Rivojlantirish instituti a. R. Jabborov, S. S. Sotiboldiyev veterinariya akusherligi, ginekologiyasi va sun


ERKAK  HAYVON  JINSIY  A’ZOLARIDA  UCHRAYDIGAN



Yüklə 24 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə40/40
tarix28.04.2017
ölçüsü24 Kb.
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40

ERKAK  HAYVON  JINSIY  A’ZOLARIDA  UCHRAYDIGAN 
YUQUMSIZ  KASALLIKLAR
U ru g 'd o n   xaltasi  terisi  y a llig 'la n is h i. 
Urug'don  xaltasi  (saccus 
testicularis)  urug'donni  tashqi  muhitdan  o'rab  turadi  va  termoregulyatsiya 
funksiyasini  bajaradi.  Urug'don  xaltasi  yallig'lanishi,  dermatit  va  boshqa 
yuqumsiz  kasalliklar bilan shikastlanishi  mumkin.
Kasallik  sabablari  (etiologiya). 
Urug'don  xaltasi  kasalliklarini  kelib 
chiqishi uchun turli sabablar natijasida (mexanik shikastlanish, issiq va sovuq, 
mikroblar bilan zaharlanish va hokazolar)  kelib chiqadi.
Patoginez va klinik belgilar. 
Kasalliklarning boshlanishida yallig'lanishga 
xos  belgilar ko'rinadi.
Urug'don  xaltasi  shishgan,  qizargan,  qon  ivigan.  Palpatsiya  qilinganda 
og'riq  seziladi.  Ko'pincha  bu  yallig'lanish  jarayoni  gematoma  abssess  yoki 
furunkulga aylanadi.

Davolash  va  profilaktikasi. 
Davolash  jarrohlik  yo‘li  bilan  olib  boriladi. 
Kasai  hayvon  boshqalaridan  ajratiladi,  tagiga  quruq  to'shama  to'shaladi. 
Urug'don  xaltasi vaqtida tozalanishi  kerak.
Urug'don  yallig'lanishi  (orchitis). 
Urug'don  yallig‘lanishi  natijasida 
spermatogenez buziladi.
Kasallik sabablari (etiologiyasi). 
Kasallik kelib  chiqish sabablari turlicha. 
Mexanik  harorat,  radiatsiya,  infeksiya,  invaziya  va  h.  k.  Urug'donlarda 
yallig'lanish jarayoni boshqa kasalliklar (buyrak, slydik pufagi, oshqozon ka- 
sallaklari)  natijasida ham  kelib chiqishi  mumkin.
Patogenez. 
Urug'don yallig'lanishi patogen mikroorganizmlarning faoliyati 
natijasida  kelib  chiqadi.  Bunda  spermatogenez  buziladi.  Urug‘donning 
faoliyati  normada davom  etishi  uchun  oylar kerak bo'ladi.
Klinik  belgilari. 
Urug'don  o'tkir  yallig'langanda  hajmi  kattalashadi. 
Palpatsiya  qilinganda  og'riq  seziladi  hayvon  yurganda  orqa  oyoqlari 
oqsoqlanadi.  Urug‘  tarkibida  mayib  majrux  spermatozoidlar  ko‘p  miqdorda 
kuzatiladi.  Urug'don  surunkali  yallig'langanda  og'riq  sezilarli  bo'lmaydi. 
Vaqtida davolanmasa urug'don atrofiyasi  kuzatiladi.
Davolash. 
Urug'don  o'tkir  yallig'langanda  0,25%  novokain  eritmasi. 
Urug'don shishganini qaytarish maqsadida sovuq dush qo'llaniladi.  Umumiy 
davolash  usullari  antibiotiklar  qo'llash  bilan  xarakterlanadi.  Yiringli  yoki 
surunkali orxitlarda kastratsiya qilinadi.
PUFAKCHASIMON  BEZ  YALLIG'LANISHI  —  VEZIKULIT
Vezikulit barcha qishloq xo'jalik hayvonlarning erkaklarida uchraydi, lekin 
ko'pincha buqa va erkak cho'chqalarda.
Etiologiya. 
Organizmda  oziq-ovqatning  yetishmasligi  hayvon  noto'g'ri 
saqlanishi  natijasida,  hayvon  organizmida  moddalar  almashinuvi  buziladi 
va  vezikulit  kelib  chiqishi  mumkin.  Bundan  tashqari  buyrak,  siydik  pufagi, 
urug'don,  urug'don  ortig'i,  urug'  yo'li  yallig'lanishi  ham  vezikulitga  sabab 
bo'ladi.
Patogenez. 
Yallig'lanish jarayoni  pufakchasimon  bezga streptokokklar, 
stafilakokklar va boshqa patogen mikroblarning tushishi bilan xarakterlanadi. 
Bu mikroblar bez ichida faoliyatini boshlaydi, natijada bezning chiqaruv yo'llari 
to rayad i.
K asallik  belgilari. 
Vezikulit  o'tkir  formada  o'tganda,  tana  harorati 
ko'tariladi,  ishtaha  buziladi,  katta  qorin  atoniyasi,  siydik  ajratish  va  axlat 
chiqarish jarayonlari qiyinlashadi. Surunkali vezikulitlarda abssess yoki fibrioz 
o'simtalar uchraydi.
Davolash. 
0,25% li novokain eritmasi v/i  10% natriy norsulfazol eritmasi 
150— 250 ml  miqdorida v/i.  Muskul  orasiga antibiotiklar yuboriladi.

PROSTATA  BEZI  YALLIG'LANISHI.  PROSTATA
Etiologiya. 
Ko'pincha  prostatit  qarigan  hayvonlarda  uchraydi.  Bundan 
tashqari buyrak va siydik pufagi yallig'langanda prostatitlar uchraydi.
Patogenez. 
Prostata bezlari yallig'langanda chiqaruvchi yo'llari torayadi, 
biriktiruvchi  to'qima  o'sib  ketadi,  so'ng  prostata  bezi  gipertrofiyasi  kelib 
chiqadi.
Kasallik  belgilari. 
Hayvon  bezovtalanadi,  ishtahasi  pasayadi,  hayvon 
siydigini  ushlay olmaydi va og'riq  bilan  siyadi.
Jinsiy  a ’zo va  preputsiy yallig‘lanishi.  (Balanitis  it pasthefis).
Erkak  hayvonlar  jinsiy  a’zosi  bosh  qismi  yallig'lanishi  — 
ba la n it
  deb, 
prepurtsiyning  yallig'lanishi  esa 
postit
  deb  ataladi.  Ko'pincha  bu  ikkala 
patologik jarayon  birga uchraydi va 
balanopostit
 deb ataladi.
Etiologiya 
—   bu  kasallik  qishloq  xo'jalik  hayvonlarining  barcha  turida 
uchraydi. Bu kasallik kelib chiqishiga mexanik shikastlanishlar, veterinariya- 
sanitariya  qoidalariga  rioya  qilmaslik,  patogen  mikroblarning  preputsiyga 
tushishi, sabab bo'lishi mumkin.  Bundan tashqari balanopostit vibrioz, trixo- 
monoz va boshqa infeksion  kasalliklar sababli  kelib chiqishi  mumkin.
Kasallik belgilari. 
Kasallik o'tkirvasurunkali o'tishi mumkin. O'tkir hollarda 
jinsiy  a’zo  shishgan,  qizargan  bo'ladi.  Palpatsiya  qilinganda  qattiq  og'riq 
seziladi. Kasallik surunkali o'tgan og'riq kamroq bo'ladi, yiring oqadi. Ba’zan 
bu holat abssessga aylanadi.  Preputsiya xaltasidagi muskul to'qimalarining 
o'sishi  natijasida  jinsiy  a’zo  preputsiydan  chiqmaydi.  Bu  holat  fimoz  deb 
ataladi.  Agar koitus  vaqtida jinsiy a’zo  preputsiydan  chiqib  qaytib  kirmasa, 
p a ra fim o z
 deyiladi.
Davolash. 
Preputsiy xaltasi natriy gidrokarbonatning 3% li eritmasi bilan 
yuviladi. Jinsiy a’zo shilliq pardasiga  10%  li sintamitsin  emulsiyasi surtiladi. 
Abssess yoki  yiringli  hollarda  levomitsetin,  terramitsin,  biomitsin  yoki  vish- 
nevskiy malhami surtiladi.

K I R I   S  H .....................................................................................................................3
I  bob.  Hayvonlar jin s iy  a’zola rin ing   anatom iyasi  va  fiz io lo g iy a s i................... 8
Erkak hayvon jinsiy a’zosining  anatomiyasi va fizioligiyasi............................ 27
II  bob.  Q ishloq  x o 'ja lik   hayvo nlarini tabiy va  su n ’iy q o c h ir is h ..................... 42
III  bob.  U rug‘  o lis h n in g  fiz io lo g ik  asoslari va  u sullari  ....................................49
Qin  orqali  urug‘ o lis h ........................................................................................... 49
Quyonlardan  urug‘ o lis h ......................................................................................63
Qishloq xo'jalik parrandalaridan  urug‘ olish...................................................... 63
IV  bob.  U rug‘ning fiz io lo g iy a s i  va  b io k im y o s i..................................................65
Spermalar fiziologiyasi va  uning  sifatini baholash........................................... 65
V  bob.  U rug‘ni  s u y u ltiris h ,  saqlash  va ta s h is h .................................................85
Urug'larini suyultirish  uchun  ishlatiladigan suyultirgichlar ta rk ib i................... 88
Sun’iy muhitlarni  tayyorlash............................................................................... 90
Urug'ni suyultirish te x n ik a s i............................................................................... 92
Spermalar hayotchanligi va suyultirgich
muhitining sifatini  biologik  aniqla sh ...................................................................93
Urug'ni sa q la s h ....................................................................................................94
Muzlatilgan  urug'larning faolligini tekshirish.....................................................99
VI  bob.  Sun’iy q o c h iris h  te xnika si va  ularni  u ru g 'la n tiris h n i  oshirish 
y o 'lla r i................................................................................................................ 105
4- amaliy  m ashg'ulot......................................................................................... 106
Sun’iy qochirish  uchun  ishlatiladigan  asboblarni  tayyorlash va  ularni
zararsizlantirish..................................................................................................106
Idish  va asboblarni tayyorlash  hamda yuqumsizlantirish............................. 108
5- amaliy  m ashg'ulot......................................................................................... 110
VII  bob.  Q ishloq  x o 'ja lik   hayvonlar a k u s h e rlig i............................................. 117
Bo'g'ozlikning  fiziologiyasi va diagnostikasi...................................................117
Bo'g'oz  hayvonlarning jinsiy a’zolarining  anatomik o'zgarishlari,
homila yoshini  aniqlash.....................................................................................119
6- amaliy  m ashg'ulot......................................................................................... 125

Hayvonlarning  qisir va bo'g'ozligini  aniqlash..................................................125
Biyalarda homilani tekshirish........................................................................... 127
Hayvonlar qisirligi  va bo'g'ozligini  klinik
usulda tekshirish............................................................................................... 130
7-  amaliy  m ashg'ulot......................................................................................... 138
Bo‘g‘ozlikni  laboratoriya usuli  bilan  aniqlash..................................................138
8-  amaliy  m ashg'ulot........................................................................................140
Bo'g'ozlik patologiyasi.......................................................................................142
VIII  bob. T ug 'ish  jarayoni  patologiyasi va tug'adigan  hayvonga  yordam  
k o 'r s a tis h .......................................................................................................... 151
Akusherlik yordami  ko'rsatish.......................................................................... 151
Og'ir va patologik tug'ishlarning  sabablari...................................................... 152
Kuchsiz dard tutish va kuchaniqlar..................................................................154
Kuchli dard tutish va  kuchaniqlar..................................................................... 156
Tug'uriq yo'llarining yetarli darajada ochilmasligi...........................................157
Tosning to rligi.....................................................................................................161
Homila kindigining o'ralib va qisilib q o lis h i..................................................... 161
Fetotom iya......................................................................................................... 178
10- amaliy  m ashg'ulot....................................................................................... 191
IX.bob. T ug'ishdan  keyingi  k a s a llik la r..............................................................196
11- amaliy  m ashg'ulot....................................................................................... 202
Qin  kasalliklarini  davolash  usullari................................................................... 202
X  bob.  Yangi tu g 'ilg a n   hayvonlarning  fiziolo giyasi
va  ularda  uchraydigan  k a s a llik la r................................................................ 204
XIV  bob.  Sut  bezi  anatom iyasi va  k a s a llik la ri................................................. 208
Yelin terisining yallig'lanishi.............................................................................. 212
Yelinning travmatik shikastlanishi.................................................................... 214
Yelinning  seroz ekssudatdan shishishi  va giperim iyasi................................ 216
12- amaliy  m ashg'ulot....................................................................................... 227
Sut bezi  kasalliklarini  klinik tekshirish  usullarini  o 'rga nish ............................ 227
Sigir mastitini  laboratoriya usuli  bilan  aniqlash  .............................................. 228
Sigirlarning  mastitlar shaklida sodir bo'ladigan  patologoanatomik
va gistologik o'zgarishlari.................................................................................. 234
Mastit bilan  kasallangan  sigirlarni  davolash................................................... 235
Mastitlarni  issiqlik,  nurlar (ultrabinatsha)  va  ultratovush  bilan
davolash..............................................................................................................240
Etiotrop davolash  usuli...................................................................................... 242
Yelin va emchaklar jarrohliklari.........................................................................245
Boshqa tur hayvonlarda mastit kasalligining
kechishi va davosi..............................................................................................247
XII  bob.  N aslsizlik tu rla ri va  s a b a b la ri............................................................... 249
Hayvonlarni  to'g'ri  oziqlantirish.........................................................................255
XIII  bob.  G inekologik k a s s a llik la r.......................................................................259

Hayvonlarni jinsiy funksiyasini stim ullash.......................................................259
Jinsiy lablar,  qin  dahlizi  va qin  kasalliklari......................................................259
Qin  bo'shlig'ining torayib q o lis h i......................................................................259
V a g in iz m ............................................................................................................260
Bachadon  bo'yni  kasalliklari  ............................................................................ 261
Bachadon  kasalliklari........................................................................................263
Tuxum yo'llarining  kasalliklari..........................................................................274
Tuxumdonlarning  kasalliklari va funksiyalarining buzilishi........................... 275
13- amaliy  m ashg'ulot.......................................................................................281
Ginekologik  kasalliklar bilan  kasallangan  hayvonlarga tashxis qo'yish
va davolash  usullarini  o'rganish.......................................................................281
Pertubatsiya va xrom ogidrotubatsiya............................................................. 282
Andrologik dispanserizatsiya........................................................................... 287
Naslsizlikning xo‘jaliklarga yetkazayotgan  iqtisodiy zararini aniqlash  ........ 289
Qisir qolishning turli  shakllarida jinsiy a’zolarda sodir bo'ladigan patologo-
anatomik o'zgarishlar........................................................................................292
Urg'ochi  hayvonlar ginekologik  kasalliklarini  d avolash.................................293
Erkak hayvon jinsiy a’zolarida uchraydigan yuqumsiz  kasalliklar................297
Pufakchasimon  bez yallig'lanishi  vezikulit......................................................298
Prostata bezi yallig'lanishi.  Prostata............................................................... 299

O 'Z B E K IS TO N   RESPUBLIKASI  OLIY  VA   O 'R T A   M A XSU S  T A ’LIM  VA ZIR LIG I 
0 ‘RTA  MAXSUS,  K AS B -HU NA R   T A ’LIMI  M ARKAZI 
0 ‘RTA  MAXSUS,  K A S B -H U N A R  T A ’LIMINI 
R IVO JLA NTIR ISH   INST1TUTI
A.  R. J

Yüklə 24 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə