Republika srbija



Yüklə 74,25 Kb.
tarix22.05.2017
ölçüsü74,25 Kb.


REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

Odbor za privredu, regionalni razvoj,

trgovinu, turizam i energetiku

10 Broj 06-2/139-14

29. jul 2014. godine

B e o g r a d

ZAPISNIK


ŠESTE SEDNICE ODBORA ZA PRIVREDU, REGIONALNI RAZVOJ, TRGOVINU, TURIZAM I ENERGETIKU, ODRŽANE 18. JUNA 2014. GODINE

Sednica je počela u 11 časova i 5 minuta.

Sednicom je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Pored predsednika, sednici su prisustvovali članovi Odbora: Zoran Pralica, Dragoljub Zindović, Vladan Milošević, Radmilo Kostić, Jelena Mijatović, Aleksandar Jovičić, Olivera Pauljeskić, Novica Tončev, Ivan Karić, Vladimir Marinković i Mladen Grujić.

Sednici su prisustvovali zamenici članova Odbora: Nebojša Berić (zamenik člana Odbora Aleksandre Tomić), Dejan Kovačević (zamenik člana Odbora Dragomira Karića) i Nada Lazić (zamenik člana Odbora Dejana Čapo).

Sednici nisu prisustvovali članovi Odbora: Dragomir Karić, Petar Škundrić, Dragan Šutanovac, Dejan Čapo i Enis Imamović.

Sednici su, na poziv predsednika, prisustvovali: Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Biljana Hadžibabić, Dejan Stojanović i Goran Petković, članovi Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Mišela Nikolić, pomoćnik ministra privrede, Marijana Radovanović, izvršni direktor Agencije za privatizaciju i Duško Puđa, direktor Sektora za operativno-pravne poslove u Agenciji za privatizaciju.
Na predlog predsednika, Odbor je većinom glasova utvrdio sledeći
D n e v n i r e d
1. Razmatranje Izveštaja o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2013. godinu (broj 02-1505/14 od 15. maja 2014. godine);
2. Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o radu Agencije za privatizaciju za mesec april 2014. godine (broj 02-1904/14 od 6. juna 2014. godine);
3. Razno.


Prva tačka dnevnog reda – Razmatranje Izveštaja o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2013. godinu


Odbor je razmotrio Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2013. godinu i podneo Izveštaj i Predlog zaključka Narodnoj skupštini.

U uvodnim napomenama, Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, izneo je da, u skladu sa obavezama iz Zakona o energetici, Savet Agencije za energetiku jednom godišnje dostavlja Izveštaj o radu Narodnoj skupštini. Republika Srbija je u 2013. godini imala uredno snabdevanje svim energentima. Uvozna zavisnost Republike Srbije je smanjena na 28 %, dok je prosečna uvozna zavisnost u EU 54 %. Tri najbitnija skupa problema u energetici su sigurnost snabdevanja energentima, cene i otvaranje tržišta. U 2013. godini potrošnja električne energije je porasla za 1,3%. Zahvaljujući dobrom radu energetskih kapaciteta, Republika Srbija je imala izvoz od preko 2 teravat sata, što je znatno više nego u prethodne dve decenije, kada smo kao država imali velike probleme sa snabdevanjem električnom energijom. Potrošnja gasa je porasla za 8%. Vlada će dostaviti Strategiju razvoja energetike koja predviđa rast potrošnje energije niži od 1% u narednom periodu. Predviđa se da će taj rast biti pokrivan delom izgradnjom novih elektrana, uglavnom na nove izvore energije, ali dugoročno posmatrano, kapaciteti u elektroprivredi su dosta stari, imaju puno godina rada i dolazi vreme za njihovu zamenu. Olakšavajuća okolnost je da je Savet ministara Energetske zajednice odložio primenu Evropske direktive o velikim ložištima, koja je trebalo da stupi na snagu 2018. godine. Imamo dodatni period do 2023. godine da prilagodimo elektroenergetski sistem zahtevima iz te Direktive. Radi se o kapacitetima čija je snaga 1.100 megavata. Za dugoročnu stabilnost snabdevanja gasom je bitna izgradnja novih interkonekcija „Južnog toka“, ali bilo bi dobro da se realizuje i projekat povezivanja sa Bugarskom, gasovodom Niš-Sofija. U ovom trenutku teško je predvideti rast cena gasa i rast tražnje za gasom, jer je cena gasa relativno visoka u odnosu na druge energente. Ranije prognoze su se zasnivale na podacima iz perioda kad je cena gasa bila povoljnija. Sada su predviđanja pesimističnija i teško je očekivati veliki rast, iako bi taj energent trebalo u budućnosti da zauzme dobar deo ukupne potrošnje energenata, kao povoljniji u mnogim elementima. Nova Strategija predviđa i da se uspostavi dugoročnija politika cena koja je jedan od bitnih preduslova za obezbeđenje uslova za finansiranje investicija. Promene cena treba da budu postepene. U tom predlogu dokumenta stoji da u naredne dve do tri godine treba dostići ekonomski nivo cena, a jedan od najvažnijih preduslova jeste da se zaštite socijalno ugroženi potrošači, koji tu energiju ne mogu da plaćaju po tim cenama. Što se tiče cena u gasnom sektoru u ovom trenutku situacija je povoljnija. Od septembra 2013. godine, posle tendera za imenovanje snabdevača, Vlada je izabrala „Srbijagas“ za javnog snabdevača koji obezbeđuje sve kupce koji kupuju gas po regulisanim cenama. Cene tog gasa za krajnje kupce pokrivaju sve troškove nabavke gasa, tako da „Srbijagas“ u nabavci gasa i prodaji kupcima više ne ostvaruje negativan rezultat kao što je to bilo u prethodnim godinama. Što se tiče električne energije, cene nisu na nivou koji obezbeđuje sve uslove normalnog poslovanja. Cena nije dovoljna da može da pokrije sve potrebe razvoja i održavanja kapaciteta, uključujući zamene kapaciteta. Bitno je da se ostvari planirani rast cena naveden u Strategiji, kako bi i od 2023. godine mogli imati dovoljno kapaciteta za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom u Srbiji. Priprema izgradnje kapaciteta je dugotrajan proces, tako da je vreme da se na tome radi što pre. Ostvaren je napredak na otvaranju tržišta energije u 2013. godini, pre svega izlaskom na tržište više od 4000 kupaca koji su priključeni na distributivnu mrežu koji, izuzev domaćinstava i onih koji ispunjavaju uslove da budu mali kupci, od 1. januara ove godine kupuju električnu energiju po tržišnim cenama. Ogroman procenat njih snabdeva „Elektroprivreda Srbije“ i dalje, ali po znatno višim cenama od regulisanih. Od januara sledeće godine i mali kupci i domaćinstva imaće pravo da kupuju energiju na tržištu, ali ne i obavezu, tj. mogu ostati u režimu regulisanih cena. Napredak je ostvaren i u organizacionom smislu u elektroprivredi u 2013. godini. U pravnom smislu razdvojene su u distribucijama električne energije mrežne delatnosti od trgovačkih i drugih delatnosti. U pogledu prava na korišćenje prekograničnih kapaciteta i poštovanja pravila koja su utvrđena zakonom, takođe je ostvarena promena, jer se sada zajedničke aukcije prekograničnih kapaciteta na tržišnom principu od početka 2013. godine ostvaruju i na granicama Hrvatske i Bugarske, a prethodno je uspostavljen mehanizam na granicama Mađarske i Rumunije, što su u stvari bitne granice na kojima se veliki deo prekograničnog kapaciteta ostvaruje. Na regionalnom nivou je veliki broj aktivnosti koje treba da dovedu do uspostavljanja regionalnog tržišta električne energije, prema usvojenim aktima Ministarskog saveta Energetske zajednice i prema odredbama Ugovora o Energetskoj zajednici. Taj mehanizam kasni u EU, povezivanje na evropskom nivou je trebalo da se ostvari 2014. godine, tako se sada utvrđuju novi rokovi i za region. Agencija je donela Pravila o praćenju kvaliteta komercijalnih i tehničkih pokazatelja i regulisanja kvaliteta isporuke i snabdevanja. Agencija prati rad energetskih preduzeća, pre svega mrežnih, ali i snabdevačkih, u smislu kako izvršavaju svoje obaveze ka kupcima i korisnicima, koliko su česta isključenja, koliko traju, koliko traje lošiji kvalitet isporuke u nekom pogledu, kako se odazivaju na zahteve potrošača. U izveštaju su dati detaljni pokazatelji za elektroprivredu, na osnovu kojih se vidi da je Srbija na nivou zemalja regiona, ali da znatno zaostaje za zemljama EU. Trend je pozitivan i stanje se poboljšava, ali bi trebalo da bude bolje. Što se tiče gasa, kupci prirodnog gasa koji su priključeni na transportni sistem kupuju gas po tržišnim uslovima, po neregulisanim cenama, od prošle godine. Od 1. januara 2015. godine, kupci priključeni na distributivni sistem, izuzev malih kupaca i domaćinstava, imaće obavezu da kupuju gas po tržišnim cenama. Za ovu aktivnost svi učesnici u tom procesu moraju već početi pripreme da se sprovede. U normativnom smislu sve što je potrebno postoji, ali treba pomoći kupcima i mrežarima, odnosno distributerima da te obaveze sprovedu na način što manje bolan i za kupce i za distributere. „Srbijagas“ je doneo Pravila o radu sistema za transport gasa koja obuhvataju i tržišne aktivnosti. Agencija očekuje da će ove godine i većina distributera doneti distributivna pravila koja su takođe bitna za obaveze koje treba da budu sprovedene od 1. januara 2015. godine. U gasnom sektoru nije još uvek na adekvatan način ostvareno razdvajanje operatora transportnog sistema u okviru „Srbijagasa“. To je jedan od zahteva Energetske zajednice i Evropske komisije i kome mora da se posveti što veća pažnja, jer je time uslovljeno finansiranje gasovoda Niš-Sofija. Gasni sektor bi mogao da ima viši potencijal rasta kada bi cene bile povoljnije. U Srbiji je samo 10% domaćinstava priključeno na gas i Srbija po stanovniku troši trećinu gasa u odnosu na prosek potrošnje po stanovniku u Evropskoj uniji. To je sektor koji bi mogao da se razvija, ali razvoj zavisi pre svega od odnosa cena i tržišnih uslova. Ako cena gasa opadne usled konkurencije na tržištu može se očekivati rast. Energetski sektor i Vlada moraju voditi računa i o hitnom otklanjanju posledica poplava i potapanja kopova uglja u Kolubarskom basenu, koji imaju visoke dodatne troškove. Troškovi će biti niži ukoliko se posledice poplave pre saniraju. Drugo bitno pitanje su posledice ukrajinske krize i ograničenja u isporuci gasa. Nepovoljni tokovi rešavanja ova dva bitna pitanja bi mogla dovesti zemlju u dosta tešku energetsku situaciju. U normativnom smislu Srbija treba da usvoji novi Zakon o energetici radi primene tzv. Trećeg paketa direktiva EU koji dalje otvara i povezuje tržište na nivou Evrope, a Srbija treba da postane deo toga kroz Ugovor o Energetskoj zajednici. Tzv. Treći paket direktiva EU predviđa nove odgovornosti Agencije. EU sada utvrđuje ciljeve za 2030. godinu u pogledu emisije CO2, obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, a to će takođe biti bitno za Srbiju i odraziće se i na obaveze koje imamo i ono što treba da uradimo. Evropska unija nastoji da uspostavi čvršću zajedničku politiku u energetskom sektoru, a Srbija će sve više morati da vodi računa kako na najpovoljniji način da se prilagodi tim promenama. Visoki konsultativni Savet za unapređenje rada Energetske zajednice je završio izveštaj koji treba da na dužem horizontu, sledećih 10 godina, ukaže šta bi trebalo promeniti i unaprediti u Energetskoj zajednici radi što efikasnijeg funkcionisanja. Godišnji Izveštaj Agencije za energetiku sadrži i izveštaj o finansijskom poslovanju Agencije. Agencija je ispunila obaveze na osnovu Zakona i donela sve akte. Jedini akt koji nije donela je metodologija za uslove korišćenja podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, ali to nema posledica na funkcionisanje energetskog tržišta, niti bilo kakvih uslova poslovanja i korisnika i vlasnika. Agencija se potrudila da troškovi koje je ostvarila u radu budu manji od planiranih.

U diskusiji narodni poslanici su postavili pitanja, izneli stavove i mišljenja i dali predloge i sugestije. Postavljena su sledeća pitanja:



  • da li će sadašnja cena električne energije zadovoljiti potrebe Elektroprivrede Srbije, imajući u vidu troškove sanacije šteta prouzrokovanih poplavama;

  • da li je bolje povećanje cene elektične energije ili restrikcije potrošnje električne energije;

  • da li su napravljene socijalne karte, kada su u pitanju računi za utrošenu električnu energiju socijalno ugroženih kupaca;

  • zašto je u Srbiji zastala izgradnja hidroelektrana male instalisane snage;

  • da li je zaživela primena energetskih pasoša.

U odgovoru na postavljena pitanja Ljubo Maćić je istakao da još uvek nije završena procena štete nastale na rudarskom basenu „Kolubara“. Izvesno je da će porasti potreba za uvozom električne energije, zbog nedovoljne proizvodnje uglja. Veoma je bitno da se rudarski basen što pre sanira i da se voda iz kopova što pre izvuče, jer svaki dan uvoza skuplje struje stvara veliki trošak. Drugi bitan element troškova sanacije šteta je sanacija štete na bagerima koji su sada potopljeni. Elektro-oprema se dobrim delom mora zameniti i to je, zajedno sa troškovima ispumpavanja vode i svim ostalim posledicama, veoma visok trošak i meri se stotinama miliona evra. Ukupan prihod EPS-a je oko milijardu i po evra, što ukazuje da bi štete mogle iznositi i preko 20% od ukupnog prihoda. EPS može odložiti neke investicije i neke radove koji su trebalo da se izvedu u 2013. i u toku 2014. godini, za budući period i dinamički pomeriti te troškove, a delimično se može i zadužiti. Agencija za energetiku RS određuje regulisanu cenu po kojoj EPS prodaje približno dve trećine električne energije, dok se jedna trećina prodaje po tržišnoj ceni. Prostor za povećanje cena EPS ima na regulisanom delu tržišta, a to su pre svega domaćinstva koja troše oko 51% ukupne finalne potrošnje. Agencija se o ceni izjašnjava kada EPS dostavi zahtev za povećanje cene, ukoliko dostavi. Prvi korak je da se pokušaju precizirati troškovi i da se što pre saniraju rudnici. Ne bi bilo razumno za jednu godinu povećati cenu da bi se pokrio sav trošak, a posle toga vratiti cenu. Na kraju Izveštaja navedeno je da ima oko 70.000 energetski zaštićenih kupaca koji su ostvarili pravo na umanjenje mesečnih računa. Cena se može povećavati u uslovima kada je veći deo domaćinstava zaštićen. Međutim, od oko dva miliona i 400 hiljada domaćinstava samo 3% je obuhvaćeno ovim mehanizmom subvencija iz budžeta, a imajući u vidu nivo siromaštva domaćinstva u Srbiji, broj energetski zaštićenih kupaca svakako mora biti veći. Agencija nema nadležnosti u oblasti obnovljivih izvora energije, izuzev što izdaje licence za postrojenja koja imaju preko jednog megavata. Sve ostalo je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike i Vlade, a Agencija po pozivu Ministarstva ili Vlade pruža stručnu pomoć kada se određuje visina tarifa ili utvrđuju elementi energetske politike. Hidroelektrane su oblast obnovljivih izvora energije koju bi trebalo podsticati, mnogo više nego solarnu energiju. Oko 90% investicije u hidroelektrane ostaje u Srbiji, a od ukupne investicije u izgradnju solarne elektrane, oko 80% odlazi van zemlje i korist ima samo investitor, a domicilna država ima samo prihod od poreza na profit. Kada je u pitanju vreme potrebno za pripremu i dobijanje dokumentacije za izgradnju hidroelektrana, Evropska komisija je objavila podatke prema kojima taj postupak traje oko tri godine, u zavisnosti od vrste tehnologije. U nekim državama članicama je potrebno oko šest godina da se pribavi sva dokumentacija potrebna za izgradnju velikih hidroelektrana, zato što su i propisi strožiji nego u Srbiji, pre svega, propisi iz oblasti zaštite životne sredine. Ukoliko se nešto ne preduzme, rok za primenu Direktive o velikim ložištima do 2023. godine je veliki problem za Srbiju. EPS razmatra mogućnost da još na nekim elektranama od 200 megavata ugradi opremu za odsumporavanje i denitrifikaciju, jer je to najveći investicioni trošak koji se ne isplati ako će elektrana da traje kraće od deset godina. Iz obnovljivih izvora energije, po Akcionom planu, treba da se obezbedi oko tri teravat sata do 2020. godine, a preuzeta je obaveza za obezbeđenje proizvodnje iz obnovljivih izvora od pet teravat sati. Ako ne bude rasta, problem će se rešiti izgradnjom termoelektrane Kostolac B, koja je na najboljem putu da bude realizovana i elektrana na gas. U svakom slučaju, što pre su potrebne mere za ubrzano investiranje.

U raspravi narodni poslanici su istakli da je godišnji Izveštaj veoma kvalitetan i stručan dokumenat koji diplomirani inženjeri energetike koriste kao izvor kvalitetnih podataka dostupnih na jednom mestu. Ukazano je na zabrinjavajuću činjenicu da do kraja 2023. godine četvrtini energetskih kapaciteta ističe rok upotrebe zbog primene Direktive o velikim ložištima, što može da bude problem kada je u pitanju energetska stabilnost Republike Srbije. Posebno je naglašeno da će otvaranje svakog novog proizvodnog pogona zahtevati i određenu potrošnju električne energije, što će izazvati potrebu za većom instalisanom snagom. Potrebno je da Vlada i Ministarstvo rudarstva i energetike obezbede veća ulaganja u sektor energetike iz različitih izvora.

Izneto je da lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalaze mapirane lokacije za izgradnju mini hidroelektrana komplikuju poslovanje budućih investitora. Predloženo je da Agencija za energetiku objavi na svom sajtu obrazac potrebnih dokumenata, kako bi se ubrzale procedure i uklonile administrativne barijere, u cilju smanjenja deficita u proizvodnji električne energije po niskoj ceni.

Rasipa se velika količina energije, pogotovo kada su domaćinstva u pitanju. Veliki broj individualnih kuća nisu dobro izolovane, a svega 10% domaćinstava je priključeno na gas, jer je gas skup. Iako nije upućeno Agenciji za energetiku, otvoreno je pitanje štednje energije podizanjem energetske efikasnosti u zgradarstvu, stvaranjem uslova za ugradnju individualnih solarnih kolektora, a Vojvodina je područje sa koga bi se mogla prikupiti velika količina biomase.

U diskusiji su učestvovali Aleksandra Tomić, Nebojša Berić, Dragan Jovanović, Nada Lazić i Ljubo Maćić.

Odbor je većinom glasova utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2013. godinu koji je podneo Narodnoj skupštini, sa predlogom da ga Narodna skupština razmotri i donese zaključak po hitnom postupku, u skladu sa čl. 167. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, tako da glasi:

„Na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Službeni glasnik RS“, broj 9/10 ) i člana 239. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS“, broj 20/12-prečišćen tekst),

Narodna skupština Republike Srbije, na __ sednici _______ zasedanja, održanoj _____2014. godine, donela je

ZAKLjUČAK

povodom razmatranja Izveštaja o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2013. godinu



  1. Prihvata se Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2013. godinu.

  2. Ovaj zaključak objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

RS Broj __

U Beogradu, ____ 2014. godine

NARODNA SKUPŠTINA

PREDSEDNIK

Maja Gojković“

Za izvestioca Odbora i predstavnika predlagača Predloga zaključka na sednici Narodne skupštine određena je dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Druga tačka dnevnog reda – Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o radu Agencije za privatizaciju za mesec april 2014. godine
U uvodnim napomenama, Mišela Nikolić, pomoćnik ministra privrede, istakla je da je najvažnija aktivnost Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju u ovom trenutku rad na pripremi novog Zakona o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju. Planirano je da javna rasprava počne krajem juna. U Agenciji za privatizaciju najaktivniji su bili sektori stečaja i tržišta kapitala.

U diskusiji narodni poslanici su postavili pitanja, izneli stavove i mišljenja i dali predloge i sugestije. Postavljena su sledeća pitanja:



  • kako Agencija za privatizaciju štiti državnu imovinu i ocenjuje rad zastupnika kapitala preduzeća „Severtrans“ iz Sombora;

  • šta se dešava sa preduzećima u restrukturiranju koja u ovom trenutku imaju zainteresovane kupce;

  • da li se mogu kontrolisati zarade imenovanih zastupnika kapitala i direktora u preduzećima sa većinskim državnim vlasništvom i zašto su one visoke;

  • koliko je ugovora o privatizaciji raskinuto za proteklih 10 godina;

  • koliko je bivših vlasnika utužilo Agenciju za privatizaciju;

  • koliko je doneto presuda u prvom stepenu;

  • koliko je u ovom trenutku žalbi upućeno apelacionim sudovima;

  • koliko je sudskih postupaka u toku, a da nije doneta prvostepena presuda;

  • kolike su plate isplaćene direktorima svih preduzeća u restrukturiranju za poslednjih 12 meseci;

  • zašto državni organi ne preduzimaju mere, i pored inspekcijskih nalaza i izvršnih sudskih presuda, povodom zatvaranja preduzeća DP „Jedinstvo“ iz Vladimiraca;

  • da li je tačno da bivši vlasnik Đorđe Nicović vodi spor protiv Agencije za privatizaciju oko raskinutih privatizacija;

  • da li postoji mogućnost raskida ugovora o privatizaciji po osnovu neispunjenih ugovornih obaveza, a u vezi proglašenja stečaja slovenačke kompanije „AHA Mura“ DOO Murska Sobota.

U Somboru trenutno postoji pet preduzeća u restrukturiranju i od toga četiri rade aktivno. Autotransportno preduzeće „Severtrans“ Sombor je osnovano davne 1947. godine. Poslovni menadžment je ovo preduzeće, koje svakodnevno ostvaruje prihode, doveo do ruba propasti. 2. juna ove godine održana je redovna Skupština akcionara, na kojoj je usvojen završni račun za 2013. godinu, prema kome su poslovni prihodi u 2013. godini iznosili 696.244.000 dinara, što iznosi 58 miliona dinara mesečno. Izražena je sumnja u istinitost ovog finansijskog izveštaja jer se prema podacima sindikata prihodi „Severtransa“ na mesečnom nivou kreću oko 80 miliona dinara. U završnom računu iskazani su poslovni rashodi od 685 miliona dinara i poslovni gubitak od 10 miliona dinara za godinu. Izneto je da je 1971. godine „Severtrans“ zaključio međunarodni ugovor sa „Deutsche Turing“, i izražena sumnja da je ta činjenica odgovor na pitanje zašto neko namerno i svesno uništava to preduzeće. „Severtrans“ svakodnevno obezbeđuje ili servisira 14 redovnih polazaka iz Sombora ka Beogradu i autobusi su punog kapaciteta. Ukupni dug preduzeća je 587 miliona dinara. Gospodin Nenad Ćerić je izvršni direktor i postavljen je na tu funkciju u februaru 2010. godine. Krajem 2009. godine zaduženje preduzeća ili ukupne obaveze preduzeća su iznosile 360 miliona dinara. Krajem 2010. godine dug raste na 576 miliona dinara, da bi krajem 2011. godine iznosio 641 milion dinara. Postavljeno je pitanje da li je uobičajeno da preduzeće koje je imalo prihod samo u 2013. godini od 696 miliona dinara beleži tako dinamičan rast dugovanja. Imajući u vidu trenutne prioritetne obaveze Agencije za privatizaciju, predloženo je da Agencija ne zanemari nadzor nad radom menadžera u preduzećima u restrukturiranju koja imaju šansu da opstanu na tržištu. Izneta je bojazan da je u ovom trenutku pravni vakuum koji pojedinci svesno koriste za ostvarenje ličnih interesa. U Opštini Sombor u četiri preduzeća u restrukturiranju zaposleno je oko 1000 ljudi. Izneto je mišljenje da je važno zadržati postojeća radna mesta paralelno sa privlačenjem investicija radi otvaranja novih radnih mesta. Izražena je sumnja da su mnogi podaci koji se dostavljaju Agenciji za privatizaciju „frizirani“. Izneto je da NLB „Lizing“ Beograd potražuje 80 miliona dinara od „Severtransa“. Sadašnji zastupnik kapitala je 2012. godine uspela da ugovori sa NLB „Lizingom“ da „Severtrans“ plaća na mesečnom nivou pet miliona dinara i otplati novih 18 autobusa. Uplaćeno je za prva dva do tri meseca, nakon čega direktor više nije hteo da plaća i svih 18 autobusa, 16 potpuno novih i dva polovna, su oduzeta početkom juna, početkom turističke sezone. Isti direktor je kupio na lizing u Holandiji 35 polovnih autobusa. Poznata je činjenica da svaki novi savremeni autobus može da pređe milion kilometara bez održavanja, ali se ipak kupuju polovni autobusi, koji se svakodnevno kvare, zahtevaju popravke, rezervne delove i sve ostale usluge. Više puta je upućen zahtev za smenu poslovnog rukovodstva „Severtransa“, ali nema odgovara Agencije za privatizaciju koja preuzima na sebe odgovornost pred građanima Sombora i pred radnicima tog preduzeća. Izneto je da Agencija za privatizaciju treba da proveri navode i ukoliko utvrdi da su prikazani neistiniti finansijski izveštaji, obavesti nadležne organe.

Izneto je da imenovani zastupnici društvenog kapitala imaju neprimereno velike plate, a neki od njih su napravili enormne gubitke. Naveden je primer Živka Kneževića, zastupnika društvenog kapitala koji je napravio gubitak od pet miliona evra, primajući mesečnu platu od 280 000 dinara. Konfekcija „Rudnik“ iz Gornjeg Milanovca je bila privatizovana, privatizacija poništena, a sada jedan deo ovog preduzeća u restrukturiranju u Topoli dobro posluje, ima oko 150 zaposlenih, žena srednjeg doba i ima zainteresovane kupce. Problem je što zastupnici društvenog kapitala ne žele da naprave deobni bilans i da se deo firme u Topoli, koja je zdrava, odvoji i da se pojedinačno privatizuje. Odluku obrazlažu time da ne postoji deobni bilans, ne postoji popis osnovnih sredstava. U Konfekciji „Rudnik“ još uvek postoje mašine prethodnog kupca Đorđa Nicovića, sa kojim je raskinuta privatizacija. Konfekciji „Rudnik“ u Gornjem Milanovcu odgovara takvo stanje jer dobijaju plate zahvaljujući doborom poslovanju fabrike u Topoli. 2012. godine prodati su delovi u samoj varošici Rudnik, na obroncima Rudnika, ali poslovodstvo ne želi da se odrekne prihoda iz Topole, jer imaju ogroman administrativni aparat koji redovno svakog meseca prima plate. Iznet je predlog da se ovi delovi što pre odvoje, posebno oni za koje ima zainteresovanih kupaca, jer se odlaganjem ne rešava problem.

Naveden je primer neuspešne privatizacije DP „Jedinstvo“ Vladimirci. Postoje zapisnici inspekcijskih službi i neizvršene presude sudova, a ne radi farma kapaciteta deset hiljada komada svinja i dve hiljade komada junadi u turnusu, iz koje je otpušteno 147 radnika, zaparloženo 506 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta i 107 hektara šume isečeno u ploče, a nadležni organi ništa ne preduzimaju. Veterinarska stanica u Vladimircima je bila jedna od najboljih veterinarskih stanica u Srbiji, u koju su na praksu dolazili studenti sa Veterinarskog fakulteta. Veterinarsku stanicu neuspešno je privatizovao gospodin Slaviša Purić i privatizacija je raskinuta, ali veterinarska stanica ne može da izađe iz dugova. Menjaju se zastupnici kapitala, smenjuju direktori i postoji sumnja u neke nečasne radnje. Uprava za veterinu Republike Srbije nije dodelila teren Veterinarskoj stanici iz Vladimiraca za sprovođenje mera koje sprovodi država, već je teren dodeljen firmama ili stanicama koje su udaljene po petnaestak kilometara. Seljaci koji su dodatno bili ugroženi poplavama, morali su da prelaze 15 kilometara da bi obavili posao kod veterinara. Vladimirci su mala opština i kada mala firma ode u stečaj nastane veliki problem.

U vezi proglašenja stečaja slovenačke kompanije „AHA Mura“ DOO Murska Sobota i mogućnosti daljeg rada „AHA Mura – Prvi maj“ iz Pirota iznet je predlog Odboru da preporuči Agenciji za privatizaciju da proveri mogućnost raskida ugovora. U Pirotu je u pitanju tri hiljade radnih mesta za koja je potrebno naći rešenje, a samo u preduzeću „Tigar“, koje je zaduženo nepovoljnim kreditima, zaposleno je oko 1700 radnika.

Izneta je informacija o stanju preduzeća „Zastava Pes“. Pre šest meseci je Opština Surdulica dobila dopis italijanskih investitora koji su posetili fabriku električne i elektronske opreme za motorna vozila. Tada su se izjasnili da su spremni da uplate milion evra u budžet Republike Srbije, da zadrže 10 % radnika, zaposle 150 radnika i ulože 15 miliona evra u opremu u naredne dve godine. Bivši ministar privrede je tražio da se uradi lična karta preduzeća. Lokalna samouprava je platila izradu lične karte preduzeća Zastava Pes, jer preduzeće nije imalo novca za to. Italijanski investitori su i dalje zainteresovani, tri puta su dolazili u Beograd, ali se ništa ne rešava. Preduzeće nema posla, a 129 radnika dolazi na posao, ali ne radi. Predloženo je da država napravi sporazum sa radnicima i da im isplati dug na rate. Gubitak preduzeća su napravili prethodni vlasnici isplaćujući sebi fiktivne fakture. Predloženo je da se prilikom donošenja novog zakona o privatizaciji povede računa da se prioritetno reše slučajevi preduzeća koja imaju kupce i da država na taj način zaustavi pravljenje troškova njihovog rada. Naveden je primer društvenog preduzeća HUP „Evropa“ iz Surdulice u kome radi 50 radnika, kome je poreski službenik blokirao rad obračunavajući kamate. 2007. godine je zabranjeno da se blokira rad preduzeća u restrukturiranju. Nakon pet godina poreska uprava je obračunala dug za porez ovog društvenog preduzeća od četiri miliona dinara, koji je sa kamatom iznosio 17 miliona dinara. Iznet je predlog da država ne blokira rad preduzeća u društvenoj svojini i da povede računa o obrazovnom nivou i sposobnostima ljudi odgovornih za sprovođenje zakona.

Povodom diskusije, Mišela Nikolić je iznela da Živko Knežević nije imenovani zastupnik društvenog kapitala. Preduzeće „Topola livar“ je imalo kupca iz Slovenije koji je izašao iz preduzeća i poklonio državi svoje akcije, kako bi država imala većinsko vlasništvo nad preduzećem i spasila livnicu. Platu gospodina Živka Kneževića nije odredila Agencija za privatizaciju, već je je organe upravljanja postavila Vlada. U jednom periodu su zastupnici kapitala bili direktori preduzeća, ali je Agencija svojim aktima to ukinula i ograničila plate. U Ministarstvu privrede je u jednom periodu bio zastoj u radu sa preduzećima u restrukturiranju, kada je blokiran rad i Ministarstva i Agencije, a bilo je i perioda kada je rukovodstvo u Ministarstvu bilo bolje i rad sa tim preduzećima intenzivniji. U ovom trenutku nije poznato da li će se koristiti sredstva za pomoć preduzećima koja imaju perspektivu. Da se ne bi čekalo, Agencija je dobila iz Kabineta ministra privrede nalog da se kontaktira sa svim zainteresovanim kupcima. Vlada je obrazovala međuresorske radne grupe za „Železaru Smederevo“ i „Petrohemiju“, ali ne može obrazovati radne grupe za svako preduzeće u restrukturiranju. Što se tiče preduzeća „Tigar“, priprema se plan reorganizacije sa ciljem da se reprogramiraju nepovoljni krediti, uz garanciju države. Kod „ AHA Mure“, situacija je takva da Agencija ne može raskinuti ugovor, može ga raskinuti SIEPA, ali se time ne rešava problem 1 300 zaposlenih u tom preduzeću. Održano je nekoliko sastanaka i razmatra se pitanje da li da se aktivira bankarska garancija za podsticaje koje je dobila „AHA Mura“. Traži se kompromis sa bankom da preduzeće nastavi da radi sa drugim menadžmentom i da se razmotre posledice stečaja ili unapred pripremljenog plana reorganizacije. Stečajni upravnik „AHA Mure“ se obratio Ambasadi Republike Srbije u Sloveniji, i obavestio da je zainteresovan da se posao za „HUGO BOSS“ i dalje radi, tako da se očekuje da će se ipak naći rešenje za nastavak rada.

Na Odboru je predloženo da predstavnici resornih ministarstava na sednicama odbora Narodne skupštine detaljnije informišu narodne poslanike i odgovaraju na postavljena pitanja.

U diskusiji su učestvovali Aleksandra Tomić, Nebojša Berić, Dragan Jovanović, Vladan Milošević, Radmilo Kostić, Novica Tončev, Zoran Pralica i Mišela Nikolić.

Odbor je jednoglasno zaključio da Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju provere mogućnost raskida ugovora o privatizaciji po osnovu neispunjenih ugovornih obaveza, a u vezi proglašenja stečaja slovenačke kompanije „AHA Mura“ DOO Murska Sobota, kao i da sagledaju druge mogućnosti daljeg rada „AHA Mura – Prvi maj“ iz Pirota i da Odboru, u najkraćem mogućem roku, dostave informaciju o preduzetim merama i aktivnostima.

Odbor je jednoglasno odlučio da, pored informacije o mogućnostima raskida ugovora o privatizaciji po osnovu neispunjenih ugovornih obaveza, a u vezi proglašenja stečaja slovenačke kompanije „AHA Mura“ DOO Murska Sobota i informacije o ispunjenosti obaveza kupca iz kupoprodajnog ugovora preduzeća KMG „Trudbenik“, od Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju zatraži i sledeće informacije:

- koliko je ugovora o privatizaciji raskinuto za proteklih 10 godina;

- koliko je bivših vlasnika utužilo Agenciju za privatizaciju;

- koliko je izvršnih sudskih presuda;

- koliko je doneto presuda u prvom stepenu;

- koliko je u ovom trenutku žalbi upućeno apelacionim sudovima;

- koliko je sudskih postupaka u toku, a da nije doneta prvostepena presuda;

- da Ministarstvo i Agencija dostave tabelarni pregled isplaćenih plata direktorima svih preduzeća u restrukturiranju za poslednjih 12 meseci;

- da Ministarstvo i Agencija dostave informacije o poslovanju i stanju privatizacije: Koncerna „Fabrika vagona Kraljevo“ – u restrukturiranju, preduzeća „Magnohrom“ – u restrukturiranju, Kraljevo, „Autoprevoz“, „Mataruška i Bogutovačka Banja“, „Minel-Trafo“ a.d. - u stečaju iz Mladenovca (koja ima veliki broj ugovorenih poslova i potencijalne partnere iz Rusije), „Mlekare Šabac“ (koja ima izvozni program u Rusiju, a deo je preduzeća „Farmakoop“ u stečaju) i „PIK Bečej“ ;

- da Ministarstvo i Agencija dostave informaciju o poslovanju Autotransportnog preduzeća „Severtrans Sombor“;

- da Ministarstvo i Agencija dostave informaciju o poslovanju i stanju privatizacije „Veterinarske stanice Vladimirci ad“ i informaciju o tome zašto državni organi ne preduzimaju mere, i pored inspekcijskih nalaza i izvršnih sudskih presuda, povodom zatvaranja preduzeća DP „Jedinstvo“ iz Vladimiraca.

Odbor je jednoglasno je usvojio Izveštaj Ministarstva privrede o radu Agencije za privatizaciju za mesec april 2014. godine.

Treća tačka dnevnog reda – Razno


Na predlog narodnog poslanika Zorana Pralice, Odbor je odlučio da se na neku od narednih sednica pozovu ministar privrede i članovi radnih grupa za „Železaru Smederevo“ i „Petrohemiju“ i upoznaju članove Odbora sa tekućim aktivnostima.

Sednica je zaključena u 12 časova i 55 minuta.


Sastavni deo ovog zapisnika čini obrađeni tonski snimak sednice Odbora.



SEKRETAR
Dušan Lazić

PREDSEDNIK
dr Aleksandra Tomić



Kataloq: upload -> archive -> files -> lat -> doc
upload -> Fakültə İxtisas qrup Kurs fənn tarix baslanma vaxti otaq
upload -> Oitsning ma’nosi – Orttirilgan Immunitet Tanqisligi Sindromi. Bu dahshatli va bedavo kasallik hozirgi zamonning “vabosi” deb yuritiladi
upload -> 4 İstehlakçıların davranışının modelləşdirilməsi Son istehlakçıların davranışının modelləşdirilməsi
upload -> UŞaq anatomiyasi, FİZİologiaysi və GİGİyenasi analizatorlar- duyğU ÜzvləRİ
upload -> Uşağın fərdi psixoloji hazırlığı 20 azn ağız boşluğunun kompleks peşəkar gigiyenası 80 azn
upload -> Мisvak вя онун XXI ясрдя истифадяси
upload -> Klinik protokol Az ərbaycan Respublikas
doc -> Republika srbija
doc -> Privremene republika srbija stenografske belešKE
doc -> Zako n o potvrđivanju regionalne konvencije o pan-evro –mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu član 1

Yüklə 74,25 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə