Ronald Ros otkrio vrstu komarca prenosioca malarije



Yüklə 49,83 Kb.
Pdf görüntüsü
tarix18.01.2017
ölçüsü49,83 Kb.
#5797

Ronald Ros otkrio vrstu komarca prenosioca malarije 

 

21.  avgusta  1897.  godine  engleski  lekar  Ronald  Ros  otkrio  je  vrstu  komarca 



prenosioca  malarije.  Nekoliko  godina  ranije  francuski  mikrobiolog  Šarl  Laveran 

otkrio je uzro

č

nika, ali nije uspeo da objasni kako on dospeva u organizame. Ros 



je u Indiji otkrio parazita u želucu komarca i time presudno uticao na suzbijanje 

bolesti koja je do tada uzrokovala smrt miliona ljudi. 

 

 

 



 

Ronald Ros je utvrdio da komarac Anopheles nosi parazite koji se prepoznaju po 

crnom  pigmentu  i  nastavio  prou

č

avanje.  U  aprilu  1898.  godine  pomo



ć

eksperimenata dokazao je da se malarija može prenositi ujedom komaraca i sa 



ptice na pticu. O svom otkr

ć

u izvestio je prijatelje Mansona i Laverana. Me utim 



u  Ujedinjenom  Kraljevstvu  nije  bilo  mnogo  razumevanja  i  podrške  za  njegov 

nau


č

ni rad. Jedino mu je Manson pomagao. 

 

Ros  je  prou



č

avao  malariju  po  svojoj  želji,  a  "kala-azar"  (crnu  groznicu)  po 

zadatku  vojno-medicinske  službe.Zadatka  je  želeo  da  se  oslobodi,  ali  mu  nisu 

dozvoljavali,  pa  je  komentarisao:  "Kada  je  Kolumbo  ugledao  Ameriku,  dobio  je 

zadatak da otkrije Severni pol! 

 

Sagledavaju



ć

i  zna


č

aj  svoga  otkri

ć

a  i  opasnosti  koje  ljudima  prete  od  malarije, 



Ros  je  o

č

ekivao  da 



ć

e  dobiti  velika  sredstva  za  borbu  protiv  opake  bolesti. 

Britanske  vlasti  me utim,  nisu  ni  prstom  mrdnule,  pa  je  razo

č

aran  podneo 



ostavku  u  Indijskoj  medicinskoj  službi.  Prvo  veliko  priznanje  Ros 

ć

e  dobiti 



zahvaljuju

ć

i Mansonu koji je predložio ministru 



Č

emberlenu da se otvore škole za 

tropsku  medicinu.  Prva  takva  je  otvorena  u  Liverpulu  1899.  godine,  gde  je  Ros 

postavljen za docenta. 



 

 

NAJVE



Ć

E  priznanje,  Rosu  je  stiglo  1902.  godine.  Dok  je  razgovarao  sa 

prijateljem u laboratoriji u Liverpulu, dobio je pismo iz Stokholma u kojem su ga 

obavestili da je dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Nobelova nagrada bila je 

ustanovljena tek godinu dana ranije. 

 

Ros je 



č

ak devet godina 

č

ekao da bude primljen u Kraljevsko društvo. Izabran je 



i za po

č

asnog 



č

lana tridesetak lekarskih i nau

č

nih društava. Titulu viteza dobio je 



1911.  godine.  Tokom  Prvog  svetskog  rata  obavljao  je  dužnosti  savetnika  za 

kontrolu malarije u britanskoj vojsci. 

 

1922. godine napustio je aktivnu službu i otišao u penziju. Njegovi poštovaoci su 



1926. osnovali Rosov institut 

č

iji je on bio direktor.  



 

Umro je 16. septembra 1932. godine. 

 

 

Divna Miloševi



ć

 

 

Attribution-NonCommercial-ShareAlike 3.0 Unported

You are free:

to Share - to copy, distribute and transmit the work

to Remix - to adapt the work

Under the following conditions:

Attribution. You must attribute the work in the manner specified by the

author or licensor (but not in any way that suggests that they endorse you

or your use of the work).

Noncommercial. You may not use this work for commercial purposes.

Share Alike. If you alter, transform, or build upon this work, you may

distribute the resulting work only under the same or similar license to

this one.

For any reuse or distribution, you must make clear to others the license

terms of this work. The best way to do this is with a link to this web

page.

Any of the above conditions can be waived if you get permission from the



copyright holder.

Nothing in this license impairs or restricts the author’s moral rights.

The document was created by 

CC PDF Converter



Yüklə 49,83 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin