

Također  bih  se  željela  zahvaliti  svojoj  obitelji  i  prijateljima  koji  su  mi  bili  veliki 

poticaj i podrška za vrijeme školovanja. 

 

 

 

 

 

Sažetak 

Meningitis ili preciznije objašnjeno upala moždane ovojnice je vrlo opasna bolest jer 

zahvaća  vitalni  dio  organizma.  Meningitis  je  infekcija  moždane  ovojnice  i  tekućine  koja 

prekriva  mozak  i  leđnu  moždinu.  Napada  organizam  u  trenu,  a  može  iza  sebe  ostaviti 

dugoročne  posljedice,  može  biti  i  smrtonosan.  Meningitis  dolazi  u  dva  oblika  virusnom  i 

bakterijskom. Virusni meningitis je sezonski pa se najčešće javlja u rano ljeto ili  ranu jesen. 

Manje je opasan od bakterijskog i ne liječi se antibioticima. Iako također vrlo bolan, ne prijeti 

dugoročnijim oštećenjima na mozgu. Bakterijski meningitis se liječi antibioticima i cjepivom, 

ali može ostaviti traga na mozgu. Medicina redovito  izbacuje nova cjepiva na tržište, a kod 

nas još uvijek dio cijepljenja nije obavezno već ga možete zatražiti svojom voljom. Kod beba 

i djece najčešći izvor zaraze jest bakterija Escherichia coli. Simptomi mogu biti različiti kod 

svakog  pojedinca.  Neki  mogu  osjećati  sve  simptome,  dok  neke  osobe  mogu  patiti  od  samo 

nekih. Početni i najprepoznatljiviji simptomi su ukočenost vrata i glavobolja te preosjetljivost 

na  svjetlo  ili  zvuk.  Popratni,  ali  skoro  uvijek  prisutni,  simptomi  jesu  i  povišena  temperatura 

(preko  39°C),  razdražljivost,  mamurluk  i  povraćanje.  Kod  djece  se  meningitis  očituje  u 

odbijanju  jela,  grčevitim  pokretima  ili  nemogućnosti  stajanja  na  nogama.  Osim  kliničkim 

pregledom tijela i stanja u kojem se organizam nalazi, meningitis se dijagnosticira na prilično 

bolan  način  lumbalnom  punkcijom.  Tim  se  postupkom  dolazi  do  tekućine  iz  moždine  koja 

otkriva što se događa s mozgom. Vrlo je važno na vrijeme reagirati i primijetiti simptome i 

znakove  ove  bolesti,  pravovremena  reakcija  može  spriječiti  potencijalne  komplikacije 

uzrokovane ovom opasnom bolešću.  

Ključne riječi: meningitis, infekcija, simptomi, lumbalna punkcija 

 

 

Sadržaj 

 

1. Uvod ....................................................................................................................................... 1 

1.1.  Anatomija središnjeg živčanog sustava .............................................................................. 2 

1.2. Širenje bakterija do moždanih ovojnica .......................................................................... 2 

1.3. Opći simptomi zaraznih bolesti ....................................................................................... 2 

1.3.1. Specifični simptomi središnjeg živčanog sustava ..................................................... 3 

1.4. Ispitivanje meningealnih znakova ................................................................................... 4 

2. Oblici meningitisa .................................................................................................................. 6 

2.1. Serozni meningitis ........................................................................................................... 6 

2.1.1. Etiologija seroznog meningitisa ................................................................................ 6 

2.1.2. Patogeneza ................................................................................................................ 6 

2.1.3. Klinička slika seroznog meningitisa ......................................................................... 7 

2.2. Krpeljni meningoencefalitis ............................................................................................ 7 

2.2.1. Klinička slika KME-a ............................................................................................... 8 

2.2.2.  Prijenos putem krpelja ............................................................................................. 8 

2.3. Gnojni meningitis ............................................................................................................ 9 

2.3.1. Etiologija gnojnog meningitisa ............................................................................... 10 

2.3.2. Epidemiologija gnojnog meningitisa ...................................................................... 10 

2.3.3. Patogeneza gnojnog meningitisa ............................................................................. 10 

2.3.4. Klinička slika .......................................................................................................... 11 

2.4. Meningokokna bolest .................................................................................................... 12 

2.4.1. Epidemiologija meningokokne bolesti ....................................................................... 13 

2.4.2. Patogeneza meningokokne bolesti .............................................................................. 13 

2.4.3. Klinička slika .......................................................................................................... 14 

2.4.4. Prognoza meningokokne bolesti ............................................................................. 16 

2.5. Tuberkulozni meningitis ................................................................................................ 17 

2.6. Gljivični meningitisi ...................................................................................................... 17 

2.7. Djelomično liječen meningitis ....................................................................................... 17 

2.8.  Subakutni i kronični meningitis .................................................................................... 18 

2.8.1. Simptomi kroničnog meningitisa ............................................................................ 18 

3. Dijagnoza ............................................................................................................................. 19 

3.1. Dijagnoza meningokokne bolesti .................................................................................. 19 

3.2. Dijagnoza seroznog meningitisa .................................................................................... 19 

 

 

4. Liječenje  meningitisa .......................................................................................................... 20 

4.1. Liječenje menigokokne bolesti ...................................................................................... 20 

4.2. Liječenje seroznog meningitisa ..................................................................................... 20 

4.3. Simptomatska terapija ................................................................................................... 20 

5. Komplikacije meningitisa .................................................................................................... 22 

5.1. Kirurške intervencije u liječenju bakterijskog meningitisa ........................................... 22 

5.2. Diseminirana intravaskularna koagulacija ..................................................................... 22 

6. Profilaksa .............................................................................................................................. 23 

6.1. Profilaksa kod bolesnika s meningokoknom bolesti ..................................................... 23 

6.2. Profilaksa kod bolesnika s seroznim meningitisom ...................................................... 23 

6.3. Profilaksa kod KME ...................................................................................................... 23 

7. Zadaci medicinske sestre kod bolesnika s meningitisom ..................................................... 24 

7.1 Intervencije u zbrinjavanju bolesnika oboljelog od meningitisa .................................... 24 

7.1.1. Pomoć pacijentu pri uzimanju hrane i tekućine ...................................................... 25 

7.1.2. Pomoć pacijentu pri kretanju .................................................................................. 25 

7.1.3. Pomoć pacijentu pri održavanju normalne tjelesne temperature ............................ 26 

7.2. Skrb za pacijentovu obitelj ............................................................................................ 26 

7.3 Sestrinske dijagnoze ....................................................................................................... 26 

8. Zadaci medicinske sestre  u edukaciji i zdravstvenom odgoju bolesnika i obitelji .............. 31 

8.1. Kako poboljšati komunikaciju s bolesnikom i njegovom obitelji ................................. 32 

9. Zaključak .............................................................................................................................. 33 

10. Literatura ............................................................................................................................ 34 

 

 

 

 

1 

 

1. Uvod 

Meningitis je upala moždanih ovojnica (meninga) koje okružuju mozak. Bakterijski i 

virusni  meningitis  obično  su  posljedica  širenja  infekcije  iz  nekog  drugog  dijela  tijela  (npr. 

dišni sustav, crijevne viroze, herpes, zaušnjaci), gljivični meningitis je vrlo rijedak i pojavljuje 

se  u  imunosno  oslabljenih  osoba  (bolesnicima  kojima  je  oslabljen  imunosni  sustav  zbog 

liječenja nekih drugih bolesti, te bolesnici s AIDS-om) [1]. 

 

Svi oblici meningitisa mogu biti blagi i dulje vremena proći neprepoznati jer imitiraju 

simptome gripe dok se kod akutnih i  brzo napredujućih oblika osim simptoma temperature, 

glavobolje,  mučnine,  povraćanja,  ukočenog  vrata  mogu  pojaviti  smušenost,  pospanost  ili 

konvulzije.  Terapija  je  antibiotska,  specifičnim  antivirusnim  lijekovima  te  simptomatska 

(analgetici, antipiretici) [1]. 

Izvor  infekcije  za  čovjeka  jesu  patogeni  organizmi  koji  se  prenose  od  bolesnog 

čovjeka  ili  kliconoše  koji  nemaju  simptome  bolesti,  a  neki  sa  životinja  ili  iz  čovjekove 

okoline.  U  čovjeka  su  raznovrsni  uzročnici  zaraznih  bolesti,  a  po  biološkim  svojstvima 

pripadaju  različitim  skupinama  mikroorganizama.  Da  bi  patogeni  uzročnici  uopće  mogli 

uzrokovati  bolest  u  ljudi,  potrebno  je  da  su  prisutni  u  organizmu  u  dovoljnom  broju 

(infektivna doza) i da su dovoljno agresivni (virulencija). Što je virulencija nekog uzročnika 

veća, to će i bolest biti teža, odnosno uzročnik je virulentniji ako s manjim brojem klica može 

prouzročiti bolest [2]. 

Dva  temeljna  obrasca  patogenog  djelovanja  uzročnika  jesu  invazivnost  (sposobnost 

prodiranja i razmnožavanja u tkivima) i toksičnost. Uz postojanje izvora infekcije, drugi uvjet 

za  nastanak  zarazne  bolesti  jest  ekspozicija,  odnosno  izloženost  čovjeka.  Mnogi  su  ljudi 

izloženi  nekim  bolestima,  ovisno  o  svojem  zanimanju,  hobijima  i  navikama  (profesionalne 

bolesti). Šumari i drvosječe eksponirani su bolestima koje prenose krpelji [2]. 

Treći  uvjet  za  nastanak  zarazne  bolesti  jest  čovjekova  dispozicija  ili  podložnost 

(sklonost)  prema  bolesti.  Imunost  je  specifična  otpornost  na  zarazne  bolesti,  a  može  biti 

stečena prirodno i umjetno [2]. 

 

2 

 

1.1. Anatomija središnjeg živčanog sustava 

Središnji  živčani  sustav  (SŽS),  pars  centralis  systematis  obuhvaća  mozak  i 

kralježničnu moždinu smještene u lubanjskoj šupljini i kralježničnom kanalu gdje su zaštićeni 

koštanim ovojem, mozgovnim i moždinskim ovojnicama, te tekućinom [3]. 

Mozgovnice,  meninges,  omataju  i  štite  mozak  i  kralježničnu  moždinu  te  izlazišta 

živaca  a  ima  ih  tri:  tvrda,  paučinasta  i  nježna  mozgovnica.  Tvrda  mozgovnica,  dura  mater, 

čvrsta  je  vezivna  opna  i  tvore  je  dva  blisko  priljubljena  lista.  Paučinasta  mozgovnica, 

arachnoidea  mater,  tanka  je  prozirna  opna  obložena  endotelom.  Nježna  mozgovnica,  pia 

mater,  krvnožilna  je  opna  što  oblaže  površine  središnjeg  živčanog  sustava  i  prilagođuje  se 

većini njihovih neravnina [3]. 

 

1.2. Širenje bakterija do moždanih ovojnica 

Bakterije mogu do moždanih ovojnica doći: 

1. Hematogenim putem iz primarnog upalnog žarišta u tijelu. Tijekom bakterijemije bakterije 

dolaze do intravertikularnog korioidnog spleta i mogu ući u likvorske prostore 

2. Per continuitatem – širenjem bakterija iz upalnih procesa okolnog tkiva (upala paranazalnih 

sinusa, srednjeg uha, mastoiditis) 

3.  Direktnom  inokulacijom-  otvorena  ozljeda  (fraktura  lubanje  s  razdorom  dure)  tijekom 

nesterilne lumbalne punkcije i neurokirurških zahvata bakterije mogu izravno ući u likvorske 

prostore. 

4.  Bakterije  koje  se  nađu  u  SŽS-u  mogu  se  brzo  umnožavati  zbog  nedostatka  efektivne 

imunosne obrane u likvoru [4]. 

 

1.3. Opći simptomi zaraznih bolesti 

Isprva se javljaju opći simptomi, zajednički svim zaraznim bolestima, na temelju kojih 

se ne može postaviti dijagnoza bolesti. To su: opća slabost,  glavobolja, bolovi u mišićima i 

zglobovima,  vrućica  s  popratnim  simptomima,  poremećaji  funkcija  središnjega  živčanog 

sustava  (pospanost,  konfuzija,  delirij  i  dr.),  poremećaji  funkcija  probavnoga  sustava, 

3 

 

poremećaji  funkcija  kardiovaskularnoga  sustava;  promjene  u  krvi,  povećanje  slezene, 

promjene u mokraći, promjene u metabolizmu, febrilni herpes [5]. 

Infektivni  sindrom  je  stanje  obilježeno  povišenom  temperaturom,  općom  slabošću  i 

umorom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom teka, mučninom itd. A 

zbog bolova se naziva i općim algičnim sindromom [2]. 

Potom  se  u  većine  zaraznih  bolesti  javljaju  specijalni  simptomi,  koji  su  znak 

lokalizacije  zaraze  u  nekom  organu  ili  organskom  sustavu.  Zarazne  bolesti  imaju  razvoj  i 

tijek,  koji  se  mogu  podijeliti  na  nekoliko  stadija:  a)  stadij  inkubacije  (primarna  latencija 

infekcije), koja traje od ulaska mikroorganizama i/ili njihovih toksina u organizam domaćina 

do prvih simptoma bolesti; b) inicijalni (invazivni) stadij, koji traje od pojave općih do pojave 

specijalnih  simptoma  bolesti;  c)  stadij  razvijene  bolesti,  koji  traje  od  pojave  specijalnih 

simptoma  do  početka  njihova  povlačenja;  d)  stadij  regresije  bolesti,  koji  traje  od  početka 

povlačenja  specijalnih  simptoma  do  nestanka  svih  simptoma  bolesti  ili  zaostajanja  njezinih 

posljedica; e) stadij rekonvalescencije, koji traje do potpunog oporavka ili zaostajanja trajnih 

posljedica [5]. 

1.3.1. Specifični simptomi središnjeg živčanog sustava 

S  posebnom  pažnjom  treba  registrirati  specifične  simptome  središnjeg  živčanog 

sustava jer progresija bolesti može biti vrlo brza pa i sa smrtnim ishodom. Uz tipične znakove 

zahvaćenosti  središnjeg  živčanog  sustava  koji  su  posljedica  povišenog  intrakranijskog  tlaka 

(povraćanje, glavobolja, fotofobija) pojavljuju se i znakovi podražaja moždanih ovojnica koji 

se očituju spazmima i zakočenošću muskulature [2]. 

Meningitičnim  sindromom  označuje  se    karakteristična  zakočenost  vratne  i  leđne 

muskulature.  Zakočenost  mišićja  ispituje  se  s  nekoliko  standardnih  zahvata.  Pri  tome  su 

nezaobilazna  dva  znaka:  ispitivanje  zakočenosti  šije  i  Kernigov  znak  kojim  se  ispituje 

zakočenost  leđne  muskulature.    Ako  je  meningitični  sindrom  pozitivan  treba  odmah  učiniti 

lumbalnu punkciju za pribavljanje i laboratorijsku obradu likvora [2]. 

Klasični trijas meningealnim simptoma (vrućica, glavobolja i zakočenost šije) razvija 

se  unutar  nekoliko  sati  ili  dana.  Pasivna  fleksija  vrata  je  ograničena  i  bolna,  dok  rotacija  i 

ekstenzija  u  pravilu  nisu  tako  bolne.  U  težim  slučajevima  pokušaji  fleksije  vrata  izazivaju 

pokret  fleksije  u  kuku  i  koljenu  (Brudzinskijev  znak)  i    pružanje  otpora  pasivnoj  ekstenziji 

koljena dok je kuk flektiran (Kernigov znak) [6]. 

4 

 

Zakočenost  vrata,  Brudzinskijev  znak  i  Kernigov  znak    nazivaju  se  meningealnim 

znacima  ili  meningizmom.  Nastaju  zbog  iritacije  korjenova  živaca  za  vrijeme  njihovog 

prolaza kroz upaljene moždane ovojnice [6]. 

 

1.4. Ispitivanje meningealnih znakova 

Zakočenost šije ispituje se tako da se jednom rukom izvodi fleksija glave s nakanom 

da  se  glavom  dotakne  sternum,  a  druga  se  ruka  položi  na  prsnu  kost  (sternum).  Znak  je 

pozitivan  ako  se  fleksija  ne  može  izvesti  a  ispitivanje  se  provodi  u  sjedećem  položaju  na 

ravnoj podlozi ili u ležećem položaju [2]. 

 

Slika 1.4.2.  Brudzinskiijev znak [8] 

(Izvor:http://media.atitesting.com/RM/07_NCC/Media_01/RM_NCC_CH12_positive

_brudzinskis_sign/images/media1_2.jpg) 

 

5 

 

Kernigov  se  znak  ispituje  u  ležećem  položaju.  Početna  je  radnja  flektiranje 

natkoljenice  prema  trupu  pod  ravnim  kutom,  a  isto  tako  potkoljenica  prema  nadkoljenici.  U 

drugom aktu jedna se ruka postavi na patelu, a drugom se učini nagla ekstenzija potkoljenice. 

Znak je pozitivan ako se ne može izvršiti potpuna ekstenzija potkoljenice [2]. 

 

Slika 1.4.1.  Kernigov znak [7] 

(Izvor: 

https://smediacacheak0.pinimg.com/736x/5b/c0/03/5bc003c0a235d493a47c52f64f341e2.jpg)  

 

 

 

6 

 

2. Oblici meningitisa 

2.1. Serozni meningitis 

Serozni meningitis (meningitis serosa)  nije jedna bolest, nego klinički sindrom kojim 

se  označuje  negnojna  (serozna)    upala  mekih  ovojnica  mozga  i  kralježnične  moždine. 

Najčešće nastaje zbog virusne infekcije ali može biti prouzročen i drugim mikroorganizmima 

kao  i  neinfektivnim  čimbenicima.  Očituje  se  karakterističnim  kliničkim  simptomima  a  za 

dijagnozu  je  presudan  likvorski  nalaz  s  umjereno  povišenim  brojem  upalnih  stanica,  među 

kojima prevladavaju limfociti. Serozni je meningitis česta bolest, a najčešći su mu uzročnici 

enterovirusi [2]. 

2.1.1. Etiologija seroznog meningitisa 

           U  našoj  sredini  najčešći  uzročnici  seroznog  meningitisa  jesu  enterovirusi  a  potom 

arbovirusi  (virusi  koje  prenose  krpelji  –  krpeljni  meningoencefalitis).  No  serozni  meningitis 

mogu prouzročiti i virusi zaušnjaka, morbila, varičele, herpes simplex i drugi. Poseban oblik 

seroznog  meningitisa  uzrokuje  Mycobacterium  tuberculosis.  Serozni  meningitis  uzrokuju  i 

rikecije,  spirohete  neke  protozoe  i  gljive  kao  i  neki  neinfektivni  čimbenici  (intoksikacija, 

trauma) [2]. 

U nas se serozni meningitis najčešće pojavljuje tijekom ljetnih mjeseci i u ranu jesen. 

Enterovirusni  meningitis  češći  je  u  djece  i  mlađih  odraslih  osoba  nego  u  starijih.  Relativno 

čest  serozni  meningitis  prouzročen  leptospirama,  također  se  češće  pojavljuje  u  ljetnim 

mjesecima [9]. 

Enterovirusni meningitis je češći u djece i mlađih odraslih osoba nego u starijih [2]. 

 

2.1.2. Patogeneza 

           Osnovni  je  preduvjet  nastanka  seroznog  meningitisa  da  uzročnik  dospije  u  središnji 

živčani sustav i na mekim ovojnicama mozga i kralježnične moždine izazove upalni odgovor. 

Kako  će  se  bolest  klinički  razvijati  najviše  ovisi  o  uzročniku.  Najčešće  se  bolest  razvija 

ciklički, kroz dvije faze, pritom je prva faza bolesti faza viremije, a očituje se kao kratkotrajno 

febrilno stanje s nespecifičnim simptomima, dok je druga faza bolesti označena zahvaćenošću 

mozga i moždanih ovojnica, a očituje se kliničkom slikom seroznog meningitisa [9].  

 

7 

 

2.1.3. Klinička slika seroznog meningitisa 

      Meningitis  obično  počinje  naglo,  općim  simptomima,  kao  što  su  vrućica,  opća  slabost  i 

algični  sindrom.  Ubrzo  se  razviju  znakovi  nadražaja  moždanih  ovojnica  koji  se  predočuju 

trijasom  karakterističnih  sindroma: glavoboljom, povraćanjem  i  zakočenošću šije. Česta je i 

fotofobija.  Zakočenost  šije  prisutna  je  u  većini  slučajeva,  ali  može  i  izostati.  Važno  je 

naglasiti da i meningealni znakovi mogu katkad biti prisutni i bez upale moždanih ovojnica. 

Tada  je  riječ  o  meningizmu.  Pojavljuje  se  u  nekim  febrilnim  stanjima,  poglavito  u  onim  s 

izraženim algičnim sindromom ali i u neupalnim bolestima središnjeg živčanog sustava [6]. 

Infektivni  meningitis  najčešće  započinje  slabo  izraženim  simptomima  virusne  infekcije. 

Klasični  trijas  meningealnim  simptoma  (vrućica,  glavobolja  i  zakočenost  šije)  razvija  se  unutar 

nekoliko sati ili dana. Pasivna fleksija vrata je ograničena i bolna, dok rotacija i ekstenzija u pravilu 

nisu tako bolne. U težim slučajevima pokušaji fleksije vrata izazivaju pokret fleksije u kuku i koljenu 

(Brudzinskijev  znak);  pružanje  otpora  pasivnoj  ekstenziji  koljena  dok  je  kuk  flektiran,  naziva  se 

Kernigovim znakom [6]. 

Bolest  može  biti  blažeg,  srednje  teškog  ili  težeg  oblika,  bez  obzira  na  etiologiju,  ali 

najčešće  ima  dobru  prognozu.  Katkad  može  imati  i  toliko  blag  oblik  da  klinički  ostane 

neprepoznata. No, serozni je meningitis kadšto praćen i encefalitisom koji  može uzrokovati i 

trajne posljedice (epilepsija, kljenut mišića, gluhoća, sljepoća) [2].