Amaliy ishi №1 Mavzu: Tokarlik-vintqirqish stanoklarini har XIL yuzalarga va rezbalarga ishlov berish uchun kinematik sozlashga hisoblash


Univеrsal bo’luvchi kallakni sozlash yuzasidan hisobot



Yüklə 342,48 Kb.
səhifə5/8
tarix07.01.2024
ölçüsü342,48 Kb.
#208390
1   2   3   4   5   6   7   8
Амалий иш

Univеrsal bo’luvchi kallakni sozlash yuzasidan hisobot
Univеrsal bo’luvchi kallakning asosiy qismlari to’g’risida ma'lumot
Univеrsal bo’luvchi kallakni tеxnik tavsiflari to’g’risida ma'lumot
Univеrsal bo’luvchi kallakning sozlash to’g’risida ma'lumot
Univеrsal bo’luvchi kallak ishlov bеriladigan matеrial zagotovkasi va asboblar to’g’risida ma'lumot
Амалий машгулот № 5
5М14 –моделли тиш дастгоҳини созлаш.



  1. Ишни бажариш учун керакли маълумотлар.

    1. Созлаш хисоби учун умумий кўрсатмалар. Турли жойларда ишлайдиган шестерналар тишларига ишлов берувчи металл қиркиш дастгоҳларини ишчи органларини орасидаги боғлаш мураккаб киниматик занжирини хосил қилади.

    2. Тезлик ва суриш орасидаги ўзига хос киниматик занжирини созлаш учун қуйидагиларни хисобга олинади.

2.Тишларни кесиб ишлов бериш мобайнида тўхтовсиз. Бўлиш усули таъминланиши билан амалга оширилади. Бу ҳолда кесувчи асбоб ва загатовкани олиб қирувчи ишчи органлари бир-бири билан боғланган бўлиб бунда улар орасида илашиш харакатини акс эттира олиши керак. Бу органлар орасидаги харакат загатовкани маълум бир қадамга бурилишга мос ҳолда амалга ошади. Тишларга ишлов бериш ҳамма тишларда тўхтовсиз олиб брилади.
Бундай ҳолда бўлиб ишлов бериш харакати билан мос келади.

  1. Тишларга ишлов берилаётганда ажралаётган қиринди тишни баландликлари ва узунликлари бўйлаб бир вақда олиб борилади.

    1. Ёрдамчи харакат ҳам дастгоҳни ишлаш циклига киради ва автоматик ҳолда юз беради. Бунгга долбяк қайтаётганда унга нисбатан загатонга четга сурилиши керак.Агар ёрдамчи харакат циклига кирмаса у ҳолда уни қўл билан характланувчи узатгич бўлади ёки механик узатгичга қўлда уланади.

    1. модели тиш ўйиш дастгоҳ, ички ва ташки илашувчи тўғри тишли цлиндрик ғилдиракларга долбяк ёрдаминда тиш қиркиш учун ишлатилади. Бундан ташкари махсус винтли копир ишлатилиб цилиндрик қийшиқ тишли ғилдиракларни қиркиш мумкин.

Дастгоҳни созлаш формулалари



    1. Долбякни илгариланма қайтма харакати.


n=1440∙0,985∙100/280∙Uтқ u.қ.х./мин (1)

бу ерда n-долбякни бир минутда илгариланма қайтма юришлар сони ;


Uқс-тезликлар қутисини узатиш муносабати.

      1. Думаланиш харакати ва загатовкани кесилувчи тишлар сонига бўлиш.

(2)
бу ерда: Z- кесилувчи ғилдиракларнинг тишлари сони;
ZB- долбякни тишлари сони

а1, b1, c1, d1 бўлиш гитарасини алмашинуви тишлар ғилдираклари


3. АЛМАШИНУВЧИ ТИШЛИ ҒИЛДИРАКЛАРНИ ХИСОБ ФОРМУЛАСИ.


(3)

      1. Суриш харакати

        1. Долбякни айланиш харакати

мм/и.қ.х. (4)
Бу ерда: Sайл-айланма суриш,мм/и.қ.х.
m-кесилаётган ғилдирак модули, мм
a2 b2 –айланма суриш гитарасини алмашинувчи ғилдиракларни тишлари сони

4.АЛМАШИНУВЧИ ТИШЛИ ҒИЛДИРАКНИ ХИСОБ ФОРМУЛАСИ.


(5)
Долбякни радиал йўналишида силжиши
мм/и.қ.х. (6)

Бу ерда: радиял йўналишда долбякни силжиши мм/и.қ.х. да -Sрад


tk- кулачокни қийшиқ қияликдаги қадами;
а3,b3- радиал суриш гитарасини алманинувчи тишли ғилдираклар тишлари сони.
Алмашинувчи тишли ғилдиракни хисоб формуласи.
(7)



  1. Қийшиқ тишли ғилдиракларни кесишда долбиякнинг қўшимча винтсимон харакати.

Қийшиқ тишли ғилдиракларни кесиш учун албатта ползун йўналтирувчисини алмаштириш керак.
Винтли йўналтирувчиси /копирлар/ ғилдирак тишини қийшиқли бурчагига мос келиши керак. Йўналтиргичнинг винтли қадами қуйидаги формула билан аниқланади.

TН = π mН Zд / cos α (8)


Бу ерда mН- нормал модул mm, cos α радианда берилган ғилдирак тишини кўтариш бурчаги.


6. ЁРДАМЧИ ХАРАКАТ.
6.1 Долбиякни қайтиш харакатида загатовкани четга суриш учун ричагли узатма хизмат қилади. Тезликлар кутисида чикувчи вал эксцентриги столни тармоғидаги кривошип билан уланган.
6.2 Дастгохни созлаётганда сургични ботириш чукурлигига силжитиш учун вал ўз навбатида конуссимон узатгич ёрдамида сургични тиргакли гайкасини айлантиради.
Дастгохни бир марта айланишида сургич Қуйидаги қийматга силжийди:
h=1∙15/30∙6=3мм
6.3 Загатовкани ўрнатиш ва бўшатиш ва столни тез айлантириш учун қўшимча электр юритгич қўлланилади. Столни тез айланиши қуйидаги тенглама билан аниқланади.

nт. с т = nevutas η ltar=2,6 aйл/мин (9)


6.4 Дастгохда хисобга олувчи механизм қулоғини айланиши α = 1 240 (10)


бу ерда α кулачокни айланиш бурчаги рад/
К-хроповок (турткичли) ғилдирак тишлар эксцентрикни бир марта улаб турувчи қурилма тишли ғилдиракни бир марта икки марта ёки уч марта ўтиши билан қирқиб ишлаши мумкин. Бунда дастгохга мос кулачок қўйилади. Хар бир учта қулок α = 0,5π бурчакка бурилганда стол бир марта тўлик айланади. У ҳолда уни хисоб формуласи қуйидагича бўлади.
к/v = 0.5π / 2π ёки к =1

7. АЛМАШИНУВЧИ ТИШЛИ ҒИЛДИРАКЛАР ТЎПЛАМИ


7.1 Бўлувчи гитарани созлаш ва столни айлана бўйлаб суриш учун 2,25,20,23,24,25,26,30,33,34,35,37,38,39,40,41,42,43,45,47,48,50,55,58,60,62,65,70,74,80,85,90,92,93,98,100,120
7.2 Радиал суриш гитарасини созлаш учун (m = 1,75) 25,30,40,50

Yüklə 342,48 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin