Andijon davlat pedagogika instituti


Xitoyning XX asrning 50-yillarida «uka» bo’lganligi, hozirgi vaqtda iqtisodiy qudratiga ko’ra «aka» ga aylanishiga (qaysi) sabablar nimada?



Yüklə 1,21 Mb.
səhifə121/121
tarix07.06.2023
ölçüsü1,21 Mb.
#126335
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   121
757575 МАЖМУА ГЕОСИЁСАТ 2022

75. Xitoyning XX asrning 50-yillarida «uka» bo’lganligi, hozirgi vaqtda iqtisodiy qudratiga ko’ra «aka» ga aylanishiga (qaysi) sabablar nimada?
A) Xitoyda investitsiyalar va iqtisodiy rivojlanish davlat tomonidan reja asosida boshqarilmoqda.
B) Davlatning eksport imkoniyatlarini kuchaytiradigan yuqori texnologiyalarni o’zlashtirish davlat tomonidan rejalashtirilganligi.
C) Yevroosiyodagi eng katta ichki bozorga ega ekanligi
D) barcha javoblar to’g’ri.


76. O’zbekiston shimol va g’arbdan qaysi davlat bilan chegaradosh?

A) Qirg’iziston
B) Afg’oniston
C) Qozog’iston.
D) to’g’ri javob yo’q



77. O’zbekistonni umumiy mineral xom-ashyo potensiali necha dollarni tashkil etadi?

A) 3,5 mln
B) 3,3 trln
C) 5 mlrd
D) 60 mlrd



78. O’zbekiston mis zahirasi bo’yicha jahonda nechanchi o’rinda turadi?

A) 10-11
B) 13
C) 15
D) to’g’ri javob yo’q

79. O’zbekistonda qidirib topilgan gaz zahiralari necha kubometrga yaqin?

A) 3 trln.
B) 5 trln.
C) 2 trln.
D) 1 mlrd.



80. Neft bo’yicha ehtiyojimizni necha yilgacha yetadi?

A) 40 yil
B) 30 yil
C) 100 yil
D) to’g’ri javob yo’q




1 https://ru.wikipedia.org/wiki/Ратцель, Фридрих

2 Желтов В.В. Желтов М.В. Геополитика: история и теория. С 83.

3 Исаев Б.А. Геополитика: Учебное пособие. СПб., 2006. С 144-145

4 http://uchebnik-besplatno.com/uchebnik-geopolitika/chellen.html

5 Rudolf Kjellen. Die Staat als Lebenaform, 1916



6 Политология: энциклопедический словарь, М., изд-во МКУ, 1993, с.59

7 Желтов В.В. Желтов М.В. Геополитика: история и теория. С 154-155. 39

8 Alfred Mahan. "The influence of Sea Power in history (1660 - 1783)". N-Y. 1890



9 Желтов В.В. Желтов М.В. Геополитика: история и теория. С 157

10 Желтов В.В. Желтов М.В. Геополитика: история и теория. С 157

11 «Монро доктрина», Дипломатический словарь. Т.2. М. изд-во "Наука". 1984. с.240 42

12 "Олни доктринаси". Дипломатический словарь. Т.2. М. изд-во "Наука". 1984. с.301



13 Bu amerikalik general Mak-Klellan tomonidan 1861 -1865 yillar AQSHdagi fukarolar urushida tadbiq
etilgan bыlib, raqibning dengizga tutash щududlarini va qirg‘oqlarini o‘rab olish yoki nazorat ostiga olish
uchun markazning strategik nuqtalarida qo‘poruvchilik faoliyatini jadallashtirishni nazarda tutadi – muallif
izohi.

14 Дипломатический словарь. Т.1. М. изд-во "Наука". 1984. сс.100-102

15 Гушер А. Стратегия нацбезопасности России на Юге. "Азия и Африка сегодня". №1. 1997. с.29



16 Lacoste Y. Questions de la Geopolitique. – Paris. 1988 // Цыганков П.А. Международные отношения.
изд-во "Новая школа". М. 1996. с.158

17 Нартов Н.А. Геополитика. М., 1999. С.57 47

18 Haushofer К. "Kontinentalblocke: Mitteleuropa - Eurasia - Japan" in "Ausgewaehlte Texte zur Geopolitik".

19 XX asr 40-yillaridan boshlab geosiyosatda revizionistlar oqmi yuzaga kelgan. Bunda amerikalik
tadqiqotchilarning sezilarli qisrni bor. Oqim namoyandalari shu vaqtgacha o‘rtaga tashlangan geosiyosiy
qarashlarni yangi zamon shukuщidan kelib chiqib o‘rganish va uni taщlil qilishni nazarda tutadi

20 Spykman Nicholas J. The Geography of the Peace. N-Y. 1944



21 Исаев И.А. Золотухина Н.М. С.233-234

22 1Кошелев А.И. Записки. С 25.

23 Савиtsкий П. «Географиchеские и геополитиchеские основы евразийства», «Элементы», №3, сс.51 -



24 Ushbu xulosalar ma‘lum siyosiy mulohazalarga ko‘ra tarix fani doirasidan zinhor chiqmaslikni ma‘qul
ko‘rgan Gumilev tomonidan ilgari surilgan.

25 Дугин А. Основы евразийства. -М, 2002, с 85-87.

26 С.Xantingtonning mashhur ―TSivilizatsiyalar to‘qnashuvi va dunyo tartibotining qaytadan qurilishi‖ asari,
F.Fukuyamaning ―Tarix intihosi‖ maqolasi hamda Z.Bzejinskiyning ―Buyuk shaxmat taxtasi‖ asarlari
nazarda tutilmoqda

27 Хантингтон С. Столкновение цивилизаций и переустройство мирового порядка // "Полис", 1994,


28 Желтов В.В. Желтов М.В. Геополитика: история и теория. С 223

29 Mondialistik utopiyaning sof xayoliy ko‘rinishlaridan tashqari ratsional ko‘rinishlari ham mavjud bo‘lgan.
Ulardan biri pozitivist Ogyust Kontning "Uchinchi era" ta‘limoti yoki Lessingning gumanistik
esxatologiyasidir.



30 Rus tadqiqotchisi A.Duginning yozishicha CFR.ning ko‘pchilik a‘zolari bir vaqtning o‘zida shotland
masonligiga mansub bo‘lganligi sababli, ularning geosiyosiy loyihalari qandaydir gumanistik-mistik
xususiyatga egaligi to‘g‘risida taxmin qilish mumkin. Qarang. Dugin A. o‘sha joyda.
2 Дугин А. Основы евразийства. -М, 2002, с-85-87. 76



31 Qarang. Дугин А. Основы евразийства. -М, 2002, с-85-87.



32 Asqarov A. Amir Temur va Xorazm. «Amir Temur va uning jahon tarixidagi o‘rni» mavzuidagi xalqaro
konferentsiya tezislari. Toshkent, «O‘zbekiston», 1996, 39-40 betlar; Ismoil Aka. Buyuk Temur davlati.
Toshkent, «Cho‘lpon», 1996, 152 bet; Buriev O. Amir Temur davrida Movarounnahr va Mo‘g‘uliston
munosabatlari. Sharqshunoslik, 1996, № 7, 37-44 betlar; Buriev O. Temuriylar davri yozma manbalarida
Markaziy Osiyo. Toshkent «O‘zbekiston», 1997, 186 bet; Abduraimov M. Temur va To‘xtamish.
G‘.G‘ulom nashriyoti, 2000, 79 b.; Muhammadjonov A.R. Temur va Temuriylar saltanati. Toshkent,
Qomuslar bosh tahririyati, 1994; Yakubovskiy A.Yu., Grekov B.D. Oltin O‘rda va uning qulashi. M., 1957;
Uvatov U. Amir Temur va mamluklar. Sharqshunoslik, 1996, № 7, 60-72 bet; G‘ulomov S. Amir Temur
bilan Ahmad ibn Uvays Jaloyir munosabatlariga doir. Sharqshunoslik, 1997, № 8, 196-200 betlar va
boshqalar.

33 Karimov I. A. Havfsizlik va barqaror taraqqiyot yo‘lida. Asarlar, 6-jild. –T.: «O‘zbekiston», 1998.
41-b

34 Karimov I. A.Havfsizlik va barqaror taraqqiyot yo‘lida. Asarlar, 6-jild. –T.: «O‘zbekiston», 1998. 44-b 112

35 Karimov I. A. Havfsizlik va barqaror taraqqiyot yo‘lida. Asarlar, 6-jild. –T.: «O‘zbekiston», 1998.
49-b

36 Karimov I. A. Havfsizlik va barqaror taraqqiyot yo‘lida. Asarlar, 6-jild. –T.: «O‘zbekiston», 1998.
45-b

37 Либерал халқаро муносабатлар назариясини Вудро Вильсон (1856-1924) илгари сурган. Вильсон Биринчи
Жаҳон урушини башариятнинг охирги жаҳон қарама-қаршилиги деб ҳисоблаб, “демократия учун жаҳонни
қутқариш”ни ўз мақсади деб эълон қилган. 1919 йилги Париж конференциясида Вильсон ўзининг машҳур
“Ўн тўрт модда”сини ўртага ташлади ва инсониятга давлатлараро муносабатларнинг янги либерал моделини
таклиф қилди. Бу таклифлар – очиқ дипломатия, эркин денгиз кемачилиги, умумий қуролсизланиш, савдо
тўсиқларини олиб ташлаш, мустамлака баҳсларини сулҳ йўли билан ҳал этиш,Бельгияни қайта тиклаш,
Совет Россияси ҳудудидан чет эл қўшинларини олиб чиқиб кетиш, Миллатлар Лигасини ташкил этиш,
миллатларга “ўз тақдирини ўзи ҳал этиш” ҳуқуқини бериш ва шу каби либерал ғоялардан иборат эди.

38 Бу олим 1917-1950 йилларда АҚШ Ташқи алоқалар кенгашининг директори эди. У президент
Вильсоннинг “Ўн тўрт модда” таклифнинг муаллифларидан бири, шунингдек АҚШнинг барча
президентларига етакчи маслаҳатчиси бўлган.

39 «Кичик фаровонлик» - соф хитойча тушунча бўлиб, бой бўлмаса ҳам, ҳар қалай, ўзига тўқ яшаш имконини берадиган тўқчилик даражасини англатади.

40 Бу ерда ва ушбу бобнинг кейинги ўринларида ХХР иқтисодиётига оид статистик маълумотлар қуйидаги китобдан олинган: Ван Мэнкуй и др. Экономика Китая. Межконтинентальное издательство, Пекин, 2005.

41 Humboldt, A. de. Asie centrale. Recherches sur les chaines de montagnes et la climatologie compare. – Paris, 1843.

42 History of civilizations of Central Asia. – UNESCO Publishing, Paris, 1996.

43 Қаранг: А.Дж.Тойнби. Постижение истории. Москва, Издательство «Прогресс», 1991. – С. 556-557.

44 Каримов И. Ўзбекистон XXI аср бўсағасида: хавфсизликка таҳдид, барқарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари. - Тошкент, “Ўзбекистон”, 228-б.

45 А.Дж.Тойнби. Постижение истории. Москва, Издательство «Прогресс», 1991. – С. 557.

46 В.В.Бартольд. История Туркестана. Москва, Издательство Восточной литературы, 1963. – С. 166.

47 И.Каримов. Шанхай Ҳамкорлиги Ташкилоти бошлиқларнинг саммитдаги нутқи, 2001 й. июн Ватан равнақи учун – ҳаммамиз жавобгар. Т-9.-Т.:Ўзбекистон, 2001, 375-386 б.

48 И.Каримов. Минтақада хавсизликни ва барқарорликни мустаҳкамлаш.
Тошкентда ўтказилган Марказий Осиёда хавфсизлик ва ҳамкорлик масалалари бўйича семинар-кенгашидаги нутқи. 15.09.1995 й. // Ж-4. Т.:Ўзбекистон, 1996, 31-38 б.

49 Бараковский В., Благоволин С., Горностаев Д. И др. Мир вступил в 2000 год.// Международная жизнь, 2000, №2, стр.13

50 Каримов И. БМТнинг Бош Ассамлеядаги нутқи Мингйиллик саммити.// Правда Востока, 2000, 12 сентябрь.

51 Қозоғистон, Қиргизистон ва Ўзбекистон иқтисодий интеграция масалалари бўйича ҳужжатлар тўплами.-Олма-ота,1996 – №6, 23 б.

52 Уша ерда, 35-36 б.

53 Каримов И. Шанхай Ҳамкорлик Ташкилотининг Давлат раҳбарлари саммитида нутқи, 2001 й.июн// Ватан равнақи учун-ҳар биримиз жавобгар.Ж-9, Т:Ўзбекистон, 2001, 375-386 б.

54 Хидоятов Г.А. Безопасность и сотрудничество в Центральной Азии: проблемы, поиски, решения. // Халқаро муносабатлар: иқтисод, сиёсат, 2001, 3-сон, 53-6.

55 Гегешидзе А. Еще раз о Великом шелковом пути //Центральная Азия и Кавказ. 1999, №3 (4), с.174


Yüklə 1,21 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   121




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2025
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin