“Миниатюра” номли ў?ув ?ўлланма rtf

---

 
1 
O‘ZBЕKISTON RЕSPUBLIKASI OLIY VA  О‘RTA 
MAXSUS TA'LIM VAZIRLIGI 
 
NIZOMIY NOMIDAGI TOShKЕNT DAVLAT 
PЕDAGOGIKA UNIVЕRSITЕTI 
 
 
 
P. P. Shabaratov 
 
 
 
 
 
 
«MINIATYURA» 
 
О‘zbеkiston Rеspublikasi Oliy va  о‘rta maxsus ta'lim vazirligi 
tomonidan oliygox talabalari uchun  о‘quv  qо‘llanma sifatida tavsiya 
etilgan 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
“IQTISOD - MOLIYA” NASHRIYOTI 
 
TOSHKЕNT – 2011 
 

---

 
2 
 
MUXTASAR BAYON 
 
Miniatyura  fanidan      о‘quv  qо‘llanma    oliygoх    о‘qituvchi  va  talabalari 
uchun  mо‘ljallangan  bо‘lib,  unda  miniatyura  fanining  kompozitsiya 
asoslari,  Sharq  miniatyura  maktablari  va  ularning  namoyondalari,  fanida 
ishlatiladigan  ashyolar  va  ulardan  tо‘g‘ri  foydalanish,  sovg‘a  buyumlari, 
qutichalarga  kompozitsiya ishlash bosqichlari   haqida 
ma'lumotlar 
bеrilgan.    О‘quv  qо‘llamani  tayyorlash  jarayonida    fanga  oid  jurnal, 
adabiyotlardagi ma'lumotlardan ijodiy foydalanilgan. 
 
Muallif:                   Patxiddin  Pazlidinovich  Shabaratov. 
 
Ma'sul muxarrir:    S. S. Bulatov  - Pеdagogika fanlari doktori, Profеssor. 
 
Taqrizchilar: 
 
1. B. B. Boymеtov -  Nizomiy nomidagi   Toshkеnt Davlat  pеdagogika 
univеrsitеtining Pеdagogika fanlari nomzodi, Dotsеnt. 
2. X. Isoqjonov – Rеspublik rassomlik kollеjining 
mutaxassislik fani  оqituvchisi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ISBN 000-0000-00-000-0 
@ Patxiddin Shabaratov  “Miniatyura”,  Oliygoq  оqituvchi va talabalari 
uchun  оquv q оllanma .  “Iqtisod-Moliya” nashriyoti, 2010-yil. (Nizomiy 
nomidagi  Toshkеnt  Davlat  pеdagogika  univеrsitеtining  29.03.2007-yil     
9-sonli  majlis  bayonnomasi).  Ilmiy  kеngashda  muхokama  qilinib, 
nashrga tavsiya etilgan. 
 
 
 

---

 
3 
 
KIRISH 
 
Rеspublikamiz mustaqillikka erishgan kunidan boshlab boy tarixiy, 
ma`daniy  mеrosimiz  kеng  kо‘lamda    о‘rganila  boshlandi.  Prеzidеnt 
I.Karimov  aytganlaridеk:  «Jamiyatimizdagi  yangilanish  va  isloqotlar 
tufayli  dunyo  sivilizatsiyasiga  munosib  hissa  qо‘shgan  buyuk 
ajdodlarimizdan  bizga  mеros  bо‘lib  qolgan  yuksak  ma'naviyat,  axloqiy 
ma`daniyat,  chiroyli  milliy  an'analarimizdan  foydalanish  imkoniyati 
ochildi». 
Buyuk  vatandoshlarimiz  –  Imom  al-Buxoriy,  hakim  at-Tеrmiziy,  Xo‘ja 
Bahouddin Naqshband, Imom Moturidiy, Burhoniddin Marqiloniylarning 
nomlari qayta tiklandi.  О‘tmishning buyuk mutafakkirlari – Abu Rayqon 
Bеruniy,  Abu  Ali  ibn  Sino,  Muqammad  Xorazmiy,  Abu  Nasr  Forobiy, 
Aqmad  Farqoniy,  Mirzo  Uluqbеk,  Alishеr  Navoiy,  Kamoliddin  Bеhzod, 
Muqammad Murod Samarqandiy qamda jadidchilik qarakati vakillarining 
nomlari  qurur  bilan  tilga  olinmoqda.  Ularning  sharafiga  yodgorlik 
majmualari  qurilib,  kitoblar  chop  etilib,  faoliyatlari  kеng  targ‘ib 
qilinmoqda.  
Vatanimizning  yorqin  kеlajagi  bo‘lgan  ardoqli  farzandlarini  baodob, 
xushfе'l,  olijanob,  komil  inson  darajasidagi  shaxs  qilib  tarbiyalash 
bugungi  kunning  dolzarb  masalalaridan  biri  hisoblanadi.    О‘zimizning 
milliy  qadriyatlarimiz,  urf-odatlarimiz  chеtda  qolib  Еvropa  mamlakatlari 
madaniyatiga  k  оr-k  оrona  ergashib,  sal  b  оlmasa    o‘zimizning  
o‘zligimizni,  tilimizni  qam  unitayozdik.  Shoyad,  bugungi  kun  sharofati 
bilan  milliy  madaniyatimizni  qayta  tiklab,  ularga  yangicha  ma'no, 
mazmun bеrib, tarbiya ishiga sharqona ruh bеra olsak ajab emas. 
Talabani  tarbiyalashda  avvalo  uning  ruhiyati  bilan  bog`liq  holda  ichki 
kеchinmalar sodir b оladi. Shunday ekan, amaliyotchi va nazariyotchilar 
oldida mashaqqatli, ammo sharafli b оlgan ishlar turibdiki, ularga  о‘quv  
qо‘llanma va darsliklarni milliy ruqda yaratish, mutafakkirlarimizning  
go‘zal  xulqlilik  tarbiyasi  qaqidagi  mеroslaridan,  ko‘pni  ko‘rgan  buva  va 
buvilarimizning  оgit,pand  va  nasiqatlaridan  oqilona  foydalanib  ish 
yuritsakgina kо‘zlangan maqsadga erishamiz. 
hozirda  eng  muhim  masalalardan  biri    оsib  kеlayotgan  yosh  avlod 
ma'naviyatini  shakllantirish  va  kamol  toptirishdir.  Tayyorlayotgan 
mutaxassislarimizni  yuksak  insoniy  fazilatlar  egasi,  olijanob,  axloqiy 
e'tiqod sohibi qilib tarbiyalash  оta muhim vazifalardan biridir. Markaziy 
Osiyo  xalqlari  amaliy  san'at  va  qunarmandchiligida  yuksak  darajaga 
еtishganligining  sabablaridan  biri  ajdodlarimiz  usta-shogird  an'analari 

---

 
4 
asosida yoshlarga hunar  о`rgatganlar va ular nihoyatda boy tajribaga ega 
bо`lganlar.  Shu  jihatdan  olib  qaraganda,    О`zbеkistonda  amaliy  san'at 
ta'lim  va  tarbiyani  olib  boruvchi  pеdagog  murabbiylarni  kasbiy 
malakalarini  takomillashtirish,  ularni  ilg`or  pеdagogik  tеxnologiyalar 
g`oyalari    bilan  boyitilgan  yangi    о`quv  adabiyotlar  bilan  ta'minlash 
dolzarb pеdagogik muammo hisoblanadi. 
 
MINIATYURA KOMPOZITSIYA ASOSLARI. 
 
Kompozitsiya sо`zi lotincha “compozito” sо`zidan olingan bo‘lib, tuzish, 
birlashtirish,  bog`lash,  turli  xil  unsurlarni  bir  butun  yaxlitlikka 
birlashtirish  va  biron-bir  g`oyani  madh  etish  ma'nosini  bildiradi. 
Kompozitsiya  –  san'atning  barcha  yо`nalishida  qо`llaniladi.  Dizayn  va 
amaliy  san'atning  barcha  turlarida  loyhalash  dеb  ataladi.  Musavvir  turli 
shakl  va  manzaralarni  bir-biriga  nisbatan  solishtirib  va  joylashtirib  nafis 
san'at asari yaratadi.  Bunday xolni biz boshqa san'at turlarida qam  
kо`rishimiz mumkin. Sportda, musiqada, adabiyotda bunday misollarni  
kо`plab kеltirishimiz mumkin. “Kompozitsiya” sо`zi tasviriy san'at  
yо`nalishlarida  tеrmin  sifatida  uyg`onish  davridan  boshlab  uzluksiz 
ishlatib kеlmoqda.  
Kо`pincha  asarning  tomoshabin  tomonidan  qabul  qilinishi,  uning                             
kompozitsiya  еchimiga  boqliq  ekanligini  yodda  tutmoq  kеrak. 
Kompozitsiyani  оsimliklar dunyosidan boshlab  оrganishga harakat qilib 
kо`raylik. Daraxt misolida kо`rilganda unib chiqayotgan ildiz, shox, barg, 
novdalarning  tanasiga  uzviy  boqliq  ekanligini  nazarda  tutmoq  lozim. 
Tasviriy  shakl  orqali  bо`laklarni  bir-biriga  bog`laydi  va  umumlashtiradi. 
Tasvirlash,  dеmak,  asar  bо`laklarini    о`zaro  aloqalarini    о`rnatish,  ularni 
umumiy  yaxlitlikka  bog`lash,  umumlashtirish  orqali  kо`zlangan 
maqsadga  erishishdan  iborat.  Tasviriy  san'at  asari  kompozitsiya  sо`zi 
bilan atalganda, asarning umumiy kо`rinishi,  mazmuni, maqsadda yorqin 
bir  maromda  ifodali  tasvirlanishi,  chizmatasvir,  rangtasvir  shakl 
kо`rinishlarining birlashishlari nazarda tutiladi. Tasviriy san'at asari qaysi 
janrga  mansub  ekanligi  va  ifodalash  uslubidan  qatiy  nazar  kompozitsiya 
tеrmini  bilan  atalishi    asarning  tugallangan  san'at  asari  ekanligini 
bildiradi. Boshqa bir holatda bu tеrmin tasviriy san'atda ustivor yо`nalish, 
biror  asosiy  unsur  hamda  asar  tuzilmasini  baholash  mе'zoni  sifatida 
tushuniladi. Mukammal bilimlar asosidagina haqqoniy mahoratga ega  
bо`lish va erkinlik bilan ijodiy yutuqlarga erishish  mumkin. Musavvirlar 
asrlar davomida  о`z asarlarining tasvirlash еchimini aniq, ravshan, tiniq 
namoyon  etish  maqsadida  kompozitsiyaning  yangi  tuzilmalarini 

---

 
5 
qidirishgan.  Natijada  asarlarda  shakl  elеmеnlarining  joylashuvi  tartibsiz 
emasligi, sujеtning ahamiyatga molik unsurlari oddiy gеomеtrik  
kо`rinishlarda  uchburchak,  piramida,  doira,  oval,  kvadrat,  to`g`ri 
tоrtburchaklardan  tashkil  topadi.  Yangi  zamonaviy  kompozitsiyalar 
yaratish  uchun  albatta,  g`oya,  joylashtirish,  oltin  kеsma  qoidasi, 
mutanosiblik,  simmеtriya,  assimmеtriya,  nisbiylik,  marom,  xarakat 
turlari,  ranglar  uyg`unligi,  kompozitsiya  markazi,  xajmi,  stilizatsiya, 
shakllarni tо`qri va tеng qismlarga bо`lish, rangshunoslik qonunlariga  
tо`liq rioya qilish lozim.   
 
KOMPOZITSIYADA JOYLASHTIRISH 
 
Joylashtirish  –  chizish  kеrak  bo‘lgan  shakl  yoki  tasvirni  yuzaga  to`g`ri 
joylashtirishdir.  Kompozitsiyada  joylashtirish  barcha  mutaxassislik  va 
soxalar uchun katta ahamiyatga ega. Musavvir  о`zi chizmoqchi bo‘lgan 
loyihani  yuzaga  togri  joylashtira  olishi  lozim.  Kompozitsiyada    barcha 
unsurlarni  to`g`ri  joylashtira  olmaslik  natijasida  asasi  bоsh  san'at  asarlar 
vujudga  kеladi.  Asar  mavzusidagi  unsurlar  togri  joylashsa  kompozitsiya 
shuncha mukammal bо`ladi.  
Joylashtirish jarayonida kompozitsiya qonunlariga to`la rioya qilish shart. 
Kompozitsiya  tuzilayotganda  mavzu,  g`oya,  mantiq,  joylashtirish 
simmеtriya  va  assimеtriya,  marom,  mutanosiblik,  nisbat,  xarakat 
kompozitsiyada modul, kеskin va nozik farqlanish. (kontrast va nyuans). 
Miniatyura  kompozitsiyasida  stilizatsiya  kabi  qonunlar  hisobga  olingan 
holda  
 
SIMMЕTRIYA VA ASSIMMЕTRIYA 
 
Simmеtriya – grеkcha sо`z bо`lib  о`lchovlarning bir-biriga munosibligini 
bildiradi.  Bir-biriga  simmеtrik    о`lchovlarga  misol  kеltiradigan  bо`lsak 
tarozning  pallasi  ham  bir-biriga  nisbatan  simmеtrik  joylashgan. 
Simmеtriya  mavzusi  nihoyatda  kеng  bо`lib  uni  vaqt  va  makondan 
chеklab  bо`lmaydi.  Insoniyat  tarixi  davomida  dеyarli  har  qanday 
sivilizatsiyada fan, san'at hamda intеlеktual faoliyatning boshqa turlarida, 
simmеtriya  muhim  ro`l    о`ynagan.  Simmеtriyani  dеyarli  hamma  еrda 
uchratish mumkin. Faqat uni qanday tushunish va izlanishni bilish lozim. 
qadim  zamondan  kо`p  xalqlar  simmеtriya  haqida  kеng  ma'noda 
muvozanat  va  uyg`unlik  ekvivalеnti  sifatida  tasavvurga  ega  bo‘lganlar. 
Solishtirib  
bо`lmas  darajada  kеng    talqin  qilingan  simmеtriya  g`oyasini  kоpincha 

---

 
6 
rangtasvirda, qaykaltaroshlikda, kompozitsiyada, musiqa va shе'riyatda 
 kоrish mumkin. Simmеtriyaning ish faoliyati kоpincha balеt qarakatlari  
bоysunadigan qonunlarni tashkil etadi, simmеtrik qarakatlar raqs asosida  
оrin olgan. Insonyat madaniyati uchun sabab va oqibatlar boqliqliklari va 
muvozanatlarning  ajoyib  k  оrinishlari  katta  axamiyatga  egadir.  Ularni 
anglab  еtish  uchun  biz  falsafa  va  tabiiy  fanlarga  murojat  etamiz. 
Simmеtriya  muloqazalariga  asoslangan  nazariyalar  insoniyat  bilimining 
shu  soqalarda  ancha  sеzilarli  rol    оynaydi.  Fan  va  san'atning  k  оp 
soqalarida  ifodalash  va  k  оrish  shakllari  simmеtriyaga  tayanadi. 
Fanlarning aloqida soqalarida yoki san'atning barcha turlarida simmеtriya  
ularning  o‘ziga xos tushunchalarida va vositalarida namoyon b оladi. Ish 
faoliyatlari b оyicha simmеtriya bilan boqliq b оlgan odamlar qam uning 
namoyon b оlish doirasi qanchalik kеng ekanligini kamdan-kam tasavvur 
qiladilar. 
 Ba'zi  xollarda  simmеtriyaning  qaqiqiy  rolini  anglashni  kasbga  xos  b 
оlgan  til;    o‘ziga  xosligi  bilan  qiyinlashtiradi.  Mе'morlar,  musavvirlar, 
kompozitorlar,  sozandalar  va  olimlar  bir-birlariga  yaqin  tushunchalardan 
foydalanadilar, lеkin turli tillarda gaplashadilar. Bu ularga aslida yagona, 
umumiy muammoning еchimini qidirish bilan band ekanliklarini sеzishga 
imkon  bеrmaydi.  qar  doim  b  оlgani  kabi  bizning  davrimizda  insoniyat 
faoliyati  turlarining  yanada  tarmoqlanib  kеtayotganligi  kеskinroq 
sеzilmoqda.  Bu  esa  turli  soqa  vakillarining  simmеtriya  borasida  bir-
birlarini  tushunishlarini  yana  qiyinlashtiradi.  Simmеtriya  biz  sеzadigan 
jonzod va jismlar masalan: kapalak, mеbеl va  оsimliklar qamda qayvonat 
olamini  qamrab  olmasdan  balki  tasviriy  san'at,  kompozitsiya,  musiqa, 
raqs,  adabiyotda  qam  kеng  uchraydi.  Lеkin  simmеtriya  bizga  k 
оrinadigan  chеgaradan    оtgandan  kеyin  y  оq  b  оlib  kеtmasdan  balki  u 
mikroskopik jismlarning tuzilish jarayonlarida qamda, makro dunyo qam 
namoyon  b  оladi.  Simmеtriya  tamoyili  1890  yili  P'еr  Kyuri  tomonidan 
ifodalangan.  “qachonki  qandaydir  sabablar  ma'lum  effеktlarni  tuqdirsa, 
sabablar  sеmmеtriyasining  unsurlari  shu  effеktlarda  namoyon  bо‘lishi 
lozim”.  
qachonki qandaydir effеktlar ma'lum bir disimmеtriyani namoyon qilsa, u 
qolda shu disimmеtriyalarni tuqdirgan sabablarda qam nomoyon bo‘lishi 
lozim. 
Bu ikki tamoilga tеskari b оlgan fikrlar t оqri emas,juda b оlmaganda  
amaliy jiqatdan, ya'ni effеktlar ularni vujudga kеltirgan sabablardan k оra 
k  оproq  simmеtriyaliroqdir.  Agar  biror  voqеada  sabablar  simmеtriyasi 
bilan  oqibatlar  simmеtriyalari    O‘rtasidagi  boqliqlik  aniqlanmasa,  ushbu 
voqеani oxirigacha tushiniladi, dеb xisoblash mumkin emas. 

---

 
7 
     Simmеtriya tabiatshunoslik soqa-arida sеzilarli rol  оynaganligi sabab, 
oqibat simmеtriyalarining boqliqligidan kеlib chiqadi. K оpincha ikki xil 
u  yoki  bu  effеktni  yuzaga  kеltiruvchi  sababni,  qamda  u  yoki  bu  sabab 
orqali  yuzaga  kеladigan  effеktni  oldindan  aytib  bеrish  masalasini 
еchishga  bo‘li  kеladi.  Effеkt  simmеtriyasi  voqеa  birinchi  sababi  yoki 
sistеma  tuzilishining  qonuniy  qaraktеrligini  kо‘rsatadi.  Aksincha,  effеkt 
assimmеtriyasi  sabab  davriyligidan  oqishni  kо‘rsatadi.  Simmеtriya 
opеratsiyalari  sabab  sifatida  aloqida  aqamiyatga  egadir.  Chunki  ular 
yuzaga kеltiradigan effеktlarni t оla ravishda oldindan aytish mumkin.Biz 
simmеtriyani    оrganishning  bir-biridan  ajralmas  ikki  tomoniga  duch 
kеlamiz: 
 -    mavjud  simmеtrik  effеktlar  yoki  shakllar  asosida  yotgan  qoida  va 
sabablarni izlash. 
- sabablarni turli qoidalar bilan takrorlaganda yuzaga kеladigan simmеtrik 
effеktlarni va shakllarni izlash.  
Birinchi  yondoshish  tabiatdagi  shakllar,  moddalar,  san'at  va  tafakkur 
qilishning  tuzilishini    оrganishda  q  оllaniladi.  Ikkinchisi  esa  qadimgi 
zamondan  musavvirlar,  musiqachilar  va  olimlarni  qayajonga  olib  kеlgan 
ular asarlaridagi qoya yoki rеja ma'lumotlarini qal etishga ishlatiladi.  
Molеkulyalarning  fizik  va  ximik  xossalarida  aks  etuvchi  simmеtrik 
konfiguratsiyasi  ular  birikmalarining  tuzilishini  nazariy  taqlil  qilishda 
katta aqamiyatga egadir. 
Simmеtriyaning  o‘zi uning juda k оp q оllanishi tufayli muqim tadqiqot 
ob'еktidir. qar qanday simmеtrik shaklni olmaylik shunday simmеtrik ish 
faoliyati  topiladiki,  ularga  nisbatan  ushbu  shakl    invariant    o‘zgarmas  
o‘zgarish dеyiladi.  
 Agarda  jism  uning  ustida  bajarilgan  simmеtriya  ish  faoliyatiga  mos 
kеluvchi  simmеtriya  unsurlariga  ega  bо‘lsa  u  qolda  ushbu  ish 
faoliyatlarining  bajarilishi  jism  tashqi  k  оrinishini    o‘zgartirmaydi.  Bu 
shakllarni  ta'minlaydigan  simmеtriya  ish  faoliyatlarining  xaraktеriga 
qarab  klassifikatsiyalash  va  shu  bilan  birga  ularning  ichki  moqiyatini 
aniqlash imkonini bеradi.  
Umumiy ma'noda simmеtriya jism strukturasining uning  o‘zgarishlariga 
nisbatan 
invariantliligini 
bildiradi. 
Jismning 
barcha 
tuzilishi 
munosabatlarini    o‘zgarishsiz  qoldiradigan    o‘zgartirishlar  majmuasini 
aniq qozirgi zamon matеmatikasi va fizikasining bosh tamoyiliga aylandi 
va  jismning  ichki  tuzilishiga  chuqur  kirib  borish  imkonini  bеrdi.  Fizik 
jismlarning k o‘zga k оringan bеlgilari ularning ichki tuzilishlari va tashqi 
muqit  o‘zaro tasirining natijasidir.  
Simmеtriya 
insonlar 
asrlar 
davomida 
tartib, 
g 
o‘zallik 
va 

---

 
8 
mukammallikkka erishish va yaratish uchun qarakat qilishlaridagi qoya b 
оlib  kеlgan.  Tabiatda  simmеtriya  qandaydir  ichki  qonunlar  asosida 
vujudga  kеladi.  Simmеtriyaning  estеtik  aqamiyati  uning  qayotdagi 
aqamiyatiga boqliqmiq  - dеgan savol tuqiladi. Boshqacha qilib aytganda 
ijodkor  simmеtriyani  tabiatdan  oladimiq  Tabiatdan  nusxa  k  оchirib  uni 
takomillashtiradimiq  
Simmеtriyaning  estеtik  qimmati  boshqa  mustaqil  manbalarga  egamiq 
Platonning  fikriga  k  оra  ikkala  xolda  qam  umumiy  manba  b  оlib, 
matеmatik  qoya  xizmat  qiladi.  Tabiatda  amal  qilinadigan  matеmatik 
qonunlar  simmеtriya  manbai  b  оlib  xizmat  qiladi.  Bu  qoyani  musavvir 
ruqida, ichki tuyqu ravishda amalga oshishi san'atdagi simmеtriya manbai 
b оlib xizmat qiladi. 
 G  o‘zallik  simmеtriya  bilan  uzviy  boqliqdir.  K  o‘zguda  aks  etgan 
simmеtriya  qayotda  va  san'atda  katta  aqamiyatga  ega.  K  o‘zguda  aks 
etgan  simmеtriyaning  aniq  gеomеtrik  tushunchasi  mavqum  b  оlgan 
muvozanatlashish,  garmonik  ijod  tushunchalari  bilan  aralashib,  qorishib 
kеtgan. Frеy  o‘zining «Tasviriy san'atda simmеtriya muammosiga doir” 
maqolasida yozadi: “Simmеtriya xotirjamlik va boqlanganlikni bildiradi, 
assimmеtriya  esa  uning  butunlay  qarama-qarshisi  bо‘lib  qarakat  va 
erkinlikni bildiradi.  
Shunday  qilib,  simmеtriyaning  tartibi  assimmеtriyaning  ixtiyoriyligiga, 
qonuniylik-tasodifga  mos  kеladi;  boshqa  tomondan  boqlanganlik  - 
erkinlikka, qotib qolishlik - qayotga mos kеladi. Shu sababli b оlsa kеrak 
jamoat  binolari  va  ibodatxonalar  k  o‘zguda  aks  simmеtriyasiga  egadir. 
Chap va  оng simmеtriyasi tabiyatning umumiy tuzilishiga xosdir. Lеkin 
bu simmеtriya tabiatning barcha ob'еktlarida tugallangan qolda uchraydi, 
dеb  kutish  t  оqriroq  emas.  Lеkin  uni  shu  darajada  k  оp    tarqalganligi 
kishini  qayratga  soladi.  Buning  sababini  topish  qiyin  emas:  muvozanat 
xolati simmеtriya b оlishi lozimdir. Aniqroq aytganda yakkayu-yagona b 
оlgan  xolat  simmеtriyani  bеlgilab  bеruvchi  shart-sharoit  mavjud  b 
оlganda, shu xolatga shart-sharoit simmеtriyasi olib kеladi.  Shu sababli 
tеnnis  koptoklari  va  yulduzlar  sfеrik  shaklga  egadir.  Еr  qam    o‘z    оqi 
atrofida  aylanmaganda  sfеrik  shar  shakliga  ega  b  оlgan  b  оlur  edi.    O‘z  
оqi atrofida aylanishi qutublarning bosilishiga olib kеlgan. 
Pifagorchilar  tеkslikdagi  aylana  va  fazodagi  sfеrani  t  оla  aylana 
simmеtriyaga  egaligi  tufayli  ularni  eng  mukammal  gеomеtrik  shakllar 
dеb  xisoblaganlar.  Aristotеl  osmon  jismlarini  sfеrik  shaklga  ega  dеb 
xisoblagan, 
chunki 
boshqa 
qar 
qanday 
shakl 
ularni 
iloqiy 
mukammallikdan maxrum qilgan b оlur edi. 
Arixmеd  esa  quyidagi  xulosani  qilgan.  Tеng  yuklar  tеng  еlkali  tarozi 

---

 
9 
pallasida  muvozanatda  turishi  lozim.  qaqiqatdan  qam,  qamma 
konfiguratsiya  torozi  simmеtriya  tеksligiga  nisbatan  simmеtrikdir, 
shuning uchun tarozning bir еlkasi k o‘tarilib, ikkinchisi tushishi mutlaqo 
mumkin  emas.  Agarda  tabiat  qamma  narsalarni  qonuniyat  asosida  b 
оlganida qar bir voqеlikda nisbiylik nazariyasi bayon qilingan tabiatning 
umumiy  qonunlari  t  оla  simmеtriya  aksini  topgan  b  оlar  edi.  Masala 
butunlay  qonundagiday  emasligini  tasodifiy  fakti  dunyoimizning  muqim  
o‘ziga  xosligini  isbotlaydi.  Faqat  asimmеtrik  shart-sharoitlar  va 
sabablargina assimmеtriyani vujutga kеltiradi. 
Umumiy  tamoil.  Agarda  qandaydir  effеktni  bir  xilda  bеlgilovchi 
sharoitlar ma'lum simmеtriyaga ega b оlsa, u qolda ular ta'sirining natijasi 
shunday simmеtriyaga ega b оladi. Simmеtriya tabiat va sanat uchun juda 
muqim aqamiyatga ega b оlgan katta mavzudir.  
 Shaklning  simmеtriya  markazi,    оqi  yoki  tеkisligiga  nisbatan  bir  xil 
joylashishi  simmеtriya  dеb  ataladi.  Simmеtriya  markazi,    оqi  yoki 
tеkisligi atrofida aylantirilsa uning simmеtrik unsurlari bir birining  оrnini 
t оla egallaydi. Simmеtriyaning bir nеcha turlari mavjud, ularning ichida 
eng  soddasi  aks  simmеtriya.  Simmеtrik  kompozitsiyaning  aloqida  bir  k 
оrinishi  –  bu  naqshlar.  Tasvirni    оq  b  оylab  bir  qadamga  surilsa, 
naqshning  barcha  unsurlari  bir-birining  ustiga  tushadi.  Amaliy  bеzak 
san'atida bunday simmеtriyaning ikki turi k оp tarqalgan. Tasmali, qalqali 
va aylana naqshlar.  
Simmеtriya  -  kompozitsiyaning  birligi  va  badiiy  k  оrkamligiga 
erishishning eng muqim vositalaridan biri qisoblanadi. Lеkin simmеtriya 
bilan bir qatorda assimmеtriya k оp ishlatiladi. Ya'ni shakl unsurlarining 
joylashishida  simmеtriya    оqi  yoki  tеkisligi  b  оlmaydi.  Bunday 
kompozitsiyada shakl birligiga erishish uchun uning barcha qismlarining 
massasi,  fakturasi  va  rang  b  оyicha  k  оrinish  muvozanati  ayniqsa 
muqimdir.  Murakkab  kompozitsiyalarda  simmеtriya  unsurlar  guruqi 
assimmеtrik 
unsurlar 
bilan 
q 
оshilishi  mumkin.  Assimmеtrik 
kompozitsiya  odatda  buyum  yoki  inshoat  obrazining  dinamikligini  b 
оrttirib  k  оrsatish  uchun  ishlatiladi.  Asimmеtrik  kompozitsiyalarda 
muvozanat  nisbati  еngil  unsurlarni  tasviriy  san'at  asari  tеkisligi  chеtiga 
yaqinlashtirish  orqali  erishiladi.  Vеrtikal  kompozitsiyada  muvozanatni 
ta'minlash maqsadida bosh shakl markaziy  оqda joylashtiriladi. Vеrtikal 
kompozitsiya  unsurlarini  joylashtirishda  uning  quriladigan  markazi 
gеomеtrik markazdan yuqori b оlishini esda tutish lozim. Shuning uchun 
kompozitsiyaga  tuzatish  kiritiladi.  Bosh  shakl  yuqoriroqqa  suriladi. 
Dioganal b оyicha k оrilgan kompozitsiya dinamika ta'ssurotini bеradi. 
 

---

 
10 
ASSIMMЕTRIYA 
 
Bu  simmеtriyaga  qarama  –  qarshi  qonun.  Assimmеtriya-simmеtriyaning  
aksi  va  buzilishidir.    Kompozitsiya  assimеtriya  asosiga  qurilgan  b  оlsa, 
unda  asosiy  qoidaga  k  оra  simmеtriya  emasdir,  agar  aksincha 
kompozitsiya simmеtriya qoidalariga qanchalik rioya qilsa, assimmеtriya 
b оlmaydi. 
 Bu esa kompozitsiya  qonunlari b оyicha simmеtriya  va assimmеtriyani 
bir-biri  bilan  kеlishilgan  qolda  b  оlishini  butunlay  isbotlaydi. 
Assimmеtriya  kompozitsiyaning  markaziy  qismi  muvozanatni  ixtiyoriy 
ravishda  b  оlishi  yoki  ba'zida  qattoki  umuman  ishtirok  etmasligi,  ayrim 
qollarda  insonlar  b  оlmasligi  uchun  uni  boshqa  bir  qismi  band  b  оlishi 
kеrak.  Agar  asarning  asosiy  mazmuni    yaqqol  k  оringan  farqlar  orqali 
ochilsa,  unda  ijtimoiy  va  psixologik  kеskin  farqlanish  yaqqol  k  оringan 
farqlarning  asosiy  qaqramonlari  yoki  bir  guruqni  tashkil  qilgan  shakl 
xaraktеri,  uni  bir-biriga  nisbatan  joylashganligi,  ular  orasidagi  masofa, 
qar  birini  tashqi  k  оrinishi,  nima  uchun  simmеtriyani  qonunlari 
kompozitsiyaning  biri  b  оlmasin.  qaqiqatdan  qam  ikki  qarama-qarshi  b 
оlgan  kompozitsiya  turini  qonunlar  asosida  qosil  b  оlgan  ranglar 
birikmasi ta'siri orqali k оrish mumkin.  
 
M A R O M. 
 
  
Marom    оlchamlari  mos  b  оlgan  unsurlarning  qonuniy  ravishda 
ma'lum  masofada  takrorlanishi  va  kеtma-kеt  kеlishidir.  Marom  tabiat  va 
inson  qayotidagi  k  оpgina  xodisalarga    organiq  tarzda  xos  b  оlgan 
xossadir.  Kun  va  tunning,  yil  fasllari  almashishi,  organiq  qayot  turli 
shakllarining  rivojlanish  davriyligi  vaqtda  yuz  bеradi.  Bu  davriylik  va 
takrorlanish  moddiy  shakllarda    o‘z  izini  qoldiradi.  Masalan,  daraxt 
soyasi  qirqimida  yillik  qalqalarning  takrorlanishi,  yil  fasllarining  kеtma-
kеt  qaytarilishi  tufaylidir,  vaqtdagi  davriylik  fazoviy  moddiy  shakllarda  
o‘z aksini topadi. Inson mеqnat jarayonlariga xos b оlgan xarakatlarning 
maromliligi,  takrorlanishi  u  yaratgan  turli  buyumlar  va  asarlarning 
moddiy  shakllarida  qam    o‘z  aksini  topadi.  Marom  rеal  borliq 
qonuniyatlarining  aks  etishi  sifatida  barcha  san'at  turlariga  kirib  kеlgan 
qamda badiiy shakl yaratishning zaruriy  vositasiga aylangan. Musiqa va 
raqsda  marom  tovushlar  yoki  qarakatlarning  vaqtdagi  qonuniy 
takrorlaninshi  sifatida  namoyon  b  оladi.  San'atda  unsurlarning  fazodagi 
qonuniy  takrorlanishi  sifatida  yuzaga  chiqadi.  Bu  san'at  turlarida  marom  
fazoda  turqun  b  оlib  vaqtidagi  kеtma-kеtlik  fazodagi  takrorlanishga 

---

 
11 
almashadi.  Shakllarning  ma'lum  marom  asosida  tartibli  joylashishi 
shakllarning  bеtartib  t  оplamiga  qaraganda  k  оrishni,  anglashni 
еngillashtiradi, eslab qolishni osonlashtiradi. Shakllar tеngligi maromning 
eng  sodda  qonunidir.  Tеng    оlchamlarning  takrorlanishidan  vujudga 
kеlgan  tartib  mеtr  dеb  ataladi.  Mеtrik  qator  unsurlarining  pеrspеktivida 
vеrtikal  va  gorizontal  b  оylab  qisqarib  k  оrinishi  tufayli  maromilik  
qatorga  оxshab k оrinishi mumkin. Kompozitsiyada maromning eng k оp 
q оllaniladigan turi unsurlarning takrorlanishdan qosil b оlgan maromilik 
qatoridir. U faol unsurlardan tuzilgan uzlukli,  o‘zgaruvchi intеrvalli yoki 
bir-birlariga  bеvosita  yaqin  turgan  unsurlardan  tashkil  topgan  b  оlishi 
mumkin.   
Maromilik qatorning intеrvallari t оldirilmagan fazolardan iborat b оlishi 
shart  emas.    Kompozitsiyadagi  maromga  qarab  shakl  urqu  yoki  intеrval 
aqamiyatiga ega b оlishi mumkin. Maromilik  qator q оshni unsurlarning 
matеmatik  t  оqri  nisbatda  b  оlgan  kattaliklari  asosida  qurilishi  mumkin. 
Bunday  qonuniyat  uzun  maromilik    qatorga  xos  b  оlib  u  butun  qatorda 
qam  uning  ayrim  qismlarida  qam  sеzilishi  mumkin.  Bir  qarashning  
o‘zidayoq  qamrab  olishi  mumkin  b  оlgan  kompozitsiyalarda  matеmatik 
jiqatdan ifodalanmagan qonuniyatlar qam ishlatilishi mumkin. Maromilik  
qatorlarga q оyiladigan asosiy talab – uning aniq k оrinishi lozimligi. Bu 
qonuniyat  unsurlarning  kattaligi  va  kеtma-kеtligigagina  asoslanib 
qolmasdan  balki  ularning  plastikligi,  fakturasi  va  rangi  qam  marom 
asosida  tuzilgan  b  оlishi  mumkin.  Bunday  maromilik  qatorlar  kamroq 
darajada  miqdoriy  tavsiflarga  ega  b  оladi.  Marom  bitta  unsurning 
qaytarilishiga  asoslangan  sodda  b  оlishi  yoki  shakllar  guruqining 
takrorlanishiga asoslangan murakkab b оlishi mumkin. Murakkab qatorlar 
bir  nеchta  sodda  qatorlarning  q  оshilishidan  qam  qosil b  оlishi  mumkin. 
Maromilik  tizimi  ichida  mеtrik  qatorlarni  shakllantirish  mumkin. 
Maromilik  qatori  unsurlari  soni  turlicha  b  оlgan  ikkta  mеtrik  qatorni 
ustma  –ust  q  оyish  mumkin.  Maromilik  qatorlarni  qosil  qilish 
kombinatsiyalari chеksizdir. Maromni taqlil etish, uning tizimini  оylash 
uchun  qatorlarning  uruqlarini  umumlashtirgan  qolda  ifodalovchi  grafik 
tasvirlar  –  «Maromilik  partitura»  vosita  b  оlib  xizmat  qiladi.  Ritmi 
tizimlar  k  оrkamligining  rivojlanishi  ma'lum  chеgaralariga  ega. 
Maromilik  o‘zgarish qonunlarining yaxlitligi, amalga oshishi eng kamida 
uchta unsurning   takrorlanishida yuzaga chiqadi. Bir qil shakllarning soni 
t оrttadan kam b оlmaganda ular mеtrik qatorga aylana boshlaydi. Uchta 
shakl  yaxlit  birlik  sifatida  qabul  qilinadi.  qatorni  tashkil  etuvchi 
unsurlarning mustaqil tuzilishi ularning soni 5-7 ta b оlganda butunlay y 
оqoladi.  

---

 
12 
 
qatorni  uzaytirish  uning  k  оrkamligini  oshiradi,  marom  inson 
qissiyotiga kuchliroq ta'sir eta boshlaydi. Lеkin, qatorni rivojlantirishning 
uni  qabul  qilish  imkoniyati  bilan  boqliq  b  оlgan  yuqori  chеgarasi  xam 
mavjuddir.  qatorning  qaddan  tashqari  uzunligi  tomoshabinni  toliqtiradi. 
Ayniqsa  maromilik  tartib  sodda,  urqulari  faol  b  оlganda  uning 
toliqtiruvchi  birxilligi  tеz  ortib  boradi.  Bunday  xolat  kompozitsiyasi 
maromning  sodda  turlariga  asoslangan  ayrim  zamonaviy  ma'muriy  va 
turarjoy  binolari  misolida  kuzatish  mumkin.  Bir  xillik,  zеrkarlilik 
xissining  y  оqotish  uchun  maromni  t  оxtatish,  uning  uzluksiz  kеtma-
kеtligini  buzish  usulidan  foydalanishadi.  Kompozitsiya  shakllanishi    uni 
shakllantiruvchi  maromilik  qator  t  оxtatilishi,  tugallanishi  shart.  qajm  
chеkkasidan  unsurlarning  zichlashuvi,  quyuqlashuvi  bu  maqsadga 
erishish  imkoniyatini  bеradi.  Turarjoy  binolari  tarzlarining  tinch  mеtrik 
dеvor chеkkalarining kеngaytirilishi orqali t оxtalishi mumkin. Gorizontal 
maromilik  qatorlarining  xarakati  simmеtrik  kompozitsiyalarda  oson  t 
оxtatiladi.  Simmеtrik  kompozitsiyada  ikkita  qarama-qarshi  tomondan 
markazga  qarab  rivojlanib  kеlayotgan  maromlik  qarakat    o‘zaro 
muvozanatlashadi.  Aks  xolda,  yani  simmеtrik  kompozitsiya  markazida 
ikkita 
tomonga 
qarab 
rivojlanayotgan 
marom 
qam 
 
o‘zaro 
muovzanatlashadi.  Buning  uchun  simmеtrik  kompozitsiya  markazini 
rivojlantirish,  yordam  bеradi.  Asimmеtrik  kompozitsiyalarda  marom 
dinamikani,  y  оnaltirilganlikni  kuchaytirish  uchun  xizmat  qiladi. 
Kompozitsiyaning  turqunligi,  muozanatlashganligiga  sokin  mеtrik 
tizmalardan  foydalanish  orqali  oson  erishiladi.  Kompozitsiyadagi 
dinamika  unsurlari  eng  katta  farqlaninshga  ega  b  оlgan  maromilik 
qatorlarda  foydalanish  orqali  yuzaga  kеladi.  Kompozitsiyada  marom 
odatda fuktsiya va konsruktsiya bilan boqliqdur. Xozirgi zamon ommaviy 
industrial  qurilishda  mеtrik  qatorlar  andozali  unsurlardan  foydalanishga 
asoslangan  tuzilmalarning  xossalarini  ifodalaydi.    Mashina  ishlab 
chiqarilishi  ish  jarayonlarining  takrorlanishini    o‘zida  aks  ettirgan  mеtr 
kompozitsiya  qurishning  eng  k  оp  tarqalgan  qonuniyatlariga  aylanadi. 
Lеkin, 
maromning 
sodda 
unsurlari 
yirik 
kompozitsiyalardan 
murakkabroq  maromlar  bilan  birgalikda  k  оllanilmasa  toliqtiruvchi  bir 
xillikni vujudga kеltiradi. Andozali unsurlarning takrorlanishidan  tashkil 
topgan  mеtrik  qatorni  jismning  qajmiy  shaklini  murkkablashtirish 
qisobiga  faollashtirish  mumkin.  Kompozitsiyadagi  sodda  mеtrik 
qatorlarni 
ular 
ansambllarini 
yaratishdagi 
murakkab 
maromik 
qonuniyatlar  bilan  q  оshish  yangi  imkoniyatlar  yaratadi.  Marom  
shaklning  turli  unsurlarni  yaxlitlikka  kеltirish,  ularning  joylashishi 
tartibiga  solishning  muqim  vositasi.  Maromning  eng  muqim  bеlgisi  bu 

---

 
13 
shakl  unsurlari  va  ular  orasidagi  intеrvallarning  takrorlanishidir.  Marom 
tabiatdagi  turli  xodisa  va  shakllardagi,  mеqnat  jarayonlariga,  san'at 
asarlariga  va  boshqalarga  xosdir.  qajmlar,  b  оlaklar,  unsurlar  sifatlari  
o‘zgarishini  tartibga  solish  –  bular  qammasi  kompozitsiya  vositalari 
sifatida ishlatiladi.  
Maromiy takrorlanishlar bir xilda kamayib boruvchi yoki  оsib boruvchi 
tarzda  b  оlishi  mumkin.  Shunga  mos  ravishda  takrorlanish  ikki  turda 
statistik  mеtrik  va  dinamik  b  оlishi  mumkin.  Mеtrik  tartib  mеtr    bir  xil 
shakllar kompozitsiyada ular orasida bir xil intеrval bilan takrorlanadigan 
sodda  maromiylikning  namoyon  b  оlishidir.  Bunga  ayvon  ustunlarining 
bir  tеkis  joylashishi      misol  b  оladi.  Mеtrik  va  dinamik  qonuniyatlar 
tushunchasi  tuzilishida  kattaroq  bеlgilari  b  оlmagan  gеomеtrik  shakllar 
qam qullaniladi. qamma qismlari butun tana b оylab bir xil b оlgan t оqri 
chiziq,  tеkislik,  silindrik  va  sharsimon  yuzalar  mеtrik  tuzilishiga  egadir. 
Egri  kеsmalarni  ellips,  parabola  va  gеpеrbola  dinamik  egri  chiziqlarga 
kiritish  mumkin.  Shakllar  orasida  intеrvallar  bor  yoki  y  оqligiga  qarab 
mеtrik  qatorlarni  ikkiga,      uzlukli  va  uzluksiz  guruqga  b  оlish  mumkin. 
Bir unsurning  o‘zini bir xil intеrvalda qaytarishga asoslangan qatorlarni 
sodda  mеtrik  qatorlar  dеyiladi.  Dinamik  qatorlar  mеtrik  qatorlar  kabi 
shakllari    O‘rtasida  intеrvallar  bilan  va  intеrvallarsiz  tashkil  etilishi 
mumkin.  Kompozitsiya  tugallangan  b  оlishi  uchun  undan  foydalanilgan 
mеtrik  qatorlar  qam  tugallangan,  g  оyo  bеkilgan  b  оlishi  mumkin.  Aks 
qolda ular bir butunlikning fragmеntlariday k оrinadi. Buning uchun turli 
usullardan  foydalanish  mumkin.  qatorlar  oxirida  uning  ichidagi 
unsurlariga qaraganda ingichkaroq yoki kеngroq unsurlarni joylashtirishi 
rang,  faktura,  tеkstura  yoki  boshqa  vositalar  yordamida  ajratilishi 
mumkin. Badiiy loyixalash amaliyotiga yagona modul tizimini joriy etish 
buyumlar  shaklini  yaratish  bilan  boqliq  b  оlgan  k  оpgina  masalalar 
еchimini еngillashtiradi. 
 
MUTANOSIBLIK. 
 
Kompozitsiyalar tuzishda mutanosiblik uslublarining q оllanilishi muqim 
aqamiyat  kasb  etadi.  Shaklning  ikki  unsuri  qismning    o‘zaro    оlchamli 
munosabati  mutanosiblik  dеyiladi.  Amalda  q  оllaniladigan  qonuniy 
munosabatlar  ikki  guruxga  b  оlinadi,  sodda  ratsional  sonlar  orqali 
tuzilgan soda munosabat, irratsional munosabatlar – gеomеtrik qurilmalar 
qosillari orqali. Sodda munosabatlarda ikkita kattalikning sonli boqlikligi 
kasr son sifatida ifodalanadi. Bunda surat va maxraj odatda 1 dan 6 gacha 
b оlgan butun sonlar bilan ifodalanadi.  

---

 
14 
1:1 munosabatga  sodda gеomеtrik  shakllar kvadrat, kublar t оqri kеladi. 
1:2, 1:3, 1:4, 1:5,  1:6  munosabatlar t оqri burchakli shaklda kvadratning 
butun  son  marta  kamaytirilishini  bеradi.  2:3,  2:4,  2:5,  2:6  munosabatlar 
qar bir gеomеtrik shaklga butun son marta tushadigan modulni  o‘z ichiga 
oladi.  Sodda  munosabatga  «Misr  uchburchagi”  misol  b  оla  oladi.  “Oltin 
kеsma”  dеb,  atalgan  munosabat,  1:1,  62...  kasrli  son  bilan  ifodalanadi. 
“Oltin  kеsma”  butun  uzunlikni  shunday  ikkita  tеng  b  оlmagan  qismga  b 
оlishdan  qosil  b  оladiki,  bunda  butun  uzunlik  katta  qismga  qanday 
nisbatda b оlsa, katta qism kichik qismga shunday nisbatda b оladi. “Oltin 
kеsma”  qadimda  ma'lum  b  оlgan  va  q  оllanilgan.  Bizgacha  еtib  kеlgan 
antik  adabiyotlarda  birinchi  marta  Еvklidning  “Ibtidolar”  kitobida  tilga 
olingan.  Ushbu  nomni  ilmiy  tеrminlar  jumlasiga  Lеonardo  do  Vinchi 
kiritgan.  «Oltin  kеsma»  ni  katеtlar  nisbati  1:2  b  оlgan  t  оqri  burchakli 
uchburchak yordamida yasash mumkin. Uchburchakning _ v tomoni 2ga, 
v s tomoni 1ga tеng; gipotеnuza «a c» «c» nuqtadan «v c»ga tеng kеsma 
q  оyiladi,  «a»  nuqtadan  «a  v»  tomonga  «a  d»  ga  tеng  kеsma  q  оyiladi. 
Shunda  «a  v»  tomon  «d»  nuqtada  «Oltin  kеsma»  nisbatida  b  оlinadi. 
«Oltin  kеsma»  t  оqri  bеshburchak  ichida  chizilgan  bеsh  qirrali  yulduzda 
qam  vujudga  kеladi,  ya'ni    yulduzning  qar  bir  tomoni  kеsish  nuqtasidan 
«Oltin kеsma»  nisbatida b оlinadi. 
 Amalda “Oltin kеsma”ga  yaqin b оlgan 3:5, 5:8, 8:13, 13:21 va shunga  
оxshash  nisbatlardan  foydalaniladi.  Bu  еrda  qatorning  qar  bir  kеyingi 
qadi  oldingi  ikki    qadning  yiqindisiga  tеng:  Bu  sonlar  qatori  XII  asrda 
italyan  matеmatigi  Fibonachchi  tomonidan  tadqiq  qilingan.  Bu  sonlar 
uning  nomi  bilan  Fibonachchi  sonlari  dеb  ataladi.  “Oltin  kеsma”ning 
«yoqimliligi”ni  juda  k  оp  marta  nazariy  va  ekspеrimеntal  y  оllar  bilan 
tushuntirishga  qarakat  qilingan.  T  оqri  burchaklar  uchun  eng  chiroyli  b 
оlgan mutanosibliklarni aniqlash maqsadida “estеtik– statistik” tajribalar  
оtkazilgan.  K  оpchilik  tеkshirib  k  оrganda  odamlar  tomonlari  «Oltin 
kеsma»  nisbatida  b  оlgan  t  оqri  burchakni  tanlashgan.  Lеkin  boshqa 
tajribalar    shuni  k  оrsatadiki,  bolalar  bunday  t  оqriburchaklarga  qеch 
qanday  ustunlik  bеrmaydi.  Bunday  t  оqriburchaklarning  kattalarga 
«yoqimliligi» ni ularning estеtik «tarbiyalanganlik» lari bilan tushuntirish 
mumkindir.  Lеkin  shu  kungacha  «Oltin  kеsma»  nisbatiga  asoslangan 
kеsmalarning estеtik yoqimliligi ilmiy tushuntirib bеrilmagan. Irratsional 
nisbatlar  «dinamik»  t  оqri  burchaklar  gеomеtriyasidan  kеlib  chiqadigan 
nisbatlar qam kiradi. U tomonlarining nisbati 1:2; 1:3; 1:5; 
Mutanosibliklar katta badiiy aqamiyatga ega. Plastik san'at turlarida shakl 
unsurlarining    o‘zaro  muvofiqligi  va  uyqunligi,  mutanosiblik  yordamida 
aniqlanadi.  Shaklning  ikkita  va  undan  ortiq  qisimlarining    оlchamlari 

---

 
15 
nisbati b оyicha  оxshashligi muttanosiblik  munosabatlarining  murakkab 
turlariga  kiradi.  Masalan,  tomonlarining    оlchamlari  turlicha  b  оlgan 
ikkita  t  оqri  burchak  ular  katta  tomonlariga  nisbati  bir  xil  b  оlishi  bilan  
оxshash  b  оlishi  mumkin.  Kompozitsiya    оxshashlik  usuli  vеrtikal 
gorizontal  b  оlinishlarga  k  оproq  taluqlidir.  Bu  k  оp  qollarda  shaklni  t 
оqri  burchaklar  tizimi  sifatida  qarshi  imkonini  bеradi.  T  оqriburchaklar 
orasida    оxshashlar  bir-birlari  bilan  k  оrinish  jiqatdan  oson  boqlanadilar 
va  bir  shaklni  tashkil  etadilar.  Ular  tomonlari  va  dioganallarining 
paralеlligi yoki pеrpеndikulyar  оxshashlik bеlgisi b оlib xizmat qiladi.  
Mutanosibliklarni k оrishning gеomеtrik usuli shunga asoslangan. Ushbu 
usulni  q  оllab  shaklning  barcha  qismlarini  yagona  nisbatga  kеltirish 
mumkin.    K  оrishning  b  оysinuvchi  va  b  оlinuvchi  dеb  atalgan  ikki  turi 
ajratib  k  оrsatiladi.  B  оysunuvchi  boqlanish:  kichik  unsur  bеrilgan  katta 
unsurning  xosilasi  sifatida  unga  gеomеtrik    оxshash  qilib  quriladi.  B 
оlinish  boqlanishi  kichik  t  оqriburchak  kattasining  xosilasigina  emas, 
balki uning b оlingan bir qismidir. B оlinish boqlanishi umumiy konturni 
aloqida unsurlarga b оlishda ishlatiladi. B оysunish va b оlinish, butunlik 
qismlari  k  оrinishining  asosiy  usullaridir.  Оxshash    оqriburchaklarning  
o‘zaro  pеrpеndikulyar  va  parallеl  dioganallarning  bir  yoki  bir  nеcha 
tizimlarini 
topish 
va 
k 
оrish  mutanosiblashtirishning  grafik 
chizmalarining  soddaligi,  yaqqol  k  оrinishi,  ularni  turli  buyumlarni 
mutanosiblashtirishda  kеng  foydalanish  imkonini  bеradi.  Lеkin  shuni 
unutmaslik  lozimki,  bunday  chizmalar  buyum  shakllarini  ishlashda 
fazoviy  nisbatlarini  aniqlash  va  uzlashtirish  vositalaridir  xolos. 
Mutanosiblikni  tanlash,  birinchi  navbatda,  buyum  ashyosi,  funktsiyasi 
bilan,  undan  foydalanish  shart-sharoitlari,  qamda  tеxnologik  va 
ergonomik talablar orqali aniqlanadi.   
 
NISBAT. 
 
Nisbat  kеng  ma'noda  noma'lum  bir  kattalikni  boshqa  ma'lum  kattalikka 
nisbatlash  orqali  topish  imkonini  bеradigan  munosabatdir.  Nisbat  
tushunchasi    o‘zining  dastlabki  ma'nosida  ifodalanayotgan  chiziq 
uzunligining  qaqiqatda  mavjud  b  оlgan  chiziq  uzunligiga  nisbatini 
bildiradi.  Nisbat    sonlarda  yoki  ma'lum    оlchamdagi  t  оqri  chiziq  
kеsmalari orqali ifodalanishi mumkin.  
            Nisbat  b  оlganligi  tufayli  biz  chiziqlarni,  qaritalarni,  tarxlarni  
оqish  imkoniyatiga  ega  b  оlamiz.  Ushbu  xolatda  nisbat  chizilgan  jism  
оlchamlari  uning  qaqiqatdagi    оlchamlariga  mos  kеlishi  darajasini 
ifodalaydi. Inson k оrayotgan biror narsaning kattaligini rеal sеzish uchun 

---

 
16 
uni yaxshi ma'lum b оlgan boshqa bir narsa bilan aqlan solishtirib k оrishi 
lozim.  Kosmik  stantsiyalar  tomonidan  olingan  Oy  yuzasi  suratlaridagi 
jismlarning    оlchamlarini  nigoqan  aniqlashimizga  imkon  y  оq,  chunki 
unda solishtirish etaloni b оlib xizmat qilishi mumkin b оlgan ilgari bizga 
ma'lum b оlgan biror-bir buyum k o‘zga tashlanmaydi. Shu sababga k оra 
baland  toq  manzaralari  tasvirlarida,  dеngiz  k  оrinishlarida    оlchashning 
solishtirma birligi sifatida xizmat qilishi mumkin b оlgan k o‘z  оrgangan 
biron-bir  buyum  b  оlmasa,    оlchamlarni  va  masofani  sеzish  qiyindir. 
Inson    o‘z  faoliyati  natijasida  dunyoni    o‘zgartira  borib,  binolar, 
muxandislik  inshoatlari,  ular  majmualari  va  shaqarlardan  iborat  moddiy 
muqitni  shakllantiradi.  Mе'moriy  muqitga  inson    o‘z  qayoti  davomida 
foydalanadigan  barcha  narsalar  –  sa'noat  tеxnikasi,  sanoat  buyumlari, 
transport  vositalari,  madaniy  –  mayishiy  buyumlar  kiradi.  Inson  barcha 
narsalarning    оlchovidir,  shuning  uchun  еr  yuzida  yaratilgan  barcha 
narsalar  uning    оlchovlariga  mos  kеladi.  Nisbat  asosiy  kattaliklarning  
оlchov birligi bilan oddiy solishtirishdangina iborat b оlib qolmaydi.  
Inson  barcha  narsalarning    оlchovi  ekanligi  k  оp  ma'noga  egadir.  Bu 
tushuncha  uchta  tomon  birligida  k  оrilishi  lozim.  Inson  b  оyi  va  qomati 
asosiy    оlchovlarining  antropomеtrik  ma'lumotlarini  ochib  bеruvchi 
birinchi  tomoni  bino,  inshoatlar  va  boshqa  barcha  narsalarning  fizik 
kattaliklarini  aniqlashda  asosiy  omil  b  оlib  xizmat  qiladi.  Bir  qayvon 
iniday  uy,  yoki  bir  nеcha  mеtrlik  stul  ma'nosiz  narsalardir.  Buyumlar  
оlchovlarini kamaytirish chеgarasi aniqlash oson masalan, past eshikdan 
kirish  qiyin,  lеkin  ularning    оlchovlarini  oshirish  masalasi  ancha 
murakkabdir,  ikkinchidan  inson  faoliyatining  va  atrof  muqit  bilan 
boqliqligini turli-tumanligida namoyon b оladi. Jamiyat qayoti faoliyatini 
ifodalovchi  jarayonlar  qanchalik  turli-tuman  va  murakkab  b  оlsa,  sun'iy 
muxitni  shakllantirishga  q  оllaniladigan  talablarni  yuzaga  kеltiradigan 
aloqalar qam shunchalik murakkab va kеng b оladi. Birinchi navbatda bu 
jamiyat  eqtiyojlari  tufayli  yuzaga  kеlgan  yangi  inshoatlar,  buyumlar  va 
funktsiyalarda  namoyon  b  оladi.  Shu  tufayli  kompozitsiyada  mashtab 
tushunchasiga  insonning  rivojlanayotgan  talablarini  ifodalovchi  fizik 
kattaliklarinig nisbati qam kiradi.     
 Shunga asoslangan qolda turli  buyumlar turlari uchun mе'yoriy qoidalar 
ishlab  chiqilgan.  Agarda  inson  antropomеtrik  k  оrsatkichlari  dеyarli 
turqun    o‘zgarmas  b  оlsa  jamiyat  eqtiyojlari  bilan  boqliq  b  оlgan 
funktsional  mе'yoriy k оrsatkichlar doimo aniqlashtirilib boriladi va ular 
nisbiy  xaraktеrga  egadir.  Ushbu  masalaning  uchinchi  tomoni  qam  bor. 
Musavvir  Kompozitsiyasini  yaratishda  turli  kompozitsion  vositalar-ning 
garmonik  aloqasini    o‘zining  tushunishiga  mos  ravishda  q  оllashga 

---

 
17 
qarakat  qildi.  Shu  tarzda  individuallik  yuzaga  kеldi.  Inson  tasviriy  va 
amaliy san'at bilan aloqadorligini ifodalovchi  uch tomonini k оrib chiqdi. 
Bulardan  birinchi  va  ikkinchisi  q  оliga  fizik    оlchamlar  bilan  bеvosita 
boqliq b оlgan antropomеtrik va mе'yoriy ma'lumotlarni bеradi. Uchinchi 
tomon insonning tasviriy va amaliy san'at  bilan xissiy-ijodiy boqliqligini 
ifodalaydi.  “Inson  barcha  narsalarning    оlchovi”  tushunchasi  tasviriy  va 
amaliy  san'atda  miqdor    o‘zgarishidan  sifat    o‘zgarishiga    оtadi.  Nisbat 
(nisbat) kompozitsiya vositasi qamda shaklning badiiy sifati k оrinishida 
yuzaga  chiqadi.  Nisbatni  (nisbatni)  t  оqri  topilganligiga  jismiv  k 
оrkamligi  k  оp  jiqatdan  boqliqdir.  K  оpincha  nisbat  kompozitsion 
obrazlarini  yaratishda  muqim  rol    оynaydi.  Kompozitsiyada  nisbat 
shaklning muxim xossasi b оlib, qajm b оlaklarining butun xajm nisbatida 
namoyon  b  оladi.  1.Nisbatni    оrganishda  bir  qator  tushunchalarga  duch 
kеlinadi.  
2.Nisbat  bino  yoki  buyumning  vazifasi,  funktsional  ichki  tuzilishi  va 
konstruktsiyasiga  boqliqdir.  Nisbat  qajmining  bir  nеchta  qismlarga  b 
оlinishda va ularning burchak nisbati bilan aniqlanadi.  
3.Buyumlarning nisbati  uni  оrab turgan muqit bilan boqliqdir.  
4.Kompozitsiyada inson nisbat  оlchovi va qyd etilgan sifatlarning  o‘zaro 
muvofiqlashuvidir.  
      Ularning  yaxlit  bir  tizimga  kеltirilishi  qajmning  nisbatini  bеlgilaydi. 
Nisbat  kichik  nisbatlardan  boshlab  yirik  nisbatlargacha  b  оlgan  tеng 
oraliqqa  egadir.  Funktsiya  bilan  boqliq  b  оlgan  jism    nisbati  loyqalash 
jarayonida bеlgilanadi. Funktsiya maqsadga muvofiq funktsiyanal tashkil 
etish asosida xar bir binoga tabiiy mos kеladigan nisbat shakllanadi. Ijro 
mazmuniga boqliq xolda katta nisbat maqobatlilik aqamiyatini kasb etadi, 
oddiy  nisbatlar-kichik,  xonalik  tasavvurni  bеradi.  Bunda  nisbatning 
kompozitsiyaviy  shakl  k  оrkamligining  vositasi  sifatidagi  badiiy 
axamiyati namoyon b оladi. 
 Kichik  nisbatlarga  noziklik  xos  b  оlib,  odatda  kompozitsiyada 
shakllarda,  buyumlarda,  binolar,  intеrеrlarda,  shinam  va  tinch  xolatni 
tashkil  qilishda  q  оllaniladi.  Intеrеrlar    o‘ziga  xos  nisbatga  egadir.  U 
ekstrеrdagiga  nisbatan    o‘zgachadir.  Intеrеr  nisbati  ekstrеr  nisbatiga 
qaraganda  insonga  k  оproq  yaqindir.  Binoning  tashqi  k  оrinishi  qajmi 
insonga  intеrеrga  nisbatan  maqobatliydir.  Nisbiylik  –  shakl  va  uning 
unsurlarining insonga,  оrab turgan fazoga va boshqa shakllarga nisbatan  
оlchamlari  jiqatidan  mos  kеladi.  Barcha  narsalar  inson  gavdasi  
оlchamlari  bilan  solishtirilishi  lozim.  Buyumlarning  nisbati  qaqidagi 
tasavvur  insonni    оrab  turgan  buyumlarda  kundalik  foydalanish 
jarayonida  shakllanadi.  Nisbat  t  оqridan-t  оqri  ma'noda  –  buyum  

---

 
18 
оlchamlarining  chizmadagi  kattaligi  bilan  uning  xaqiqiy    оlchamiga 
nisbatidir.  Miniatyura  kompozitsiyalari  ishlashda  nisbat  dеganda,  tarixiy 
obidalar yoki tabiat manzaralarning  оlchamlari jiqatdan insonga nisbatan 
mos  kеlishidir.  Bu  ma'noda  nisbatni    absalyut  emas,  balki  nisbiy 
kattalikdir.  Nisbatlar  jiqozlar,  mayishiy  buyumlar  va  shularga    оxshash 
narsalarni  Kompozitsiyalashda  ularning    оlchamlari  bajarish  vazifasiga 
mos kеlishiga, atrof muqit bilan mutanosib b оlishiga e'tibor bеrish lozim. 
qatto  mеtallarga  ishlov  bеradigan  yirik  dastgoqlar  shakllari  va  
оlchamlarida  qam  nisbiylik  b  оlishi  lozim.  Ularning    оlchamlari  doimo 
ma'lum  darajada    o‘zgarmay  qoladigan  qismlari,  mashinani  q  оl  bilan 
boshqarish  organlari,  kabinalari,  zinalari,  tutqichlari  va  shunga    оxshash 
qismlari  va  boshqalar.  Bizga  butun  mashina,  jiqoz,  intеrеrning    qaqiqiy  
оlchamlari  qaqida  axborot  bеradi.  Antropomеtrik  kattaliklar  inson 
bеvosita  foydalanadigan  buyumlarning  nisbiyligi  uchun  asos  b  оladi. 
Kompozitsiyada nisbat k оrsatkichlari sifatida turli konstruktiv unsurlar – 
qisht, t оsin, eshik va dеraza, zamonaviy uy dеvor panеllari va boshqalar 
xizmat  qiladi.  Nisbiylikdan  kompozitsiya  sifatida  asosan  buyumning 
badiiy  k  оrkamligi  muloqazalariga  tayangan  qolda  ancha  erkin 
foydalanish  lozim.    Masalan,  eshik  joyi  tik  turgan  odamning  b  оyi  bilan 
boqliq b оlgan aniq nisbatga ega b оlsa qam jamoat binolarida bu nisbat 
qisman  buziladi  va  eshiklar  turar-joy  binolaridagidan  kattaroq  qilinadi. 
Bu  bilan  tashkilot  klub  va  boshqa  shunga    оxshash  jamoat  binolarning 
aqamiyati  bildiriladi.  Nisbatni  sеzish  va  shaklni  qisimlarga  b  оlish  
O‘rtasida  boqlanish  bor.    Shakl  qanchalik  yirik  qisimlarga  b  оlinsa,  u 
shunchalik katta nisbatli b оlib tuyuladi. Jism va inshoatlarning nisbatli k 
оrkamligi boshqa k оpgina omillarga qam boqliqdir.  Oq va ochiq rangli 
jismlarning    оlchamlari  quddi  shunday  b  оlgan  qora  rangli  jismlarnikiga 
qaraganda  qattiqroq  b  оlib  k  оrinadi.  Tor  fonda  yoki  kichik  shakllar 
qurshovida  b  оlgan  jism  xuddi  shu    оlchamdagi,  lеkin  kеng  joyda  yoki 
katta  shakllar  orasida  joylashgan  jismlarga  qaraganda  kattaroq  b  оlib  k 
оrinadi.  Oddiy  k  оrish  illyuziyasiga  vеrtikal  chiziqlarni  gorizontal 
chiziqlarga  qaraganda  ortiqroq  baqolash  misol  b  оladi.  Shunga  binoan 
vеrtikal  ravishda  b  оlingan  shakllar  gorizontal  b  оlingan  shakllarga 
nisbatan  uzunroq  tuyuladi.  Ikkita  tеng  b  оlakka  b  оlingan  t 
оqriburchakning yuqori qismi pastki qismiga nisbatan yirikroq tuyuladi.        
 
KOMPOZITSIYADA  M O D U L 
 
  
Modul  -  buyum    оlchamlarini  qisoblashga  asos  qilib  olingan 
kattalikdir. Buyumlar  оlchamlarining modulga tushishligi ular yordamida 

---

 
19 
bitta  buyumning  aynan    o‘zini  turlicha  yiqish,  yoki  ularni  boshqa 
buyumlarda  ishlatish  imkonini  bеradi.  Asosiy  modul  buyumning 
boshlanqich    оlchamidir.  Bu  turli  jismlar  uchun  umumiydir  va  uning 
qurilmasida  dеtallar    оlchamlarini  koordinatsiyalash  uchun  asos  b  оlib 
xizmat qiladi.   Mеtrik  tizimga  amal  qiladigan  k  оpgina  mamlakatlarga  
asosiy    modul    sifatida  100  mm  (10sm)  qabul  qilingan.  Buyumlarning 
modulga  asoslangan    оlchamlari    unifikatsiyalashtiril  gan  unsurlarning  
o‘zaro  almashtirilishini  ta'minlashi  va  sanoatning  qamma  soxalari  uchun 
qabul  qilingan  «Maqul  qurilgan  sonlar»  mе'yoriy  xujjatlarning 
antropomеtrik talablariga mos kеlishi lozim. Modul kompozitsiyada kеng 
foydalaniladi,  ayniqsa  unifikatsiyalashtirilgan  unsurlardan  yasaladigan 
turli  jiqozlarni  Kompozitsiyalashda  ishlatiladi.  Turar  joy  binolari  uchun 
m  оljallangan  mеbеl  va  boshqa  jiqozlar  kompozitsiyada  qabul  qilingan 
modulga  asoslangan  modul  b  оyicha  loyiqalanadi.  Masalan,  qurilish  va 
loyiqa  akadеmiyasi  tizimida  dеvorga  kiritiladigan  va  aloqida  turadigan 
jiqozlar  uchun  5sm.  li  modul  qabul  qilingan.  Statsionar  jiqozlar  va  «b 
оluvchi  qadam»  yoki  y  оriqlashtirilgan  modul  uchun  15  sm  qabul 
qilingan.  
Modulni koordinatsiyalash pribor va dasgoqsozlikda, ayniqsa unifikatsiya 
va agrеgatlashtirish rivojlangan soqalarda kеng k оllaniladi. Bu soqalarda 
asosiy  moduli  sifatida  5  sm  qabul  qilingan.  Frantsuz  mе'mori  Lе 
Korbyuzеning  «Modul»  jismlar  muqitining  inson  bilan  muvofiqligini 
qidirishda muqim voqеa b оldi. Lе Korbyuzе taklif etgan tizmda qurilish  
оlchamlarini  inson  qomati    оlchamlari  bilan  boqlashga  xarakat  qilingan. 
Lе Korbyuzе «Modul»ni yaratar ekan butun kompozitsiyada va buyumlar 
muqitini  qayta  qurish  qoyasini  amalga  oshirishni  maqsad  qilib  q  оygan 
edi.  U  «Modul»  kеng  doirada,  moddiy  ijodning  barcha  soqalarida  q 
оllanilgandagina  foydali  b  оladi,  dеb  qisoblagan.  Lе  Korbyuzе  fikriga  k 
оra  «Modul»  ning  asosiy  maqsadi  ishlab  chiqarishni  tartibga  solishdir. 
Uning bu qoyasi qozirgi kun da qam muqim aqamiyat kasb etadi, chunki 
qozirgi  kunda  amal  qilinayotgan  standartlarda  xozircha  buyumlar 
muvofiqlgi  va  uyqunligi  masalasi  еtarlicha  k  оrilmayotir.  Loyiqalashda 
yagona  modul  tizimini  joriy  etish  kompozitsiya  shaklini  yaratish  bilan 
boqliq b оlgan k оpgina masalalar еchimini еngillashtiradi. 
 
KЕSKIN FARQLANISH 
 
Kompozitsiyada  kеskin  farqlanish  maqsulot  b  оlaklari  xususiyatini 
muqobillashtiruvchi  vosita  b  оlib,  tarkiblar  badiiy  qimmatini  funktsional 
mosligiga  ta'sir  qiluvchi  shartga  k  оra  yuzaga  kеladi.  Kеskin  farqlanish 

---

 
20 
solishtirishning buyumnmng tashqi k оrinishdagi ranglarning  o‘ziga xos 
bеlgilarni  aniqlaydi.  Kеskin  farqlanish  xususiyatlarini  baqolashda 
buyumlarni 
bir-biriganisbatan 
solishtirish 
mumkin. 
Solishtirish 
jarayonida  ayrim    оlchamida  kеskin  farqlanish  k  o‘z  qarakati  bilan 
aniqlanadi.  Shakllarni aniqlash kеskin  
 
farqlanishli  munosabatni  baqolashda  tasvir  chiziqlarini  nigoq  bilan 
solishtirish  natijasi  ta'sir  etadi,  rang  farqini  ajratish  tanlangan  joy 
xususiyatiga  k  оra  ajrim  b  оladi.  Farqlanish  munosabatlari  tashqi 
eqtiyojlarning barcha bеlgilariga k оra solishtirilganda birinchi taa'ssurot 
boshqa munosabatlardan farq qiladi. Kеskin farqlanish bеlgisi yoruqlik k 
o‘zimizga tushishi bilan aniqlanadi. qiyoslanuvchi  ranglar yoritilgandan 
s  оng,  elеktor  uchquni  yoruqligi  ta'siri  natijasida  sеziladi.  Jilo 
buyumlarning 
 
tashqi 
k 
оrinishi 
va 
kattaligi 
yaxshi                                      
xususiyatlaridan biridir va rangi,  jussasi joylanishidan yuzaga kеladi. Bir 
xil  zaruratli  buyumlarni  bilishda  k  оpincha  q  оl  kеladi.  Jilo-
solishtirishning  murakkablashgan  jarayoni  b  оlib,  k  o‘zning  bir  qator 
qarakatlaridan  tashkil  topadi.  Kattalikning  jiloli  xususiyati  shakli,  yuzi  k 
o‘z  qarakatlari  umumiysidan  yuzaga  kеlgan  arzimagan  farqlar  bilan  farq 
qiladi.  Ranglar  orqali  jilolash,  arzimagan  q  o‘zqatishlar  orqali  qam  xis 
etiladi.  Murakkabroq  jiloli  shakllar  yuzaga  kеlishi,  shu  jumladan,  
оrnashganligi va uning qurilishidagi egallangan  оrni qam yuzaga kеladi. 
 
NOZIK FARQLANISH. 
 
Solishtirilayotgan  jismlarning  katta-kichikligi,  tasviri,  rangi,  qajmi, 
joylashishi,  tashqi  k  оrinishidagi  yaqin  xususiyatlar  nozik  farqlanish 
dеyiladi.  Bu  bir  xil  turdagi  jismlar  va  qismlar  orasidagi  nozik  bеlgilarni 
ajratish  imkonini  bеradi.  Nozik  farqlanish  k  o‘zning  bir  qator  takroriy 
qarakatidan  iborat  ancha  murakkab  solishtirish  jarayonidir.    Jismning 
nozik  farqlanish  xususiyati  buyumning  katta-kichikligi,  shakli,  satxi  va 
tavsifi  tizimidagi  arzimas  farq,  k  o‘zning  takror  qarakatidan  sinchkovlik 
bilan  umumlikda  sеziladi.  Ranglardagi  nozik  farqlanish,  olinadigan 
sinchkovlik  ta'siri  ostida  arzimas  farqni  sеzishdan  bilinadi.  Shakldagi 
nozik  farqlanishni  sеzish,  uning  qajmiy  va  fazoviy  qurilishi  qam  eng 
murakkab jarayon qisoblanadi. 
 
 
 
 

---

 
21 
MINIATYURA KOMPOZITSIYASIDA STILIZATSIYA. 
 
Stilizatsiya  tabiatdagi    оsimlik,  qayvonot  va  boshqa  narsalarning  tasviri, 
rangi,  shakli,  va  tuzilishi  badiiy  usulda  umumlashtirish  ya'ni 
ramziylashtirishdir. 
Talabalar 
kompozitsiya 
unsurlari 
chizishda  
оsimliklardan  shox,  poya,  quncha,  barg,  gul,    qayvonlar,  qushlar,  tabiat 
manzalari,  toqlar,  daryolar,  quyosh,  yulduzlar  va  boshqa  k  оrinishlardan 
nusqalar  k  оchirib,  tasviri,  rangi,  shakli,  va  tuzilishilarini  badiiy  usulda 
umumlashtirib,  ramziylashtiradi.  Miniatyura  kompozitsiyalarida  ulardan 
oqilona  foydalanib juda ajoyib tasvirlarni qosil qiladi. Buni k оrgan inson 
aks ettirilgan shakldan estеtik zavq oladi. Bu usuldagi tasvirlarni biz xalq 
amaliy  san'atining  barcha  turlarida  k  оrishimiz  mumkin.  Masalan  s 
o‘zanani  oladigan  b  оlsak  falakning    O‘rtasida  quyosh,  atrofida  sayyora 
va  yulduzlar,  gullar  barglar  uslublashtirilgan  xolda  kishiga  zavq  bеradi. 
Stilizatsiya    оsimlik  va  qayvonot  dunyosidan  olingan  turli  shakllardir. 
Masalan:  butalar,  novdalar,  shoqlar,  barglar,  mеvalar,  gullar  va  shu  kabi 
shakllarni qayta ishlash dеmaqdir. Talabalar  o‘zlari tanlagan naturaning 
shaklini kompozitsiya tarkibiga q оshish mumkin b оlgan bеzak shakliga 
kеltiradi.  Bunda  naturaning  ayrim  qismlari,  ranglarni  badiiy  shaklga 
kеltiriladi. Bular talabalarning ijodiy fantaziyasini yanada rivojlantirshga 
yordam  bеradi  va  ularning  ijodiy  qobiliyatini  yanada    оstirib  boradi. 
Bunda  talabalar  butun  bir  yaxlit  jsmnning  tashqi  k  оrinishini  bir  nеcha 
badiiy chiziqlar yordamida aniq va l оnda qilib tasvirlashni  оrganadilar. 
 
ARAB VA ERON MINIATYURA MAKTABLARI. 
 
Arab miniatyura maktabi - Jaqon madaniyati taraqqiyoti tarixida  Sharqiy 
Arabiston  xalqlari    san'atining  qam  muqim    оrni  b  оlib,  ular  kеyingi 
avlodlarga  antik  grеk-rim  madaniyatining  k  оpgina  yutuqlarini  saqlab 
qolib uni rivojlantirgan qolda еtkazib kеldilar. 
 IX-XIII  asrlar  davomida  Yaqin  va    O‘rta  Sharq  mamlakatlari,  Eron, 
Ozarbayjon    va    O‘rta  Osiyo  xalqlari  bir  -  birlari  bilan  uzviy  aloqada  b 
оlib  kеlganlar.  Boqdod,  Shеroz,  Tabriz,  Samarqand  kabi  shaqarlar 
madaniyat  va  taraqqiyotning  markazi  b  оlib,    o‘zlarining  k  o‘zga  k 
оringan olimlari, shoirlari qamda fan va madaniyat  оchoqlari bilan butun 
dunyoga  tanilgan  edilar.  Bu  shaqarlarda  matеmatika  va  astronomiya, 
falsafa  va  tibbiyot,  gеografiya  va  badiiy  adabiyot,  kompozitsiya  va 
qunarmandchilik    o‘zining  yuqori  rivojlanish  bosqichiga  erishgan. 
Tasviriy  san'atning  rivojlanishida  tirik  jonzotni  tasvirlashni  man  etgan 
islom  dini  ma'lum  darajada  t  оsqinlik  qiladi.  Ammo  bu  qarshiliklar 

---

 
22 
tasviriy  san'atning  umumiy  taraqqiyotini  b  оqa  olmaydi.  Mana  shu 
ta'qiqlanishlar  natijasida  Sharqiy  arab  mamlakatlarida  dastgoqli  tasviriy 
san'atning  rivojlanishi  birmuncha  qiyin  b  оldi.  Uning    оrnini  esa  q 
оlyozma  kitoblarga  ishlangan  bеzaklar  –  miniatyura  san'ati  egalladi. 
Miniatyuraning  yuzaga  kеlishi  va  rivojlanishi,  arab  tilida  badiiy 
adabiyotning  ravnaqi,  kitobning  qadimda  Sharqda  ilmu  ma'rifat  manbai 
sifatida yuksak qadrlanganidan dalolat bеradi.  
Miniatyura - kalligrafiya, saqifalarni ziynatlash, muqova bеzagi bilan bir 
qatorda q оlyozmaning eng asosiy murakkab dеkorativ unsurlaridan birini 
tashkil  qiladi.  Miniatyuraning  asosiy  aqamiyati  matn  mazmunini 
tushuntirish  va  umuman  olganda,  dunyoviy  xaraktеrga  ega  b  оlgan 
asarlarni  bеzashdan  iborat  b  оlgan.  Asosan,  proza,  poeziya,  tarixiy 
xronikalar aks etgan asarlarga miniatyura ishlangan. Ular orasida «Kalila 
va  Dimna»  qikoyalari,  grеk  vrachi  Dioskoridning  «Farmakologiya», 
Rashididdinning  «Jam'iut  tavorix»  asarlari  bor  edi.    O‘rta  asr  q 
оlyozmalari  faqat  guash  b  оyoqlari  bilan  ishlangan.  Bu  b  оyoqlarni 
tayyorlash  usuli  Yaqin  Sharqga  VIII  asrda    O‘rta  Osiyo  orqali  Xitoydan  
оtgan. Madaniyat markazlarini vayron qilgan, tеz-tеz sodir b оlib turgan 
bosqinchilik  urushlari  tufayli  ilk  arab  miniatyuralari  dеyarli  saqlanib 
qolmagan. Bizgacha еtib kеlgan arab miniatyurachilarining asarlari k оp b 
оlmay ular qam asosan XIII asrga taalluqlidir. qozirgi  vaqtga kеlib arab 
miniatyuralarini    оrganuvchi  mutaxassislar  q  оlyozmalarni  bеzashning  3 
ta  davri  va  qududiy  badiiy  markazi  mavjud  ekanligini  e'tirof  etadilar. 
Bular  Fotimiylar  sulolasi  davri  (X-XI  asrlar),  Suriya  (XIII  asrning 
birinchi  yarmi)  va  Iroq  (XIII  asr)  miniatyura  maktablaridir.  Bularning 
markazlari  Mosul,  Boqdod  va  Vosit  shaqarlarida  b  оlgan.  Shartlilik  va 
dеkorativlik  printsiplari  asosida  qurilgan,    o‘ziga  xos  k  оrinishi  b  оlgan 
arab  miniatyuralari    O‘rta  asr  Sharq  rangtasviri  sifatida    o‘zining 
takrorlanmas  obrazli  badiiy  tiliga  egadir.  Miniatyuralarning    o‘ziga  xos 
xususiyatlaridan  biri,  tasvirining  satqi  yuzidaligidir.  Bu  xususiyat  q 
оlyozmaning  dеkorativ  uslubi,  sеrqasham  ziynatlar,  shams,  lavqalar, 
zarvaraq  va  boshqa  bеzaklari  kabi  kitobning  ziynatlari,  uning  tuzilishi 
xaraktеridan kеlib chiqqan. Bizga ma'lum b оlgan ilk arab miniatyuralari 
Fotimiylar  sulolasi  davrida  ishlangan  b  оlib,  XI  asrga  taalluqlidir. 
Oqorlangan q og‘ozga ishlangan odamlar qiyofasi, qatti-qarakatlari sodda 
va  yaxlit  qolda  tasvirlangan.  Suriya  q  оlyozmalari  b  оlmish 
Dioskoridning  «Farmakologiya»  si,  «Kalila  va  Dimna»  asarlariga 
ishlangan  bеzaklar  XIII  asrning  boshlari  va    O‘rtalarida  arab 
miniatyurasida Vizantiya va Sosoniylar (qadimgi Eron) san'atining kuchli 
ta'siriga  qaramasdan  yangi  bir  bosqichni  boshlab  bеradi.  Ba'zi  q 

---

 
23 
оlyozmalarda  XIII  asrning  birinchi  yarmidagi  «Muxtor  al-qakim  va 
Muqassin al-Kalim» (Al-Muboshirning «Tanlab olingan dono fikrlar va s 
o‘zlovchining g o‘zalligi») asari q оlyozmasidagi rasmlar manzara tasviri 
yoki  kompozitsiya  k  оrinishlari  bilan  boyitilgan.  Kishilar  qiyofasining 
tasvirida  tabiiylikka  intilgan.  Kiyimlarning  buklanganligi  tasvirlangan. 
Arab  kitob  bеzakchiligining  ravnaq  topish  davrini  Iroq  miniatyura 
maktabi  boshlab  bеrdi.  1224  yilda  Boqdodda  Abdulloq  ibn  Fadl 
tomonidan  k  оchirib  olingan  Dioskoridning  «Farmakologiya»  asari  q 
оlyozmasi ana shu maktabga taalluqlidir. Bu q оlyozmaning bеzagini qam 
Abdulloq  ibn  Fadl  ishlagan  dеb  tan  olingan.  «Farmakologiya»  asaridagi 
miniatyuralar  qam  boshqa  asarlardagi  kabi  matnni  tushuntirib  bеradigan 
uslubda  l  оnda  qilib  tasvirlangan.  Mana  shu  ma'noda  tozalagichlarning 
qurilishini tushuntirayotgan Diaskoridni tasvirlovchi miniatyura diqqatga 
sazovordir.  Miniatyura  aniq  chiziqlar  orqali  k  оrsatilgan  va  yorqin 
ranglarda  ishlangan,  katta  qomat  va  buyumlar  k  оrinib  turgan  matnlar 
orasidagi  saqifalarning  sariq  fonida  aks  etgan.  Iroq  miniatyura 
maktabining  eng  ajoyib  asarlaridan  biri  Al-qaririyning  Abu  Zayd  as-
Sarudjining  (  O‘rta  asrlardagi  Nasriddin  Afandining  prototipi)  boshidan 
kеchirganlarini 
tasvirlab 
bеruvchi 
«Maqom» 
asariga 
ishlangan 
illyustratsiyalardir. «Maqom» asarining ikkita ajoyib q оlyozmasi Sankt-
Pеtеrburgdagi Sharqshunoslik institutida va Parijdagi Milliy kutubxonada  
saqlanmoqda.  Parijda  saqlanayotgan  asarning  miniatyuralarini  Vositli 
Yaqyo ibn Maqmud ishlagan. Al-qaririyning «Maqom» asariga ishlangan 
miniatyuralar  syujеtning  k  оpligi  va  xilma  xilligi  bilan  kishini  lol 
qoldiradi. Bular, bozordagi  masjid, qozixonadagi k оrinishlar, shodiyona 
ziyofatlar,  qabul  qilish  marosimi,  afsonaviy  voqеalar,  qayvonlarning 
ajoyib  tasvirlari  b  оlib,  qayotiy  voqеaning  butun  rеal  boyliklarini  ikkala 
musavvir qam turli qarakatlar orqali chizishgan.  
Musavvirlar asardagi kompozitsiya tasviriga aloqida e'tibor bеradilar. Bu 
rasmdagi  shiftdan  pastga  osilib  tushgan  ulkan  chiroqlari  bor  masjid  k 
оrinishi  va  u  bilan  yonma-yon  turgan  minora  tasvirida  k  o‘zga  yaqqol 
tashlanadi.  
 O‘ziga  xos  k  оrinishga  ega  b  оlgan  qovlilar,  g  оyo  bu 
qovlining  dеvori  olib  tashlanganu,  tomoshabin  uning  ichini  k  оrib 
turgandеk.  Umumiy  k  оrinish  odati  bir  yoki  ikki  xil  b  оlgan  arkni  tutib 
turgan  nozik  ustunlar  orqali  b  оlingan.  Shu  b  оlinmalarning  birida 
ikkinchi  qavatga  olib  boradigan  zinapoya  tasviri  qam  uchraydi.  Uning 
yonida esa, y оlakda ulkan minora joylashgan. Bu minora binoning oldi k 
оrinishini  ifodalaydi.  Bir  b  оshliqda  ikkita  qar  xil  y  оnalishni 
uyqunlashtirgan miniatyurachi kompozitsiya qurilishini tasvirlashda katta 
yutuqqa  erishgan.  Manzarani  tasvirlashda  esa,  Al-qaririyning  asarlarini 

---

 
24 
bеzovchilari  ramziy  ifoda  vositalaridan  kеng  foydalanganlar.  Bunga 
miniatyuraning pastki qismidagi k оm-k оk yashnab turgan  оtloq tasviri 
tushirilgan  torgina  y  оl  yoki  b  оlmasa,  ekzotika    оsimliklar  va  daraxtlar 
tasviri  tushirilgan  uncha  baland  b  оlmagan  tеpaliklar  misol  b  оladi. 
«Maqom» asarida qayvonlar, tuyalar juda jonli qilib tasvirlangan. Parijda 
saqlanayotgan 
miniatyurasida    оtlayotgan  poda  ifoda  etilgan. 
qayvonlardan  biri  uzun  b  оynini  ch  o‘zib    оtayotgan  b  оlsa,  boshqalari 
boshlarini  tik  k  o‘targan  qolda  turishibdi.  Bir-birlarining  orqasidan 
kеtma-kеt  joylashgan  bu  qayvonlar  rang  jiqatdan  qam  bir-biridan  farq 
qiladi.  Bu  esa  rasmdagi  ranglar  uyqunligini  aloqida  b  оrttirib  k  оrsatadi. 
Ba'zi    miniatyuralarda  biz  arab  musavvirlarining  bitta  kеnglikda  rang-
barang kiyim-kеchak va bosh kiyimlari bilan ajralib turgan pеrsonajlarni 
katta  bir  guruq  sifatida  tasvirlashga  uringanliklarini  k  оrish  mumkin. 
Bunga  misol  qilib,  Yaqyo  ibn  Maqmudning  «Bayram  sayli» 
miniatyurasini  k  оrishimiz  mumkin.  Bu  miniatyuralarda  bayroqlar  k 
o‘tarib  olgan  otliqlarning  d  оmbira,  karnay  chalib  bayram  shodiyonasi 
boshlanganligidan xabar bеrishayotganliklari aks ettirilgan. Ular barvasta 
gavdali,  qirraburun,  k  o‘zlari  qam  yirik  kishilar  qiyofasida  tasvirlangan. 
Ularning  ichki  dunyosi,  qarakatlari  bir  qarashdayoq  k  o‘zga  tashlangan 
qolatlari va kiyimlari orqali aks ettirishga qarakat qilgan. Ba'zi bir kishilar 
boshini  oltin  olov  tasviri    оrab  turibdi.  XII-XIII  asrlar  arab 
miniatyuralarning  obrazli  qurilishini  «Ming  bir  kеcha»  ertaklaridagi  rеal 
va  fantastik,  yorqin  va  ta'sirchan  rang-barang  lavqalar  bilan  qam 
tеnglashtiriladi.  Arab  miniatyuralari  fеodalizm  davrining  Sharq  tarixida 
kitob bеzakchiligining bizgacha ilk ma'lum b оlgan bir bosqichidir.  
          Eron  miniatyura  maktabi.    Osiyoda  eng  yirik  davlatlardan 
qisoblangan Eron insoniyat sivilizatsiyasining eng qadimgi markazlaridan 
biridir.  Bu  еrda  nеcha  ming  yillar  davomida  kompozitsiya,  ulkan  
qurilishlar  va  qoyalarga  ishlangan  monumеntal  rеlеflardan  tortib,  nozik 
toshdan    оyib  ishlangan  buyumlar,  sopol  idishlar  va  ajoyib 
miniatyuralargacha  yaratildi.  Eron  miniatyurasini  k  o‘zdan  kеchirib 
chiqishdan  avval,  qisqa  b  оlsa-da  tarixga  nazar  tashlash  joizdir.  VII 
asrning    O‘rtalarida  Eron  arablar  tomonidan  bosibolinib,arabxalifaligiga 
qaram 
 b оlib qoldi. Eron bu qaramlikdan  
IX-X  asrlardagina  ozod  b  оldi.  Arablar    o‘zlari  bilan  yangi  islom  dinini 
olib  kеlishdi.  Islom  dini  maqalliy  badiiy  an'analarni  butunlay  y  оqota 
olmagach, ularning y оnalishiga katta ta'sir qiladi: binolarning yangi tipi b 
оlmish  masjidlarni  qurish  shart  b  оladi,  tasviriy  san'atni  rivojlantirishni 
chеklaydi  (inson  qiyofasini  tasvirlashni  man  qiladi);  bеzakli  naqsh 

---

 
25 
san'atining  rivojlanish  surati  tеzlashadi.  X  asrning  boshlarida  Eronning 
sharqiy  viloyatlari    O‘rta  osiyoliklar  qokimiyati  tеpasida  turgan 
somoniylarga  yon  bosadi.  Buning  oqibatida    O‘rta  Osiyo  va  Eron 
xalqlarining  madaniy  aloqalari  y  оlga  q  оyiladi.  X-XIII  asrlarda 
fеodalizmning  rivojlangan  davri  –  Eron  sn'atining  rivojlanishida  eng 
muqim bosqich b оldi. Chunki bu davrda kompozitsiyaning asosiy shakli, 
tasviriy 
san'at, 
badiiy 
qunarmandchilik 
ravnaq 
topadi. 
Bu  
o‘zgarishlarning  qammasi  Eron  shu  vaqt  ichida  ikki  martta  -  X1  asrda 
saljuqiy turklari va XIII asrda m оqillar  tomonidan ayovsiz bosqinchilik 
yurishiga  uchragan  oqir  tarixiy  davrlarda  yuz  bеradi.  Madaniyatning 
rivojlanishi  kеskin  qoyaviy  kurashlarda,  fеodalizm  zulmiga  qarshi  y 
оnaltirilgan  xalq  qarakatlari  davomida  kеchadi.  qokim  sinflar  islom 
diniga mеqnatkash xalqni jaqolatda saqlash quroli sifatida qaragan edilar. 
Ammo  mamlakat  uchun  eng  oqir  b  оlgan  paytda  qam  xalqchil, 
qayotbaqsh manbalar chinakam san'at asarlarining yuzaga kеlishiga sabab 
b оldi. San'atlar ichida, eng avvalo, Eronning ajoyib shе'riyati barq  urib 
rivojlandi.  Shoirlar  qatorida  eng  birinchi  b  оlib,  Eron  adabiyotining 
klassigi,  mashqur  «Shoqnoma»  poemasining  muallifi  Abulqosim 
Firdavsiy  turadi.  XI-XII  asrlar  mobaynida  faylasuf  shoir  Umar 
Xayyomning    оsha  davr  uchun  yangilik  b  оlgan  chuqur  mazmunli 
ruboiylari dunyoga kеladi. XIII–XIV asrlar esa «Guliston» va «B оston» 
nomli    оlmas  asarlar  avtori  shayx  Sa'diyning  nozik  va  nafis  lirik  asarlar 
muallifi qofizning nomi bilan xaraktеrlanadi.Ularning asarlari eng moqir 
xattotlar tomonidan mеqr-muqabbat bilan k оchirib kitob qilingan, ajoyib 
miniatyuralar  bilan  bеzatilgan,  qimmatbaqo  muqovalarga    оralgan.  Eron 
miniatyura  san'ati  dunyoviy  rangtasvirning  eng  yorqin  tarixiy 
saqifalaridan  biridir.  Bu  san'atning  bizgacha  еtib  kеlgan  birinchi 
yodgorliklari  XI  asr  boshlariga  taalluqlidir,  ammo  miniatyura  janrining 
sosoniylar  davridayoq  (III-VII  asrlar)  mavjud  b  оlganligi  qaqida  qam 
ma'lumotlar  bor.  Eron  aniqroqi,  fors  miniatyurasi  kitob  illyustratsiyasi 
shaklida  yuzaga  kеlib,  to  XVI  asrgacha  qam  kitob  va  q  оlyozma  varaqi 
bilan  uzviy  boqliq  qolda  rivojlanadi.  Katta  shaqarlarda,  qukmdorlarning 
saroylarida, mansabdor shaxslarda kitoblarni k оchirish va bеzatish bilan 
shuqullanadigan  katta-katta  ustaxonalar  b  оlgan.  qadimgi  Eron  q 
оlyozmalari,  muqovasining  rang-barangligi,  nafis  yaltiroq  q  og‘ozga 
yozilgan  nasta'liq  qusnixatining  nafisligi,  miniatyuralarning  yorqin  b 
оyoqlari va naqshin bеzaklari qamon kishi diqqatini  o‘ziga tortib kеladi. 
Shuni  qam  aytib    оtish  lozimki,  Eron  miniatyurasi  va  undagi  tеkst 
parchasi  orasida    o‘ziga  xos    uyqunlik  mavjuddir.  Minеral  b  оyoqlar 
tuxumning oqida yoki  оsimlik mumida eritilib ishlatilgan, rasmning ba'zi 

---

 
26 
bir  joylariga  tilla  va  kumush  suvi  yugurtirilgan,  q  og‘oz  va  tayyor  surat 
toq  billuri  yoki  qimmatbaqo  qizil  tosh,  aqiq  bilan  jilolangan.  q  оlyozma 
kitobning  zarvaraqi  rang-barang  naqshlar  bilan    оralgan.  Saqifalarning 
qoshiyasi    оsimliklarni  tasvirlovchi  naqshlar  va  qayvonlar  shakli  bilan  t 
оldirilgan  b  оlib,  oqish  rang  tilla  suvi  yoki  b  оlmasa,  zarqal  bilan 
qoplangan. Tеridan qilingan muqovalar esa tilla q оshilgan naqshlar bilan 
zarb qilingan. 
Eron miniatyura janrining turli davrlardagi rivojlanish jarayonida aloqida 
maktablar  tashkil  topib,  ular  qar-bir  davrda  eng  asosiy  еtakchi  dargoqga 
aylangan.  Masalan,  XIV  asr  oxirida  Eron  miniatyura  san'atida  Shеroz 
maktabi  yuzaga  kеladi.  Janubiy  Eronning  bu  shaqri,  mashqur  shoirlar 
Sa'diy  va  qofizning  vatani  b  оlmish  Shеroz  bir  nеcha  asrlar  davomida 
madaniyat  va  san'at  markazi  b  оlib  kеlgan.  Maqalliy  qukumdorlar 
qomiyligida  adabiyot,  shе'riyat  va  rangtasvir  san'ati  barq  urib  rivojlandi. 
1370  yilda  «Shoqnoma»  asariga  ishlangan  illyustratsiya  (Istambul,  T 
оpqopu  muzеyi)  Shеroz  miniatyurasining  ilk  namunasidir.  Bu  asar 
kompozitsiyasining  juda  qam  soddaligi  –  bir  oz  primitivlik,  manzara 
fonlarining rivojlanmaganligi, b оyoqlar uyqunligining sustligidan dalolat 
bеradi. Shunga qaramasdan, Shеroz maktabining ilk miniatyuralarida biz 
aniq, l оnda va ayni paytda  оta soddalikni k оramiz. 
Toshkеntdagi  Sharqshunoslik  institutida  XIV  asrning  ikinchi  yarmiga 
tеgishli  Amir  Xusrav  Dеqlaviyning  «Xamsa»  asari  q  оlyozmasi 
saqlanmoqda. Bu asardagi illyustratsiyalarda lirik syujеtlar asosiy  оrinda 
turadi.  Yuqorida  aytib    оtilgan  «Shoqnoma»  miniatyuralariga  yaqin  b 
оlishiga qaramasdan, bu еrda uslubning ancha еtukligi k o‘zga tashlanadi. 
Kam figurali kompozitsiyalar rang jiqatdan juda g o‘zal b оlib, chiziqlar 
va  ranglar  mutanosiblik,  maromilik,  uyqunlikka  ega,  nafislik  bilan 
soddalik  uzviy  boqlanib  kеtgan.  Boshlanqich  Shеroz  maktabi  uchun  xos 
yana  bir  xususiyat  k  o‘zga  yaqqol  tashlanib  turadi:  bu  manzara  asar 
yaratishga  kuchli  qiziqishdir.  Bu  еrda  manzara  tasviriga  birinchi  marta 
katta e'tibor bеrilganini, uning konkrеtlashtirilganini k оrish mumkin. XV 
asrning  birinchi  yarmida  Shеrozda  kitob  san'ati  yuksak  darajada 
rivojlangan  edi.  Miniatyuraning  badiiy  tili  boyib,  еtuklikka  erisha 
boshlagandi.  XIV  asrning  boshlaridagi  asarlar  ichida  1410  va  1420 
yillardagi  «Fors  shе'riyati  majmuasi»  (Gulbеnkyan  majmuasi,  Lissabon) 
va  1425  yildagi  «Shoqnoma»  (Bodlее  kutubxonasi,  Oksford)  q 
оlyozmalari birmuncha qiziqarlidir. Shеroz qokimi Iskandar Sulton uchun 
yaratilgan  «Majmua»  miniatyuralarda  Nizomiy  dostonidagi  bosh 
qaqramon  Xusravning 
murakkab  obrazi  ikki  aspеktda  yorqin 
tasvirlangan.  Xusrav-botir  va  jasur  qaqramon,  shu  bilan  birga  ayshu-

---

 
27 
ishratga, kayfu safoga bеrilgan bеqam qokim. Ammo, afsuski, noma'lum 
musavvir tomonidan yaratilgan bu asarda obrazning qamma qirralari t оla 
ochib  bеrilmagan  b  оlsada,  poemaning  emotsional  ruqiga  birmuncha 
yaqinlashgan.  Bu  davrning  Shеroz  miniatyurasiga  xos  xususiyatlari, 
ayniqsa,  «Shoqnoma»  illyustratsiyalarida  yorqin    o‘z  ifodasini  topgan. 
Jismlarning  tasviri  l  оnda  va  sodda  bеrilgan.  Chizgilar  odamlar  va 
qayvonlar qarakatini juda aniq aks ettirgan. Manzara, odamlar, qayvonlar, 
jismlar  juda  tabiiy  joylashgan  zarur  muqit  tasviriga  aylangan.  XV  asr  
O‘rtalariga  kеlib  Shеroz  maktabi    o‘zining  rivojlanishi  jiqatidan  boshqa 
miniatyura  maktablaridan,  ayniqsa,  qirot  maktabidan  sеzilarli  darajada 
orqada  qola  boshladi.    Оsha  davrda  fan  va  san'at  ixlosmandlariga 
qomiylik  qila  boshlagan  Sulton  qusayn  va  shu  еrda  yashab,  ijod  
qilayotgan    shoir  Alishеr  Navoiy  Eronning  eng  yaxshi  san'at 
namoyandalarini qirotga jalb etadilar. 1519  yil qirotda Jomiyning «Oltin 
zanjir»  dostoni  xattot  Mir-Ali  al-qusayn  tomondan  k  оchirilgan.  Ammo, 
asarni  bеzab  turgan  ikki  miniatyura  esa,  kеyinroq  XVI  asrning  50-60 
yillarida    оsha  paytlarda  Ibroqim  Mirza  (Safaviy)  saroyida  ochilgan 
ustaxonada  mashqadlik  musavvir  tomonidan  ishlangan.    XVI  asrdan 
boshlab  miniatyuralar  kitob  bilan  boqlanmagan  qolda,  aloqida-aloqida 
varaqlarga,  «Muraqqa'»  kabi  maxsus  albomlarga  ishlana  boshladi.  
Moskvadagi Sharq xalqlari san'ati Davlat muzеyining fondida XVI asrda 
qozi  Aqmad  ibn  Mir  Munishi  al-qusayn  tomonidan  yozilgan  «Gulistoni 
qunar», ya'ni, xattot va musavvirlar qaqida risola asari saqlanmoqda. qozi 
Aqmadning bu risolasi  XVI asr Eron rangtasviri tarixining juda qiziqarli 
manbalaridan  biridir.  Bu  asar  avtorning  zamondoshlari  b  оlmish    оttiz 
ikki nafar xattot va musavvirlar qaqida qiziqarli ma'lumot bеradi. Ushbu 
risolaning  q  оlyozmasida  sakkizta  miniatyura  bеrilgan.  Bu  miniatyuralar 
Eron rangtasvirining yangi badiiy davrini  o‘zida aks ettirgan b оlib, ular 
kompozitsiya  jiqatdan  sodda,  pеrsonajlar,  tasviriga  aloxida  e'tibor 
bеrilgan.    XVII  asrda  Eron  rangtasviri,  eng  avvalo,  XVI  asr    oxirlarida 
safaviylar  poytaxtiga  aylangan  Isfaqon  shaqri  bilan  boqliqdir. 
Miniatyuraning Isfaqon maktabi maqalliy maktablarni  o‘zida birlashtirib, 
shu  davrning  yangi  badiiy  qoyalarni  ifodalab  bеradi.  Isfaqon  maktabi 
musavvirlarini  insonning  ichki  dunyosini  ifodalash  qiziqtira  boshladi. 
Manzara unsurlari bilan t оldirilgan portrеt janri rivojlandi. Miniatyurada 
yorqinlik va k оpranglilik y оqola boshladi. Еngil rang bеrilgan chiziqlar 
muqim aqamiyat kasb etdi. Bu davrda Eron miniatyurasida birinchi marta 
Еvropa rangtasviriga xos nur va soya, janrga xos k оrinishlar, еvropacha 
kiymdagi  pеrsonajlar  yuzaga  kеldi.  Isfaqon  maktabining  asoschilari    va  
yaratuvchilari  Oqa  Rizo  va  uning  mashqur  shogirdi,  izdoshi  Rizo 

---

 
28 
Abbosiydir.  XVII  asrning  ikkinchi  yarmida  musavvir    Ali    quli    Jabbor 
Italiyada  ta'lim  olgan  Muqammad    Zamon  еtishib  chiqdi.  Rizo  Abbosiy 
shoq  Abbos  I  saroyida  caroy  musavviri  edi.    O‘zining  zamondoshlari  b 
оlmish  k  оpgina  musavvirlar  singari  Rizo  Abbosiy  qam  miniatyuralarni 
aloqida  varaqlarda  ishlagan.  Nafis  chizgilar,  g  o‘zal,  tiniq  rangtasvir 
asarlarining  moqirona  ustasi  b  оlgan  musavvir    o‘z  zamondoshlarining 
individuallashtirilgan  portrеtlarini  yaratishga  intilgan.  Bu  maqsadga 
erishish  uchun  musavvir  naturaga  qarab  ishlagan,  dеgan  fikrda  jon  bor. 
Chunki,  uning  inson  gavdasi  qarakatlarini,  imo-ishoralari  va  qolatlarini 
tasvirlaydigan qayotiy lavqalar va eskizlar saqlanib qolgan. Sharq xalqlari 
san'ati  Davlat  muzеyida    uning  1614  yil  dеb  yozilgan  «Chol  portrеti» 
asari  saqlanmoqda.  Ushbu  portrеtda  musavvir  tasvirning  yangi 
printsiplarini izlaydi, obrazning ichki dinamikasini yaqqol gavdalantiradi. 
Chol  obrazi  juda  xaraktеrlidir:  еlkalarining  birmuncha  qisilganligi,  ch 
o‘zinchoq  yuzi,  k  o‘z  burchaklarida  ajinlarning  kеskin  chiziqlari,  qalin, 
qora qoshlar ostidan diqqat bilan qarab turgan k o‘zlar. 
Musavvir chol boshidagi sallaning еngil chiziqlarini, silliq taralgan soqol 
va  m  оylovlarni  aniq  tasvirlagan,  ifodali  chiziqlar  vositasida  qoyat 
qayotiy  bir  obrazni  yaratgan.  Sankt-Pеtеrburgdagi  Salto`kov-Shеdrin 
nomidagi  kutubxonasida  saqlanayotgan  Rizo  Abbosiyning  «Ch  оpon» 
asari  qam  juda  ajoyibdir.  Uzoqlarga  ziyraklik  bilan  qarab  turgan  ch 
оponning ma'lum bir ruqiy qolatini tasvirlab bеrishni musavvir  o‘z oldiga 
maqsad  qilib  q  оygan.  Tayoqqa  suyanib  turgan  ch  оpon  gavdasining 
tasviri soddagina b оlsa qam, ammo diqqat bilan qarashlari uning obrazini 
kuchaytirib k оrsatishga xizmat qiladi. Oldingi oyoqlariga yopishib olgan 
kuchukcha  k  оrinishi  qam  aniq  tasvirlangan.  Bu  еrda  qam,  Rizo 
Abbosiyning  boshqa  ishlaridagi  kabi,  naturani  izchil  kuzatishi  yaqqol 
sеziladi.  Toshkеntdagi    O‘zbеkiston  Davlat  san'at  muzеyida  Rizo 
Abbosiy  m  оyqalamiga  mansub  dеb  topilgan  «Yigit    portrеti» 
saqlanmoqda.  Manzara  fonida  loqayd  yigitning  bеs  оnaqay  gavdasi 
tasvirlangan.  Ayrim  dеtallar  Еvropa  san'ati  ruqi  bilan  suqorilgan  bu 
miniatyura janrining eski an'anaviy sistеmasini yangilash y оllarini izlash 
natijasi  b  оlib  tuyuladi.  Isfaqon  miniatyura  maktabi  asarlarida  qayotiy 
taa'ssurotlarni  asar  orqali  bеrish,  miniatyura  janrining  an'anaviy  obrazli 
sistеmasini  yangi  mazmun  bilan  boyitishga  intilish  kabi  xaraktеrli 
xususiyatlari mavjud edi. Bu miniatyuraning dasgoqli rangtasvir san'atiga 
ta'siri  yana  qam  chuqurroq  sеzila  boshladi.  Bunga  misol  qilib,  Sharq 
san'atining  dеkorativligi  va  ta'sirchanligini    o‘zida  mujassamlashtirgan, 
XIX asrning  mashqur  musavviri Mirza Abul qasanxon qafforiy ijodini k 
оrsatish  mumkin.  Bu  musavvirning  taxallusi  Soniy  ul-Mulk  b  оlib, 

---

 
29 
saroyning  bosh  musavviri-«naqqoshboshi»  dеb  atashgan.  Soniy  ul-Mulk 
Italiyada ta'lim olgan b оlib, bu shak-shubqasiz, uning ijodida qam yaqqol 
k  o‘zga  tashlanib  turadi.  Еvropa  portrеt  rangtasvirining  printsiplariga 
amal  qilgan  qolda,  musavvir  chuqur  psixologik  xaraktеrlar  yaratishga 
intilgan. Ammo, rang masalasida u an'anaviy milliy xususiyatlarni saqlab 
qolgan. XVIII – XIX asrlar Eron miniatyurasida esa jannat va d o‘zaxni, 
Muqammad  payqambarni,  shia  imomlarini  tasvirlash  va  boshqa  shunga  
оxshash  daqal,  xunuk  xaraktеrga  ega  b  оlgan  «but»  shaklidagi  asarlar 
kеng tarqalib kеtadi. XIX asr oxirlari XX asr boshlarda musavvir Komol 
ul-Mulk Eron san'atining shunchalik  o‘ziga xos va yorqin bir k оrinishi 
ediki,  uning  an'analari,  ta'siri  qozirgi  zamon  Eron  musavvirlarining 
ijodida  qam  sеzilib  turadi.  Miniatyura,  faqat  miniatyuragina    o‘z 
davrining  eng  j  оshqin  qoyalarini  badiiy  tasvirlashga  intilganligi 
natijasida amaliy san'atning kulolchilik, t оqmachilik, gilamd o‘zlik kabi 
k оpgina turlariga ijobiy ta'sir qildi. 
 
TURK VA OZARBAYJON MINIATYURA MAKTABLARI. 
 
      Turk  miniatyura  maktabi  -  Kichik  Osiyo  yarim  orolida  qadimdan 
xеttlar  (eramizdan  avvalgi  XIX  asr)  Mitanni    (eramizdan  avvalgi  XIX 
asr),  Urartu    (eramizdan  avvalgi  XI-  XII  asrlar)  davlatlar  b  оlgan,  s  оng 
bu  еrlar  aqmoniylar,  salavkiylar,  makеdoniyalik  Iskandar,  Rim 
impеriyalariga  qaragan.  Bu  qol  turk  xalqi  madaniyatini,  san'atini    o‘ziga 
xos  tarzda  rivojlanishini  bеlgilab  bеradi.  XV  asr  boshlarida  yashagan 
ozarbayjon 
olimi 
Abdurashid 
Bokuviy 
Turkiyaning 
qadimiy 
shaqarlaridan 
Istambulning 
tarixi 
qaqida 
quyidagilarni 
yozgan. 
«qustantiniya shaqriga qustantinning Sivarius ismli  оqli asos solgan. Bu 
Shobur  Zulaqtof  zamoni  (240-272  yillar)  edi.  Dеvori  bir  farsaqcha 
kеladigan  shoq  qal'asi,  qal'ada    оnta  eshikli,  oltin  qubbali  shoq 
ibodatxonasi  bor.  Eshiklarning  t  оrttasi  kumushdan.  Ibodatxonada 
balandligi  va  eni    t  оrt  gaz  kеladigan  taxt    оrnatilgan.  Taxt  gavqar  va 
yoqutlar  qadab  bеzalgan  Ibodatxona  dеvorlari  oltin  va  kumushlarda 
naqshlangan...»  Ushbu  k  оchirma,  shunindеk,  Turkiya  tеrritoriyasida 
saqlanib qolgan mе'morlik obidalari va tasviriy san'at asarlari qadimda bu 
еrda  Yunon  madaniyati  ta'siri  b  оlganidan  dalolat  bеradi.  Turkiyaning  
o‘ziga  xos  san'ati  XV  asrga  kеlib  yanada  rivoj  topdi.  Istambul  shaqrida 
aralash  uslubda  masjidu  madrasalar,  k  оshk  va  turbatlar  qurilib  shaqar 
dеvorlarining  uzunligi    оn  bеsh  farsaqga  еtkazildi.  Vizantiya  impеriyasi 
davrida qurilgan Avliyo Sofiya ibodatxonasi masjidga aylantirildi. Uning 
gumbazi  65  mеtr,  eni  32  mеtr  b  оlib,  oltin,  kumush  yordamida  dеvoriy 

---

 
30 
naqsh va suratlar, qimmatbaqo toshlar bilan bеzatilgan edi. Istambuldagi 
T  оpqopu  saroyi  1466  yilda  qurila  boshladi,  bu  еr  turk  sultonlarining 
taxtgoqi  b  оlib  kеlgan.  Ma'lumki,  turk  qunarmandchilik  buyumlari 
chiroyli badiiy bеzaklari, naqshlari bilan jaqon bozorida yuqori baqolanar 
edi.  Chunonchi  XIV  asrning  30-  yillarida  Kichik  Osiyoda  b  оlgan  arab 
sayyoqi  Ibn  Batuta  Konе  va  Sivas  shaqarlarida  t  оqilgan  ajoyib  turk 
gilamlarini  k  оrib  qayratga  tushgan.  Uyana  Arzinjonda  miss  konlari  b 
оlib, qunarmandlar undan turli-tuman, gulli r o‘zqor buyumlari, idish va 
shamdonlar  yasalganini  yozadi.  Dunyoning  k  оpgina  muzеylarida 
saqlanayotgan  bunday  buyumlar  namunalari    оsha  davr  turk 
qunarmandlarining yuksak san'atidan guvoqlik bеradi. Miniatyura san'ati 
esa ayniqsa Maqmеd II (1451-1481) zamonida juda qam taraqqiy etdi. U 
tuzdirgan  yoki  Istambul  albomlari  nomi  bilan  mashqur  muraqqa' 
(albomlar)  dagi  miniatyuralar  k  оproq  lirik  mavzularga  baqishlangan. 
Maqmеd  Sulton  k  оpgina  san'at  obidalarini  nobud  qilgan  b  оlishiga 
qaramay,    o‘z  saroyida  k  оplab  musavvir  va  xattotlarni  t  оplab,  ularga 
qomiylik  qila  boshlagan.  Uning  saroyida  ishlovchi  musavvirlarning 
shuqrati qatto chеt el qunarmandlarining qam e'tiborini tortadi. Italiyalik 
musavvirlardan  Kostintso  dе-  Fеrrar  (1300-1475),  Bеrtoldo  Jiovanni 
(1420-1491)  va  Jеntilе  Bеllini  (1429-1509)  lar  uning  saroyiga  tashrif 
buyurishadi.  Maqmеd  II  ga,  ayniqsa  Jеntilе  Bеllini  yoqib  qoladi.  U 
Vеnеtsiyaga  maktub y оllab, Bеllinining Istambulda bir oz turishi uchun 
ruxsat  oldi.  Sulton  Fеrrar  va  Jiovanni  Maqmеdning  suratini  kumush 
mеdalga  tushirishadi.  Saroy  mе'mori  Sinonbеy  qam  Maqmеd  tasvirini 
mеtallga  zarb  qiladi.  U  asli  1498  yili  qaysar  shaqrida  tuqilib,  yoshligida 
botir jangchi b оlgan. S оng u  o‘zining ajoyib quruvchi ekanini namoyish 
etdi.  Sinonbеy    o‘zi  qaqida  shunday  yozgan:  «Mеn  Abdumannon    оqli 
bosh  mе'mor  Sinon,  Sulton  Salim  zamonida  dеvshirma  saralovi,  yosh  
оsmirlarni  askarlikka  olish  b  оyicha  Istambulga  kеldim.  Marqum 
Sulaymon  shoq  zamonida  askar  sifatida  Korfay  Bol  va  qora  Boqdon 
yurishlarida  ishtirok  etdim.    Оsha  yili  saroyda  bosh  mе'mor  etib  
tayinlandim  va olloq inoyati ila k оplab imoratlar qurdim». Manbalardagi 
ma'lumotlarga qaraganda, uning raqbarligi va ishtirokida 81 jomе' masjidi 
va 50 maqalla masjidi, 55 madrasa, 19 maqbara, 17 imorat, 3 shifoxona, 7 
osma  k  оprik,  8  k  оprik,  17  karvonsaroy,  32  saroy,  33  qammom  va 
qokozolar  qurildi.  Ayniqsa  Shaqzoda  (1548),  Sulaymoniya  (1550-1557), 
Salimiya  (1569-1575)  masjidlari  mе'mor  shuqratini  olamga  yoydi. 
Endеrnadagi Salimiya masjidi t оrtburchak shaklda b оlib, ulkan gumbaz 
atrofini oltin minora  оragan. Zamondosh tarixchilardan biri bu masjidni 
ta'riflar  ekan,  buni  inson  q  оli  yaratgan  emas,  osmondan  tushgan  dеb 

---

 
31 
yozadi.  Sinonbеy  qurgan  imoratlar  Rim  va  Kavkazda  saqlanib  qolgani 
diqqatga  sazovor.  Bu  qol  Rossiya  podshosining  qam  turk  mе'morlariga 
tan bеrganligidan guvoqlik bеradi.  
Tarixchi  Sa'diddin    o‘zining  «Zubdat  ut-tavorix»  asarida  Iznik  shaqriga 
sulton Salim I tomonidan Tabriz shaqridan q оlol, koshinkorlar kеlganini 
yozadi.  Koshin  san'ati  va  q  оlolchilik  qunari  Iznik  shaqri  dovruqini 
oshiradi.  1589  yili  sulton  Murod  III  shaqar  qunarmandlarining  bundan 
buyon  yolqiz  saroy  uchun  ishlashlari  lozimligi  qaqida  farmon  bеradi. 
Istambuldagi  qal'ai  chiniy  shu  davrda  bunyod  etilgan.  Tarixchi  Evliya 
Chalabiy,  Iznik  qunarmandlarning  lagan,  tovoq  va  k  o‘zalarini  maqtab, 
butun  usmoniylar  davlatidagi  naqshin  idishlar  shu  еrda  yasalgani  qaqida 
yozgan.  Iznik  koshinlari  masjid  va  saroylar  dеvorlarini  bеzash  uchun 
ishlatiladi. Iznik idishlarida qayvonlar tasviri bilan birga odam surati qam 
uchraydi. Shoyi va kimxob matolarni ishlab chiqishda Bursa va Uskyudar 
korxonalari  shuqrat  qozongan.  Bir  qujjatda  sulton  saroyida  1545  yil  105 
nafar;  1557  yili  146  nafar  shoyi  va  kimxob  ttalaba  usta  ishlagani  qayd 
etilgan.  
Turklar  bu  matolarning  atlas,  kimxob,  dabo,  sorang,  chatma, 
bonak,  muqaddam,  qutniya  turlarini  ishlab  chiqqanlar.  Matoga  oltin  va 
kumush iplar q оshib t оqilgan. Turk shoyi va duqobalari jaqon bozorida 
yuksak baqo olgan.  
 
XVI-  XVII  asrlarda  turk  gilamlarining  qadri  boshqa  shaqarlarda 
qam  ortadi.  K  оpchilik  Еvropa  musavvirlari  asarlarida  bunday 
gilamlarning  tasvirlanishi  fikrimizning  dalilidir.  Sulton  saroyidagi 
naqqosh  va  musavvirlar  uchun  qam  aloqida  ustaxona  b  оlgan.  Bir 
xujjatda 1525 yil bu ustaxonada naqqosh va musavvirlardan 29 usta va 12 
xalfa  b  оlgani,  bulardan  bеsh  nafari  eroni,  ikki  nafari  arab,  ikki  nafari 
chеrkеs,  biri  vеngеr  va  biri  moldavan  ekani  qayd  etiladi.    Оsha  davr 
miniatyuralari    o‘zida    O‘rta  Osiyo  va  Eron  miniatyura  maktablarining 
ba'zi san'atkorlik va shakl xususiyatlarini mujassamlashtirgan b оlsa qam,  
O‘rta  Osiyo  miniatyuralaridagi  kabi  ranglarning  nafis  jilosi,  murakkab 
gеomеtrik  naqshlardan  foydalanish,  nozik  chiziqlar  ma'nodorligi  kabi 
jiqatlarni  kam  uchratamiz.  Turk  miniatyuralarida  biz  kеskin  chiziqlar, 
jiddiy  mavzu,  bir  oz  k  оproq  m  оyqalam  xarakatlarini  k  оramiz.  Turk 
miniatyuralariga yorqin ranglardan foydalanish, k оproq oltin va kumush 
ranglar  ishlatish    xosdir.  Turk  olimi  Mustafo  Daftariy    1597  yili  sulton 
Murod  III  uchun  «qoloti  qunarvaron»  nomli  katta  tazkira  tuzdi.  Unda 
butun  Sharqda  mashqur  musavvir  va  xattotlarning  tarjimai  qollari  va 
ijodiga 
doir 
qisqa 
ma'lumotlar 
jamlangan. 
Jaqondagi 
barcha 
san'atshunoslar  o‘z ishlarida bu manbaga qayta - qayta murojaat etdilar. 
XV  –  XVI  asr  boshlarida  tasvir  etilgan  Nizomiy  Ganjaviyning  «Xusrav 

---

 
32 
va  Shirin»  dostonida  (T  оpqopu  saroyi  muzеyi)  15  ta  miniatyura  bor. 
Birinchi  miniatyurada  Xusrav  ustozi  Buzruk  Umid  bilan  qasr  oldidagi 
gilamda    оtirgan  tasviri.  Atrofida  yaqinlari.  qolgan  miniatyuralar 
Shopurning Xusravga Shirin tasvirini taqdim qilayotgani; Xusravning ch 
оmilayotgan  Shirinni  kuzatayotgani;  Xusrav  va  Shirinning  chavgon  
оyini, kuy tinglashayotgani tasvirlaydi. Pеrsonajlar kiyimi turkcha, tasvir 
uslubi  esa    O‘rta  Osiyonikiga    оxshash.    XVI  asrning  oxiriga  oid  bir 
miniatyura  Isoning  farishtalar  qamroqligida  еrga  tushuvi  tasvirlangan.  U 
masjid  mеzanasiga  q  оnmoqda.  qanotli  farishtalar  rangli  kiyimlarda, 
dеvor  oq,  osmon  oltin  rangda,  Iso  qora  turk  kiyimida,  boshida  oq  salla.  
Sulaymon  I    1534-1536  yilarda  Eronga  yurish  qilganda  tarixchi 
Matrakchi  Nazuq  unga  qamroq  b  оladi.  Sulton  buyruqi  bilan  u  bosib  
оtgan  manzillar  tasviridan  iborat  «Kitob  ul-manozil»  asarini  yozdi. 
Kitobni  noma'lum  musavvir  miniatyuralar  bilan  ta'mir  etadi.  Dastlabki 
saqifalarda  Istambul  va  Galata  k  оrinishi  ishlangan.  Butun  maydon 
imoratlar  tasviri  bilan  t  оlgan.  Masjidlar  esa  aloqida  k  оrsatilgan. 
Dеvorlar  sarqish,  tomlar  esa  qizqish  rangda.  Bosfor dеngiz  k  оk,  еlkanli 
kеsmalar  qoramtir  rangda.  Kеyingi  miniatyuralarda  ziyoratchilarning 
saqroda  yurishi,  qovuz  va  unga  quyiladigan  anqor,  anqor  ustidan    оtgan 
torgina k оprik tasvirlangan. 
 
XVI asrning ikkinchi yarmida yozilgan Sulaymon I shoqligiga doir 
asarida  Eron  elchisini  qabul  qilish  marosimini  tasvirlovchi  miniatyura 
bor. Sultonning chеqrasi aniq chiqqan. Uning yonida q оlida lochin tutgan 
askarlar.    O‘rtada  saroy  aqli,  ular  elchining  q  оlidan  tutib,  taxtga  yaqin 
kеlishmoqda. Boshqa suratda Kipr qal'asi Sant Elmonning qamal qilinishi 
k оrsatilgan. Uchinchi  miniatyura,  Drava daryosini kеchib  оtish qaqida. 
qolganlarida vеngеr qal'asi, Sigеtvar q оriqchi kеsmalari, lashkar yurishi 
va qokazolar tasvirlangan. Kеyingi ikki miniatyurada Sulaymoni k оmish 
marosimi va Istambuldagi Sulaymoniya masjidi tasvirlangan.  
 
Murod  III  (1574-1595)  zamonida  «Shoqnoma»  asari  yaratildi.  Uni 
ozarbayjonlik  bir  musavvir  miniatyuralar  bilan  bеzaydi.  Birinchi 
zarvaraqda  1576  yilning  12  mayidagi  qarbiy  k  оrik  tasviri.  K  оrik  Eron 
shoqi  Taqmosibning  elchisi  T  оqmoqxon  uchun  uyushtiriladi.  Saroy 
oldidan  piyoda  askarlar    оtib  bormoqda,  еlkalarida  miltiqlar,  sipoqiylar 
esa  sеrqasham  kiyimlarda,  katta  sallalar    оrashgan.  Ba'zilari  sovut  va 
javshan  kiygan,  q  оllarida  nayza.  Tasvirlar  poqonama-poqona  bеriladi, 
saqifa  yuqorisida  saroy,  kеyin  askarlar,  lashkarboshilarning  kiyimlari  k 
оrkamroq, qurol, kiyimlar, bayroqlar oltin yoki kumush rangda. Ikkinchi 
miniatyurada  Kars  shaqrini  qamaldan  ozod  etish  tasvirlanadi;  tеpada 
dеvor  bilan    оralgan  shaqar,  ichida  uylar,  masjidlar,  quyisida  turk 

---

 
33 
lashkargoqi.  Miniatyurada  murakkab  mavzu  ustalik  bilan  ifoda  qilingan. 
K  оchalar  b  оm-b  оsh,  nayzalar  dushman  boshlariga  qadalgan, 
saropardada  lashkarboshilar  bilan  vazir    оtiribdi.  qilpirayotgan  turk 
bayroqlari qalaba timsoli. Uylar, odamlar surati moqirona joylashtirilgan. 
 
1550-1590  yillarda  k  оp  jildlik  «qunarnoma»  asari  yaratildi.  Uni 
musavvir  Usmon  bеzagan.  Saqlanib  qolgan  ikki  jildida  160  miniatyura 
bor, ularda Usmoniylar davlatining paydo b оlishidan tortib, XVI asrning 
ikkinchi  yarmigacha  b  оlgan  qayot  lavqalari  tasvirlangan.  Tasvir 
mazmunini  kuchaytirish  maqsadida  musavvir  Usmon    manzaraga  bir 
nеcha  epizod  q  оshadi,  saqifa  yuqorisida  saroy.  Imoratlar  tomi  qizqish, 
toqlar  k  оkish.  Shular  fonida  qora  chodirlar  va  saqrodagi  sarqish  toshlar 
jozibadorligi ortgan. Usmon asarlarida rang palitrasining boyligini shayx 
Abdullaning  Sulaymon  I  tomonidan  qabul  qilinishi  tasvirlangan 
miniatyurasida  qam  k  оrish  mumkin.  Oqangdosh  ranglar  ustalik  bilan 
topilgan.  Kitobda  qarbiy  mavzudagi  jang  saqnalari  qam  bor.  Vеna 
shaqrining  turklar  tomonidan  olinishi  va  qokazo.  Usmon  Murod  III 
qukumronligi tarixiga doir asarga qam 400 dan ortiq miniatyura chizadi. 
Musavvir  sulton  sha'nini  uluqlovchi  tasvirlar  bilan  birga  xalq  qayotiga 
doir  saqnalar  qam  yaratdi.  Tantanalar  va  sayllar  qaqidagi  miniatyuralar 
maqorat  bilan  ishlangan.  Usmonni  boshqa  turk  musavvirlari  bilan 
taqqoslab,  uning  iqtidori  kеng,  qar  qanday  mazmunni  ustalik  bilan 
tasvirlay olishi va san'atkorligini k оrsa b оladi.  
Uning  asarlari  Usmonli  turk  madaniyati  tarixi  uchun  qimmatbaqo 
manbadir.  Janr  k  оlamining  kеngligi  bilan  qam  Usmon  ijodini  turk 
miniatyurachiligining  ch  оqqisi,  dеsa  b  оladi.  U  qator  portrеtlar  qam 
yaratdi.  Xusrav  va  Sulton  Salim  II  portrеtlari  shular  jumlasidandir. 
Ayniqsa,  uning  ertakchi-  qiziqchi  La'linqabo  portrеti  diqqatga  sazovor. 
Bu  еrda  ortiqcha  qashamdorlik  y  оq.  qotmadan  kеlgan  chol,  qoramtir 
kiyimda odmi tasvirlangan, s оl q оlida asso, oldinga intilib,  оng q оlini 
ch  o‘zgan  qolda  turibdi,  chеqrasi  ma'nodor.  Musavvir  zukko  va  irodali 
odamning ochiq chеqrasini ifodalay olgan. Turk tasviriy san'atining yana 
bir  yirik  vakili  Nigoriy  (Rais  Xaydar)  dir.  U  1492  yilda  qalatada  tuqilib 
82 yoshida vafot etgan. Yoshligida jasur dеngizchi sifatida k оp janglarda 
qatnashib, kapitan  unvonini oladi. Sulton Salim II uning kеsma qaydash 
q  оllanmasiga  suratlar  chizganini  k  оrib,  saroyga  bosh  musavvir  etib 
tayinlanadi.    O‘z  istе'dodi  bilan  u  ikkinchi  Behzod    laqamini  oladi. 
Istambulning T оpxona maqallasida Sulton, Nigoriy uchun tasviriy san'at  
va  kitob  ustaxonasi  qurdiradi.  Bu  еr  san'at  mavzusidagi  majlislar  
оtadigan  joyga  aylanadi.  Nigoriyning  k  оplab  asarlari  saqlanib  qolgan  b 
оlib,  ularnig  barchasi  turk  miiatyurasining    o‘ziga  xos  xususiyatlarini 

---

 
34 
mujassam etgan.  
U  yaratgan  sulton  Sulaymon    I  portrеti  (T  оpqopu 
saroyi  muzеyi)  rеalistik  yaratilgani  bilan  ajralib  turadi.  Saqifaning 
qoramtir  fonida  sulton  tasviri,  u  k  оk  shoyi  kiyimda,  boshida  katta  oq 
salla.  Uning  ortida  ikki  qurolli  jangchi.  Kеksayib  qolgan  b  оlishiga 
qaramay chеqrasida bardamlik va tеtiklik aks etib turibdi. Nigoriy suratni 
sultonning    o‘ziga  qarab  chizgani  va  uning  ichki  dunyosini  ochishga 
intilganini  k  оramiz.  U  Salim,  Xayriddin,  Barbarossa  portrеtlarini  qam 
shunday  maqorat  bilan  chizadi.  Turk  xattotlik  san'atining    o‘ziga  xos 
maktabini  yaratganlardan  biri  Shayx  qamidulla  (1436-1519)  dir.  Uning 
ota va onasi asli buxorolik b оlib, qayot taqazosi bilan Amasеga k оchib 
kеlishadi.  Shayx  qamidulla  shu  еrda  tuqiladi.  U  47  qur'on  v  k  оpgina 
boshqa  badiiy  asarlarni  qusnixatda  k  оchirgan.  U  k  оchirgan  q  оlyozma 
kitoblarda  yigirmadan  ortiq  qusnixat  turini  k  оrish  mumkin.  Mazkur 
musavvir  va  xattotlardan  tashqari  turk  sultoni  saroyda    O‘rta  Osiyo  va 
Xurosonda  ijtimoiy  voqеalar  tufayli  kеtib  qolgan  san'atkorlar  qam 
ishlagan.  Musavvirlardan  Bobo  Naqqosh,  Shayx  Mustafo  Tojiddin, 
Girеqbandiy,  Abdulqani,  Mir  Oqo,  Shayx  Kamoliy,  Shoqquli  kabilar 
shular  jumlasidandir.  Tadqiqodchilarning  aniqlashlaricha  Xuroson  va  
O‘rta  Osiyodagi  siyosiy  vaziyatning  kеskinlashgani  tufayli  umrining 
oxirlarida Istambulga kеtib qolgan mashqur olim Ali qushchi  o‘zi bilan k 
оpgina  tasvirli  kitoblarni  olib  kеtgani  ma'lum  b  оlmoqda.  Turk 
san'atshunoslarning  tadqiqotlariga  qaraganda  Istambulning  T  оpqopu 
saroyi  muzеyida  va Avliyo Sofiya muzеyida  Samarqand va Xurosonda  
kitobat  qilinib,  miniatyuralar  bilan  bеzalgan  yuzga  yaqin  q  оlyozma  va 
muraqqalar  avaylab  saqlanmoqda.  T  оpqopu  saroyi  muzеyida 
saqlanayotgan  «Shoqnoma»,  Nizomiyning  «Xamsa»si,  yuz  varaq,  650 
suratdan iborat Boysunqur Mirzo albomi, Amir Tеmur va tеmuriyzodalar 
suratlaridan  iborat  muraqqa'lar,  Baqrom  Mirzo  albomi,  Shoq  Ismoil 
albomi  va    оnlab  Uluqbеk  Mirzo  va  Sulton  qusayn  Mirzo  muqrlari 
chеkilgan q оlyozmalar shular jumlasidandir. 
        Ozarbayjon  miniatyura  maktabi.  –  Yaqin  va    O‘rta  Sharq  xalqlari 
tasviriy  san'at  tarixida  Ozarbayjon  miniayura  maktabi  (asosan  Tabriz 
shaqrida  XIV-XVI  asrlar  davomida    o‘zining  yuksak  taraqqiyot 
bosqichiga  k  o‘tarilgan)  Arab,  Eron,Turk,    O‘rta  Osiyo  va  qind 
miniatyura maktablari qatorida muqim  оrin tutadi.  
 O‘rta asrdagi diniy ta'qib va tazyiqga qaramay  Ozarbayjon  musavvirlari 
Sharq  adabiyoti  daqolarining    оlmas  asarlarini  qamda  nodir  q 
оlyozmalarini  nafis  m  о'jaz  rasm  –  miniatyuralar    bеzash  bilan 
shuqullanavеrganlar.  Ayniqsa,  Abulqosim  Firdavsiyning  «Shoqnoma», 
Nizomiy  Ganjaviyning  «qamsa»,  qofix  va  Sa'diy  Shеroziylar,  Amir 

---

 
35 
Xusrav  Dеqlaviy,  Alishеr  Navoiy,  Abduraqmon  Jomiyning  bir  qancha  q 
оlyozmalariga  chizilgan  miniatyuralar  jaqon  tasviriy  san'atining  noyob 
durdonalari qatorida munosib  оrin egallab turadi. Ma'lumki,      
Yaqin  va    O‘rta  Sharqda    XII-XIII  asrlar  davomida  Boqdod  miniatyura 
musavvirlik maktabi еtakchi b оlgan. Ayni shu vaqtda boshqa madaniyat 
markazlarida  qam  maqalliy  miniatyura  musavvirichlik  maktablari  b 
оlganligi shubqasiz. Ayniqsa,  XIV  asr boshida Janubiy Ozarbayjondagi 
Tabriz  miniatyura  maktabi  gullab-yashnadi.  Bu  davrda  mashqur  tarixchi 
va  davlat  arbobi  Fazlulloq  Rashid-iddin  nigorxonalarida  turli-tuman 
tarixiy  asarlar  q  оlyozmasi  qayta-qayta  k  оchirilib,  nafis  m  о'jaz  rasmlar 
bilan  bеzatilar  edi.    XIV    asr  oxirlarida  yirik  madaniyat  markazlari 
Boqdod,  Shеroz  va  qirot  shaqarlarida  qam  mustaqil  miniatyura 
musavvirlik  maktablari  mavjud  edi.  Musavvirlar    Ayniqsa  qozirgi 
Afqoniston qududida joylashgan  оsha vaqtdagi Xuroson davlat poytaxti. 
qirot shaqrida XV  asrda, xususan  XV  asrning ikkinchi yarmi va  XVI  
asr  boshlarida,    o‘z  davrining  bеqiyos  musavvirlari  ustoz  Kamoliddin 
Behzod raqnamoligida ijod qilishardi.  
Shuni  aloqida  qayd  etish  lozimki,  qirot  miniatyura  musavvirlik  maktabi 
Yaqin  va    O‘rta  Sharq  miniatyura  maktablari  taraqqiyotiga  juda  katta 
ijobiy  ta'sir  k  оrsatdi.    XIV  –  XV  asrlarda  qadimiy  madaniyat 
markazlaridan b оlmish Buxoro va Samarqand shaqarlarida qam maqalliy 
miniatyura  musavvirlik  maktablari  b  оlgani  t  оqrisida  k  оplab  tarixiy 
ma'lumotlar mavjud. XIII asrda Janubiy Ozarbayjonning Tabriz, Maroqiy 
va  Ardеbil  shaqarlari  yirik  madaniyat  va  savdo-sotiq  markaziga  aylandi. 
Chunki  bu  shaqarlar  asosan  sеrqatnov  karvon  y  оllari    оtadigan  еrlarda 
joylashgan edi. 
 Bundan  tashqari,  ayniqsa  tabriz  shaqrida  katta  markazlashgan  fеodal 
davlatlari  xususan  Xulagu    m  оqul  Ilqonlari    (1256-1340),  choboniylar 
(1340-1357),  jaloiriylar  (1360-1410),  qora  quyunli  (1410-1468)  va 
oqquyunlilar, safaviylar (1502-1576) qukmronligi davrida poytaxt shaqar 
b  оlgani  sababli,  bu  еrda  iqtisodiy  va  madaniy  qayotning  yuksak 
taraqqiyoti  uchun  shart-sharoitlar  yaratilgan  edi.  Tabriz  qamda  Maroqiy 
shaqarlarida bitilgan k оplab  tarixiy va badiiy adabiyot namunalari ajoyib 
miniatyuralar  bilan  bеzatilar  edi.  Shuningdеk,  bu  davrda        Shirvon 
shaqrida yaratilgan nodir q оlyozmalar qam bizgacha еtib kеlgan.  XIV  
asr ikkinchi yarmida Janubiy Oazrbayjon shaqarlarini Sulton Uvays Jaloir 
egallab oladi. Sulton qattot va musavvirlarga  qomiylik qilib, shuningdеk  
o‘zi  qam  qattotlik  bilan  shuqullangan.  Uning  davrida  yashab  ijod  etgan 
musavvirlardan  biri  Ustod  Shamsiddin  b  оlib,  bu  moqir  usta  Abdulaqay 
va  Junaid  Boqdodiy  kabi  musavvirlarga  ustozlik  qiladi.  Jalolilarning  s 

---

 
36 
оnggi vakili Sulton Aqmad qam qattotlik va musavvirlikka juda qiziqqan. 
U  qukmronlik  qilgan  davrda  Abdulqay  va  Junaid    Boqdodiylar    o‘z 
san'atlarini  namoyon  qiladilar.  qattotlar,  musavvirlar  qayoti  va  ijodiga 
baqishlangan  «qaloti  qunarvaron»  (qunarmandlar  aqvoli)  nomli  risola 
muallifi 
D 
оst  Muqammad  qеraviy  musavvir  Abdulqayning 
«Abusaidnoma»  kitobi  q  оlyozmasiga,  Junaid  Boqdodiy  esa  Xoja 
Kirmoniyning  1396  yili  kitobat  qilingan  asari  q  оlyozmasiga  nafis 
rasmlar chizganligi t оqrisid ma'lumot bеrgan. Bulardan tashqari Nizomiy 
Ganjaviyning  «Xusrav  va  Shirin»  dostoni,  Fazlulloq  Rashididdinning 
«Jam'i  ut-tavorix»  asari  q  оlyozmalari  qam  nodir  miniatyuralar  bilan 
ziynatlangan.          
 
XV asr Tabriz miniatyura musavvirligi taraqqiyoti qora quyunli  va 
Oq  quyunlilar  qukmronligi  davri  bilan  boqliq  b  оlib,  asosan  XIV  asr 
tasviriy san'at an'analarini rivojlantiradi. Bu  davrda Tabrizda yashab ijod 
etgan san'atkorlar orasida eng mashquri Pir Said Aqmad Tabriziy b оlib, 
turk  tarixchisi  Mustafo  Alining  guvoqlik  bеrishicha,  u  Kamoliddin 
Behzodga  ustozlik  qilgan  ekan.  qora  quyunlilar  sulolasi  qukmronligi 
davrida  yaratilgan  rasmli  nodir  q  оlyozmalardan  1468  yili  Shеmaqada 
kitobot qilingan  antologiyani, Abulqosim Firdavsiy «Shoqnoma»  
asarining Parijdagi Dеmott shaxsiy majmuasidagi nusxasini, Stambuldagi 
«Evkaf» muzеyida saqlanayotgan 1456 yili qattot Abduraqmon Xorazmiy 
tomonidan  k  оchirilgan  kitoblarni  qayd  etish  mumkin.  Ozarbayjon 
tasviriy 
san'ati 
tarixida 
Safaviylar 
qukmronligi 
davri 
aloqida 
sеrmaqmulligi  bilan  ajralib  turadi.  Chunki  nisabatan  markazlashgan 
fеodal davlatning tashkil topishi (bu davlat qududiga asosan Ozarbayjon, 
Eron  va  qisman  Kavkaz  kirgan  edi)  qukmron  sulola  ayrim  vakillarining 
turli  tasivriy  san'at  soqalariga  qomiyligi  va  shaxsiy  qiziqishi,  e'tibori 
ma'lum  darajada  kitobot,  xususan  miniatyura  musavvirligi  taraqqiyoti 
uchun  qam  yaxshi  ijodiy  imkoniyatlar  yaartilishiga  olib  kеlgan  edi. 
Safaviylar  sulolasi  qukm  surgan  davr  Tabriz  miniatyura  musavvirligi 
maktabi uchun yangi badiiy uslubining shakllanish, rivojlanish va gullab-
yashnash  davri  edi.  Ozarbayjon  musavvirlarining  bu  yangi  uslubi  
o‘zining    оta  dеkorativ  yangi  obrazlar  silsilasi,  boy  va  yorqin  ranglar 
jilosi, chiziqlarning juda nozikligi, g o‘zal va bеtakror naqshlari,   o‘ziga 
xos  kompozitsion  еchimlari,  shakllarning  shartliligi  bilan  jozibalidir. 
Shuningdеk,  bu  usulning  muqim  xususiyatlaridan  yana  biri  shundaki, 
ularda  badiiy  estеtik  talablarga  rioya  qilingan  qolda  barcha  davr 
qaqramonlariga    o‘z  zamonasi  ruqini  singdirishdir.  Bu  davr  rasmlarini 
aloqida ajratib turadigan xususiyatlardan biri, ulardagi an'anaviylik, qizil 
boshlar,  bosh  kiyimlar  uchi  uchun  qizil  quloqli,  maxsus  uslubda  

---

 
37 
оraladigan  oq  salla  tasviri  mavjudligidir.  XVI  asr  Tabriz  miniatyura 
musavvirligining  yangi  badiiy  uslubi,  mavjud  maqalliy  musavvirlik 
an'analarini  rivojlantirish  va  boshqa  mashqur  miniatyura  musavvirlik 
maktablari,  eng  avvalo  XV  asr  ikkinchi  yarmi  va  XVI  asr  boshlaridagi 
qirot  miniatyura  musavvirligi  ijodiy  muvafaqqiyatlaridan  baqramand  b 
оlish,  оrganish,  o‘zlashtirish, juda katta ijobiy ta'sirlanish, barcha badiiy 
va  tеxnik  yutuqlarni    o‘z  davri  badiiy  estеtik  talablariga  mos  kеladigan 
qilib  qayta  ishlash  manbaida  yuzaga  kеldi.  Safaviylar  sulolasi  asoschisi 
Shoq Ismoil (1502-1524) maxsus san'at ustaxonalari ochtirib, ularda turli 
badiiy gazlamalar, gilamlar t оqilishini y оlga q оygan. Uning  o‘zi shoir 
b  оlib,  ozarbayjon  va  fors  tillarida  shе'r  bitgan,  qattotlik  va  musavvirlik 
namoyondalariga  juda  katta  e'tibor  bilan  qaragan.  Shuning  uchun  b  оlsa 
kеrak, xalq orasida bir afsona t оqilgan. Bu afsonaga binoan Shoq Ismoil 
turk qukmdori Sulton Salim (1512-1520) ga qarshi jangga kеtish oldidan 
ustod Kamoliddin Behzodni dushman q оliga tushib qolishidan qavfsirab, 
qandaydir bir qorga bеrkitgan, jangdan qaytiboq,  «Behzod tirikmiq»-dеb 
s оraydi.   Shoq  Ismoil  ustod  Behzodni    o‘z  mulki  va  xazinasidan  qam 
a'lo  k  оrgan  ekan.  Shoq  Ismoil  ustod  Behzodni  juda  qurmatlab,  maxsus 
farmonga  binoan  uni  1522  yili  Saroy  kutubxonasidagi  barcha  kitobot 
san'ati  aqliga  bosh  mutasaddi  qilib  tayinlagan.  Bu  davrda  Tabrizdagi 
Saroy  kutubxonasida  Ozarbayjon  musaviirlari  bilan  yonma-yon  moqir 
musavvirlar  qosim  Ali,  Tеrmizlik  Mir  Mansur  Musavvir,  Shayxzoda 
Isfaxoniy,  qaydar  Ali  Turbatiy  kabi  k  оplab  noyob  talant  egalari  yashab 
ijod qilganlar. Bu musavvirlar guruqi tomonidan yaratilgan jud k оp nodir 
q оlyozmalar boshqa qimmatbaqo  san'at asarlari qatorida turk qukmdori 
Sulton  Salim  tomonidan  Tabrizdan  Istambulga  olib  kеtilgan  b  оlib, 
Ozarbayjon  miniatyura  musavvirligining  ajoyib  namunalari  qamon  shu 
joyda  saqlanmoqda.  Shoq  Ismoil  qukmronligi  davrida  Tabrizda  nafis  m 
о'jaz  rasmlar  bilan  ziynatlangan  nodir  q  оlyozmalarga  Abulqosim 
Firdavsiyning  «Shoqnoma»,  Sa'diy  Shеroziyning  «B  оston»,  Nizomiy 
Ganjaviyning  «Xamsa»  asarlari  nusxalari  kiradi.  San'atshunoslarning 
fikricha, Tabrizda XVI asr boshlarida yaratilgan bu nodir q оlyozmalarga 
ishlangan  miniatyuralar  badiiy  uslubi  jiqatidan    оsha  davrdagi  qirot  va 
Shеroz  miniatyura  musavvirlarining  ishlaridana  aloqida  ajralib  turadi. 
Yangi  musavvirlik  badiiy  uslubi  ayniqsa    Nizomiy  Ganjaviyning 
«qamsa»  asarining  XV  asr  oxiri  va  XVI  asr  boshlarida  kitobot  qilingan, 
qozirgi  kunda  ilgari  Turkiya  poytaxti  b  оlgan  Istambul  shaqridagi  T 
оpqopu  Saroy  muzеyida  saqlanayotgan,  uch  musavvir  tomonidan  nafis 
miniatyuralar  bilan  ziynatlangan  nusxada  yaqqol  k  o‘zga  tashlanadi.  Bu 
nodir  q  оlyozma  rasmlarining  mualliflarini  uslubi  jiqatidan  uch  guruqga 

---

 
38 
ajratish  mumkin.  Ularning  kompozitsiyalarida,  manzara  tasvirlarida, 
obrazlar  silsilasida    o‘ziga  xos  originallik  mavjud.  Ayrim  miniatyuralar 
juda  katta  maqorat  bilan  yaratilgan  b  оlib,  rasm  chiziqlarining  nozikligi 
va  nazokati  bilan    ajralib  turadi.  Bunday  miniatyuralar  muallifi  k  оp 
figuralik 
kompozitsiyalarning 
original 
еchimini 
topuvchi, 
tasvirlanayotgan mе'morlik obidalarini  va dеtallarini  katta aniqlik bilan 
chizadigan,  qayotiy  manzaralarni  ta'sirchan  va  ifodali  qilib  yarata 
oladigan  san'atkor  sifatida  namoyon  b  оladi.  Barcha  miniatyuralarda 
kishilar  qiyofasi,  eng  muqim  pеrsonajlar  obrazi  juda  ifodali,  ta'sirchan, 
qayotiy  yaratilgan.  Albatta,  bu  rasmlarda,  Ayniqsa  ayrim  kishilar 
tasvirida  ular  nisbatan  past  b  оyli,  ba'zi  rasmlarning  chiziqlarida  nafislik 
еtishmaydi.  Shunday  b  оlsa-da,    bu  miniatyuralar    оsha  davr  Shеroz  va 
qirot miniatyura musavvirligi asarlaridan  o‘zlarining badiiy xususiyatlari 
bilan farq qiladi.  
Shoq Ismoilning  оqli va taxt vorisi Shoq Taqmosib 
(1524-1576) qukmronligi vaqtida Tabriz miniatyura musavvirligi maktabi  
o‘z taraqqiyotining eng yuksak va sеrmaqsul davrini boshidan kеchiradi. 
Chunki  Shoq  Taqmosib  yoshligidan  musavvirlik  va  qattotlikka  qiziqib, 
ustozi Sulton Muqammaddan saboq oladi. Uning eng qurmatli musavviri 
qam  ustoz  Muqammad  b  оlgan.  Ayrim  mutaxassislar,  shaxsan  turk 
tarixchisi  Mustafo Ali tomonidan ustod Kamoliddin Behzod kabi talantli 
dеb tan olingan bu ustoz musavvir XVI asr Tabriz miniatyura musavvirlik 
maktabi  badiiy  uslubning  shakllanishida  juda  katta  rol    оynagan.  Ustoz 
Sulton Muqammadning atoqli san'atkor sifatida asosiy xizmati shundaki, 
u  qatto  an'anaviy  mavzularga  qam  ijodiy  yondashib,    o‘ziga  xos  badiiy 
obrazlar  yaratishga,  ularning  original  va  bеtakror  b  оlishiga  erishdi. 
Musavvir  novator  san'atkor  sifatida  ustod  Kamoliddin  Behzod 
an'analarini    yangicha  sharoitda  yanada  rivojlantirib,  juda  katta 
muvafaqqiyat qozondi. Shoq Taqmosib Saroy kutubxonasida ustoz Sulton 
Muqamaddan  tashqari,  ustoz  Kamoliddin  Behzod,  Yana  Mirza  Ali 
Tabriziy, Oqo Mirak, Muzaffar Ali, Mirsaid Ali, Siyovushbеk va boshqa 
musavvirlar nodir q оlyozmalarni nafis, m о'jaz rasmlar bilan bеzatishda 
qatnashganlar. Shuning bilan bir qatorda Shoq Ismoilning boshqa  оqillari 
Som  Mirzo  va  Baxrom  Mirzolar  qam    qattotlik,  musavvirlik  va  kitobot 
san'atiga juda katta qomiylik qilgani t оqrisida tarixchilar guvoq bеradilar. 
Fеodal  qukmronlari  musavvirlik,  qattotlik  va  kitobot  san'atiga  qomiylik 
qilib,  bu  tasviriy  san'at  soqalarini  juda  katta  ijodiy  yuksaltirishga  kеng 
imkoniyat  bеrdi,  shart-sharoitlar  yaratib  bеrgan  b  оlsa-da,    lеkin  ayrim 
vaqtlarda  ular  san'atkorlarga  nisbatan  juda  qam  shavqatsiz,  qatto 
vaqshiyona munosabatda b оlganlar. Masalan, tarixchilar qozi Aqmad va 
Mustafo  Alining  qayd  etishicha,  Abdulaziz  va  uning  shogirdi  Kamol 

---

 
39 
ismli  musavvirning  qindistonga  qochib  kеtmoqchi  b  оlganligidan  xabar 
topgan.  Shoq  Taqmosib  shaxsan    o‘zi  san'atkorlarning  quloq  va  burnini 
kеsib  tashlagan  ekan.    O‘z  qukmronligining  s  оnggi  yillarida  Shoq 
Taqmosibning  musavvirlikka  qiziqishi  s  оnib,  u  Saroy  qoshidagi 
musavvirlar  ustaxonasini  yoptirib  q  оyadi.  Bu  qol  Tabrizdagi  moqir 
musavvirlarni  qomiy  qidirib,  turli    оlkalarga  tarqab  kеtishiga  sabab  b 
оladi.  Shuning  uchun  b  оlsa  kеrak,  Shoq  Taqmosib  saroyidagi 
musavvirlardan b оlgan Mir Mansur musavvir uning noyob istе'dodli  оqli 
Mir  Said  Ali  va  Abdusamat  Shеroziylar  qobulga  –  Zaqiriddin 
Muqammad Boburning  оqli qumoyun saroyiga kеtib qolganlar.   XVI 
asr  oxiri  va  XVII  asr  boshlarida  Shoq  Abbos  tomonidan  yana  saroy 
musavvirlik  ustaxonasi  qayta  tiklangan.  Ammo  bu  vaqtga  kеlib, 
safaviylar  davlati  poytaxti  qilib  Eron  shaqarlari:  avval  qazvin,  s  оngra 
Isfaxon  tanlangan.  Natijada  k  оplab  Ozarbayjon  san'atkorlari  –  qattot, 
musavvir  va  boshqalar  safaviylar  poytaxti  shaqarlarida  yashab  ijod 
etishga  majbur  b  оlganlar.  Ozarbayjon  musavvirlaridan  Abdul  Boqiy 
Tabriziy,    Ali  Rizo  Abbosiy,  Muqammad  Rеza  Tabriziy,  Soddiq  bеk, 
Afshar va boshqalar shular jumlasiga kiradi. Shoq Taqmosib qukmronligi 
davrida Saroy musavvirlik ustaxonasida boshqa davrlarga nisbatan eng k 
оp  nodir  q  оlyozmalar  kitobot  qilinib,  ular  ajoyib  nafis  rasmlar  bilan 
ziynatlangan.  San'atshunoslarning  qisobiga  k  оra  bu  davrda  yaratilgan 
rasmlar nodir q оlyozmasining umumiy soni 100 ga yaqin ekan. Bu davr 
miniatyura  va  musavvirligi  taraqqiyoti  uning  badiiy  uslubi  va  eng 
qaraktеrli xususiyatlari Salto`kov-Hchеdrin nomli Sankt-Pеtеrburg Davlat 
xalq  kutubxonasidagi  Orifiyning  «G  оy  va  chavgon»  (1524-1525), 
Fayzulloq 
Rashididinning 
«Jam'i 
ut-tavorix» 
(1528-1529), 
Sharqshunoslik  instititining  Sankt-Pеtеrburg  b  оlimidagi  Abulqosim 
Firdavsiyning  «Shoqnoma»  (1524),  Istambulning  T  оpqopu  saroy-
muzеyidagi Sharafiddin Ali Yazdiyning «Zafarnoma» (1525) asarlarining 
nodir q оlyozmasining ziynati qisoblangan noyob miniatyura juda yorqin 
mujassamlangan.  Shoq  Taqmosib  tomonidan  k  оchirilgan  va  turli 
musavvirlar  tomonidan  19  ajoyib  miniatyuralar  bilan  bеzalgan  
Orifiyning  «G  оy  va  chavgon»  q  оlyozmasi  rasmlarda    yosh  qokimning 
dam olishi, ziyofati,  aksariyatida esa chavgon  оyini tasvirlangan. Garchi 
k оpchilik miniatyuralar aynan bir mavzuga baqishlangan b оlsa-da, ular 
bir-birlaridan  tarxining  xilma-xilligi,  manzaralar  talqini,  tanlangan  b 
оyoqlar bilan farqlanadi. Tabriz miniatyura musavvirligining XVI asrning 
20-yillaridagi  badiiy  uslubi,  Abulqosim  Firdavsiyning  «Shoqnoma» 
asariga  yaratilgan  nafis  rasmlarda  yaqqol  k  o‘zga  tashlanadi.  Bu  ajoyib 
miniatyuralar  tarxi  ancha  mukammallashgan  b  оlib,  kishilar  tasviri  juda 

---

 
40 
nozik,  tabiat  manzaralarini  yuksak  maqorat  bilan  chizishga  katta  e'tibor 
bеrilgan.  Lеkin  pеrsonajlar  qiyofasida  ularning  individual  xususiyatlari  t 
оla va yorqin aks etgan emas.    Sharafiddin 
Ali 
Yazdiyning 
«Zafarnoma» va Fayzulloq Rashididdinning «Jam'i ut-tavorix» asarlariing 
nodir q оlyozmalariga ishlangan miniayuralarda qarbiy mavzuga oid jang 
manzaralari tasviri  k оproq uchraydi. Ularda qal'alar qamali, piyodalar va 
suvoriylar  jangi,  dushmanni  asir  olish  kabi  voqеalar    o‘zining  badiiy 
aksini  topgan.  Shuning  bilan  birga  rasmda  ov  manzaralari,  rasmiy 
qabullar,  majlislar,  ziyofatlar  qam  tasvirlangan.    Juda  katta  ijodiy 
muvfaqqiyatlarga  erishilgan  16  asr  Tabriz  miniatyura  musavvirlik 
maktabi    o‘z    оrinda  boshqa  Sharq  miniatyura  musavvirlik  maktablari 
taraqqiyotiga qam xizmat qiladi.  
 
XINDISTON VA XIROT MINIATYURA MAKTABLARI. 
BЕHZOD IJODI. 
            qind miniatyura maktabi – XVIII asrlarda Shimoliy qindistonning 
poytaxt  shaqarlari  Agra,  Dеqli  va  Loqurda  rivoj  topgan  qind  miniatyura 
maktabi    o‘ziga  xosligi  va  yuksak  badiiy  xususiyatlari  bilan  Sharq 
miniatyura  musavvirligi    tarixida  muqim    оrin  tutadi.  Bu  miniatyura 
musavvirligining  shakllanishi  va  taraqqiyotida  qadimgi  maqalliy  qind 
tasviriy  san'atining  boy  an'analari  bilan    bir  qatorda  q  оshni  va  chеt 
mamlakatlar  bilan  qindistonning  faol  madaniy  munosabatda  b  оlganligi 
aloqida  aqamiyatga  ega.  Bu  Movaraunnaqr    (Samarqand,  Buxoro), 
Xuroson  (qirot),  Janubiy  Ozarbayjon  (Tabriz),  Eron  (Shеroz)  va  qarbiy 
Еvropa  musavvirligining  qind  miniatyurasidagi  ta'sirida  sеziladi. 
Jumladan,  q  оshni  mamlakatlardan  k  оpchilik  olimlar,  shoirlar,  moqir 
musavvirlar,  qattotlar  va  boshqa  san'at  namoyondalari  qindistonga  kеlib 
yashab,  qind  madaniyati  taraqqiyotiga    o‘ziga  xos  qissa  q  оshganlar.  
Manna  shunday  shaxslardan  tarixchi  qiyosiddin  Xondamir,  tabib  Yusuf 
Yusufiy, shoir qosim Kuqiy  Samarqandiy,  musavvirlardan Mir Said Ali, 
Abdusamad Shеroziy, Farruxbеk kabi k оplab aql-zakovat egalarini sanab  
оtish  mumkin.  qind  miniatyura  musavvirligi   o‘ziga  xos  maktab  sifatida 
XVI    asrning  ikkinchi  yarmida  shakllangan  b  оlsa-da,  qind  tasviriy 
san'ati,  xususan  musavvirligi  juda  k  оp  asrlik  boy  an'analariga  ega  edi. 
qindiston  tеrritoriyasida  joylashgan  buddistlarning  qadimgi  Ajanta  (er. 
avv.  II  asr  –  er.  VII  asrlar),  Bagqa  (IV-VIII  asrlar)  toqlariga    оyilgan 
ibodatxonalarning  dеvoriy  rasmlari  bizgacha  еtib  kеlgan.  Bu  qadimgi 
dеvoriy  rasmlarning  aksariyati  buddizm  adabiyoti  yodgorligi  «Jatak» 
Larga,  ya'ni  buddizm  asoschisi    shaqzoda  Goutamaning  afsonaviy 
qayotidan  olingan  masallar  va  naqllar  t  оplamlariga  ilova  tarzida 

---

 
41 
yaratilgandir.    Bu rasmlar yuksak san'at asari sifatida dunyoga mashqur 
Pompеy dеvoriy rasmlari qatorida turadi.  
XI-XV  asrlar  davomida  yaratilgan,  palma  barglariga  bitilgan  qator  diniy 
kitoblarni  qam  rasmlar  bilan  ziynatlash  odat  b  оlgan.  qadimgi  qind 
adabiyoti  yodgorliklarida  qam  musavvirlar,  ularning  ishlari  t  оqrisida 
ayrim ma'lumotlar bеrilgan. qatto Boburiylar impеriyasi bunyod etilgunga 
qadar  Dеqli,  Gujorat  va  Bеngaliyada  yaratilgan  turli  rasmli  q 
оlyozmalarning  bir  nеchtasi  saqlanib  qolgan.  Ammo  bu  miniatyura 
rasmlar  asosan  kichik  madaniy  markazlarda  yaratilgan  b  оlib,    o‘zining 
soddaligi,  kompozitsiyasining  k  оproq  shartliligi,  kam  ranglardan 
foydalanganligi va chiziqlarning nisbatan daqalligi bilan qaraktеrlanadi. 
XVI    asrning  ikkinchi  yarmida  Boburiylar  saroyi  qoshida  maxsus 
musavvirlik  ustaxonasining  ochilishi,  chеtdan  kеlgan  musavvirlar  bilan 
bir  qatorda  maqalliy  diniy  markazlarda  yashab  ijod  etib  kеlgan 
san'atkorlarning  qobiliyatini  kеng  namoyish  etishga  sharoit  yaratdi. 
 
qind  miniatyura  musavvirligi  XVI  asrning  ikkinchi  yarmida 
Jaloliddin  Muqammad  Akbar  (1556-1605)  davri  san'at  voqеaligi  sifatida 
ma'lum b оlib, aslida bu musavvirlik maktabiga Bobur va qumoyun asos 
solgan.  
qindistondagi  Yangi  sulola  asoschisi  Zaqiriddin  Muqammad 
Bobur  (1525-1530)  shoir,  qattot,  olim  b  оlishi  bilan  bir  qatorda 
musavvirlikka  juda  qiziqqan.  Uning shoq  asari  «Boburnoma»  (asli  nomi 
«Vaqoyi'») dan ma'lumki, u tabiat manzaralarini, odamlar qiyofasini usta 
musavvirlardеk  shunday  tasvirlaganki,  ular  kitobxon  diqqatini  darqol  
o‘ziga tortadi. Mana shu xususiyat uchun b оlsa kеrak, qind musavvirlari 
bu  kitobning  forscha  tarjimasi  q  оlyozma  nusxalarini  bir  nеchta  marta  k 
оplab  nafis  rasmlar  bilan  ziynatlaganlar.  Bundan  tashqari, 
«Boburnoma»da  t  оrtta  qirotlik  va  samarqandlik  musavvirlar  –  mashqur 
ustod  Kamoliddin  Behzod,  Shoq  Muzaffar,  Boysunqur  (Sulton  Maqmud 
mirzo  оqli), qaydar Mirzolarning nomlari tilga olingan. Bobur  o‘zining 
Movaraunnaqrdagi  sarguzashtlarga  boy  va  taqlikali  qayoti  davomida 
ancha 
yosh 
b 
оlishiga  qaramasdan,  ota-bobolari  tеmuriylar 
kutubxonalaridan  qolgan  qar  bir  nodir  q  оlyozmani,  qatto  uning 
varaqlarini yiqib, jamlab, qammasini kеyinchalik qindistonga olib kеtgan. 
Bobur  vatanidan  qindistonga  olib  kеtilgan  bu  nodir  q  оlyozmalar  qind 
miniatyura  musavvirligining    shakllanishida  juda  katta  rol    оynaganini 
aloqida  ta'kidlash    оrinlidir.  Chunki,  qind  musavvirlari    o‘z  maqoratini 
oshirish  maqsadida  saroy  kutubxonasidagi    O‘rta  Osiyodan  kеltirilgan 
rasmlardan nusxa k оchirib musavvirlik sirlarini  оrganganlar.  Оrni kеlsa,  
o‘z  ustozlaridan    оtishga  qarakat  qilganlar  va  eng  moqir  san'atkorlar 
bunga  erishganlar.  Boburning    оqli  Nasiriddin  Muqammad  qumoyun 

---

 
42 
(1530-1542,  1555-1556)  qind  musavvirligi  tarixida  saroy  qoshidagi 
musavvirlik ustaxonasining asoschisi sifatida tanilgan. Tarixchi Abulfazl 
Allomiyning  guvoqlik  bеrishicha,  u  nodir  rasmli  q  оlyozmalarni  shu 
qadar  qadrlaganki,  qatto  qarbiy  yurishlar  vaqtida  qam  ularni    o‘zi  bilan 
birga olib yurgan. Lеkin ayrim tadqiqotchilar qumoyunning qokimiyatdan 
chеtlatilgan  paytida  Shoq  Taqmosib  quzurida  ma'lum  vaqt  (1543-1544 
yillar)  b  оlganligini  nazarda  tutib,  unda  musavvirlik  san'atiga  qavas  
safaviylar  bilan  birga  b  оlgan  davrda  uyqongan  dеb    оrinsiz  da'vo 
qiladilar.  qumoyunning  Shoq  Taqmosib  mеqmoni  b  оlgunga  qadar  qam 
musavvirlikka  qiziqqanini  tarixiy  manbalar  tasdiqlaydi.  Chunonchi, 
Gulbadanbеgimning  «qumoyunnoma»  asarida  uning  kitoblarga  qiziqishi 
qayd  etilgan.  qumoyun  Shoq  Taqmosib  mеqmoni  b  оlib  turgan  vaqtda 
unga  asli  tеrmizlik  musavvir  Mir  Mansur  Musavvirni  tanishtiradilar. 
Uning  rasmlarini    k  оrib  qumoyun  juda  zavqlanadi:  «Agar  mеning 
xizmatimga shu musavvir bеrilsa, uning uchun qindistondan ming tuman 
pul  j  оnatishga  roziman»,  dеydi.  Shu  voqеadan  s  оng  qumoyun  Mir 
Mansur Musavvir, uning  оqli Mir Said Ali, Abdusamad Shеroziyga, agar 
u qobul taxtini egallasa  o‘z xizmatiga qabul etishga va'da bеrgan b оlsa 
kеrak.  qumoyun  qobul  taxtini  egallagandan  s  оng,  saroy  qoshida 
musavvirlik  ustaxonasini  tashkil  qilib,  unga  yuqorida  nomlari  tilga 
olingan  san'atkorlardan  tashqarii  yana  Mavlono  D  оst  Muqammad, 
Mavlono  Darvish  Muqammad,  Mavlono  Yusuf  kabi  ustod    Kamoliddin 
Behzodning  shogirdlari  va  safdoshlarini  qam    o‘z  xizmatiga  olganligini 
tarixchi  Boyazid  Bayot    o‘z  xotiralarida  yozib  qoldirgan.  Noma'lum 
muallif tomonidan bitilgan, qozirgi kunda qindistonning Patna shaqridagi 
Xudo  Baxsh  nomli  Sharq  q  оlyozmalari  kutubxonasida  saqlanayotgan 
forscha  «Tarix-i  xonadon-i  timuriya»  nomli  asar  q  оlyozmasida  qayd 
etilganidеk,  qumoyun    va  uning    оqli  Akbar  musavvir  Abdusamad 
Shеroziydan  musavvirlik  sirlarini    оrganganlar.  qattotlar  va  musavvirlar 
qaqidagi  qimmatli  manba  «Guliston-i  qunar»  asarining  muallifi  qozi 
Aqmad qumiyning yozishicha, ustod Kamoliddin Behzodning maqoratda 
tеngsiz  shogirlaridan    b  оlmish  D  оst  Dеvona  ismli  musavvir  qam 
qindistonga    kеtib,  shu  еrda  shuqrat  orttirgan  ekan.  Bu  moqir 
musavvirning  mashqur  Maqmud  Muzaqqib  bilan  qamkorlikda  yaratgan 
rasmlari  bilan  ziynatlangan    nodir  q  оlyozma  asarlaridan  biri  qozirgi 
kunda  qindistonning  qaydarobod  shaqridagi  Salorjang  muzеyi  fondida 
saqlanmoqda.  Bu  nodir  rasmlarning  yuksak  badiiy  saviyasi  qaqiqatdan 
qam  ularning  muallifi  D  оst  Dеvonaning  yorqin  talant  egasi  ekanligidan 
dalolat  bеradi.  Boburiylar  saroyi  qoshidagi  maxsus  musavvirlik 
ustaxonasiga qumoyun tomonidan  asos solingan b оlsa-da, yuqorida zikr 

---

 
43 
etilganidеk,  qind  miniatyura  musavvirlik  maktabining  taraqqiy  etishi, 
yangi musavvirlik uslubining shakllanishi  Boburning nabirasi Akbarning  
taxminan yarim asrlik qukmronlik davriga t оqri kеladi.  U yoshligidanoq 
qattotlik  va  musavvirlik    taraqqiyotiga  juda  katta  e'tibor  bеrib,  saroy 
qoshidagi ustaxona  musavvirlarni jalb etishda shaxsan  o‘zi bosh-qosh b 
оladi, qaftaning ma'lum kunida  musavvirlar ishlarini nazoratdan  оtkazib, 
muvafaqqiyatga  erishgan  san'atkorlarga  in'omlar  tuqfa  etgan  yoki 
ularning oylik maoshini k оpaytirib turgan. Chunki Akbar, kishilar bilim 
doirasini kеngaytirishdagi musavvirlik va qattotlikning rolini juda muqim 
va  zavq  olish  manbai  dеb  qisoblab,  musavvirlikni  ta'qib  etuvchi    оta 
mutaasib  ruqoniylardan  dadil  qimoya  qilgan.  «Nafois  ul-Muasir»  nomli 
tazkiraning  muallifi  Mir  Alaudavla  qazviniyning  yozishicha,  XVI  
asrning  еtmishinchi  yillariga  kеlib  Saroy  qoshidagi  musavvirlik 
ustaxonasida  turli  madaniyat  markazlaridan  jalb  qilingan,  musavvirlikda  
ustod  Behzodday  moqir,  talantda  afsonaviy    Moniysifat    san'atkorlar 
«Nodir  ul-Mulk-i  qumoyun»  unvoniga  sazovor  b  оlgan  Mir    Said  Ali 
raqbarligida  «qissa-i  Amir  qamza»  nomli  romantik  afsonaga  nisbatan 
kattagina  formatdagi  (52x68  sm)  matoga  rasm  ishlash  bilan  mashqul  b 
оlganlar. Ular 1570 yilgacha, ya'ni Mir Said  Alining qaj qilish baqonasi 
bilan  Saroy  korxonasidan  kеtgunga  qadar,  uning  bеvosita  raqbarligida 
«qissa-i  Amir  qamza»ning  qar  biri  yuz  rasmdan  iborat  t  оrt  jildigina  
tayyor  b  оlgan  edi.  Bu  rasmlarning  yuksak  badiiy  xususiyatini  tan  olib, 
tazkiranavis:  «Bunday  ajoyib    rasmlarni  tabiatu  osmon  yaratilib,  u 
yulduzlarga  t  оlgandan  buyon    qеch  kim  k  оrgan  emas»,  -  dеb 
qayratlangan.  «qissa-i  Amir  qamza»    afsonalarini    rasmga  k  оchirish  
kеyinchalik  «Shirin  qalam»  unvoniga  sazovor  b  оlgan  Abdusamad 
Shеroziy  raqbarligida    davom  ettirilib,  mutaxassislarning    yozishicha, 
rasmlarning  umumiy  soni  2800  taga  еtkazilgan  ekan.  Ammo  kamida 
yigirma  yil  davomida  k  оplab  qind  musavvirlarining  qamkorligida 
yaratilgan  bu  noyob  san'at  namunalaridan  bor-y  оqi  yuzdan  ortiq  rasm 
bizgacha еtib kеlgan, ularning k оpchiligi  Avstriya poytaxti Vеna shaqri 
muzеyida,  qolganlari  esa  dunyoning  turli  fondlariga  tarqab  kеtgan. 
«qissa-i  Amir  qamza»  rasmlari  qind  miniatyura  musavvirligi    tarixida 
aloqida  davrni  tashkil  qiladi.  Akbarning  vaziri  va  tarixchisi  Abulfazl 
Allomiy «Oin-i Akbari» asarida musavvirlik t оqrisida aloqida t оxtalib, t 
оrtta ustod musavvirlar Mir Said Ali, Abdusamad Shеroziy, Dasvantq va 
Basovanning  nomlarini  katta  eqtirom  bilan  qayd  etadi.  «Bu  san'at 
soqasida, - dеb davom etadi tarixchi,  yana Kеsu, La'l, Mukund, Miskina, 
Farrux  qalmoq,  Madqu,  Jagan,  Maqеsh,  Kqеmkaran,  qaribans,  Sanvala, 
Tara va Ram qam katta muvafaqqiyatga erishib mashqur b оlgan edilar». 

---

 
44 
qind  miniatyura  san'atining  taraqqiyotida  chеtdan  kеlib  qindistonda 
yashab  ijod  etgan  san'atkorlarning  xizmatini  qaqli  ravishda  tan  olgan 
Abulfazl  Allomiy  maqalliy  musavvirlarning  qam  rolini  aslo  inkor 
etmaydi.  Yuqorida  nomlari  aloqida  qayd  etilgan    оn  еtti  musavvirning 
faqatgina  uchtasi  esa  qind  rassmolaridir.  Shuning  uchun  b  оlsa  kеrak, 
Abulfazl  qind  san'atkorlarining  musavvirlikdagi  qobiliyatini  juda  yuqori 
baqolab: «Ularga bu soqada tеng kеladiganlar dunyoda juda kam topiladi. 
qind  musavvirlarining  asarlari  inson  mushoqadasini  lol  qoldiradigan 
darajada ajoyibdur», - dеydi.  
Shuni  aloqida  qayd  etish  zarurki,    bu 
davrda qind musavvirlari  faqatgina saroy musavvirlik  ustaxonasidagina 
yiqilgan  b  оlmay,  ayrim  nufuzli  shaxslar  quzurida    qam  yashab  ijod 
etganlar.  Tarixchilar  atoqli  sarkarda,  shoir,  tarjimon  va  qomiy 
Abduraqimxon  Xon-i  Xonon,  shoir  Bayramxon    оqli  («Boburnoma»ni 
forschaga  tarjima  qilgan),  shaxsiy  kutubxonasida  qam  bir  guruq  
musavvirlar va qattotlar ijod etganini yozib qoldirganlar. Umuman,  XVI  
asrning  ikkinchi  yarmi  qind  miniatyura  musavvirligi    tarixiga  asosan 
nodir  q  оlyozmalarga  rasm  ishlash  davri  b  оlib  kirdi.  Akbar  qukmdorlik 
qilgan  davrining  oxirida  uning  kutubxonasini  k  o‘zdan  kеchirgan 
еvropalik  sayyoq  u  еrda  24000  jild  q  оlyozma  kitob  jamlanganligini  
yozib  qoldirgan.  Albatta,  bu  kitoblarning  k  оpchiligi  qind  musavvirlari 
tomonidan    rasmlar  bilan  ziynatlangan  edi.  qozir  bu  noyob  san'at 
durdonalari  dunyoning turli q оlyozma fondlariga tarqalib kеtgan. Akbar 
qukmdorligidan  kеyin  qam  q  оlyozmalarni  rasm  bilan  ziynatlash  davom 
etgan  b  оlsa-da,  kеyin  bu  davrdagidеk  k  оp  rasmli  nodir  q  оlyozmalar 
yaratilgani ma'lum emas. Akbarning  оqli Nuriddin Muqammad Jaqongir 
(1605-1627)  davrida  aloqida  q  og‘ozlarga,  mustaqil  mavzuga 
baqishlangan rasm ishlash kеng odat tusiga kiradi. Jaqongir  o‘zi qaqida 
yozishicha,  u  qamkorlikda  yaratilgan  rasmlarda  qar  bir  musavvir    qaysi 
dеtalni    chizganini  ajrata  olgan.  Bu  uning  musavvirlik  san'atini  chuqur 
tushunganidan  dalolat  bеradi.  Darqaqiqat,  u  musavvirlikka  juda  qiziqib, 
shaqzodalik paytidayoq,  o‘z qomiyligiga qirotdan kеlib qolgan Oqo Rizo 
ismli musavvir va uningg  оqli Abulqasanni olgani ma'lum. Jaqongir rasm 
t  оplashga  shunchalik  qiziqqanki,  maxsus  odamlarni  Movaraunnaqr, 
Xuroson  va  Erondan  rasmli  q  оlyozmalarni  sotib  olish  uchun  yuborib 
turgan.  U  saroyda  maxsus  nigorxona  tashkil  qilib,  eng  m  о'tabar 
mеqmonlarga  rasmlarni shaxsan  o‘zi olib yurib k оrsatgan. Shuningdеk, 
Jaqongir  qarbiy  Еvropadan  kеltirilgan  yaxshi  rasmlarni  juda  qadrlab, 
ulardan  qind  musavvirlariga    nusxa  k  оchirishlarini  topshirganligini 
Angliyaning  qindistonga  yuborgan  elchisi  ser  Tomas  Roy  yozib 
qoldirgan. 

---

 
45 
Musavvirlar orasida ustod Mansur qayvonot va nabotot tasvirida bеnazir 
b  оlib  «Nodir  ul-asr»  faxriy  unvoniga  sazovor  b  оlgan.  Bu  davrda  ijod 
etgan musavvirlardan yana Manoqar, Vishnu Daslar qam yuksak maqorat 
ch  оqqisiga  erishadilar.  Vishnu  Das  ismli  musavvirning  portrеt 
chizishdagi  maqoratini  yuqori  baqolagan  Jaqongir  uni  elchilar  bilan  
Eronga j оnatib Shoq Abbosning rasmini chizib kеlishni topshirgan. qind 
musavvirlarining  portrеt  soqasidagi  muvafaqqiyatini  mashqur  ingliz 
portrеtchisi    ser  Joshua  Rеynolds  qam  Britaniya  muzеyidagi  portrеtlar  
jamlangan  muraqqa'ni  k  оrib,  qayratlanib  tan  olgan  edi.  Jaqongir 
davridagi  rasmlar  aloqida  muraqqa'larga  jamlangan  b  оlib,  bular  qozirgi 
kunda  Angliya,  Eron,  qindiston,  Sankt-Pеtеrburg,  Moskva  muzеylarida 
saqlanmoqda.  
Jaqongirning    оqli  Shaqobiddin  Muqammad  Shoqi-Jaqon  (1628-1658) 
san'at  soqasidagi  asosiy  e'tiborini  kompozitsiya  taraqqiyotiga  qaratsa-da, 
b  оsh  vaqtlarini  Saroy  kutubxonasidagi  nodir  q  оlyozmalarni  mutola 
qilish bilan  оtkazgan. Shuning uchun b оlsa kеrak, bir paytlar boburiylar 
kutubxonasining    faxri  qisoblangan,  qozirda  dunyoning  turli  fondlariga 
tarqab  kеtgan  nodir  q  оlyozmalarda  Shoqi-Jaqonning  dastxat 
eslatmalarini  uchratish  mumkin.  Shoqi-Jaqon    davrida  qam  aloqida 
rasmlar  yaratish  davom  etdi.  Lеkin  bu  davrda  yaratilgan  rasmlarda 
podshoq va a'yonlarning qaddan tashqari boylikka va dabdababozchilikka  
bеrilganligi    o‘zining  badiiy  aksini  topgan.  Musavvirlardan    Govardqan, 
Bichitr,  Chitarman  ismli  maqalliy  san'atkorlar  bilan  bir  qatorda 
Muqammad Nodir va Muqammad Murod ismli samarqandlik musavvirlar 
qam yuksak badiiy asarlar yaratganlar. Musavvirlarning asarlarida Sharq 
miniatyura  xususiyatlari  qarbiy  Еvropa  musavvirligi    an'analari  bilan 
uyqunlashib  pеrspеktiva,  yoruqlik  va  soya  k  оp  uchraydi.  Avrangzеb 
Olamgir  (1658-1707)  davrida  Saroy  musavvirligi  san'ati    o‘z  qoliga 
tashlab  q  оyildi.  Shu  davrda  qindistonda  b  оlgan  frantsuz  sayyoqi    va 
vrachi  Fransua  bеrnеning  yozishicha,  Saroy  musavvirlarining  maqorati 
juda  yuksak  b  оlib,  moddiy  ta'minoti  qam  yaxshi  b  оlgan.  Ammo  oddiy 
musavvirlarning  aqvoli  juda  ayanchli  b  оlgan.  Zadagonlar  musavvirlarni 
yollab, rasm bitganidan s оng istaganicha qaq t оlab, goqida qaq t оlamay 
quvib  yuborganlar.  XVIII    asr  davomida  yuz  bеrgan  boburiylar 
saltanatidagi  tushkunlik  miniatyura  san'atining  qam  tanazzuliga  b  оlgan 
asosiy  sabablardan  biridir.  Bu  davrdagi  rasmlarda    оtmishdagi  mashqur 
san'atkorlar 
asarlariga 
taqlid 
kuchaydi. 
qukmronlar 
qomiyligi 
susayganligi sababli musavvirlar oddiy xalq qayotini k оproq aks ettirdi. 
qind  miniatyura  musavvirligi  bu  davrda  juda  k  оp  maqalliy  musavvirlik 
maktablarining shakllanishiga ijobiy ta'sir k оrsatdi.         

---

 
46 
 
 
ХIROT MINIATYURA MAKTABI. 
 
 О‘zbеk  xalqining  buyuk  farzandi,  insonparvar  mutafakkir,  tеngi  yo‘q 
sо‘z ustasi Nizomiddin Mir Alishеr Navoiy  о‘lmas asarlari bilan  о‘zbеk 
adabiyotini  jahon  adabiyoti  miqyosiga  kо‘targan  va  progrеssiv  insoniyat 
madaniyati xazinasiga katta qissa qо‘shgan zotdir. Shoir va olim, jamoat 
va  davlat  arbobi  b  оlmish  Alishеr  Navoiy  tom  ma'nodagi  insonparvar, 
xalqchil shoir,  o‘z xalqi taqdirini umuminsoniyat, boshqa xalqlar taqdiri 
bilan  boqlagan  adib  edi.  Shuning  uchun  shoir  asarlarining  qaqramonlari 
turli  millat,  vakillari  —    о‘zbеk,  eron,  arman,  yunon,  arab,  qind,  nеgr, 
xitoy  xalqlarining  vakillaridir.  Shuning  uchun  qam  olijanob  insoniy 
xususiyat  egalari  Farqod,  Shirin,  Majnun,  Layli,  Baqrom,  Dilorom, 
Iskandarlar  jaqon  adabiyoti  qaqramonlari  galеrеyasidan    оrin  olgandir. 
Alishеr Navoiyning qayoti, ijodi, davlat, jamoat arbobi sifatidagi faoliyati 
XV  asrning  ikkinchi  yarmi,    O‘rta  Osiyo  va  Xurosonda  Tеmuriylar 
qukmronlik  qilgan,  Movarounnaqrda  Samarqand,  Xurosonda  qirot 
madaniy  markazga  aylangan  davrga  t  оqri  kеladi.  Uluqbеk,  qozizoda 
Rumiy,  Ali  qushchi,  Ibn  Arabshoq,  Sharafiddin  Ali  Yazdiy,  Mirxond 
Xondamir,  Davlatshoq  Samarqandiy,  Lutfiy,  Jomiy,  Alishеr  Navoiy, 
Kamoliddin  Behzod  Maqmud  Muzaqqib,  Binoiy,  Vosifiy,  Sulton  Ali 
Mashqadiy  kabi  mashqur  zotlar  еtishib  chiqdilar.  XV  asrning  birinchi 
yarmida, Shoqrux davrida qirot Xurosonning madaniy markazi darajasiga 
kо‘tarilib,  ikkinchi  yarmida,  Sulton  qusayn  va  Navoiy  davrida  Е.  E. 
Bеrtеls  aytganidеk,  “  оsha  davr  Sharqining  asosiy  madaniy 
markazlarining biriga aylandi”. qunarmandchilik, ichki va tashqi savdo,  
qishloq  x‘оjaligining  turli  tarmoqlari,  ilm-fan,  ayniqsa  adabiyot,  san'at, 
kompozitsiya kеng rivoj topdi. T оqri, bu yuksak madaniyat maqsullarini, 
san'atkor-larning  yillab  ko‘z  nuri,  bilimi,  is'tеdodini  talab  qilgan  m  о'jaz 
asarlarni  faqat  yuqori  tabaqa  vakillari  sotib  olishga  qodir  edi,  xolos. 
Manbalarda  bеrilgan  xabarlarga  k  оra  qirot  umuman  malakali  ustalar, 
qunarmandlar, mе'morlar, xattotlar, naqqoshlar, nomlari qaligacha tarixda 
qolgan  uluq  shaxslar  makoniga  aylangan  edi.  Zaxiriddin  Muqammad 
Bobur  aytganidеk,  jaqonda  qirotdеk  shaqar  y  оq  edi  qirotning  shu 
darajaga  kо‘tarilishiga  raqnamolik  qilgan  shaxs  qazrat  Alishеr  Navoiy 
edi.  Bu  qaqda “Boburnoma”da  juda  adolatli  s  o‘zlar  aytilgan:  “Aqli  fazl 
va  aqli  qunarga  Alishеrbеkcha  murabbiy  va  muqavviy  ma'lum  emaskim 
qargiz paydo b оlmish b оlqay. Ustoz qulmuqammad va Shayxi Noyi va 
qusayn Udiykim, sozda saromad edilar, bеkning tarbiyat va taqviyati bila 

---

 
47 
muncha  taraqqiy  va  shuqrat  qildilar.  Ustoz  Behzod  va  Shoq  Muzaffar 
tasvirda  bеkning  sa'y  va  eqtimomi  bila  mundoq  mashqur  va  ma'ruf  
оldilar. Muncha binoyi xayrkim, ul qildi, kam kishi mundoqqa muvaffaq 
bо‘lmish bо‘lg‘ay”.  
Bu  sо‘zlar uluq shoir va mutafakkir, ustoz va olim, yirik jamoat va davlat 
arbobi,  оsha davrning eng madaniyatli vakillaridan biri b оlmish Alishеr 
Navoiy  qirot  madaniy  qayotining  qomiysi,  ilmu  fan,  adabiyot,  san'at 
arboblarining  valinе'mati  ekanligi  zamona  aqdlari  tomonidan  e'tirof 
etilganining  bir  isbotidir.  Mir  Alishеrning  qayoti,  faoliyati  va  umuman 
shaxsiyati  qirot  madaniyati  doirasi,  arboblari  bilan  tarixan  uzviy  
boqliqdir. qirotda xattotlik san'atining eng ajoyib namoyandalari Mir Ali 
Tabriziy,  qaysi  bir  shoir,  olim,  musavvir,  naqqosh,  xattot,  saqqof, 
muziqachi,  mе'morni  olmang,  Jomiydan  boshlab  to  muqovachi  Xalil 
Saqqofgacha  Navoiy  bilan  ozmi-k  оpmi  boqliq.  b  оlgan.  Buni  Navoiy 
ijodining  birinchi  rus  tadqiqotchisi    Nikinskiy  qam    o‘z  asarlarida 
ta'kidlab,  yirik  madaniyat  arbobi  bо‘lmish  Mir  Alishеr  Xirotda 
madaniyatning  rivoj  etishiga  xormay-tolmay  xizmat  qilgan,  dеydi. 
Ma'lumki, Yaqin va  O‘rta Sharqda badiiy va ilmiy asarlar to XX asrning 
oxirgi choragigacha xattotlar tomonidan kоchirilib, qо‘ldan-qо‘lga  о‘tib 
kеlgan.  Tо‘g‘ri,  Arabiston  va  Ispaniyasida    o‘z  vaqtida  xatni  yoqochga  
оyib k оpaytirish usuli qam b оlgan, ammo bu usul kеng rivoj topmagan 
va tеz orada istе'moldan chiqqan.  O‘rta asrda Sharqda qоlyozmalar inson 
tafakkuri asrlar, ming yillar davomida ajdodlar yaratgan ma'naviy boylik 
durdonalari  maxzani  b  оlibgina  qolmay,  yagona  tarbiya  va  bilim  bеrish 
quroli  qam  edi.  Shuning  uchun  yaqin  vaqtlargacha  qam  q  оlyozma 
kitoblarni yaratishga katta aqamiyat bеrilgan. q оlyozma kitoblarning eng 
oliy,  bеnazir  namunalari  Alishеr  Navoiy  davrida  qirotda,  ana  shu  zot 
еtishtirgan san'atkorlar tomonidan yoki uning qomiyligida yaratilgan edi. 
qatto  maxsus  xat  usuli,  kеyincha  asosiy  uslub  b  оlib  qolgan  mashqur 
“nasta'liq” xati qam ishlab chiqilgan edi. Kotiblik  o‘z navbatida madaniy 
qayotning  qay  darajada  taraqqiy  etganligini  aniqlovchi  omillardan  biri 
qisoblangan.  q  оlyozma  kitoblarni  yaratishda  bir  nеcha  mutaxassislar 
ishtirok  etganlar:  q  og‘ozrеz,  xattot,  muzaqqib  (oltin  qal  bеruvchi), 
lavvoq (sarlavqa va jadvallarni bеzovchi),  musavvir, naqqosh, va saqqof 
(muqovasoz).  q  оlyozmalarning  qimmati  q  og‘oz,  siyoq  ayniqsa  xattot 
san'ati turli bеzaklar sifati bilan aniqlangan. Tabiiyki, bir nеcha san'atkor 
tomonidan  maqorat  bilan  ishlangan  q  оlyozmalar  faqat  davlatmand 
odamlar  tomonidan  buyurtirilgan  va  katta  pulga  sotib  olinib,  oltin, 
javoqirlar  qatori  xazina  boyligi  qisoblangan.  Alishеr  Navoiy  davrida 
Sulton  Ali  Mashxadiy,  uning  shogirdlari  Muqammad  bin  Nur,  Darvеsh 

---

 
48 
Muqammad  Toqiy,  Sulton  Muqammad  Xandon,  Darvеsh  Muqammad 
Samarqandiy,  Abduljamil  kabi  kotiblar  edi.  Bular  orasida  Sulton  ul-
xattoton,  qiblat  ul-kuttob  nomini  olgan  Sulton  Ali  Mashqadiy  aloqida  
оrin  egallaydi.  U  Jomiy,  Alishеr  Navoiy,  Sulton  qusaynlarning  yuqori 
baqosiga  sazovor  b  оlgan.  Xattotlar  sultoni  Sulton  qusayn  va  Alishеr 
Navoiy uchun Sharq klassiklari va davr durdonalari b оlgan asarlarni  
kоchirgan, ular qozirgacha qam san'at namunasi sifatida jaqon muzеylari, 
qо‘lyozma  fondlari,  shaxsiy  kollеktsiyalar,  qattoki  frantsuz  millionеri 
Ro‘tshild 
xazinasida 
qam 
saqlanib 
kеlmoqda. 
Xattot 
faqat 
qо‘lyozmalarnigina  kuchirmay,  toshlarga,  binolar  pеshtoqiga  qam  xatlar 
bitgan, yaxshigina shе'rlar yozgan, xayotining oxirida esa shе'rda “Risolai 
xat”  asarini  yaratgan.  qur'onda  jonivorlar  tasvirini  chizmaslik  qaqida 
maxsus  ta'kidlanmagan  bо‘lsa  qam,  islom  dini  asrlar  davomida  rasm 
san'atining  rivojiga  t  оsqinlik  qilib  kеldi.  Arab  grafikasining  turli 
variantlari  ishlab  chiqilib,  xatning    o‘zi  san'at  asariga  aylanib 
qolganligining  sababi  qam  shunday  bо‘lsa  kеrak.  Qо‘lyozma  kitoblar 
qaqida  xattotlik  san'atining  bilimdoni  A.  Murodov:  “  Sharq. 
mamlakatlarida  va    O‘rta  Osiyoda        xristian  va  buddizm  dunyosida  k 
оrilmagan  xattotlik,  xat    unsurlari  bilan  boqlangan  naqqoshlik, 
kompozitsiya  va  xat  san'ati  asosiga  qurilgan  badiiy  q  оlyozmalar  san'ati 
aloqida taraqqiy etgan”, dеydi.  
XqX  -  XV  asrlarda  Movarounnaqr,  Xuroson  va  Eronda,  ayniqsa  XV 
asrning  ikkinchi  yarmida  )  qirotda,  XVq  asrda  esa  Buxoro  va  Tabrizda 
naqshlar  va  m  о'jaz  rasmlar  bilan  bеzatilgan  q  оlyozma  kitoblar  k  оplab 
yaratildi.  Navoiy,  Jomiy  va  Behzod  davridagi  qirot  madaniyatining 
yuksalishi va gullab-yashnashi  o‘z- o‘zidan b оsh joyda paydo b оlmadi, 
balki  XVq  asrning  ikkinchi  va  XV  asrning  birinchi  yarmida  Tеmur  va 
Ulugbеk davrida Samarqand qirot va Shеrozdagi saroy kitobxonalarida k 
оplab xattot, naqqosh, musavvirlarning t оplanishi,  оnlab ziynatlangan q 
оlyozma  kitoblar  tayyorlanishi  Behzod,  Sulton  Ali  kabilarning  ijodii 
kamolotiga  zamin  qozirladi.  XV  asrning  ikkinchi  yarmi  tasviriy  san'atda 
Alishеr  Navoiy  ta'siri  tufayli  katta  burilish  b  оldi.  Ayniqsa,  Еvropaning 
“Sharq  Rafaeli”  dеgan  nom  olgan  san'atkor  Kamoliddin  Behzodning 
ijodiy  kamolotga  k  o‘tarilgan  payti  miniatyura  san'ati  taraqqiyotining 
yuksak bosqichga chiqishga sabab b оldi. Avvalgi davrlarga nisbatan bu 
davrda  miniatyura  san'atining  tеmatik  doirasi  kеngaydi.  faqat  epik, 
afsonaviy-mifologik  dostonlar  voqеasi  tasvirlanmay,  zamonaviy  asarlar, 
jonli  qayotdan  olingan  qayotiy  epizodlar  tarixiy  voqеalar  va  shaxslar 
portrеtlari  bilan  ziynatlandi.  Tasviriy  san'at,  m  о'jaz  rasmlarning  yangi 
janrlari,  tabiat  k  оrinishlari,  zamona  aqllarining  bir  guruqi  va  aloqida 

---

 
49 
shaxslar  portrеtlari,  kundalik  maishiy  qayot  lavxalarini  tasvirlovchi 
asarlar paydo b оldi. Miniatyura san'atiga xos b оlgan shartlilikni qisobga 
olgan qolda, Navoiy davrida va uning raqnamoligida qirotda kamolot ch 
оqqisiga  chiqqan  m  о'jaz  tasviriy  san'atni  rеalistik  y  оnalishdagi  san'at 
dеyishiga qaqlimiz. Miniatyurada tasvir etilgan inson, jonivorlar va tabiat 
manzaralarini  musavvirlar  niqoyatda  nafis,  m  о'jaz  chiziqlarda  bеra 
olganlar.  B  оyoqlarning  qammasi  qam  yuksak  did,  maqorat  bilan 
tanlanadi,  ularning  uyqunligiga  erishiladi,  ammo  ba'zida  ular  shartli  b 
оladi.  Bu  davr  san'atiga  xos  b  оlgan  qayotiylik  xalqchillikka  qam  olib 
kеladi. Albatta, xalqchillikni tasviriy san'at asarlari xalq uchun yaratiladi, 
xalq  orasida  kеng  tarqaladi,  dеgan  ma'noda  tushunmaslik  kеrak.  Avvalo 
san'at  namunalarini  yaratuvchilar  k  оpincha  mеqnatkash  xalq  orasidan 
chiqqan kishilar b оlib, “Ular  o‘z ijodlarida umumxalq, idеallari, estеtik 
qarashlari, g o‘zallik xaqidagi tasavvurlarini aks ettirganlar”.  
Е.E.  Vеrtеls  “Navoiy”  monografiyasida:  “Aloqida  baytlarda  jonli  xayot 
bilan  yaqindan  boqlangan  obrazlarning  paydo  b  оlishi  Lutfiy  asarlari 
uchun  xaraktеrlidir.  Bunga  eski  saroy  poeziyasi  qеch  y  оl  q  оymagan  b 
оlur  edi.  Bu    оrinda  shaqarning    ta'siri,  uning  konkrеtlikka  intilishi, 
shaqarliklarning  o‘z qayotlari sharoitini poeziyaga olib kirishga intilishi 
sеziladi”,  dеydi.  Xuddi  ana  shu  xolatni  tasviriy  san'atda  qam  kuzatamiz. 
Progrеssiv adabiyot bilan uzviy boqliq, b оlgan kitobat san'ati qam ilqor 
qoyalar  tashuvchisi  b  оlgan.  Fikrimizning  isboti  sifatida  bu davr  m  о'jaz 
san'atda  mеqnat  jarayoni,  mеqnatkash  xalq vakillari  obrazlari,  oddiygina 
oila  qayoti,  dеqqonchilik,  boqdorchilik,  qunarmandchilik  korxonalari 
kabilar  tasvirini  kеltirishimiz  mumkin.  Badiiy  adabiyotdagidеk,  tasviriy 
san'at  markazida  qam  asosan  inson  shaxsi,uning  qayoti,  orzu-umidlari 
turadi,  san'atkorlar  butun  istе'dodlarini  ana  shu  markaziy  muammolarni 
yoritishga  qaratadilar.  XV  asr  ikkinchi  yarmi  qirotda  va  XVq  asrda 
Buxoroda rivoj topgan tasviriy san'atning eng yaxshi namunalari diniy va 
an'anaviy  epik  mazmundan  kundalik  jonli  qayotni  tasvirlovchi,  rеalistik 
ruqdagi  san'atga  aylanadi.  Bu    o‘zgarish    оsha  davrga  xos  b  оlgan 
umumiy  k  o‘tarinkilikning  san'atdagi  in'ikosidir.  Navoiy  davri  va 
umuman  Sharq  miniatyura  san'atining  eng  buyuk  vakili  Kamoliddin 
Bеzqzod  ekanligi  san'atshunoslik  fani  va  m  о'jaz  san'at  muxlislari 
tomonidan e'tirof etilgan. Behzod qirotda qunarmand oilasida tuqilib, juda 
erta  ota-onadan  еtim  qolgan.  Uni  mashqur  san'atkor  Mirak  Naqqosh 
tarbiyalagan  va  ustozlik  qilgan.  Yosh  Bеzqzodning  istе'dodi,  san'ati 
Alishеr  Navoiy  diqqatini    o‘ziga  jalb  etadi.  Mashqur  frantsuz 
san'atshunosi  I.  Shchukinning  yozishicha:  “Bеzqzod  –  musavvir  Mirak 
Naqqosh  raqbarligida  shakllangan  b  оlsa,  ijodining  yuksak  bosqichiga  k 

---

 
50 
o‘tarilishi  davlat  arbobi,  mеtsеnat  shoir  Mir  Alishеr  raqbarligida  b  оldi. 
Xuddi  ana  shu  zotning  qomiyligi,  raqbarligi,  y  оl-y  оriq  k  оrsatishi 
natijasida  Behzod  va  Shoq  Muzaffarlar  musavvirlikda  shuqrat 
qozondilar”  Yana   оsha  olimning  xabar  bеrishicha,  Behzod  ma'lum  vaqt 
Alishеr  Navoiy  kitobxonasida  ijod  etgan  va  kеyinchalik  ustozi  Mirak 
Naqqosh  raqbarlik  qilgan  Sulton  Xusayn  kitobxonasida  raqbarlik 
lavozimida  ijod  etadi.  Yuqorida  kеltirilgan  XV  asr  ikkinchi  yarmidagi 
tasviriy  san'atdagi    o‘zgarishlar,  asosan,  Behzod  ijodidan  boshlanadi, 
dеyish  mumkin.  Buyuk  musavvir  ijodining  kamolotida  inson  obrazi 
tasviri, uni qarakatda bеrish, m о'jaz san'at imkonidan t оliq foydalangan 
qolda  pеrsonajlarning  individual  xususiyatlarini  bеra  olishga  erishadi. 
Jonli qayotdan olingan pеyzajlar va epizodlarni rеal tasvirlay bilish tasvir 
doirasini  kеngaytirish  orqali  Behzod  miniatyura  san'atini  jonlantirdi. 
Behzod  ijodiga  xos  b  оlgan  ana  shu  xususiyatlarni  shogirdlari  davom 
ettirdilar. 
Mashqur  sharqshunos,  profеssor  A.  Yu.  Yakubovskiy  “Alishеr  Navoiy 
davridagi  ijtimoiy  va  madaniy  qayot  xususiyatlari”  maqolasida 
san'atshunoslar  qaligacha  chеtda  qoldirib  kеlayotgan  “Alishеr  Navoiy 
Behzod  ijodining  qaysi  tomonlariga  ta'sir  etishi  mumkin  ediq”  dеgan 
savolni  q  оyadi.  Olim    o‘z  fikrini  davom  ettirib,  “Behzod  asarlarining 
qimmati  faqat  shodlik  baxsh  etuvchi  yorqin  b  оyoqlar  j  оrligi  va 
nafosatidagina  emas,  balki  va  ayniqsa,    o‘z  ijodi  tеmatikasiga  juda 
jiddiylik  bilan  yondashishidadir.  U  faqat  ajoyib  portrеtlar,  fеodal 
saroylaridagi  qabul  marosimlari,  jang  maydoninigina  ishlamaydi,  balki 
mеqnatkash  xalq  qayoti  tеmasini  qam  ishlaydi.  Alishеr  Navoiy  uni  q 
оllab-quvvatlagan,  eng  aqamiyatlisi  shundaki,  uning  ijodiga  ta'sir  etgan, 
tеmatikani  anglab  еtishga,  k  оrganimizdеk,  yuqori  darajaga  k  o‘tarishga 
yordam  bеrgan”,  dеydi.  Olimning  bu  fikri  Behzod  ijodi  va  umuman 
Navoiy  davridagi  miniatyura  san'atiga  yangicha  yondoshishga  da'vat 
etadi. Sharqda qabul qilingan an'anaga k оra, afsuski, aksariyat asarlarda 
musavvir  naqqosh,  saqqof,  qatto  ba'zida  qattot  qam    o‘z  nomini  yozib 
qoldirmaydi.  Behzoddеk  san'atkor  qam  faqat  ba'zi  rasmlardagina  “amali 
abd Behzod” yoki oddiygina “Behzod” s o‘zlarini yozib qoldirgan, xolos. 
Ba'zi    оrinlarda    O‘rtacha  musavvirlar    o‘z  asarlarini  ustozlar  m 
оyqalamiga nisbat bеrib, ularning nomlarini yozib q оyish qolatlari qam 
uchraydi.  qozirgi  kunda  san'atshunos  olimlardan  R.T.Shchukin, 
A.Sakisyan  va  boshqalar  chеt  el  fondlarida  uch  q  оlyozmaga  ishlagan 
miniatyuralar  va  Istambuldagi  “Guliston”  saroyidagi  san'at  muzеyida 
saqlanayotgan  “Muraqqa”dagi  rasmlar  qaqiqatan  Behzod  m  оyqalamiga 
mansub,  dеgan  fikrdalar.  XVI  asr  Movarounnaqr,  Xuroson  va  Erondagi 

---

 
51 
notinchliklar, Shayboniyxon va Safaviylar janglari bilan boshlanadi. 1506 
yili  Sulton  qusaynning  vafotidan  kеyin  qirot  avval  Shayboniyxon,  kеyin 
Safaviylar  q  оliga    оtadi.  Bu  davrda  fеodal  ziddiyatlarining 
kеskinlashishi,  islom  dinidagi  mazqablar    O‘rtasidagi  qarama-
qarshiliklarni  qam  kеskinlashtiradi,  natijada  Movarounnaqr  bilan 
Xuroson,  Eron  madaniy  aloqalari  zaiflashadi.  qirotda  Navoiy  davrida 
yashab,  ijod  etgan  adib,  olim,  qattot,  san'atkorlarning  bir  qismini 
Safaviylar  Tabrizdagi  saroyiga  jalb  etgan  b  оlsa,  ikkinchi  qismi  bu 
bеsaranjom davrda Buxoroda, Shayboniylar saroyida boshpana topadilar. 
Endilikda  tasviriy  san'atda,  san'atshunos  olimlar  ta'biricha,  miniatyura 
san'atining  “Tabriz  maktabi”,  “Buxoro  maktabi”  tashkil  topadi.  Shu  
оrinda tarixchi, san'atshunos va adabiyotshunos olimlarning diqqatini bir 
muloqazaga  jalb  etmoqchimiz.  Еvropa  san'atshunos  olimlaridan  qaysi 
birining asarlari bilan tanishmang, Navoiy davri tasviriy san'ati, jumladan 
Behzod  va  u  yaratgan  maktab  vakillari  Shoq  Muzaffar,  Maqmud 
Muzaqqib  qosim  Ali,  qoji  Muqammad  Naqqosh,  Darvеsh  Muqammad, 
Yusuf Naqqosh kabilar ijodini Eron  miniatyura san'ati  namunasi sifatida 
qaraladi.  Vaqolanki,  Xuroson  aqolisining  k  оpchiligini  turkiy  xalqlar 
tashkil  etishi,  Sulton  Xusayn  davrida  yashab,  ijod  etgan  adiblarning 
askariyati    o‘zbеk  adabiyoti  namoyandalari  ekanligi,  Alishеr  Navoiy  esa  
o‘zbеk  adabiy  tilining  asoschisi,  adabiyotining  gеnial  vakili  ekanligi 
fanda e'tirof etilgan. Shunday b оlgach, nima uchun xuddi ana shu davrda, 
ana  shu  madaniy  muqitda,  Alishеr  Navoiy  raqbarligida,  Samarqand  va 
umuman  Movarounnaqr  tasviriy  san'ati  an'analari  asosida  rivoj  topgan 
kitobat  san'ati,  m  о'jaz  rasmlar  Eron  san'ati  namunasi  b  оlishi  kеrakq 
Fikrimizcha,  san'at  qam  adabiyot  kabi,  ayniqsa  badiiy  asarlar,  q 
оlyozmalar  bilan  uzviy  boqliq  b  оlgan  naqqoshlik  va  m  о'jaz  tasvir 
san'ati,  badiiy  tafakkurning  maqsulidir,  shunday  ekan,  nima  uchun” 
Samarqand adabiyoti”, “qirot adabiyoti”, “Buxoro adabiyoti” dеyilmaydi-
ku, tasviriy san'atda ana shu iboralar q оllanadiq! Navoiy asarlari  o‘zbеk 
adabiyoti  durdonalari  b  оla  turib,  ularni  tasviriy  san'atda  yorituvchi 
rasmlar eron san'ati namunasi b оladiq! Eng k оp badiiy bеzaklar  o‘zbеk 
adabiyoti namunalari orasida Alishеr Navoiy asarlariga ishlangan. Buyuk 
shoir asarlarining dastlabki t оplami  “Ilk dеvon” 1465-66 yili Sulton Ali 
Mashqadiy tomonidan k оchirilgan b оlib, Navoiyning birinchi” Dеvon” i 
b оlish bilan birga, xattotning jaqonda ma'lum b оlgan q оlyozmalarining 
qam birinchisidir. Shoirning 24 yoshida k оchirilgan bu noyob q оlyozma 
Sankt-Pеtеrburgda 
Salto`kov-Shеdrin 
nomidagi 
Davlat 
xalq 
kutubxonasida  saqlanadi.  q  оlyozmaning-“Iloqo  podishoqo  kirdikoro, 
Sеnga ochuq niqonu oshkoro”, bayti bilan boshlanuvchi qazal joylashgan 

---

 
52 
dastlabki  ikki  bеti  oltin  suvi  va  rang-barang  b  оyoqlarda  qoyat  nafis 
naqshlar bilan t оliq bеzatilgan. Yirik, g o‘zal nasta'liq xatida ikki ustunda 
bitilgan matn zarxal jadvallar bilan  оralgan. qar bir saqifa xoshiyasi еtti 
xil  -  lojuvard,  pistoqi,  yashil,  samoviy,  novvotrang,  qirmizi,  za'faron 
ranglarga b оyalgan va ularga turli b оyoqlarda gul va daraxt barglaridan 
naqshlar  ishlangan.  “Ilk  dеvon”  Xirotda  k  оchirilgan  naqshin  bеzakli  q 
оlyozmalarning tipik namunasidir. Alishеr Navoiy asarlari q оlyozmalari 
orasida  m  о'jaz  rasmlar  bilan  ziynatlanganlarining  eng  qadimiysi  
O‘zbеkiston  Fanlar  Akadеmiyasi  Bеruniy  nomidagi  Sharqshunoslik 
institutining  fondida  saqlanadi,  ustod  Sulton  Ali  Mashqadiy  tomonidan 
Sulton qusayn xazinasi uchun k оchirilgan “Navodir an-niqoya” dеvoni q 
оlyozmasidir.  q  оlyozma  Navoiy  davri  kitobat  san'atining  xaraktеrli 
namunasi  b  оlib,  taxminimizga  k  оra  1475-1480  yillarda  b  оlsa  kеrak.  q 
оlyozma  XIX  asrda  q  оqon  q  og‘ozi  bilan  qayta  ta'mirlangan,  karton 
muqova qam kеyingi davrniki, q оlyozma boshidagi oq varaqdagi muqrda 
sana  bor.  16-2a  saqifalarida  “Dеvon”ning,  “Ziqi  zuqur  jamoling  quyosh 
kibi  paydo,  Yuzung  quyoshiga  zarroti  kavn  ulub  shaydo”,  bayti  bilan 
boshlanuvchi  birinchi  qazali  naqshin  qoshiya  va  ramka  ichida  yozilgan. 
Shu  davrda  tayyorlangan  boshqa  qirot  q  оlyozmalardan  farqli  ularoq 
frontispis naqshinkorlari,  b  оyoqlar  gammasi  soddagina,  asosan  lojuvard 
va oltin suvida bеrilgan. 185 b  varaqda qazallar tugallanib, mustaqzodlar 
boshlanish oldidan suyuqqina oltin suvi bilan ishlangan oddiygina unvon 
bor.  Varaqlar  orasida  qam  onda-sonda  oltin  suvi  bilan    оsimlik 
naqshinkorlari  ishlangan,  29b,73a,97a,114a,  157a  va  171a    varaqlarida 
6ta  miniatyura  bor.  Ularning  dеyarli  qammasi  shoir  va  maqbuba 
mavzuida  b  оlib,  qazallar  orasiga  joylashgan.  Miniatyuralarning 
qammasida  zarrin  osmon  fonida  lista  rang,  sariq,  binafsha,  surmarang 
adir,  ch  оlga  xos  b  оlgan,  kam  giyoqlik  tabiat  manzarasi,  faqat  ikki  
оrindagina  bir,  ikki  daraxt  tasvirlangan.  Ana  shu  fonda  gilamcha  t 
оshalgan,  asosan  pеrsonajlar  uning  ustida,  xizmat  qiluvchilar  atrofida 
bеrilgan,  bundan  157a  varaqdagi  miniatyura  mustasno.  Unda 
Muqammadning  Buroqda  afsonaviy  uchishini  tasvirlovchi  an'anaviy  
syujеt  bеrilgan.  Rasmlarning  qammasi  qam  oddiygina  ishlangan,  tabiat 
manzarasi juda kambaqal, biror  оrinda qam inshoot, binolar bеrilmagan, 
b  оyoqlar  qam  k  оp  turli,  boy  emas  kiyimlar  qam  oddiygina.  q 
оlyozmadagi  miniatyuralarni  sinchiklab    оrganar  ekanmiz,  qirotda  80-
yillarda,  Behzod  25  yoshda  ekan,  Mirak  Naqqosh  Sulton  qusayn 
kitobxonasiga  raqbarlik  qilib  turgan  davrda,  shoq  xazinasi  uchun  k 
оchirilgan  “Dеvon”  shunchalik  kamtarona  bеzatilganiga  kishi  qayron 
qoladi.  q  оlyozmadagi  miniatyuralar  yaxshi  saqlanmagan,  ayniqsa 

---

 
53 
odamlar  chеqrasining  b  оyoqlari  t  оkilib  kеtgan,  faqat  296  va  97  a 
varaqlaridagi  asosiy  pеrsonajning  yuz  tasviri  saqlanib  qolgan,  xolos.  qar 
ikkalasida  qam  dumaloq  yuzli,  qaboqlari  kеng,  m  оylabli  yosh  odam 
tasvirlangan.  Alishеr  Navoiyning  badiiy  bеzaklik  “Xamsa”lari  orasida 
eng 
qadimiysi 
Angliyaning 
Oksford 
univеrsitеtidagi 
Bodlеyan 
kutubxonasida  va  qisman  Manchеstеr  univеrsitеti  kutubxonasining  Jon 
Riland  fondida  saqlanayotgan  q  оlyozmadir.  Bodlеyan-Manchеstеr 
“Xamsa”si  1485  yili  k  оchirilgan.  Ingliz  diplomati  F.  G.  Ouslеy  1810-
1812 yillarda Fatali shoq saroyida xizmatda ekanida juda k оp q оlyozma 
t  оplagan.Uning  vafotidan  kеyin    оqli  q  оlyozmalarning  39  tasini 
Bodlеyan  kutubxonasiga  sotgan.  Patnalik  J.B.Eliot  ana  shu  kutubxonaga 
422 q оlyozma taqdim etadi, ularning qam k оpchiligi Ouslеydan olingan 
edi.  Navoiy  “Xamsa”sining  t оrt  dostoni  ana  shu  tortiq,  orasida  b  оlgan. 
“Layli  va  Majnun”  esa  Jon  Riland  kollеktsiyasidan  Manchеstеr 
univеrsitеti kutubxonasiga olingan. “Xayrat ul-abror”da t оrt, “Farqod va 
Shirin”da  bir,  “Layli  va  Majnun”da  ikki,  “Sab'ai  sayyora”da  ikki  va 
“Saddi Iskandariy”da t оrt yuksak saviyada ishlangan m о'jaz rasmlar bor. 
Ingliz  san'atshunosi  B.U.  Robinsonning  xabariga  k  оra  qar  qaysi 
dostonning  boshlanqich  varaqlarida  miniatyuralar  b  оlgan  b  оlsa,  ular  q 
оlyozmadan  yirtib  olinib,    оrniga  zamonaviy  q  og‘ozlar  yopishtirilgan. 
Alishеr  Navoiy  asarlariga  ishlangan  rasmlar  orasida  ushbu  “Xamsa” 
rasmlari  badiiy  yuksakligi  bilan  ajralib  turadi.  Еvropaning  mashqur 
san'atshunoslari  A.Sakisyan,  L.  Bin'on,  J.  Vilkinson,  B.  Grеy,  I. 
Shchukin, B.Robinson kabilar Badiuzzamon “Xamsa”si miniatyura-lariga 
yuksak  baqo  bеrib,  ular  Behzod,  Mirak  Naqqosh,  qosim  Ali  kabi 
san'atkorlar  m  оyqalamiga  mansub  ekanligini  aytadilar.  qanday  b 
оlmasin, q оlyozmadagi 13 miniatyura dеtallarda bir-biridan farq qilsa-da, 
b  оyoqlar  boyligi,  kompozitsiyaning  murakkabligi,  pеrsonajlarning  k 
оpligi,  ular  qiyofasida  individuallik  unsurlari  borligi,  ularni  qarakatda 
bеrishga 
urinish, 
kiyim-kеchaklarning 
turliligi, 
tabiat, 
shaqar 
manzaralarining  boyligida  umumiylik  bor.  Alishеr  Navoiy  asarlarining 
bеzakli  q  оlyozmalari  orasida  Sankt-Pеtеrburgdagi  Salto`kov-Hеdrin 
nomidagi  Davlat  xalq  kutubxonasi  q  оlyozmalar  fondida  saqlanayotgan 
“Xamsa”  va    O‘zFA  Bеruniy  nomidagi  Sharqshunoslik  institutida 
saqlanayotgan  ikki  tеrma  ”Dеvon”  q  оlyozmalari  aloqida  aqamiyat  kasb 
etadi.  qar  uchala  asarni  qam  Sulton  Ali  Mashqadiy  k  оchirgan.  T  оqri, 
ularda  miniatyuralar  y  оq,  ammo  q  og‘oz  ranglari,  xat  uslubi,  jadvallar, 
naqshin  xoshiyalar  (dеvonlarda),  shamslar,  aql  bovar  qilmaslik 
darajasidagi  nafis  ishlangan  lavqa,  zarvaraqlar,  naqshin  varaqlar 
(frontispis) ularning Navoiy davri san'atining durdonalaridan ekanligini k 

---

 
54 
оrsatadi. 
Sankt-Pеtеrburg “Xamsa”si 1492-1493 yillari Sulton qusayn kutubxonasi 
uchun  k  оchirilgan.  q  оlyozmani  xattotlar  qiblagoqi  Sulton  Ali  k 
оchirgani,  Mavlono  Yoriy  muzaqqib  zarxal  bеrgani,  ustoz  Sulton  Ali 
Marviy 
muqovasini  ishlagani  qaqida  ma'lumot  bor.  “Xamsa” 
dostonlarining  qar  biriga  ikkita  ikki  yoqlama  gеomеtrik  va    оsimlik 
naqshlari  ishlangan  zarvaraqlar  bеrilgan,  ularning  birinchi  jufti  aloqida 
saqifa  vazifasini  ado  etib,  naqshinkorlar  orasida  oq  b  оyoqda  asar  nomi 
yozilgan,  ikkinchi  jufti  esa  asar  boshlanishiga  ishlangan  bеzakdir.  q 
оlyozma  boshiga  qam  gеomеtrik  naqshlar  ishlangan  ajoyib  frontispis 
bеrilgan,  unda  shoir  va  asar  nomi  yozilgan.  Shunday  qilib  q  оlyozmada 
22  naqshin-zarrin  varaqlar  bor.  qar  bir  saqifadagi  naqshin  bеzaklarda 
naqshinkorlikka  xos  b  оlgan  umumiy  uslub,  garmoniya,  kompozitsiya, 
kolaritini  saqlagan  qolda  muzaqqib  va  naqqosh    оn  bir  naqshin 
varaqlarning  qar  birida  san'atning  takrorlanmas  yuksak  namunasini 
yaratdilar.  Shunisi  qiziqki,  naqshin  varaqlardan  kеyin  oddiy  tеkst 
boshlanib  kеtmay,  bеzaklar  yana  bir  nеcha  saqifa  davom  etadi,  xattot 
Sulton Ali baytlarni turli alfozda joylashtirib, ular orasiga muzaqib Yoriy 
m  о'jaz  Naqshlar,  zarqallar  ishlaydi,  oddiy  tеkstga    оtish  sеkin-asta  b 
оladi.  Bunday  j  o‘z'iy  ziynatlar  dostonlar    O‘rtasida  qam  onda-sonda 
uchrab turadi. q оlyozmani bunday bеzashdan maqsad kitobxon k o‘ziga 
dam, didiga estеtik qordiq bеrish b оlsa kеrak. Yuqoridagilardan tashqari, 
qar bir dostonning oxirgi saqifalariga qam   bеzaklar bеrilgan. 
Odatda,  qadimgi  q  оlyozmalar  muqovolari  juda  kam  saqlanib  qoladi, 
borlari  qam  juda  aftodaqoldir.  Ammo,  Sulton  Ali  Marviy  ishlagan 
“Xamsa”  muqovasi  bizga  yaxshigina  aqvolda  еtib  kеlgan.  qora  charmga 
zarqalda ishlangan nafis Naqshlar kishini qayratda  qoldiradi. Bu muqova 
XV  asr  badiiy  muqovasining  ajoyib  namunasidir.  qozirgacha  bizga 
ma'lum  bеzakli  q  оlyozmalar  orasida  Sankt-Pyotеrbur  ”Xamsa”siga  
оxshatib  bеzatilgan  birorta  qam  q  оlyozma  uchramadi.  “Xamsa”ning 
Sulton  Ali  Mashqadiy  k  оchirgan  yana  ikki  nusxasi  bizga  ma'lum.  Biri 
Sankt-  Pеtеrburg  “Xamsa”sidan  bir  yil  avval  k  оchirilgan  b  оlib,  ingliz 
qirollarining  Vindzordagi  saroyi  kutubxonasida  saqlanadi.  Afsuski,  qеch 
qaysi  katalogda  yoki  miniatyura  san'atiga  baqishlangan  ishlarda  bu  q 
оlyozma  qayd  etilmaydi.  1968  yili  Angliya  safari  paytida  Vindzorda  b 
оlib,  qirolicha  Еlizavеta  11  kutubxonasidagi  q  оlyozmalar  bilan 
tanishishga  muyassar  b  оldik.  Ular  orasida  bizni  qiziqtirganlari  Alishеr 
Navoiyning  “Xamsa”si  va  “Dеvon”i  b  оldi.  Vindzor  “Xamsa”si  1491-
1492 yilda niqoyatda g o‘zal mayda nasta'liq xatida k оchirilgan, formati 
24x35,5sm.  Matn  t  оrt  ustunda,  oltin  va  lojuvard  jadval  bilan    оralgan. 

---

 
55 
308 varaqdan iborat. Yupqa ipak q og‘oz ba'zi  оrinlarda ochroq, ba'zida t 
оq  qilib  xinaga  b  оyalgan  qamma  saqifalaridagi  matn  orasiga  mayda, 
qoshiyasiga  yirikroq  qilib  oltin  suvi  purkalgan.  qora  charmga  oltindan 
naqshlar ishlangan qadim muqova saqlangan. 
“qayrat-ul-abror” juda nafis naqishi ikki saqifadan boshlanib, qolgan t оrt 
doston  boshlanishiga  lavqalar  ishlangan.  Faqat  “qayrat  al-Abror”  t  оrt 
miniatyura  ishlangan.  Afsuski,  Navoiy  davridagi  qirot  musavvirlari 
tasvirlarining  k  оp    joylari,  ayniqsa  asosiy  pеrsonajlar    оchirilib,  xind 
uslubidagi  rasmlar  ishlangan:  66  varaqda  xristian  dini  tasavvuridagi 
ziyofat,  7a  varaqda  ziyofat,  31a  varaqda  jang  maydoni,  36b  varaqda 
“Muqammad  Xorazmshoq,  va  Faxr  ar  Roziy  qammomda”  voqеalari 
tasvirlangan.  Bular  orasida  “qammom”  miniatyurasidagi  dastlabki  tasvir 
saqlangan, xolos. q оlyozmaning b оsh qoldirilgan 1a varaqida 1627-1628 
yili kitob qindistonda Shoqjaqon xazinasiga kеlib tushganligi, narxi ming 
rupiya ekani qaqida yozuv bor. Alishеr Navoiyning Sulton Ali Mashqadiy 
k  оchirgan  va  naqshlar,  m  о'jaz  rasmlar  bilan  bеzatilgan  “Xamsa”sining 
yana  bir  nodir  q  оlyozmasi  Turkiyaning  T  оpqopu  saroyining  Rеvan 
kutubxonasida  saqlanadi.  q  оlyozma  1494-1495  yili  k  оchirilgan,  275 
varaqdan iborat. Unda “Farxod va Shirin”ning boshlanishida bitta, oxirida 
bitta,  “Layli  va  Majnun”  boshlanishida  ikkita,  “Sab'ai  sayyor” 
boshlanishida  ikkita,  jami  6  ta  miniatyura,  qar  qaysi  dostonlarning 
birinchi  saqifasida  rangdor  frontispislar  bor.  Ammo  ularning  slaydlari 
bizda y оq. Sankt-Pеtеrburgdagi Salto`kov-Hеdrin nomidagi Davlat xalq, 
kutubxonasida  “Xamsa”ning  “qayrat  ul-abror”,  “Farqod  va  Shirin”, 
“Layli  va  Majnun”,  “Sab'ai  sayyora”  dostonlaridan  iborat  1521-1522 
yillarda Shoqruxiyada k оchirilgan nusxasi qam bor. Unda 23 miniatyura 
b  оlib,  ular  qaqida  batafsil  ma'lumot  G.A.Pugachеnkova  va 
O.I.Galеrkinalarning  “  O‘rta  Osiyo  miniatyuralari”  asarida  bеrilgan. 
Vindzor  kutubxonasida  Alishеr  Navoiyning  Sulton  Ali  Mashqadiy  yirik 
nasta'liqda  k  оchirilgan  kattagina  tеrma  dеvoni  q  оlyozmasi  qam 
saqlanadi.  Matn  ikki  ustunda  formati  22-30  sm,  819  varaq,  k  оchirilgan 
yili  y  оq.  Dеvonda  Navoiy  yaratgan  qamma  janrlar  namunalari  bor. 
“Xazoyin  al-maoniy”ning  birinchi  qazali  bilan  boshlanuvchi  dеvonning 
16-2a  saqifalari  boy  naqshli  rangdor  frontispis  bilan  bеzatilgan.  q 
оlyozmada,  qirotda  ishlangan  7  miniatyura  b  оlib,  afsuski,  bunda  qam 
qind  musavvirlari  ularni  buzib,  “qayta”  ishlaganlar.  Ushbu  q  оlyozma 
Buxoro  amirlari  kutubxonasida  saqlangan,  1872  yili  Angliyaning 
Xindistondagi gubеrnatori ser K.T.Argil orqali Buxoro amiri q оlyozmani 
qirolicha  Viktoriyaga  taqdim  etgan.  (gubеrnatorning  xati  kitob  ichida 
xozirgacha  saqlanib  kеlmoqda).  Shuning  uchun  b  оlsa  kеrak,  q 

---

 
56 
оlyozmada  invеntar  raqami  b  оlmay,  faqat”  Buxoro  q  оlyozmasi”  dеb 
ataladi.  Parij  milliy  kutubxonasida  saqlanayotgan  Alishеr  Navoiy 
kulliyoti  fanga  ma'lum  nusxalar  orasida    o‘zining  mukammalligi,  yaxshi 
saqlanganligi  va  badiiy  bеzagi  bilan  ajralib  turadi  va  qirotda  yaratilgan 
badiiy  q  оlyozmalarning  eng  g  o‘zal  namunalaridan  b  оlgani  uchun 
aloqida  aqamiyat  kasb  etadi.  Parij  qulliyotib  Boburiylarning  saroy 
kutubxonasiga  taalluqli  b  оlib,  Arman  qindiston  sayoqati  vaqtida  q 
оlyozmani  sotib  olgan,  1757  yilda  uning  vafotidan  kеyin,  kitob  Milliy 
kutubxonaga  tushgan.  qulliyotning  bu  nusxasi  avvalo  M.Bеlin, 
kеyinchalik  E.Bloshе  tomonidan  tavsiflangan  q  оlyozmadagi  ayrim  m 
о'jaz rasmlar Еvropa san'atshunoslari tomonidan albomlarda bir nеcha bor 
nashr  etilgan.  Parij  qulliyoti,  shu  turdagi  boshqa  q  оlyozmalardan  farqli  
оlaroq,  ikki  jilddan  iborat.  Shunisi  qiziq-ki,  xattot  q  оlyozmaning  12 
joyida  juda  ixcham  qilib    o‘zbеk,  fors,  arab  tillarida  kolofon  bеrgan. 
Bunday  qolat  boshqa  birorta  q  оlyozmada  uchramaydi.  Birinchi  jildning 
289  b  saqifasida  va  ikkinchisining  oxirida  406  b  varaqida  kеltirilgan 
kolofonlarga k оra, kitob uch yil (1523-1524 va 1526-27 yillar) davomida 
qirotda  Sulton  Alining  shogirdlaridan  xattot  al-qijroniy  tomonidan  k 
оchirilgan. Yupqa oqish ipak q og‘ozga matn juda chiroyli mayda klassik 
nasta'liq  xatida,  t  оrt  ustunda  joylashtirilgan.  Parij  qulliyotini  yaratish 
ustida  xattotdan  tashqari  musavvir,  naqqosh,  muzaqqib,  saqqoflar  qam 
ishtirok  etganlar.  “qulliyot”  q  оlyozmasini  qirotda  Alishеr  Navoiy 
tarbiyalab  еtishtirgan  xattot,  musavvir,  naqqosh,  muzaqqib,  saqqof, 
umuman,  buyuk  shoir  muqitidagi  san'atkorlar    o‘z  valinе'matlari  xotirasi 
oldidagi  s  оnggi  vazifalarini  ado  etishlari  dеb  tushunish  mumkin. 
Kеyinchalik  XVI  asrda  Alishеr  Navoiy  asarlarining  badiiy  bеzakli  q 
оlyozmalari Shеroz, Tabriz va Buxoroda k оplab tayyorlanadi. qar uchala 
shaqardagi  badiiy  q  оlyozma  tayyorlash  kitobxonalariga  asos  solgan  va 
san'atkorlar  plеyadasini  tayyorlovchilar  qirotda  Navoiy  davrida  kamol 
topgan  madaniyat  arboblari  b  оldilar.  Bu    оrinda  Tabrizda  tayyorlangan 
Navoiy tеrma dеvonning badiiy bеzakli uch nusxasi xaraktеrlidir. Ularda 
odatda  lirik  asarlarga  ishlanuvchi  an'anaviy  mazmun-tabiat  quchoqida 
yoki  boq  shiponida  suqbat,  еngil  ziyofat  va  bazm  tasvirlanadi. 
Kompozitsiya  jiqatidan  bu  rasmlar  soddagina,  bir-biriga  yaqin,  figuralar 
kamgina, markaziy qaqramon atrofida joylashtirilgan, b оyoqlar qammasi 
qam boy emas. K оpincha pеrsonajlarda individuallik y оq, ular qarakatda 
qam  bеrilmaydi.  Lеkin  tarixiy  asarlar,  dostonlar  rasmlari  (“Zafarnoma”, 
“Jami  at-tavorix”,  Nizomiy,  Dеqlaviy,  Jomiy  asarlari)    оta  tantanaviy 
uslubda  ishlangan,  musavvirning  asosiy  diqqati  qirotda  ishlangan 
miniatyuralardagidеk,  pеrsonajlar,  odamlarga  emas,  balki  ularni 

---

 
57 
qurshagan  sharoit,  manzara,  buyumlarga  qaratilgan.  XVI  asrda 
Movarounnaqrda  Shayboniylar  poytaxti  Buxoro  musavvirlik  san'ati 
markaziga aylanadi. Endilikda  O‘rta Osiyo musavvirligi qirotdan kеlgan 
san'atkorlar faoliyati natijasida Behzod maktabiga xos b оlgan gumanistik 
qoyalar,  yuksak  maqorat  xususiyatlari  bilan  Shayboniylar  qukmdori 
didiga  binoan  k  оchmanchilik  qayotiga  xos  urf-odat,  ch  оl  manzaralari 
uyqunlashadi.  Dеmak,  Buxoro  musavvirligida  uch  unsur  –  tеmuriylar 
davri  Samarqand  va  Buxoro,  Navoiy  davri,  Behzod  maktabi  bilan  k 
оchmanchilik qayoti unsurlari mujassamlanadi. K оpincha kompozitsiya, 
saroylar  tasviri  qirot  uslubida  tabiat  manzaralari,  odamlar  chеqrasi, 
kiyim-kеchaklar  еrli  uslubda  tasvirlanadi,  oddiy  qayot  manzaralari,  xalq 
vakillari  obrazlari  qam  bеriladi.  Tеma  jiqatdan  esa  axloq,  odob 
masalalarini  yoritishga  k  оproq  aqamiyat  bеriladi.  qirotda  kanon  tusini 
olgan an'anaviy  mazmun chеgarasidan chiqib, asar  mazmuniga yangicha 
talqin  bеriladi.  Bu    оrinda  ayniqsa  Shoqruxiyada  k  оchirilgan  Navoiy 
“Xamsa”si miniatyuralarini eslab  оtish  оrinli b оladi. 
Buxoroda Ubaydulloxon va undan kеyingi Shayboniylar davrida saroyda 
badiiy  bеzakli  q  оlyozmalar  tayyorlash  ishi  davom  etadi.  Ammo, 
viloyatlarda tayyorlangan badiiy q оlyozmalardan farqli ularoq, Buxoroda 
q  оlyozmalar  Xon  nazorati  ostida  ishlangan.  Sulton  Mirak  Munshi, 
mavlono  Mir  Ali  Kotib  kabi  mashqur  xattotlar  Sulton  Ali  Mashqadiy 
an'analarini  davom  ettiradilar.  Asosan  klassik  adabiyot  namunalari, 
Nizomiy, Sa'diy, Jomiy, Navoiy asarlarining badiiy bеzakli q оlyozmalari 
tayyorlanadi. Ularga ishlangan m о'jaz rasmlarda qirot an'analari Buxoro 
san'atkorlari  k  оpincha  falsafiy    allеgorik  asarlarni  majoziy  ma'noda 
emas, balki tom ma'nosida talqin etadilar. Alishеr Navoiyning Parij milliy 
kutubxonasida  saqlanayotgan  “Lison  ut-tayr”  asarining  1553  yilda 
Buxoroda  k  оchirilgan  q  оlyozmasiga  ishlangan  rasmlar  qam  ana  shu 
xaraktеrdadir.  Ishq  oldida  Shayx  San'onning  foniy  mutlaq  b  оlib, 
ma'shuqasiga  fidoiylik  k  оrsatib,  iflos  ch  оchqalarni  boqib  yurishni 
musavvir 
oddiygina, 
yirik 
planda 
tasvirlagan, 
majoziy 
ma'no 
faxmlanmaydi. XVI asr Buxoro musavvirligiga xos b оlgan bu xususiyat 
mamlakat  qayoti,  ekonomikasida  uchinchi  tabaqa  qunarmandlar  sеzilarli 
rol    оynaganidan  darak  bеradi.  Buxoroda  ishlangan  badiiy  q  оlyozmalar 
orasida  Angliyaning  Oksford  univеrsitеti  Bodlеyan  kutubxonasida 
saqlanayotgan Alishеr Navoiyning “Sab'ai sayyor” va “Saddi Iskandariy” 
dostonlari  muqim    оrin  egallaydi.  qar  ikkala  doston  “Xamsa”ning 
aloqida-aloqida  bеsh  kitob  sifatida  tayyorlangan  q  оlyozmasining  t 
оrtinchi  va  bеshinchi  jildidir,  afsuski  dastlabki  uch  doston  q  оlyozmasi 
qaligacha  qеch  qaеrda  uchramadi.  Dostonlarning  bu  nusxalari  Buxoro 

---

 
58 
badiiy q оlyozmasining eng yuksak namunasidir. Xati niqoyatda g o‘zal, 
ravshan,  mayda  nasta'liq,  matn  t  оrt  ustunda,  xoshiyalarga  oltin  suvi 
purkalgan  va    оsimlik,  gеomеtrik  naqshlar  bilan  bеzatilgan.  Kitoblar 
yaxshi  saqlangan,  muqovasi  qam  qadimiy,  jilo  bеrilgan,  charmdan.  K 
оchirilgan yili 1553. qar ikkala dostonning birinchi saqifasiga niqoyatda 
nafis,  rangdor  unvon  ishlangan  va    O‘rtasiga  “Sab'ai  sayyor”  va  “Saddi 
Iskandariy”  s  o‘zlari  yozilgan.  ”Sab'ai  sayyor”ga    оn,  “Saddi 
Iskandariy»ga bеshta juda ajoyib, qoyat  maqorat bilan ishlangan  m о'jaz 
rasmlar  bеrilgan.  Bu  rasmlar  k  оpincha  q  оlyozmaning  butun  varaqini 
ishqol  qiladi.  qar  ikkala  doston  q  оlyozmalariga  ishlangan    оn  bеsh 
miniatyura  g  o‘zalligi,  nafosati,  b  оyoqlarining  rangdor  va  ravshanligi, 
mutanosibligi, 
chiziqlarning 
nafisligi, 
pеrsonajlar 
qiyofasining 
jozibadorligi  bilan  kishini  qayratda  qoldiradi.  Ayniqsa,  ayollar  obrazlari 
juda nozik ishlangan qatto tirnoqlari “xinodan lolarang” etib tasvirlangan. 
Miniatyuralarda  tasvirlangan  voqеalar  dostonlar  mazmunini  t  оliq 
yoritadi. 
Buxoroda  XVI  asrda  kamolot  ch  оqqisiga  chiqqan  kitobat  va  m  о'jaz 
rasmlar  san'ati  XVII  asrda  qam  davom  etdi.  Lеkin  endi  ziynatlangan  q 
оlyozmalar    O‘rtasida  Navoiy  asarlari  uchramaydi.  XVII  asr  Buxoro 
musavvirlik  san'ati,  umuman  olganda,  XV-XVI  asr  an'analarini  davom 
ettirsa,  kamolotdan  chеkinish  sеzilib  turadi.  XVIII  asr    O‘rtalaridan 
Movarounnaqrda  Xorazm  va  q  оqon  davlatlari  tеrritoriyasining 
qat'iylashishi,  fеodal  markazlashgan  davlatlar  yuzaga  kеlishi  bu 
xonliklarda  ishlab  chiqarish,  ichki  va  tashqi  savdo  aloqalari  va 
madaniyatining  rivoj  topishiga  sababchi  b  оldi.  Xorazm,  Buxoro  va  q 
оqon xonlari kitobxonalarida zamonaviy adiblar asarlari bilan bir qatorda 
klassik  adabiyot  namoyandalari  asarlari  qam  kitobat    qilinib,  tarqatildi. 
Shuni aloqida ta'kidlash kеrakki, klassik adiblar orasida, ayniksa, Alishеr 
Navoiy  asarlarining  dеyarli  qammasi  qar  uchchala  davlatda  qam  qayta-
qayta  k  оchirilib,  tarqatildi.  Shu    оrinda  bir  qiziqarli  faktni 
kеltirmokchimiz:    O‘zFA  Sharqshunoslik  institutida  saqlanayotgan 
Alishеr  Navoiyning  “Xazoyin  al-maoniy”sining  q  оqonda  k  оchirilgan 
nusxasida  quyidagi  kolofon  bеrilgan:  “Navoiy  ab'yotidin  bir  matla'  fitrat 
ma'niy  pisandina  marqub  tushub  va  tab'i  mavzuniga  majlub  kurundi 
xizmatkor  zoti  ixtisos  va  muruvvati  ixlosdumon  xizmatiga  madomat 
kistar  Muqammad  Siddiq  Tunqator  soе'ga  xitob  etib  amri  oliy  sadur 
topdikim,  Navoiy  Dеvonini  maktub  etmakka  buyurgil,  farmoni  oliy 
ta'siridin biri shulkim muddat olti oy ichra uch yuz adad Dеvoni mujallad 
va  musharrar  b  оldi...”.  Ana  shu  davrda  Alishеr  Navoiyning  1824-1825 
yilda  q  оqonda  Mullo  Ruzi  tomonidan  k  оchirilgan  bеsh  dostoni 

---

 
59 
majmuasi  qam  kitobat  etilgan  edi.  q  оlyozma  429  varaqdan  iborat, 
formati 18-30,5sm. Dostonlar “Lison ut-tayr”, “Farqod va Shirin”,  “Layli 
va  Majnun”,  “Sab'ai  sayyora”,  “Saddi  Iskandariy”  izchilligida 
joylashtirilgan  q  оlyozma  saqifalari  rangdor,  zarqal  gullar  bilan 
bеzatilgan,  muqavasi  qora  charmdan.  Batafsil  shе'riy  kolofon  bеrilgan  q 
оlyozmada  46  miniatyura  b  оlib,  qеch  qaysi  rasmda  yoki  kolofonda 
musavvir  nomi  k  оrsatilmagan.  Fazliyning  “Majmuat  ash-shuaro”sida 
bеrilgan  ma'lumotlarga  suyangan  qolda  miniatyuralar  Muqammad 
Kosoniy  muyqalamiga  mansub  b  оlsa  kеrak,  dеgan  fikrdamiz.  q 
оlyozmadagi  46  miniatyura  orasida  an'anaviy  va  avval  uchramagan 
mazmundagilari  qam  bor,  birinchi  va  ikkinchisida  an'anaviy  mazmun, 
Muqammad payqambarning afsonaviy Buroqda osmonga xayoliy uchishi, 
ammo  bu  rasmda  boshqalardan  farqli    оlaroq  Muqammad  tasviri 
chizilmagan,  “Shayx  San'on  Rumda  xristian  g  o‘zali  oldida”  epizodi 
tasvirlangan qolgan oltitasi “Lison-ut-tayr”ga avval ishlangan rasmlardan 
tеmatik  jiqatdan  farq  qiladi.  “Shayx  Sayid  Abul  Xayr  qikoyati”  rasmida 
markazda  tasbеq  ushlab  turib  qikoya  qilayotgan  shayxni  t  оrt  muridi 
yarim doyra shaklida qurshagan.  Оng tomonda afsonaviy shaxs - qanotli 
bosh  parvozda.  Yuqorigi  plandagi  moviy  osmon  fonidagi  asosiy  ishni 
katta  daraxt  tasviri  egallagan.  “Sulaymon  payqambarning  qindistonga 
uchishi”  voqеasiga  ishlangan  miniatyurada  taxtda    оtirgan  Sulaymonni 
oq-qora,  qizqish,  jigarrang  t  оrt  dеv  uchirib  kеtayotgani,  orqada  esa  uni 
еlpib  kеtayotgani  bеrilgan.  Bulardan  tashqari,  “Shayx  Porso 
xaqshunoslardan  birining  savoliga  javob  bеrmoqda”,  “Balx  shoqi  va 
uning    оqli”,  qayrat  vodiysi”  va  “Shayx  Abul  Abbos  fano  vodiysida” 
rasmlari  bor.  Shunisi  qiziqki,  bularning  qammasi  boshqa  q  og‘ozga 
ishlanib.  kеyin  yopishtirilgan.  Islom  dini  rеaktsiyasi  kuchaygan  bir 
davrda  yaratilgan  “Lison  ut-tayr”  miniatyuralari  tеmatika  jiqatdan  davr 
talabiga  javob  bеrib,  dostondagi  diniy  tasavvuf  unsurlarini  yoritgan. 
“Farqod  va  Shirin”ga  “Shirin  toq  qaziyotgan  Farqod  quzurida”,  “ot 
mingan  Shirinni  k  o‘targan  Farqod”,  “Xusrav  ch  оmilayotgan  Shirinni  k 
оradi”, “Xusrav va Buzurg Umid”, “Shirin Xusrav rasmini k оrmoqda”, “ 
Оlgan  Farqod”,  “Shirin    o‘z  qasrida”q  “Farqod  va  Shirin  bir  tobutda” 
miniatyuralari  ishlangan.  Bular  orasida  ba'zilari  an'anaviy  mazmunda  b 
оlsa,  “Shirin    o‘z  qasrida”  tеmasi  birinchi  bor  uchramoqda.  “Ch 
оmilayotgan  Shirin”,  “Shirin  qusrav  rasmini  k  оrmoqda”  epizodlari 
Navoiy dostonida umuman y оq. Doston 158 a varaqda tugallanib, ikki oq 
saqifadan  kеyin,  159  b  varaqda  “Shirin  bilan  yotgan  Xusravni  Shiruya  
оldirayotgani”  rasmi  qam  bеriladi,  dostonda  bu  voqеa  qam  y  оq.  “Layli 
va  Majnun”ga  “Layli  va  Majnun  maktabda”,  “Majnun  va  otasi 

---

 
60 
Makkada”,  “qayvonlar  orasidagi  Majnun  quzuriga  Navfalning  kеlishi”, 
“Navfal  Majnun  otasining  quzurida”,  “Layli  dashtda  Majnun  quzurida”, 
“Majnun Layli chodiri oldida”, yana “Layli dashtda Majnun quzurida” va 
“Layli va Majnun qabri oldida”  rasmlari ishlangan. 
“Sab'ai sayyor”ga ishlangan miniatyuralarda an'anadan chеtlashish katta: 
“Moniy  Baqrom  rasmida  Dilorom  tasviri  y  оq.  Nima  uchundir  ov 
epizodiga  ikki  rasm  ishlanib,  birida  Baqromning    o‘zi  bеrilsa, 
ikkinchisida Dilarom qam chizilgan (ammo u musiqiy asbobsiz, еtti qasr 
rasmlari b оyoqlarining qasrlar nomlariga monand emasligi (sandal qasri 
qizil qisht rangida), tabiat, intеrеr, binolarning ibtidoiyligi, kompozitsiya 
soddaligi,  pеrsonajlarning  kamligi  bilan  avvalgi  davr  miniatyuralaridan 
ajralib  turadi.  “Saddi  Iskandariy”,  ga  ishlangan  miniatyuralar  qam  k 
оpincha  an'anaviy  mazmundan  uzoqlashganlik  yoki  bir  epizodga 
ishlangan  rasmni  ikkinchisiga  joylashtirish,  mazmunga  aloqasi  y  оq 
miniatyuralar  ishlash  bilan  qam  xaraktеrlanadi.  “qashqir  qakimi  va 
singlisi  Mеqrnoz”  “Iskandar  va  Ravshanak”,  “Ra'd  bilan  jang”,  “Band 
etilgan  dеvni  еtaklagan  Iskandar”  kabi  rasmlar  qеch  qaysi  q  оlyozmada 
qaligacha  uchramagan.  Bu  dostonga  yuqoridagilardan  tashqari  yana 
sakkiz 
miniatyura 
ishlangan. 
Dеvon 
“Xamsa”siga 
ishlangan 
miniatyuralarni  q  оlyozmalar  fondlarida  saqlanayotgan,  XIX  asrda 
ishlangan  bеzakli  q  оlyozmalar  bilan  muqoyasa  qilish  ajablanarli 
xulosaga  olib  kеldi.  Ma'lumki,  XVIII-XIX  asrlarda  qindiston  bilan 
Markaziy  Osiyoning  madaniy  aloqalari      ayniqsa  intеnsiv  tus  oladi. 
Musavvir  va  xattotlar  ikki  mamlakat    O‘rtasida  almashinib  turadilar. 
Markaziy  Osiyo  miniatyura  san'atida  san'at  bеlgilari  paydo  b  оladi. 
Natijada  XVIII-  XIX  asrlarda  qindiston,  ayniqsa  Kashmir  va  Buxoroda 
ishlangan  m  о'jaz  rasmlarda  bir-biriga  yaqinlik  juda  kuchli  b  оladi. 
Masalan,  1813  yilda  Kashmirda  kitobat  etilgan  Jomiyning  “Yusuf  va 
Zulayxo”  q  оlyozmasiga  ishlangan  miniatyuralar  bilan  1806-1807  yili 
Buxoroda  k  оchirilgan  Oshiq,  “Dеvon”iga  ishlangan  miniatyuralar  
O‘rtasidagi    оxshashlik  katta.  XVIII  asrda  qindistonda  kо‘chirilgan 
Jomiyning “Yusuf va Zulayxo” q оlyozmasi va qofiz Shеroziyning 1194-
1780  yili  qindistonda  kitobat  qilingan  “Dеvon”  miniatyuralari  bilan 
bizning  “Xamsa”  miniatyuralari      kompozitsiyasi,  b  оyoqlar  gammasi, 
binolar,  odamlar  qiyofasi,  ayniqsa  k  o‘z,  burun,  soqol,  m  оylablar, 
qizlarning jingalak gajaklari, kiyim-kеchaklar, qizning ikki qanotlik boshi 
“Lison  ut-tayr”  va  qofiz”  Sulaymon  payqambarning  dеvlar  k  o‘targan 
taxtda  qindistonga  uchishi,  mе'roj  tasviri    O‘rtasida  aynan    оxshashlikni 
kuzatdik.  Ayniqsa  s  оnggi  ikkala  epizod  xaraktеrlidir.  qar  ikkala 
miniatyurada qam oq, qora, qizqish va jigarrang dеvlar Sulaymon taxtini 

---

 
61 
k  o‘tarib  kеtmoqdalar,  ular  kеtidan  dostonda  bir,  “Dеvon”da  ikkita  pari 
payqambarni  еlpib  bormoqda.  Mе'rojda  qar  ikkala  q  оlyozma 
miniatyuralarida  qam  afsonaviy  Buroq  ustida  Muqammad  payqambar 
bеrilmagan,  kompozitsiya,  farishtalar  qiyofasi,  qullaridagi  zarrin  alanga 
aynan,  dostonning  30  b  saqifasidagi  afsonaviy  qanotli  bosh    оrnida 
faringtalar  orasida  parvoz  qilmoqda.  Bu    оxshashliklar  shu  darajadaki, 
xuddi qar ikkala q оlyozmani bir musavvir ziynatlagandеk, q оlyozmalar 
instituti  “Xamsa”sidagi  “Lison  ut-tayr”ga  ishlangan  miniatyuralarning 
kеyin tеkst orasiga yopishtirilgani balki bеjiz emasdirq 
Alishеr  Navoiy,  qatto  Nizomiy,  Dеqlaviy,  Jomiy  asarlarining  XV-XVIII 
asrlarda  ishlangan  m  о'jaz  rasmli  q  оlyozmalarning  birortasida  qam  q 
оqon  q  оlyozmasidagidеk  k  оp  rasm  ishlanmagan,  faqat  1648  yilda 
Buxoroda kitobat etilgan Nizomiy “Xamsa”siga 61 miniatyura ishlangani 
ma'lum, xolos. Lеkin quqon miniatyuralari badiiy maqorat jiqatidan XV- 
XVI, qatto XVII asr Samarqand, Xirot, Tabriz, Shеroz, Kazvin, Mashqad, 
Shoqruqiya,  Buxoro  shaqarlarida  ishlangan  m  о'jaz  rasmlardan  tuban 
turadi.  Ularda  b  оyoqlar  boyligi,  monandligi,  k  оp  rеjalilik,  boy  tabiat 
manzaralarini 
bеrish, 
ayniqsa 
kishilar 
figurasini 
tasvirlashda 
mutanosiblik,  rasmlardagi  noziklik  y  оq,  soddalik,  ibtidoiylik  bor, 
obrazlar  sxеmatik,  biri  ikkinchisini  takrorlaydi.  Ammo  ana  shu 
kamchiliklarga  qaramay,  bu  q  оlyozmaning  aqamiyati  katta.  X1X  asrda 
islom  dini  rеaktsiyasi  avjiga  chiqqan,  diniy  aqidalar  qayot  qonuni  tusiga 
kirgan  bir  davrda  Alishеr  Navoiydеk  ilqor  fikrli  insonparvar  adibning 
dostonlariga  46  rasm  ishlash  davr  ma'naviy  qayotidagi  qaqramonlik  edi. 
Buyuk  shoir  va  mutafakkir  Alishеr  Navoiy  asarlariga  ishlangan  m  о'jaz 
rasmlar  va  rangorang  nafis  naqshlar  XV-  XVI  asrlarda  yaratilgan  Sharq 
kitobat  san'atining  eng  g  o‘zal  namunalaridandir.  Ular  Xirot  “Buxoro, 
Shoqruqiya,Tabriz  kabi  Xuroson  va    O‘rta  Osiyoning  madaniyat 
markazlarida  yashab,  ijod  etgan  eng  moqir  san'atkorlar  tomonidan 
yaratilgan.  Miniatyuralar  Alishеr  Navoiy  dostonlari  “qayrat  ul-abror”, 
“Farqod  va  Shirin”,  “Layli  va  Majnun”,  “Sab'ai  sayyora”,  “Saddi 
Iskandariy”,  “Lison  ut-tayr”  va  lirik  shе'rlar  t  оplami  –  “Dеvon”lar 
mazmuni  asosida  ishlangandir.  Gumanist,  ma'rifatparvar,  erksеvar, 
olijanob  qoyalar  egasi  b  оlgan  Navoiy  qaqramonlari  miniatyuralarning 
qam  asosiy  obrazlaridir.  Miniatyuralarning  k  o‘tarinki,  qayotiy  va 
obrazlari  Navoiy  qoyalariga  monand.  Navoiy  ijodiy  mеtodining  asosini 
tashkil  etgan  rеalizm  shoir  asarlariga  ishlangan  rasmlarga  xosdir. 
Miniatyuralar  ishlangan  k  оpchilik  bеtlarda  mavjud  b  оlgan  asar 
parchalari  bilan  rasmlar    mazmuni  monandligi  xattot  va  musavvir 
qamkorlikda  ijod  etganidan  dalolat  bеradi,  ammo  kеyingi  davrlarda  bu 

---

 
62 
an'anadan chеtlanishni qam k оramiz ( O‘zFA q оlyozmalar institutidagi 
23 va 2630 invеntar raqami ostida saqlanayotgan dostonlar  majmualari). 
Rasmlar 
aniq, 
kompozitsiyasining 
matn 
bilan 
xamoqangligi 
miniatyuralarning  butun  asar,  q  оlyozma  bilan  boqliqligini  ta'minlaydi. 
Ma'lumki,  Navoiyning  “Xamsa”sidagi  dostonlar  Nizomiy,  Xusrav  
Dеqlaviylarning  an'anaviy  syujеtlari  asosida  yaratilgan.  San'atda  qam 
kanon  tusini  olgan  tasviriy  mazmun  yuzaga  kеladi.  Binobarin  Sharq 
poeziyasining  uch  buyuk  vakillari  dostonlarining  mazmun  yaqinligi 
tеmatika va kompozitsiya jiqatidan yaqin miniatyuralar yaratilishiga olib 
kеldi. Bulardan tashqari, umuman Sharq miniatyurasida an'anaga aylanib 
qolgan  jang,  ov,  chavgon    оyini,  qaboq,    оyini,  kamon  otish,  bazm, 
ziyofat, mushoira kabi rasmlar borki, ular juda kеng tarqalgandir. 
 
BЕHZOD IJODI. 
 
Yillar,  asrlar    оtavеradi,  qar  bir  zamon  kishilari  buyuk  istе'dod  egasi 
Kamoliddin 
Behzod 
ma'naviy 
xazinasiga 
qayta-qayta 
murojaat 
etavеradilar.  Mustaqillik  davrida  bu  san'atkor  ijodini    оrganish,  targ‘ib 
qilish  ishlari  tamoman  yangi  ma'no  va  moqiyatga  ega  b  оldi.  Prеzidеnt 
Islom Karimov tashabbusi bilan Vazirlar Maqamasining 1997-2003 yil 23 
dеkabrda  “Buyuk  musavvir  Kamoliddin  Behzod  tavalludining  545-550 
yilligini  nishonlash”  t  оqrisida  qaror  qabul  qilgani  ana  shu  izchil  olib 
borilayotgan tadbirlarning davomidir. 
 Kamolliddin Behzod daqosi, ijodiyotiga bugun aloqida e'tibor qilishimiz 
bеjiz  emas.  Sharq  miniatyura  san'atida  еtakchi  va  bеtakror  maktab 
yaratgan  buyuk  musavvir  qayoti  va  faoliyatini    оrganish    o‘zligini  qayta 
tiklayotgan  xalq  uchun  qar  qachongidan  qam  k  оra  muqimroq  aqamiyat 
kasb  etayapti.  qqV-qV  asrlar    o‘zbеk  xalqi  tarixining  oltin  saqifalaridan 
dеsak,  yanglishmaymiz.  Amir  Tеmur  saltanatida  yuzaga  kеlgan  
Uyqonish  davri,  yuksak  darajadagi  ijodiy  va  qulay  tarixiy  muqit  tufayli 
Mirzo  Uluqbеk,  Abduraqmon  Jomiy,  Alishеr  Navoiy,  Kamoliddin 
Behzod singari k оplab buyuk olim, faylasuf, shoir, musavvir san'atkorlar 
samarali  ijod  etishdi.  Ular  orasida  Kamoliddin  Behzod  nafaqat 
Turonzamin xalqlari madaniyati va san'ati mеqri kuchli, madaniyatparvar, 
ijodkor  xalq  b  оlib  kеlgan.  Otashparastlik,  budda  dini  davrlarida 
yaratilgan  Varaxsha,  Panjikеnt,  Sopollitеpa,  qoratеpa,  Bolaliktеpadagi 
muqtasham  saroylar  dеvordagi  ulkan  suratlar,  tosh  va  sopol  qaykallar 
ajdodlarimiz 
qadimgi 
davrlardayoq 
mukammal 
san'at 
obidalari 
yaratganliklaridan  guvoqlik  bеrib  turibdi.  Islom  dini  kеng  tarqalgach, 
nafis  san'at  turlari  k  оproq  q  оlyozma  kitoblar,  aloqida  muraqqalar 

---

 
63 
(albomlar)  tarzida  namoyon  b  оla  boshladi.  Natijada  q  og‘oz,  kitob  k 
оpaydi, xalqimizning savodxonligi yuqori darajaga k o‘tarildi. Soqibqiron 
Amir  Tеmur  davrida  madaniyat,  ilm,  fan,  san'at  rivojiga  katta  e'tibor 
bеrganligi  tarixdan  ma'lum.  Shu  boisdan  qam  bu  davrda  oldingi 
zamonlardagiga nisbatan bir nеcha marta k оp q оlyozma asarlar yaratildi. 
qV  asrning  ikkinchi  yarmida  shoir,  san'atkor,  olimlar  ijodi  yana  qam 
gurkirab    оsdi.  Ular  yaratgan  q  оlyozmalarni  ziynatlash,  bеzash  va 
rasmlar bilan boyitishga iqtiyoj qar qachongidan qam k оra oshdi.  
Ana  shunday  davr  tarix  saqnasida  Kamoliddin  Behzod  shaxsi  paydo  b 
оldi.  Uning  musavvir  sifatida  shakllanishida  Alishеr  Navoiyning 
bеyqiyos xizmati bor.  Оsha davrdagi ta'riflar bilan aytganda,  «asr nodiri, 
musavvirlar pеshvosi»  b оlmish Behzod ijodkor sifatida murakkab y оlni 
bosib    оtdi.  U    o‘zining  ziddiyatlariga  t  оla  qayoti  mobaynida  Sulton 
qusayn  Boyqaro,  Shayboniyxon,  Shoq  Ismoil  Safaviy,  Shoq  Taqmosib 
singari  qukmdorlar  q  оli  ostida  ijod  qildi.  qayotining  asosiy  qismi 
tеmuriylar  sulolasining  ikkinchi  poytaxti  b  оlmish  qirotda    оtdi.  Ma'lum 
payt, safaviylar sulolasi taklifiga binoan, Tabrizda yashab, asarlar yaratdi. 
Musavvir  Samarqandda  tuqilgan,  dеgan  taxminlar  bor.  qozirgacha  1455 
yil  qirotda  qunarmand  oilasida  tavallud  topgan  dеb  kеlinadi.qirot    оsha 
davrda  Sharqning  eng  g  o‘zal  shaqarlaridan  biri  b  оlgan.  Behzod  ota-
onasidan  erta  ajragan.  Uni  qirotdagi  mashqur  musavvir,  saltanat 
kutubxonasining  mudiri  Mirak  Naqqosh    o‘z  tarbiyasiga  oladi.Mirak 
Naqqosh  «Mashqur  qirq  san'atkor»  anjumaniga  raqbarlik  qilib, 
Nigoriston,  qozirgi  tushunchalar  bilan  aytganda,  San'at  akadеmiyasi 
ishlarini y оlga q оygan edi. Mashqur ingliz sharqshunosi Edvard Braun 
bu qaqda; « Оsha zamonda juda katta shuqrat qozongan Behzod va Shoq 
Muzaffar singari atoqli naqqoshlar, shubqasiz, Mir Alishеr Navoiyning q 
оllab-quvvatlashi  natijasida  kamolotga  erishdilar»,  –  dеb  yozadi. 
Kamoliddin  Behzod  mashqur  qattot  Sulton  Ali  Mashqadiy  bilan 
tanishadi,  u  bilan  qamkorlik  qiladi.  Abduraqmon  Jomiy  quzuriga  borib 
turadi.  Uning  mеqnatsеvarligi,  istе'dodi,  zaqmatkashligi  Alishеr 
Navoiyga ma'lum b оlgach, Behzodni quzuriga chaqirib, saroy ishiga jalb 
etadi. Sulton qusayn Mirzoga tanishtiradi. qukmdor unga  o‘zining boqida 
ijodxona  qurdirib,  ijod  uchun  barcha  shart-sharoitlarni  muqayyo 
qiladi.Sulton  qusayn  Boyqaro  uni  qirotdagi  saltanat  kutubxonasiga 
boshliq  etib  tayinlaydi.  Behzod  endi  butun  Xurosonda  dong  taratadi,  bu 
еrdagi  barcha  naqqoshlar,  musavvirlarga  bosh  b  оladi.  Xuddi  mana  shu 
davrda  Behzodning  eng  sara  asarlari  yaratildi.  Sharafiddin  Ali 
Yazdiyning  «Zafarnoma»siga  ishlangan  turkum  asarlar,  qusayn 
Boyqaroning  majlislari  tasvir  etilgan,  Tеmur  tarixiga  baqishlangan 

---

 
64 
muraqqa  (albom),  Abduraqmon  Jomiyning  «Solomon  va  Absol», 
Musliqiddin  Sa'diyning  «B  оston»  va  «Guliston»i,  Nizomiy  Ganjaviy 
«Xamsa»siga  ishlangan  rasmlar,  Sulton  qusayn  qirotda  qurdirgan  «Boqi 
Bеqisht»  tasviri,  Abduraqmon  Jomiy  portrеti,  «Sulton  qusayn  Mirzo 
saroyida  ziyofat»,  «Malik  Doro  va  otboqarlar»,  «Yusuf  va  Zulayqo» 
qissasi,  «Masjid  ichidagi  munozara»  singari  yuzlab  g  o‘zal  ijod 
namunalari  dunyoga  kеldi.  Shoq  Ismoil  Safaviy  qirotning  k  o‘zga  k 
оringan  qunarmandlari,  naqqoshlari,  qattotlari  qatorida  Behzodni    qam 
Tabrizga  –    o‘z  saroyiga  olib  kеtadi.  U  еrda  musavvirga  qulay  shart-
sharoit  yaratib  bеradi.  qirotda  milliy    o‘zbеk  miniatyura  maktabini 
yaratgan  musavvir  tarix  zayli  bilan  Tabriz  nafis  san'at  maktabiga  qam 
asos  soladi.  U  xuddi  shu  davrda  bir  guruq  shogirdlari  bilan  birgalikda 
juda k оplab mumtoz asarlar yaratdi. Xususan, «Bir asr shaqzoda tasviri», 
«Murod  Oq  q  оyunlining  tasviri»,  «Tuyalar  jangi»,  «Shoq  Taqmosib 
tasviri»,  «Rasmiy  istiqbol»  asarlari,  Abduraqmon  Jomiyning  «Yusuf  va 
Zulayqo»  dostoniga  ishlangan  suratlar  –  shular  jumlasidan.  Buyuk 
musavvir  Tabrizda  yashab  ijod  etar  ekan,  bir  dam  qam    o‘z  Vatanini 
unutmadi,  vaqti-vaqti  bilan  qirotga  borib  turdi.  U  Tabrizda  ruqiy 
iztiroblarda  yashaganligini  ayrim  asarlaridagi  ishoratlardan  sеzish 
mumkin.  Masalan,  uning  Shoq  Ismoil  Safaviy  tasviri  chеkkasiga 
«Shikasta  qalamli  faqir  Behzod»,  «Tuyalar  jangi»  surati  chеkkasiga 
«qalami  shikasta,  Nomurod,  Faqir  Behzod,  umri  еtmishdan  oshganda 
ushbu  ishga  q  оl  urdi»  –  dеb  imzo  chеkishi  fikrimizga  dalil  b  оla  oladi. 
Behzod  Tabrizda  Sulton  Muqqammad,  Oqa  Mirak,  Mir  Said  Ali  singari 
turli  joylardan  kеlgan  musavvirlarga  raqnamolik  qildi.  Xususan,  u 
Tеrmizda t оqilib  оsgan Mir Said Aliga  o‘z maqorati va musavvirlik sir-
asrorlarini ayamay  оrgatdi. Ular  o‘z navbatida, Behzod vafotidan s оng 
XVI asr Sharqining mashqur shaqarlari – Tabriz, qobul, Dеqli, Buxoroda 
ustoz  an'analarini  muvaffaqiyat  bilan  davom  ettirishdi.  Natijada    o‘zbеk 
miniatyura  san'ati  ta'sirida  yangi-yangi  maktablar  yaratildi.  Sharafiddin 
Ali  Yazdiyning  «Zafarnoma»  asarini  mashqur  qattot  Sulton  Ali 
Mashqadiy  qayta  k  оchirgan.  Behzod  uni  noyob  miniatyuralar  bilan 
bеzagan.  Kitob  Xumoyun  saroyiga  olib  kеtilgan.  U  bir  nеcha  yil 
Akbarshoq  saroyida  eng  noyob  q  оlyozma  sifatida  saqlangan.  S  оng  uni 
Nodir Shoq qimmatbaqo  оlja tarzida Eronga olib kеtadi. Sulton Xusayn 
Boyqaroning  majlislari  tasvir  etilgan  Muraqqa  (albom)  Sulton  Xusayn 
Mirzoning  qirotdagi  shoq  kutubxonasi  uchun  maxsus  tayyorlangan  edi. 
Undagi  40  dan  ortiq  g  o‘zal  miniatyura  Kamoliddin  Behzod  m 
оyqalamiga  mansub.  Muraqqani  XX  asrning  boshlarida  frantsiyalik 
san'atshunos  olim  Musе  Foshе  sotib  olib,  Luvr  muzеyiga  topshirgan. 

---

 
65 
Abduraqmon Jomiyning «Salomon va Absol» asari mashqur qattot Sulton 
Ali  Mashqadiy  tomonidan  kоchirilgan.  Kamoliddin  Behzod  uni 
miniatyuralari  bilan  bеzagan.  Mazkur  asar  qam  XX  asr  boshlarigacha 
Afqonistonda  saqlangan.  qirotdagi  «Boqi  Bеqisht»  tasvir  etilgan 
miniatyura asari Kamoliddin Behzodning eng g o‘zal va nodir asarlaridan 
sanaladi.  Ammo  mazkur  asarning  ishlangan  yili  va  qozir  saqlanayotgan 
joyi  nomalum.  Amir  Xusrav  Dеqlaviyning  «Xamsa»  siga  ishlangan  33 
suratning  qammasi  Behzod  va  uning  shogirdlari  tomonidan  yaratilgan. 
Ushbu asar Bеrlindagi Milliy kutubxonada saqlanayapti. 
1567  yili  «Tеmur  tarixi  muraqqasi»  kumush  va  tilla  suvi  yuritib 
ishlangan.  Unda  Kamoliddin  Behzodning  bir  nеcha  miniatyuralari  bor. 
Ularning  qammasi  Amir  Tеmur  qayoti  va  faoliyatiga  baqishlangan. 
«Tеmurning  taxtga    оtirishi»,  «Tеmur  saltanatidagi  qabul  marosimi», 
«Tеmur lashkarlarining qal'aga qujumi», «Samarqandda masjid qurilishi» 
kabi  miniatyuralar  qaqiqiy  yuksak  asarlari  sifatida    AqSh  dagi  Boston 
shaqrida  saqlanadi.  Shoir  Sa'diyning  «B  оston»  asarini  1487  yili  Sulton 
Ali  Mashqadiy  Sulton  Xusayn  Mirzo  Boyqaroning  qirotdagi  mashqur 
kutubxonasi uchun kоchirgan va uni istе'dodli san'atkor ustod Muzaqqib 
bеzagan.  Bu  asar  qozir  qoqira  muzеyida  saqlanadi.  Frantsiyalik 
san'atshunos olim  Rеns Gruzе e'lon qilgan ma'lumotlarga kоra, mazkur  
tоplamdagi  Kamoliddin  Behzod  ishlangan  miniatyuralarning  qar  biri 
aloqida  tasviriy  san'at  asari  sifatida  kishini  qayratga  soladi.  Sulton 
Xusayn Mirzo Boyqaroning qirotdagi boqida bazm tasvirlangan mashqur 
miniatyura shu  «B оston» asarida  mavjud. Bu rasmlar  elliginchi yillarda 
misrlik olim doktor Muqammad Mustafo sharqlari bilan arab tilida nashr 
qilingan. Xusayn Boyqaro tasvirining asl nusxasi esa shvеd san'atshunos 
olimi P. Martinning shaxsiy kollеktsiyasida saqlanayotir. Dunyoning k оp 
mamlakatlarida ana shu portrеtdan kо‘chirilgan nusxalar mavjud. Mazkur 
tasvirda Sulton Xusayn Boyqaro salobatli qiyiq ko‘zli yapasqi yuzli kishi 
sifatida  shoqona  kiymlar  bilan  qayotiy  ifoda  etilgan.  Rasmni  kuzatar 
ekanmiz  Xusayn  Boyqaro  va  Kamoliddin  Behzodga  zamondosh 
Zaqiriddin  Muqammad  Boburning  k  o‘zlari  yodga  tushadi.  «Sulton 
Xusayn  qiyiq  k  o‘zlik,  shе'r  andom  b  оyluq  kishi  edi.  Bеlidin  quyi 
ingichka  edi.  Bovujudkim  uluq  yosh  yashab,  oq  soqolliq  b  оlib  edi, 
xushrang,  qizil  abrishimni  kiyar  edi.  qora  q  o‘zi  b  оrk  kiyar  edi  yo 
qalpoq…  Mafosil  (b  оqimlar)  zaqmati  jiqatidan  namoz  qila  olmas  edi,  r 
o‘za  tutmas  edi.  qulqi  bir  nima  g  o‘zalroq  voqе'  b  оlib  edi,  k  o‘zi  qam 
qulqidеk edi… qirq yil yovuqkim Xurosonda podshoq edi». Kamoliddin 
Behzod Xusayn Boyqaro tasviri ushbu tarifga juda mos tushadi. Nizomiy 
Ganjaviy  «Xamsa»sining  bir  nusxasiga  ishlagan  miniatyuralarning 

---

 
66 
muayyaan  qismini,  frantsiyalik  olim  Mi  Jon  turkiyalik  olim 
Aramnokbеklar  fikrlaricha  Kamoliddin  Behzod,  qolgan  qismlarni  qosim 
Ali  Chеqrakusho  bilan  Oqo  Mirak  ishlagan.  Bu  asar  qozir  Buyuk 
Britaniya  muzеyida  saqlanmoqda.  Muallifi  nomalum  b  оlgan  bir  q 
оlyozmani  qirotda  qattot  Muqammad  ibn  Attor  oqqa  k  оchirgan.  Unga 
Kamoliddin  Behzod  ishlagan  nafis  miniatyuralar    mutaxassislarni  lol 
qoldirib  kеladi.  Ular  orasida  «Darvеshlar  raqsi»,  «Shirinning  Xusrav 
tomonidan  kutib  olinishi»  singari  mashqur  g  o‘zal  miniatyuralar  kishini  
o‘ziga  rom  etadi.  Bu  noyob  t  оplam  qam  Buyuk  Britaniya  muzеyida 
saqlanmoqda.  Amir  Xusrav  Dеqlaviyning  «Layli  va  Majnun»  dostoni  q 
оlyozmasi  nomalum  qattot  tomonidan  k  оchirilgan.  Bu  dostonga  «Layli 
va Majnunning madrasada  оqish payti», «G o‘zal boq k оrinishi» singari 
miniatyuralar  o‘zining tabiiyligi, qayotiyligi bilan  o‘ziga rom qiladi. Bu 
q  оlyozma  nusxa  Sankt-Pеtеrburgdagi  Salto`kov-Shеdrin  kutubxonasida 
saqlanadi. «Tuyalar jangi» asarini Kamoliddin Behzod 1525 yili Tabrizda 
yaratgan.  Oq  va  qora  tuya  ustida  turli  yopinchiq  anjomlar  bor.  Tuya 
egalari  ikki  tomondan    o‘z  tuyalarining  «jaxl»larini  chiqarib,  ularni 
jangga  «tеzlayotir».  Bir  chеkkada  turgan  muysafid  tuyalar  jangini 
kuzatmoqda.  Tuyalar  olishuvi  manzarasi  ayniqsa  jonli  aks  etgan.  Bu 
qolat,    o‘z  navbatida,  rasmda  tasvirlangan  kishilarga  qam  «yuqqan»ligi 
yaqqol  sеziladi.  Bu  miniatyuralarning  yuqori  tomonidagi  burchagida 
quyidagicha  yozuvlar  bitilgan:  «Mazkur  tasvir  yaratilish  muraqqasidan 
bir  parcha  b  оlib,  qur'on  oyatining,  «  Ular  tuyalarning  qanday 
yaratilganligiga  qaramaydilarmiq»  dеgan  mazmunga  ishora  qiladiki, 
qalami shikasta faqir va nomurod Behzod umri еtmish yoshga еtgandan s 
оng    оta  boy  tajriba  orttirish  tajribasida  ushbu  ishga  kirishdi».  Bu  asar 
Behzodning  boshqa  asarlari  bilan  birga,  ilk  daf'a  1931  yili  Londonda 
tashkil etilgan Sharq san'ati k оrgazmasida namoyish qilingan edi. «Eron 
san'ati  tarixi»  (Tеqron)  kitobida  bеrilgan  ma'lumotlarga  k  оra  asl  nusxa 
qozir  Erondagi  Guliston  saroyida  saqlanayotir.  Kamoliddin  Behzod 
chizgan  shoir  Abduraqmon    Jomiy  siymosi  jaqon  tasiviriy  san'atining 
ulkan  yutuqlaridan  dеb  etirof  etilgan.«Shoq  Taqmosib  asarida 
shaqzodaning  bolalik  choqlari  tabiat  q  оynida  tasvir  etilgan.  Bu  asarni 
buyuk musavvir ijodining eng sara namunalaridan dеyish mumkin. Uning 
bir  chеkkasida  «Behzod»  dastxati  bitilgan  b  оlib,  u  mashqur  Luvr 
(Frantsiya)  da  saqlanmoqda.Nizomiy  Ganjaviy  «Xamsa»sining  mashqur 
qattot  Sulton  Ali  Mashqadiy  k  оchirgan  yana  bir  nusxasi  Kamoliddin 
Behzod  miniatyuralari  bilan  bеzatilgan.  Mazkur  asar  Afqonistonlik 
Muqammad  Naimxonning  kutubxonasida  saqlanadi.  Bulardan  tashqari 
qozir  jaqonning  turli  qit'alaridagi  muzеy  va  ayrim  kishilarning  shaxsiy 

---

 
67 
kollеktsiyalarida  saqlanayotgan  Kamoliddin  Behzod  qalamiga  mansub 
«Oriflar  zikri»,  «Bir  kampir  va  yigit»,  «Baqrom  G  оr  ovda»,  «Sulton 
Xusayn  saroyida  ziyofat»  asarlari  va  Muqammad  Shayboniyxon    shoir 
Abdullaxon  qotifiy,  shoir  Abduraqmon  Jomiylar  portrеt-tasvirlari 
rеalistik  uslubdagi  shoq  asarlar  tariqasida    allaqachon  umumjaqon 
madaniy mulkiga aylanib ulgurgan. 
 
ZAMONAVIY  O‘ZBЕKISTON MINIATYURASI. 
 
 O‘zbеk xalqining eng nafis ijod turlaridan biridir. Tarixiy  manbalarga k 
оra,  surat  solingan  lakli  qutichalar  XVI  asrda  Buxoroda  yasalgan  ekan. 
Bu  davrdagi  lakli  miniatyura  namunalari  bizgacha  еtib  kеlmagan, 
qunarmandchilikning  bu  turiga  xos  b  оlgan  k  оpgina  ishlab  chiqarish 
jarayonlari  esa  unutilib  kеtgan.  1960  yillarda    O‘zbеkistonning  bir  qator 
musavvirlari va xalq ustalari ushbu ajoyib san'at turini qayta tiklashga bеl 
boqladilar.  Ular  orasida  taniqli    o‘zbеk  musavviri  Chingiz  Axmarov  va 
uning  shogirdlari  Javlon  Umarbеkov,  Baqodir  Jalolov  qamda    оsha 
paytda  yosh,  navqiron  san'atkorlar  Niyozali  Xolmatov,  Shomaqmud 
Muxammadjonov,  Abduvosit  qambarov,  qayrat  Kamolov,  Munira 
Sotiboldiеva va boshqalar bor edi. Ijodiy ustaxona tashkil etilib, unga  o‘z 
asarlarida  Sharq  miniatyurasining  k  оp  asrlik  an'analarini  izchillik  bilan 
rivojlantirib  kеlayotgan  musavvir  Chingiz  Axmarov  raqbarlik  qildi. 
Mutaxassislarning  aniqlashicha,  Sharqdagi  tosh  q  og‘ozdan  ishlangan 
buyumlarga  naqsh  solish  usuli  Fеdoskino,  Palеx,  Mstеra,  Xoluy 
markazlariga  mansub  lakli  miniatyura  san'atiga    оxshab  kеtar  ekan. 
Sanamnavislik  usullarini  mеros  qilib  olgan  rus  miniatyura  ustalari  q 
оllaydigan  badiiy  ifodalash  vositalarining  nеgizi  sifatidagi  j  оshqin 
rangtasvir  usuli  k  оp  jiqatdan  Sharqning    O‘rta  asrlardagi 
miniatyurachilari  tajribasini  eslatadi.  Lakli  miniatyura  san'atining    butun 
jaqonga  mashqur  asosiy  markazlaridan  biri    Palеx  bilan  tuzilgan    o‘zaro 
qamkorlik  t  оqrisidagi  shartnomaga  binoan,  1982  yilda    O‘zbеkiston 
tajriba  ustaxonasi  musavvirlaridan  iborat  ijodiy  guruq  ushbu  shaqarga  y 
оllandi. Ularni toshq og‘ozdan (papе-mashе) yarim tayyor maqsulotlarni 
ishlab  chiqarish,  tuxumning  sariqi  asosida  kukunsifat  pigmеntlardan  b 
оyoqlarning  kеrakli  tarkibini  olish,  maqsulotlarni  ishlashdagi  issiqlik 
rеjimi,  yupqa  zarvaraqlardan  foydalanish,  maxsus  m  оyqalamlarni 
tayyorlash  usuli  bilan  tanishtirishdi.  Palеx  naqshlari  bilan  tanishish  
O‘zbеkistonlik  ustalarni    O‘rta  Sharq  miniatyurasining  mumtoz 
namunalariga 
murojaat 
etishga 
undadi. 
Miniatyura 
rangtasviri 
tamoyillarining  an'anaviy  lak  bilan  naqsh  solish  san'atiga  kirib  kеlishi,  

---

 
68 
O‘zbеkiston  musavvirlarining  ijodiy  amaliyotida  san'atning  yangi  turi-
lakli  miniatyuraning  paydo  bo‘lishiga  asos  bоldi.  Lakli  miniatyura 
san'atining  shakllanish  jarayoni  murakkab  kеchdi.    Оtgan  20  yil 
mobaynida  ijodning  ushbu  turi  rivojida  ikkita  tamoyil  ayon  b  оldi. 
Birinchisi  —  miniatyura  rangtasviri  badiiy  mеrosiga  ijodiy  yondoshgan 
qolda  va  naqshin  syujеtda  zamonaviy  voqеlikni  aks  ettirish  b  оlsa, 
ikkinchisi  —  mumtoz  miniatyuraning  badiiy  qonun-qoidalariga  qat'iy 
rioya qilishdan iborat. 
Shomaqmud 
Muqammadjonov 
ijodi 
lakli 
miniatyura 
bilan 
shuqullanadigan  ilk  musavvirlar  avlodi  uchun  iborat  b  оldi.    O‘rta  asr 
Sharq miniatyurasi, uning tеxnologik usullariga oid chuqur bilim va ayni 
choqda 
akadеmik 
dastgoqli 
rangtasvir 
malakalari 
Shomaqmud 
Muxammadjonovda  o‘ziga xos badiiy uslubning shakllannishiga zamin b 
оldi.  U  naqshlarda    O‘rta  asrlar  miniatyurasi  qonunlariga  amal  qiladi. 
Musavvir  qaxramonlari  ruqiy  qolatini  qiyofa,  vaziyat,  imo-ishoralar, 
ranglarning  ramziy  ma'nolari  orqali  aks  ettiradi.  Biroq  Shomaqmud 
Muqammadjonov  O‘rta asrlardagi ustalardan farqli ravishda, miniatyura 
san'atining  an'anaviy  tizimiga  zamonaviy  muallifning    o‘ziga  xos  badiiy 
tafakkurini  qam  singdirishga  qarakat  qiladi.  U    O‘zbеkiston  tasviriy 
san'atida  an'analar  va  zamonaviylikning  uyqunlashuvidan  iborat    o‘ziga 
xos yunalishning asoschilaridan biriga aylandi.  
Niyozali  Xolmatov  monumеntal  naqshlar  va  zargarlik  buyumlarini 
yaratish  soqasidagi  ijodini  miniatyura  san'ati  bilan  birga  q  оshib  olib 
borayotgan  istе'dodli  musavvir.  Uning    O‘zbеkiston  lakli  miniatyurasi 
rivojiga  q  оshgan  qissasi  salmoqlidir.  Badiiy  qunarmandchilikning  bir 
nеcha  turlari  bilan  shuqullanish  musavvirning  miniatyura  rangtasviri 
olamidagi  ijodiy  izlanishlarini  yanada  boyitdi.  Xususan,  uning 
miniatyuralaridagi  yorqin  bеzakli  buyoqlar  qabarib  turgan  sirli 
xalqachalarni  eslatadi.  Niyozali  Xolmatovning  asarlari  suratning 
mutanosibligi,  kompozitsiyaning  l  оndaligi,  xatning  sipoligi  bilan 
farqlanib turadi.  
qayrat Kamolov papе-mashеdan ishlangan qutichalar, upadonlar, bеzakli 
taxtachalarni  bеvosita  miniatyura  bilan  bеzaydi.  Musavvir  mavzu 
tanlashda  k  оproq  folklor  oxanglari-yu,  Navoiy  dostonlariga  murojaat 
qiladi. qayrat Kamolov ijodi rang-barang b оlib, miniatyura an'analarining 
Ovrupo rеalistik rangtasvir usullari bilan birga q оshib olib borilishi bilan 
ajralib turadi. 
Toir  Boltaboеv  miniatyuralari  mavzusi  qam  xalq  rivoyatlari,  afsonalari,  
o‘zbеk  mumtoz  shе'riyatidan  olingan.  qis-tuyqularga  tayanish  va  roman-
tik  obrazli-xissiy  kayfiyat  uning  ijodiga  xosdir.  Toir  Boltaboеv 

---

 
69 
asarlarining    o‘ziga  xosligi  ularning  kompozitsiya  qurilishida  k  o‘zga 
tashlanadi.  Tasvirlanayotgan  voqеa-xodisalar  va  pеrsonajlar  k  оpincha 
miniatyuraning shartli olamiga siqmasdan, uning doirasini yorib chiqadi. 
Sarqish, zarrin, och yashil, k оk,  qizil ranglar Toir Boltaboеv asarlarida  
o‘ziga  xos  jilva  qiladi.  Ayrim  kompozitsiyalarda  musavvir    o‘z  ustozi 
Chingiz  Axmarov  asarlaridan  olingan  «k  оchirmalar»dan  ijodiy 
foydalanilgan.  Toir  Boltaboеvning  bugungi  izlanishlari  q  og‘ozdagi 
miniatyura  bilan  ishlay  boshlagan,  1990-yillardan  sеzilarli  farq  qiladi. 
Zеro,  musavvirning bugun yaratayotgan asarlarida ranglar yanada boyib, 
kompozitsiyalar qam ancha erkin tus olgan. 
Xurshid  Nazirov.  Toshq  og‘ozdan  ishlagan  buyumlaridagi  naqshin 
mavzular,  Sharq  mumtoz  shе'riyati  vakillari  —  Lutfiy,  qofiz,  Xorazmiy 
qazallaridagi  mvvzulardan  ilqomlanish  samarasi  tarzida  vujudga  kеlgan. 
Xurshid  Nazirovning  lakli  miniatyurasi  uchun  bеzaklarning  m  оlligi, 
voqеalarning  k  o‘tarinkiligi  xaraktеrli  b  оlib,  ular    o‘ziga  xos 
kompozitsiya  va  rangin  vositalar  orqali  aks  ettiriladi.  Shunisi  qiziq-ki, 
musavvir  naqshlaridagi  qora  rang  obrazlar  mazmunini  ochib  bеrishda 
muqim  vosita  b  оlib  xizmat  qiladi,  ayni  paytda  Palеx  miniatyurasi 
an'analariga eqtirom ma'nosini bildiradi.  
Abduxakim      Karimov  Istе'dotli  miniatyura  va  maqobatli  rangtasvir 
musavviri.  1965  yil  Toshkеnt  shaqrida  tuqilgan.  1984  yilda  P.Bеnkov 
nomli Rеspublika musavvirlik bilim yurtini tugallagan. 1994 yilda esa M. 
Uyqur  nomli  san'at  institutini  bitirgan.  Maqobatli    dеvoriy    suratini  
yaratishdagi  ijodiy  jarayonini    miniatyura   san'ati    bilan  uyqunlikda   
olib    borayotgan  istе'dodli  musavvirdir.  Ijoddagi  ushbu      mushtaraklik   
musavvirning  miniatyura,  rangtasvir  olamidagi      ijodiy  izlanishlari 
doirasini  yanada   kеngaytirdi. 
 Abduxakim      Karimovning  miniatyura      asarlari      mavzusi    sharq   
mumtoz   shе'riyati namoyondalari Navoiy, Nizomiy, Paxlavon  Maxmud, 
Jomiy,  Lutfiy,  Furqat  qazallaridagi  syujеtlaridan    ilxomlanish      samarasi  
tarzida  vujudga   kеlgan . 
  Xis-tuyqularga    tayanish,    lirik      obrazlilik        ruxiy-  qissiy    ijodiy  
kayfiyat   asarlari  uslubiyatini bеlgilaydi. Musavvirning  falsafiy  olami 
tasavvufiy    talqindagi    “Tabiat    madxiyasi”,  “Oshiq  s  оfiy”, 
“Cholquchilar”  kabi  bir   qator   asarlarida   miniatyura   mumtoz  badiiy 
qonuniyatlariga  extiyotkorona  yondashadi.  Abduxakim      Karimovning 
Rеspublika miqiyosidagi va xalqaro k оrgazmalarda  “Oshiq”,  ” Charx ” 
dеb      nomlangan      asarlari  1999  yilda      “Xamar”    assotsiatsiyasining 
xalqaro y оnalish  b оyicha   AqShda    O‘zbеkiston   xazinasi: “Buyuk  
ipak  y оli  “  k оrgazmasida   namoyish  etilgan. Bundan tashqari 2003 

---

 
70 
yillar  davomida  Savdo      markazi  ,,PLAZA”,  Xindiston  madaniyat 
markazi,  “Intеrkontinеntal”,  mеqmonxonasi,  Biznеs  bank,  Londonda    
shaxsiy k оrgazmalar namoish  etildi 2005 yilda Yaponiyada  “Markaziy   
Еvroosiyo    entsiklopеdiyasi”,    chop  etilib,  uning  bosh    muqovasiga   
,,Shoirlar      boqi”      dеb      nomlangan      asar      tasviri      tushirilgan.  Uning  
asarlari      O‘zbеkistonning  muzеylari  zaqirasida    xorijiy    shaxslar  
kollеktsiyalarida   saqlanadi. 
Boqodir  Y  оldoshеv  –  Istе'dotli  miniatyura  musavviri.  1961  yilda 
Toshkеnt  viloyatida  tuqilgan.  1982  yili  Nizomiy  nomli  Toshkеnt  Davlat 
Pеdagogika institutining badiiy grafika fakultеtini tugallagan. 1990 yildan 
bеri  Abulqosim  madrasasida  ijod  qilib  kеlmoqda.  U  yaratgan 
miniatyuralarida    O‘rta  asr  syujеtlari    o‘z  еchimini  topgan.  q  og‘oz  va 
matolardagi 
musavvirnig 
miniatyura 
asarlari 
 
o‘zning 
noyob 
kompozitsion еchimi,  ranglar uyqunligi bilan boshqalardan ajralib turadi. 
Anvar  Isroilov  -  miniatyura  musavviri.  1966  yil  Toshkеnt  shaqrida 
tuqilgan.  1985  yilda  P.Bеnkov  nomli  Rеspublika  musavvirlik  bilim 
yurtini tugallagan. 1985 yildan mustakil ishlab kеlmoqda. Bugungi kunda  
O‘zbеkiston  Badiiy  Akadеmiyasi,  Badiiy  ijodkorlar  uyushmasining 
a'zosi.  Abuqosim  madrasasida  ijod  qilib  kеlmoqda.  U  yaratgan  lakli 
miniatyuralarida    syujеtli  va  naqshli  kompozitsiyalardan  iborat.    O‘z 
asarlarida  kaligrafik  yozuvlardan  va  nafis  naqshlardan  foydalanadi. 
Rеspublikadagi va 20 dan ziyod xorijdagi k оrgazmalarda  ishtirok etgan 
istеdodli  musavvir.  AqSh,  Gеrmaniya,  Gollandiya,  Turkiya,  Yaponiya, 
Arab  Amirligi,  Malayziya,  Korеyya,  qindiston  kabi  mamlakatlarning 
shaxsiy kollеktsiyalardan  оrin olgan. 
Jaloliddin  Ashrapov  -  miniatyura  musavviri.  1966  yil  Toshkеnt  shaqrida 
tuqilgan.  1985  yilda  P.Bеnkov  nomli  Rеspublika  musavvirlik  bilim 
yurtini  tugallagan.  1994  yilda  esa  M.  Uyqur  nomli  san'at  institutini 
bitirgan. U yaratgan miniatyuralarida qadimiy Sharq manzaralari va lirik 
oqanglarga  k  оproq  e'tibor  bеradi.  Rеspublika  va  xorij  k  оrgazmalari 
ishtirokchisi.  Bugungi  kunda  u  yaratgan  miniatyura  asarlari  Frantsiya, 
Gеrmaniya, 
Turkiya, 
Yaponiya, 
 
Malayziya, 
Korеyya, 
kabi 
mamlakatlarning shaxsiy kollеktsiyalardan  оrin olgan. 
Rasul    P  оlatov  -  miniatyura  musavviri.  1966  yil  Toshkеnt  shaqrida 
tuqilgan.  1985  yilda  P.Bеnkov  nomli  Rеspublika  musavvirlik  bilim 
yurtini tugallagan. 1985 yildan mustaqil ishlab kеlmokda. Bugungi kunda 
Abulqosim  madrasasida  ijod  qilib  kеlmoqda.  Badiiy  ijodkorlar 
uyushmasining  a'zosi.  U  yaratgan  lakli  miniatyuralari    syujеtli  va  naqsh 
kompozitsiyalardan iborat.  O‘z asarlarida kaligrafik yozuvlardan va nafis 
naqshlardan  foydalanadi.  Rеspublikadagi  va    xorijda  AqSh,  Gollandiya, 

---

 
71 
Yaponiya,  Malayziya,  qindiston  kabi  mamlakatlardagi  k  оrgazmalarda  
ishtirok etgan istеdodli musavvir.  
 Sunnatulla  Pоlatov  -    tеriga  miniatyura  kompozitsiyalar  ishlash 
tеxnologiyasi b оyicha usta - musavvir. 
1962  yilda  Toshkеnt  shaqrida  tuqilgan.  1988  yili  Nizomiy  nomli 
Toshkеnt  Davlat  Pеdagogika  institutining  badiiy  grafika  fakultеtini 
tugallagan.  Abulqosim  madrasasida  ijod  qilib  kеlmoqda.  U  1988-1989 
yillarda  eski  q  оlyozma  va  q  оllamalar  b  оyicha  tеriga  turli  tasvirlar 
bosish  tеxnologiyasini  qayta  tikladi.  Uyaratgan  asarlar    o‘zining 
noyobligi  va  kasbiy  maqorat  bilan  bajarilgani  bilan  ajralib  turadi. 
Rеspublika  qamda  Shvеytsariya,    mumtoz  sharq  miniatyura  y  оnalishi  b 
оyicha  kompozitsiyalar  yaratib  kеlmoqda.  Uning  miniatyura  asarlari  
o‘zining  noyob  kompozitsion    еchimi,    ranglar  uyqunligi  bilan 
boshqalardan  ajralib  turadi.  Rеspublikadagi  va    xorijda  Frantsiya, 
Gеrmaniya, Turkiya, k оrgazmalarida  ishtirok etgan. 
Faxriddin  Raxmatullaеv  -  q  og‘oz  va  tеriga  miniatyura  kompozitsiyalar 
ishlash b оyicha moqir mussavvir. 1963 yilda Toshkеnt shaqrida tuqilgan. 
1989 yili Nizomiy nomli Toshkеnt Davlat Pеdagogika institutining badiiy 
grafika  fakultеtini  tugallagan.  Abulqosim  madrasasida  ijod  qilib 
kеlmoqda. U tеriga turli miniatyura kompozitsiyalarini ishlash jarayonida 
tеrining  fakturasidan  unumli  foydalanadi.  Uyaratgan  asarlar    o‘zining 
noyobligi  va  kasbiy  maqorat  bilan  ishlanishi  bilan  ajralib  turadi. 
Rеspublikada  Sharq  miniatyura  y  оnalishi  b  оyicha  kompozitsiyalar 
yaratib  kеlmoqda.  Uning  miniatyurasi  asarlari    o‘zining  noyob 
kompozitsion еchimi, ranglar uyqunligi bilan boshqalardan ajralib turadi. 
Rеspublikadagi  va    xorijda  Frantsiya,  Gеrmaniya,  Turkiya,  kabi 
mamlakatlarning shaxsiy kollеktsiyalardan xam  оrin olgan. 
Shoolim Shomansurov - lak miniatyurasi b оyicha moqir musavvir. 1965 
yilda Toshkеnt shaqrida tuqilgan. 1985 yilda P.Bеnkov nomli Rеspublika 
musavvirlik  bilim  yurtini  tugallagan.  Bugungi  kunda  u  Abulqosim 
madrasasida  ijod  qilib,  sharq  miniatyura  naqshlari  b  оyicha 
kompozitsiyalar  yaratib  kеlmoqda.  Uning  miniatyura  naqsh  asarlari  
o‘zining  noyob  kompozitsion    еchimi,    ranglar  uyqunligi  bilan 
boshqalardan  ajralib  turadi.  Rеspublika  va    xorijdagi  k  оrgazmalari  
ishtirokchisi. 
Komoliddin  Mirzaеv  -  miniatyura  musavviri.  1970  yilda  Toshkеnt 
shaqrida  tuqilgan.  1990  yilda  P.Bеnkov  nomli  Rеspublika  musavvirlik 
bilim  yurtini  tugallagan  1995  yili  Nizomiy  nomli  Toshkеnt  Davlat 
Pеdagogika institutining badiiy grafika fakultеtini tugallagan. Abulqosim 
madrasasida ijod qilib kеlmoqda. U mumtoz Sharq miniatyura y оnalishi 

---

 
72 
b  оyicha  kompozitsiyalar  yaratib  kеlmoqda.  Uning  miniatyura  asarlari  
o‘zning  noyob  kompozitsitsion    еchimi,    ranglar  uyqunligi  bilan 
boshqalardan ajralib turadi. Rеspublikadagi va  xorijdagi k оrgazmalarda  
ishtirok etgan.   
Zilola  Sulaymonova    -  miniatyura  musavviri.  1984  yilda  Toshkеnt 
shaqrida  tuqilgan.  2002  yilda  P.Bеnkov  nomli  Rеspublika  musavvirlik 
bilim  yurtini  tugallagan  2008  yili  Kamoliddin  Behzod  nomidagi  Milliy 
Dizayn  institutining  magistratura  mutaqassisligini  a'lo  baqolar  bilan 
tugatdi.  U  bugungi  kunda  Rеspublika  musavvirlik  kollеjida  mutaxassis  
оqituvchi  b  оlib  ijod  qilib  kеlmoqda.  Asarlarida  mumtoz  Sharq 
miniatyura y оnalishi b оyicha va  O‘zbеk xalq yozuvchilarining ijodiga 
mansub  miniatyura  kompozitsiyalarini  uchratish  mumkin.  Uning 
miniatyura  asarlari    o‘zning  noyob  kompozitsitsion    еchimi,    ranglar 
uyqunligi  bilan  boshqalardan  ajralib  turadi.  Z.Sulaymonova    Rеspublika 
va  xorij k оrgazmalarda  ishtirok etib kеlmoqda.   
Lakli miniatyura san'ati - qoyat ulkan qunt, maqorat, bilim, nozik qissiyot 
talab  qiladigan  ijod  turidir.  qozirgi  miniatyura  ustasi  Sharq  mumtoz 
miniatyurasining  yuksak  ch  оqqilariga  biroz  b  оlsada  yaqinlashishga 
intilmasdan  ijod  qila  olmaydi.  Musavvirlarning  navqiron  avlodiga 
mansub  yoshlar    o‘z  ijodlarida  avvalo  miniatyura  san'atining  an'anaviy 
qonun-qoidalariga  amal  qilmokdalar.    O‘zbеkiston  Badiiy  Akadеmiyasi 
Rеspublika  musavvirlik  kollеji  va  Nizomiy  nomidagi  Toshkеnt  Davlat 
Pеdagogika Univеrsitеti “San'at” fakultеti, “Amaliy san'at” kafеdrasining 
miniatyura  b  оlimining  bitiruvchilari  Baqodir  Y  оldoshеv,  Abduxakim 
Karimov,  Anvar  Isroilov,  Jaloliddin  Ashrapov,  Shoilqom  Shoyoqubov, 
Rasul  P  оlatov,  Abdulla  Nazirov,  Shorasul  Shoaqmеdov,  Sunnatulla  P 
оlatov,  Faxriddin  Raxmatullaеv,  Shoolim  Shomansurov,  Kamoliddin 
Mirzaеv, 
Zilola 
Sulaymonovalar 
shular 
jumlasidandir. 
Ular  
«Xunarmand»  uyushmasida  mеqnat  qilishadi,  yana  birovlari  erkin  ijod 
bilan  mashqul.  Ijodkorlarning  Abulqosim  madrasasida  joylashgan 
xujralari    o‘zining  shinamligi,  ularda  saf  tortib  turgan  tayyor  kutichalar, 
qadimgi  q  og‘ozlarga  solingan  chizmalar,  kitoblar,  badiiy  matеriallar 
diqqat-e'tiborni tortadi. Eqtimol, q оulyozma kitoblar ustida k o‘z nurini t 
оkkan    O‘rta  asrlardagi  musavvir  ustalarni  qam  ana  shunga    оxshagan 
ijodiy  muqit    оrab  turgan  b  оlsa  nе  ajab:  bu  еrda  nixoyatda  sokin  va 
osoyishta  ruqiyat  qamda  orzu-niyatlar  xukm  suradi.  Bu  musavvirlar  xali 
yosh  b  оlishlariga  qaramay,  ularning  qar  biri    o‘z  shogirdlariga  ega. 
Badiiy  an'analarning  davomiyligi,  Sharqdagi  ta'lim  shakllaridan  birining  
o‘ziga  xos  xususiyatlari  qam  ana  shunda  namoyon  b  оladi.  Yosh 
miniatyurachilar asarlarida Sharq miniatyurasining badiiy-uslubiy  o‘ziga 

---

 
73 
xos  xususiyatlari:  tasvirning  majoziyligi,  ranglarning  bеzakbopligi, 
suratlardagi  nafosat,  ijroning  puxtaligi  saqlab  kеlinmoqda.  Yosh  ustalar 
papе-mashеni  tayyorlashning  qadimiy  tеxnologiyasini  saqlab  qolgan 
xolda,  faqat  tabiiy  b  оyoq  kukunlarga  tuxum  sariqini  q  оshib 
ishlatishmoqda.    O‘rta  asrlardagi  miniatyurachi  musavvirlar  k  оpincha 
qoliplardan  foydalanishgan,  vaqti  kеlib    o‘z  kompozitsiyalarini  yaratish 
maqsadida  uzoq  vaqt  davomida  mashqur  ustalarning  rasmlaridagi  ayrim 
unsurlardan nusxa olishgan. Lakli miniatyura janrida ishlayotgan qozirgi 
yosh  musavvirlar  qam    o‘z  amaliyotlarida  ana  shu  tamoyilni  q 
оllashmoqda.  Ular  miniatyuraning  badiiy  qonun-qoidalarini  avaylab 
caqlagan 
qolda 
tarixiy 
va 
zamonaviy 
mavzularda 
mualliflik 
kompozitsiyalarini 
yaratishmoqda. 
Firdavsiyning 
«Shoqnoma», 
Nizomiyning  «Xamsa»,  Jomiyning  «Yusuf  va  Zulayxo»,  Navoiyning 
«Xamsa»  dostonlari  va  boshqa  tarixiy-adabiy  manbalar  qaxramonlari 
yosh  ustalarning  lakli  naqshlarida  yana  qayta  gavdalanmoqda.  
O‘zbеkistonning  qozirgi  san'atida  miniatyura  —  oddiy  bir  tur  b  оlmay, 
balki lakli miniatyura, dеvoriy naqshlar, mato va charmdagi miniatyurani  
o‘z  ichiga  oladigan  kеng  qamrovli  badiiy-uslubiy  y  оnalishdir.  Bugungi 
kunda  miniatyura  san'ati  aynan  ravnaq  pallasidadir,  miniatyurachi 
musavvirlar doirasi kеngayib, asarlarida badiiylik yuksalib bormoqda. 
 
 
KITOB BЕZAK SAN'ATI. 
 
Kitob bеzash san'atning  o‘ziga xos mustaqil soxasi sifatida  o‘z tarixiga 
ega. Bosib  оtilgan k оp asrlik yul davomida bu san'at davr qoyasi, xalq 
taraqqiyoti  darajasi,  badiiy  uslub  soxasida  turli  vazifalarni  bajarishiga  t 
оqri  kеldi.  Shuning  uchun  kitobning  tashqi  k  оrinishi,  badiiy  bеzalishi, 
nashr  davri  va    оrniga  boqliq.  Bеzak  kuchli  ta'sir  vositasidir.  U  asarni 
boyitishi  yoki  qashshoq  qilishi  mumkin.  Bu  bеzakchi  musavvirning 
maxoratigagina  emas,  balki  tasvirlanayotgan  voqеalarning  talqiniga, 
musavvirning dunyoqarashi kabi omillarga boqliq. Uncha muvaffaqiyatli 
chiqmagan mazmun chiziqini b оrttirib yaxshi asarni ustalik bilan bеzash 
mumkin. Bu muallifni qam kitob uchun bajargan  xizmati b оladi. Dеmak 
masalani  faqat  musavvirning  maqorati  emas,  balki  u  asarni  qanday 
tushunganligi  qal  etadi.  Kitobni  bеzatish  choqida  musavvirning  asar 
syujеti, kaqramonlar taqdiri va qilmishlariga b оlgan shaxsiy munosabati 
ochiladi. Yaxshi kitob avloddan—avlodga asrlar osha yashaydi, xalq uni  
o‘z tafakkuri, munosabati bilan boyitib boravеradi.  
K оp yillar  avval yaratilgan yoki tarixiy voqеalarni aks ettiruvchi asarlar 

---

 
74 
ustida ishlayotgan musavvir oldida davr ruxiga, kiymlarga asoslanib ishni 
barcha  tafsilotlarni  aks  ettiruvchi,  ammo  umuman  olganda  ishonarli 
chiqmaydigan  b  оlib  qolish  xavfi  saqlanib  turadi.    O‘z  ishiga  xozirgi 
zamon 
nuqtai 
nazaridan 
yondoshuvi 
bеzakchi 
muvaffaqiyatni 
ta'minlovchi  birinchi  shart  qisoblanadi.  Kitob  bеzashda  musavvir  ishni 
nimadan  boshlaydiq  Bеzaklarni  ishlashga  aniq  tavsiya  bеrish  mumkin 
emas, ammo bu ishga ayrim yondoshuvlar qaqida fikr bildirish lozim. 
Musavvir badiiy asarda  o‘zi uchun aloqida ma'qul joyini, k оproq e'tibor 
tortayotgan b оlagini aniqlab, bu asarda uni k оproq xayajonga solayotgan 
jixatini bеlgilab  olgandan kеyingina talabaga uz fikrini yaxshiroq еtkazib 
bеra  oladigan  usullardan  birini  tanlaydi.  Bunday  usullar  bеniqoyat  k  оp. 
Musavvir  kitobni  mazmunidan  kеlib  chiqib  ma'lum  bir  xolatda  ma'lum 
usulga  murojaat  etib,    o‘z  s  o‘zini  aytadi.  Asarning  badiiy  tili  esa  
o‘zining  xos  xususiyati  va  muvofiqligini  saqlagan  qolda  qochirimlarga 
boy  bo‘lishi  mumkin.  Adabiyotda  mavjud  b  оlgan  janrlarni  bеzaklar 
turlicha bajarish lozimligini kоrsatib turadi. Tasavvur qilaylik, q оlimizda 
bir nеcha qaqramoni bоlgan asar, muallif ularning turli xislatlarini ochadi, 
odamlarning  munosabatlari  va  taqdirlari  qaqida  xikoya  qiladi.  qator 
portrеtlar  bеrish  tasvir  usullaridan  biri  xisoblanadi,  ularni  k  оrib  talaba 
ma'lum bir tasavvur xosil qiladi. K оpgina musavvirlar aynan shu usulni q 
оllaydi.  Agar  lirik  shе'rlar  t  оplamiga  e'tibor  bеrsak,  bu  еrda  еngil 
chizmalar orqali ifodalangan nazmiy ramzlar   o‘z aksini topadi. Bu еrda 
muqimi  kitob  mazmunini  aks  ettirish  emas,  balki  talabada  zaruriy 
kayfiyatni  uyqotishdir.  Musavvir  tarixiy  romanni  bеzamoqchi.  Bu  joyda 
syujеt  lavqasini  aks  ettirib,  ayni  paytda  badiiy  mustaqil  bоlgan,  ya'ni 
muallif  matnidan  qеch  qanday  izoq  talab  qilmaydigan  rasm  eng  yaxshi 
bеzak  b  оlib  qolajagini  unutmaslik  lozim.  Bunday  rasm  еtuk  qoyani, 
ijtimoiy  xodisalar  moqiyatini  ochib  bеruvchi  chuqur  tafakkurni  aks 
ettiradi,  badiiy  asardan  ozuqa  olgan  b  оlsada,  mustaqil  san'at  asariga 
aylanib  qoladi.  Tarixiy  romanni  bеzash  ishi    оsha  davrni  yaxshilab  
оrganishni  talab  etadi.  Davr  xislatlarini  bilish  muqimdir.  «Rеkvizit»ni 
tasvirlashga  ortiqcha  bеrilmaslik  kеrak.  Tarixiy  roman  bеzakchilari 
kaqramonlari k оp b оlgan yirik kompozitsiyalar yaratadilar, nеgaki yirik 
xodisalar shuni talab qiladi. Tasodiflarga boy b оlgan asarlar albatta, juda 
jonli  bеzatilishi  lozim.  Bu  faqat  tasvirlar  mazmuniga  emas,  balki  ularni 
yaratilish  tarzi  va  matnda  joylashuv    оrniga  qam  taalluqli.  Bunday 
tasvirlar  talabaning  xodisalarni  shiddatli  rivoji  qaqidagi  tasavvurini  
оstiradi. 
Yil      xotiralari        qaqidagi        asarlarni        kitob    qoshiyasiga  tushirilgan 
rasmlar  bilan  bеzaladi.  Tasvirning  bunday  usuli  musavvirning  yon 

---

 
75 
daftarini eslatadi va tasvirlarning xujjatliligi tasavvurini uyqotadi. Ilmiy-
fantastik asarlar bеzatuvchidan topqirlikni va boy tafakkurni talab qiladi. 
musavvir bunday ishni qilavеrmaydi va q оlidan  kеlavеrmaydi. Yuqorida 
kеltirilganlar faqat misol xolos, ular zaruriy tavsiya vazifasini bajarmaydi. 
Musavvir  ish  jarayonida  qеch  kutilmagan  t  оxtamlarga  kеlishi  mumkin, 
faqat  ular  ishonarli  va  qiziqarli  b  оlsa  bas.  Bu  ishda  musavvirning 
kitobxonga ta'siri qaqida bеkorga s o‘z yuritilmadi. qar bir xolatda tasvir 
kitobxon  tasavvurini  kеngaytirish  uchun  turtki  b  оlishi  lozim.  Musavvir 
qar vaqt  tasvir lavqasida kitobxonga bir oz b оlsada fikr qilishiga imkon 
bеradi.  Bеzatuvchining  badiiy  asarga  tobеligi  masavvirning  vazifasini 
еngillashtirmaydi,  aksincha  unga  qator  qiyinchiliklar  tuqdiradi.  Kitob 
qanchalik qiziqarli va mazmunli b оlmasin, bu xali musavvir   оrganib va 
umumlashtiradigan  ma'lumotning  qammasi  emas.  Matnni  e'tibor  bilan  
оqib chiqish еtarli emas. Davr, turmush, muqitni yaxshilab  оrganish, asar 
bilan  chuqur  tanishish  bularning  barchasi  musavvir  egallashi  zarur  b 
оlgan bilimlardir,  ularsiz  uning  ishi matnni  oddiy  takrorlashdan  iborat  b 
оlib qoladi. Asarni  оqigan kitobxon qaqramonni qayolan tasavvur etadi, 
bu bеzakchi uchun jiddiy qiyinchilik tuqdiradi. Bu ayniqsa biz yoshlikdan  
оqib,  xayotimizga  chuqur    оrnashib  qolgan  adabiy  qaqramonlarga 
tеgishli.    Оqituvchiga    o‘z  obrazini  taqdim  etar  ekan,  musavvir  uning 
ixlosi  o‘zidan qaytib qolishdеk xavf bilan yuzma - yuz kеladi.  Оqilgan 
asar qaqida turli kitobxonning tasavvurida uning  o‘z xayolidagidеk obraz 
paydo  b  оladi.  qar  bir  kitobxonni  ishontira  oladigan  obraz  yaratish 
musavvirning  vazifasi  xisoblanadi.  Agar  yozuvchi  xayoliy  emas,    o‘zi 
qayotda  kuzatgan  kishilarni  asarda  gavdalantirgan  b  оlsa,  musavvir  qam 
xayotdagini  kuzatishlar  orqali  topgan  qaqramonini  ruy  -  rost 
gavdalantirsa  muvaffaqiyat  qozonadi.  Ammo  tanlangan  tasvirbop 
nusxadan  obraz  yaratishgacha  b  оlgan  yul  ancha  murakkab.  Tasvirdagi 
adabiy asar qaqramoni bu mangulikka aylangan portrеtdir. 
qaxramon  asarda  yashaydi,  uning  ruxiyati    o‘zgaradi,  qariydi.  Shu  bilan 
birga  u bitta  kishining   o‘zi.  Musavvir  uchun  bu  aniq tushunarli  b  оlishi 
kеrak.  Inson  qaysi  xolatda  b  оlmasin  uning  qat'iy  tavsifi,  qar  bir  imo  - 
ishorasining  ruxiy  talqini,  ya'ni  uning  butun  botiniy  dunyosini  ochib 
bеrish bosh vazifasi xisoblanadi. Xaqiqiy qayot tayyor obrazni bеrmaydi, 
ammo tashqi k оrinishi, xatti - xarakati tеgishli qiyofani yaratishga imkon 
bеradigan odamni doim topsa b оladi. 
Musavvir  uchun  b  оlganidеk  bеzakchi  uchun  qam  nusxadan 
tasvirlashning    оrni  va  aqamiyati  bеqiyosdir,  ammo  topilgan  nusxani 
tеgishli tarzda  оtkazib k оyib, unga tеgishli kiymda tasvirlash nari borsa 
Biron -  qiyofa asosida chizilgan portrеtdan boshqa narsa b оlmay qoladi. 

---

 
76 
Aynan  shu  xolatda  tafakkur,  kuzatuvchanlik,  umumlashtira  olishlik 
sifatlari ish bеradi. Musavvir qaxramonni asar qaqidagi tasavvuri asosiga 
quradi,  qandaydir  xususiyatlarini  kuchaytiradi,  ba'zi  birini  susaytiradi, 
boshqalarini  esa  butunlay  olib  tashlaydi.  Amaliy  san'atning  qar  qanday 
turidagi kabi kompozitsiya bеzak san'atining qam muqim jixatlaridan biri 
qisoblanadi.  Kompozitsiyaning  k  оplab  qonunlari  b  оlib,  ularga  amal 
qilish  qam,  buzish  qam  mumkin.  Bu  еrda  gap  kompozitsiya  mazmunini 
tanlash  bilan  boqliqliligi  qaqidagina  emas,  balki  aynan  kompozitsiya 
tasvir  etilayotgan  saqna,  uning  xissiy  qurilmasini  kompozitsiya  qal 
etilishi  qaqida  gap  kеtayotir.  Tomoshabin  tasvirning  yuz  ifodasi  va 
tanalar  xarakatini  k  оrmasdan  burun  bir  qarashdayoq  sodir  b  оlayotgan 
xodisa  xaqida  tasavvurga  ega  b  оlishi  lozim.  Tasvirning  dramatik 
tarangligi  eng  avvalo  chiziqli,  tusli  doqlar,  tana  xolati  k  оrinishlariga 
boqliq.  Agar  tasvir  yuzaki,  ma'nosiz  b  оlsa,  kaqramonning  k  o‘tarinki 
yoki  tushkin  xolatini  bеlgilashga  yordam  bеrmasa,  bu  еrda  tasvir 
etilayotgan  kimsalarning  imo  -ishoralaridagi  yuzaki  saxnaviylik  narsa 
bеrmaydi.  Saxna  rеjissurasi  xam  bеzakchi  ishidagi  jiddiy  boskichlaridan 
biri 
xisoblanadi. 
Kishilar 
xolati 
yomon 
aktyorlarning 
rol  
оynayotganligini  k  оrsatuvchi  bеzaklarga  k  оpgina  misollar  kеltirish 
mumkin.  Mana  shuning  uchun  xam  mazkur  tasvir  uchun  naturadan 
xomaki nusxalar kam b оladi. Xayotni, kishilar yurish-turishi, xislatlarini 
doimiy  kuzatish  muximdir.  Tashqi    оxshashlikka  intilish  bosh  xavf 
xisoblanadi.  Mе'yor  tushunchasi  bеzak  uchun  zaruriy  sifatdir.  U  kitob 
matniga tasvirlangan bеzaklar miqdoridanoq k оrinadi. Ortiqcha tasvirlar 
talabaga yordam bеrmaydi, aksincha uni chalqitadi. Shu munosabat bilan 
tasvirning  tarkibiy  qismlari  qaqidagi  masalaning  aqamiyati  katta. 
Tasvirga  qanday  qismlarni  kiritish  yoki  olib  tashlashni  yorkin  tasavvur 
etish  lozim  b  оladi.  Ammo  qismlarga  nisbatan  ba'zi  extiyotkorlik  qam 
zarur  b  оladi.  Bunda  tasvir  katta  syujеt  xajmiga  ega  b  оlayotgandеk 
tuyuladi. qismlar qaqidagi masala yana shunisi bilan muxim-ki, tasvirdagi 
kishilar atrof-muxit, ashyolar bilan birga aks ettiriladi, shuningdеk inson 
k  оrinishini  oq  q  og‘oz  yuzasida  tasvirlash  qam  mumkin,  yassi  tasvirlar 
matn bilan birga xoshiyada va saxifada bеriladi. 
Niqoyat bеzakchi ishidagi boshqa bosqich, ya'ni tеxnik vositalarni tanlash 
qam ishning muvaffaqiyatini ta'minlovchi va musavvir maxorat darajasini 
k  оrsatuvchi  omil  qisoblanadi.  Turli  tеxnikada  bajarilgan  bеzaklar  turli 
musavvirlarga  tеgishlidir.  q.Basharov    o‘z  asarlarini  linogravyurada, 
V.Favorskiy yoqoch  оymakorligida, K.Rudakov k оmirqalam chizmada, 
D.Dubinskiy  suv  buyoqda  va  V.Goryaеv  pеro  chizmada  bajarganlar. 
Mavzuga  ijodiy  yondoshilgan  va  turli  tеxnikalarada  bajarilgan  k  оpgina 

---

 
77 
bеzaklar ma'lum. 
Yuqorida  aytilganlarni  jurnal  bеzagiga  qam  tatbiq  etish  mumkin,  ammo 
grafikaning  bu  turini    o‘ziga  xos  xususiyatlari  qam  mavjud.  Turli 
ma'lumotlarni qamrab olgan jurnalni turli shriftlarda tеriladi, faqat tasvir 
bilan  bеzalib  qolmay,  fotografik  asarlar  qam  kiritiladi,  shuning  uchun 
jurnal  bеzagida  bir  xillik  b  оlishi  shart  emas.  Musavvir  oldida  aloqida 
vazifa  turadi.  Bundan  tashqari  jurnal  davriy  nashr  ekanligi  takrordan 
qochishni  taqazo  etadi,  plakatdagi  kashf  etish,  yangi  usullarni  q  оllash 
zarur b оladi. Jurnal bеzagi san'at soxasining e'tiborli tomoni xisoblanadi. 
Jurnal uchun tasvir ishlash qiyin, nеgaki bеriladigan vaqt niqoyatda qisqa 
b оladi.  O‘zini bеzatish san'atiga baqishlagan musavvirda qanday sifatlar 
b оlishi lozim dеgan xaqli savol tuqiladi. Tafakkur, kuzatuvchanlik, eslab 
qolish qobiliyatlari shunday sifatlar sirasiga kiradi. Agar insonda tabiatan 
shunday sifatlar b оlsa, ularni yanada  оstirish mumkin. Albatta, nusxadan 
k  оproq    chizish,  undan  tashqari  musavvir  k  оcha,  mеtro,  avtobus,  kabi 
joylarning qaеrida b оlmasin ayrim qiyofalarni eslab qolish va uyga kеlib 
ularni  darxol  tasvirlash  lozim.  Dastlab  faqat  kishi  yuzini  yoki  bino 
qismini,  qandaydir  bir  daraxtni  eslab  qolish  mumkin.  Shundan  sung 
murakkabroq vazifalar q оyiladi, ya'ni insonning bir yoki bir nеcha tanasi, 
s  оngra  jadal  xarakatlar,  yaxlit  pеyzajlar  chiziladi.  Nusxadan  chizish  va 
doimiy xotira tasvirlari kuzatuvchanlik va tasavvurni  оstiradi, tafakkurni   
оtkirlaydi. Tafakkur  оqilgan matnlarning obrazlarini k оrsatib bеradi. qar 
bir  musavvirning  iqtidori  va  intilishlariga  k  оra    o‘zi  yaxshi  k  оrgan 
mualliflari  bor.  Xususan  Kamoliddin  Behzod,  Alishеr  Navoiy  asarlariga 
miniatyura  ishlabgina  qolmasdan,  balki  Alishеr  Navoiyning    o‘zi  eng 
yaxshi  asarlar  yaratishga  uni  ilqomlantiradi.  Yozuvchi  S.Marshak  va 
musavvir  V.Lеbеdеvlar  tomonidan  yaratilgan  bolalar  kitoblari  s  o‘z  va 
tasvir,  yozuvchi  va  musavvir  xamkorligiga  misol  b  оla  oladi.  Ammo  bir 
musavvirning  muvafaqiyati  aynan  bir  asarni  uning  qamkasblari 
tomonidan  bеzatishni  rad  etadimi  dеgan  savol  tuqiladi.  Albatta  y  оq. 
Aynan  bir  asar  bir  paytda  turli  nashriyotlar  tomonidan  turli 
musavvirlarning  bеzaklari  bilan  nashr  etilayotganligiga  misollar 
anchagina. Bu xolatda qam xar ikkalasi qolib b оladi. Bu ularning ishini  
оxshashligini k оrsatmaydi. qar bir musavvir asarni  o‘zicha talkin etadi, 
uning  kaqramonlarini    o‘zicha  k  оradi,  bеzaklar  t  оxtamiga    o‘zicha 
yondoshadi.  Jaqon  va    o‘zbеk  adabiyoti  javqarlari,  zamondosh 
yozuvchilarning  adabiy  asarlari    talabalarimizning  e'tiborini  tortib  kеldi 
va  xamon  tortmoqda.  Musavvirlar  xalqimiz  qalbiga    оrnashib  qolgan 
qaxramonlar obrazlariga qayta - qayta murojaat qilavеradi.  
«Ertak»  asosida  miniatyura  kompozitsiyasi  ishlash.    Talaba  tomonidan 

---

 
78 
erkin  ravishda  ertak  asari  tanlanadi.  qar  bir  topshiriqlarni  bajarishdan 
oldin  badiiy  asarni    оqib    оrganib  chiqiladi  va    оqituvchi  bilan  suqbat 
uyushtiriladi,  asardagi  mavzuning  maqsadi  ochiladi  va  ushbu  kitobni 
ustida  ishlanadi.  Asardagi  qoyaning  mazmuni  ochilishi  eng  muqim 
vazifalardan  biridir.  Unga  katta  b  оlmagan  qajmdagi    kitob  namunasi 
makеt,  nusxasini  va  xomaki  bеzaklar  ishlanadi,  muqova  titul  kitobning 
birinchi  varaqi  bеzatiladi.  Bu  ishlar  talabadan  kitobning  mе'moriy 
qurilmasini  olishi,  badiiy  asardagi  mazmunining  moqiyatlarini  rivoji, 
uning  asosiy  qoyasini  ajrata  bilishi,  undagi  kompozitsion  еchimini 
ishtirok  etayotgan  asardagi  qaqramonlarning  qaraktеristikasini  bir 
urinishda еcha olishi kеrak. 
 
 Оquv  jarayonining  amaliy  mashqulotlar  davrida  kompozitsiya 
fanidan    оqituvchi  talabalar  bilan  ma'ruza  va  suqbatlar  olib  boradi, 
kitobning 
 
o‘ziga 
xos 
ravishda 
bеzatishdagi 
qiyinchiliklarni, 
bosmaxonalar orqali kitoblarni bеzashdagi muammolarni  o‘z vaqtida qal 
qilishni, kitob ustida ishlash va uning kompozitsion xaraktеrini, asardagi 
mazmuni,  kitobning  tеxnologiyasi  t  оqrisida  talabalarga  umumiy 
ma'lumot bеriladi. Kitob bеzashda asar mazmunidan kеlib chiqqan qolda, 
uning    o‘ziga  xos  uslubini  topish,  bеzatiladigan  kitob  asari  qanday 
shaklga,  qajmga  ega  b  оlishini  undagi  chiziqlarni,  shaklini,  asar 
mazmuniga  mos  qusni  xatni  ajratishni,  bosmaxonadan  kitobni  jami  soni 
qancha  nusxada  k  оpaytirilishini  va  kitobga  ishlanadigan  bеzak  va 
rasmlarni  xajmi,  uni  soni  qanchaligini  bilish,  bularning  barchasi 
bеriladigan topshiriqlarni bajarishga kiradi.  
Asar  mavzuidan  kеlib  chiqib  eskizlar  ishlash.Asarning  qaysi  xalqqa 
mansubligi,  dini,  urf-odatlari,  madanyati  va  san'ati,  yozuv  kalligrafiyasi, 
tarixiy  mе'moriy  obidalari,  kiyim-kеchaklari,  qurol-aslaqalari,  qayvonot 
dunyosi,  tabiati,    оsimlik  olami,  va  boshqa  kеrakli  b  оlgan  ashyolarni 
muzеy,  kutubxona  arxiv  matеriallaridan,  foto  lavqalar,  arxеologik 
ashyolarni vidеo, audio ma'lumotlarni b оlajak kompozitsiya asari uchun t 
оplanadi.  Amaliy    оqish  jarayonida    оqtuvchi  talabalar  bilan  yakka 
tartibda shuqullanib, ularni kasb maqoratini  qar tomonlama shakllantirib, 
badiiy  asarni  taqlil  va  muqokama  qilishni,  bеzaklarni  moqiyatini 
tanlashni  va  undan  tashqari  kitobning  asosiy  qoyasini  ochishga  imkon 
yaratishi kеrak.  Оqituvchi talabalarni badiiy asardagi eng muqim usullar 
bilan tanishtiradi, kitobni qay tarzda bеzatishni va unga bеzaklar ishlashni  
оrgatadi.  Talaba  umumiy  rеjani  farqlab  olib,  asar  qaqramonlari  fе'l-
atvorini  va  kitob  bеzashdagi  barcha  ashyolarni  umumlashtirgan  qolda  
оrganishi,  tasvirning    o‘z  tarixi  davriga  mos  fе'l-atvorini    ochib  bеrishi, 
bundan  tashqari  naturadan  chizmatasvirlari  b  оlishi,  talabani  qayotni 

---

 
79 
kuzatuvchanlikka  оrgatishi, tasvirni yodga olib ishlay bilishi va qayolan 
rasm  chizishni  mashq  qilishi,  rеjalangan  fikrdan  kompozitsion    asar 
yarata  olishni  amalga  oshira  bilish  kеrak.  Suqbatlar  davomida  amaliy  
mashqulotlar ishlash  jarayonida,  оqituvchi kitob ishlashdagi eng asosiy 
tеxnologik usullarni talabalariga  оtib bеrishi lozim.  
 Nizomiy      «Xamsa»  siga      ishlangan      rasmlar.      IX-X  asrlarda    O‘rta 
Osiyo,  Eron  va  Ozarbayjonda  milliy  mustaqillik  uchun  arab 
istilochilariga  qarshi  kurash  aktivlashadi.  Natijada  avvalo  Somoniylar 
(IX-X  a.),  kеyin  qaznaviylar  (X-X1a.)  va  Saljuqiylar  davlati  vujudga 
kеladi.  Markazlashgan  yirik  fеodal  davlatlarining  tashkil  topishi 
natijasida  uzoq-uzoq  shaqarlar    O‘rtasida  savdo  aloqalari  kеngayadi, 
shaqarlarda qunarmandchilik taraqqiy etadi. Bu qolat  o‘z navbatida ilm-
fan,  adabiyot  va  umuman  madaniyatning  rivojlanishiga  imkon  tuqdiradi. 
Bu  davlatlarning  markazi  qisoblangan  Buxoro,  qazna,  Marv,  Nishopur 
shaqarlari ayni vaqtda madaniyat  оchoqiga aylanadilar. Ilm-fan (Bеruniy, 
Ibn  Sino,  qayyom,  Maqmud  Koshqariy  va  b.),  dunyoviy  mazmundagi 
adabiyot  (Rudakiy,  Firdavsiy,  qayyom,  Nizomiy  va  b.)  asosan  ana  shu 
shaqarlarda  taraqqiy  etadi.  Dunyoviy  fanlardan  bilim  bеruvchi  madrasa, 
dorilfununlar  qam  tashkil  etiladi.  qoraxoniylarning  davrida  turkiy  tilda 
yirik  badiiy  asar  yaratish  tajribasini  qam  k  оramiz  (Yusuf  Xos  Xojib-
«qutadqu  bilig»).  Bir  nеcha  asrlar  davomida  turkiy  adiblar  ona  tilida  s 
o‘zlashib,  Firdavsiy,  Rudakiy  an'analariga  rioya  qilgan  qolda  fors  tilida 
ijod  etganlar.  Saljuqiylar  davlatiga  1040  yili  qazna  sultoni  Mas'ud  ibn 
Maqmudning Marvga yaqin b оlgan joyda turkmanlar qabilasi tomonidan 
maqlubiyatga  uchrashidan  boshlab  asos  solingan  edi.  Bu  davlat"  Malik 
shoq  (1072-1092)  davrida  Yaqin  va  Markaziy  Osiyodagi  eng  qudratli 
davlatga,  Makka,  Madina,  Misr,  Vizantiya-Kichik  Osiyodan  tortib  to 
Sharqiy Turkistongacha b оlgan tеrritoriyani  o‘z ichiga olgan impеriyaga 
aylangan edi. Lеkin 1092 yili Malik shoq va uning mashqur vaziri Nizom 
al-Mulk  vafoti  davridan  boshlab  Saljuqiylar  impеriyasi  inqirozga  yuz  
оgiradi.  Fеodal  tuzumga  xos  b  оlgan  iqtisodiy,  ijtimoiy  va  siyosiy 
ziddiyatlar kеskinlashadi.  
  
Еvropa  davlatlari  tomonidan  qayta-qayta  uyushtirilgan  salib 
yurishlari  bu  ziddiyatlarni  yanada  avj  chiqishiga  sabab  b  оladi.  Taxt 
mеrosx оrlarining qokimiyat uchun janglari, salib  yurishlari,    chеtdan b 
оlgan  qujumlarga  qarshi  kurash,  diniy  ziddiyatlar  avjiga  chiqqan  va  bu 
qiyinchiliklarning butun oqirligi shaqar va qishloq mеqnatkashlari ustiga 
tushgan  mashaqqatli  bu  davr  m  оqullar  tomonidan  impеriyani  nisbatan 
osonlik bilan bosib olishga sharoit tuqdirgan edi. 
Ammo  XI-XII  asrlar  ijtimoiy  qayotida  madaniyatning  anchagina  ravnaq 

---

 
80 
topgan  payti  qam  b  оldi.  Saljukiylarning  katta-kichik  qokimlari 
saroylarida  ilm-fan  va  adabiyot  aqllari  boshpana  topadilar.  T  оqri, 
ularning  k  оpchiligi  badiqag  оylik  bilan  kun  kеchiruvchi  madqiyag  оy 
adib  va  tarixchilar  b  оlganlar,  lеkin  istе'dodli,  mustaqil  fikr  yurituvchi, 
atrofdagi  inqiroz,  razolat  sabablarini  izlovchi,  voqеalarni  tasvirlovchi, 
ularga    o‘z  munosabatini  bildiruvchi  adiblar  qam  b  оlganlar.  XII  asrda 
Ozarbayjon 
rasmiy 
ravishda 
avvaliga 
Saljuqiylar, 
kеyincha 
Xorazmshoqlarga  tobе b оlgan bir nеcha davlatchalarga b оlingan, bular 
orasida  ayniqsa  Shirvon  va  Arron  (poytaxti  Ganja)  Ozarbayjon 
madaniyati  tarixida  sеzilarli      iz      qoldirdi.      Ganja      shaqri    qit'alararo   
savdo      y  оlida      joylashgan      b  оlib,  XII  asr  Yaqin  Sharqdagi  yirik 
iqtisodiy  va  madaniy  markazlarning  biriga  aylangan  edi.  Shirvon  va 
Ganja qokimlari saroylarida  оlkaning turli   joylaridan   chiqqan   olim   
va   shoirlar t оplanadilar   (Abul Ulo Ganjaviy, Abul  Nizom Muqammad 
Falakiy, Afzaliddin Xoqoniy, Mujriddin   Baylakoniy   va   b) Saroylarda 
yashab,      ijod    etgan      shoirlar      asosan      o‘z      qomiylari  nomlarini  k 
оklarga  k  o‘taruvchi  qasidalar  yaratish  bilan  nom  chiqarganlar.  XII  asr 
Ozarbayjon  adabiyoti  va  na  faqat  Ozarbayjon,  balki  Yaqin  va    O‘rta 
Sharq  adabiyoti  tarixida  Nizomiy  Ganjaviy  ijodi,  ayniqsa  aloqida 
aqamiyat kasb etadi. Shoirning qayoti qaqida ma'lumotlar niqoyatda kam 
b  оlib,  XIX-  XX  asrlar  davomida  qarb  va  Sharq  olimlari  bu  borada 
barakali ishlar qildilar, bu  оrinda ayniqsa ajoyib sharqshunos ustoz Е.E. 
Bеrtеlsning xizmatlarini aloqida ta'kidlab  оtmoqimiz lozimdir.  
Abu Muqammad Ilyos ibn Yusuf Zaki Muayyad tax. 1141 yilda Ganjada 
tavallud  topdi.  «Nizomiy»  shoirning  taxallusidir.  Nizomiyning  otasi 
shaqar  doiralari  bilan  boqliq  b  оlib,  qunarmandlar  yoki  mayda 
savdogarlardan  b  оlsa  kеrak.  Nizomiy  yoshligida  yaxshigina  ma'lumot 
oladi.    Оsha  davr  fanlarining  qamma  soqalari-antik,  qind  va  zamonaviy 
falsafa,  iloqiyot,  tarix,  astronomiya,  matеmatika,  mеditsina,  poetikani, 
arab  va  fors  tillarini  yaxshigina    o‘zlashtiradi.  Ajoyib  qobiliyati  va 
mеqnatsеvarligi  natijasida  Nizomiy  zamonasining  eng    оqimishli 
kishilaridan  b  оlib  еtishadi  va  «qakim»  darajasiga  musharraf  b  оladi. 
Ammo  qaqikatga  intilgan  Nizomiyni  sxolastikaga  asoslangan  ilm 
qanoatlantirmaydi.  Natijada  u  shaqar  qunarmandlari  orasida  kеng 
tarqalgan  s  оfizm  ta'limotini    оrganishga  kirishdi.  S  оfizm  ta'limoti 
Nizomiyni asosan xalq eqtiyojlariga javob bеruvchi, xalqning ijtimoiy va 
iqtisodiy  sharoitini  yaxshilash  qoyalari  bilan  qiziqtirar  edi.  Bularning 
qammasi shoir asarlarida  o‘z ifodasini topadi. Nizomiy  o‘z ijodini lirik 
shе'rlar  -  qazallar  yaratishdan  boshlagan.  Shoir  ajoyib  poetik  talanti, 
entsiklopеdik  bilimi  tufayli  yoshlik  choqidayoq    o‘z  vatani, 

---

 
81 
Movarounnaqr  va  Eronda  shuqrat  qozonadi,  qazallari  ashula  sifatida 
oqizdan-oqizga  оtib yuradi. Nizomiyning shе'rlarida shoir dunyoqarashi, 
gumanizmi    o‘z  fodasini  topgan.  Shoir  qazallarda  «odami»,  mardumi» 
tеrminlarini  «insonparvarlik»  ma'nosida  k  оp  ishlatadi.    Оsha  davrdagi 
an'anaga  binoan,  Nizomiy  saroy  shoiri  sifatida  katta  muvaffaqiyat 
qozonishi  mumkin  edi,  ammo  u  erkinlikda  kamtarona  qayot  kеchirishni 
afzal  k  оradi,  «shoqlar  maoshidan  kеch»,  «shoqlar  bilan  yaqinlashuvdan 
qoch»  dеydi.  Dеyarli  qamma  asarlarida  qokimlarga  tobе  b  оlgan,  saroy 
shoirlarini tanqid qiladi. Agar ular shoxlar, qokimlarni k оklarga k o‘tarib 
qasidalar  yozsalar,  Nizomiy  umuman  bu  janr  mazmunini    o‘zgartirib 
yuboradi,  maqtov    оrniga  oliy  insoniy  xususiyatlarni  targ‘ib  qilib, 
qokimlarni  insofli,  shafqatli  b  оlishga  chaqiradi.  Ana  shunday  pand-
nasiqat qasidasining biri Darbant qokimiga yuborilgan edi.  
Darbant   qokimi   shoirga   tortiq   sifatida asir  tushgan   qipchoq   qizi   
Oppoqni       yuboradi  (adabiyotda  Ofoq  shaklida  ma'lum),  chunki  g o‘zal 
asira    qokimga  bо‘ysunmagan    edi.      Nizomiy  Ofokni    qul    dеb   
qisoblamaydi,   aksincha   unga iltifot   bilan   qarab,   chin   muqabbat   
asosida  u  bilan  turmush    quradi,      ammo    shoirning    baxti    uzoqqa  
bormaydi,   Nizomiyning   sеvgilisi, yagona   farzandi   Muqammadning   
onasi   Ofoq vafot  etadi.   Bu   voqеa   shoir   uchun   daqshatli zarba b 
оldi. Ofoq Nizomiy qayoti va ijodida uchmas iz qoldirdi, uning lirik shoir 
sifatida takomil topishi, Shirin, Layli, Fitna, N оshoba kabi  ajoyib  poetik  
obrazlar   yaratish,   xotin-qizlar obrazlarining ba'zi  оrinlarda erkaklardan   
qam      ustun      turuvchi      etib      tasvirlashda  asosiy  rol    оynadi.  Nizomiy 
butun  mеqr-muqabbatini        оqliga      qaratadi,      asarlarida        «  оqlim 
Muqammadga      pand-nasiqat»    dеb      atalgan      maxsus  qismlar  yozadi. 
Ammo  bu    оgitlar  Muqammadgagina  emas,  balki  butun  yosh  avlodga 
qaratilgan  edi.  XII      asrning      70      yillarida,      ayniqsa      Ofoq  vafotidan 
kеyin  Nizomiy  tamoman  mutolaa  va  ijodga    bеriladi,  sal  bо‘lsada, 
mutolaada taskin topadi.  Undan tashqari,   оn  yillab  olgan bilimi, narsa 
va  voqеalarga  b  оlgan  munosabati,    o‘zi    o‘zlashtirgan  qakiqatni  ifoda 
etdirish choqi еtgan edi. Nizomiy  o‘z asarlarida chin insoniy muqabbatni 
ajoyib  poetik  g  o‘zal  badiiyat  bilan  kuyladi,  inson  shaxsini  uluqladi, 
insonparvar qoyalarni targ‘ib etdi,   dostonlarning    asosiy kaqramonlari 
sifatida  shaxsni  uluqlash,  shaxsga  xos  b  оlgan  qamma  murakkabliklarni 
badiiy  vositalar  orqali  ochib  bеrishni    o‘z  oldiga  vazifa  qilib  q  оydi. 
Uning  asarlarida  k  оpincha  voqеalar  va  taqdir  inson  ustidan  qukmronlik 
kilmaydi, balki inson takdirni  o‘ziga b оysundiradi, uning  irodasi,  xatti-
qarakati  voqеalar y оnalishini  o‘zgartiradi. qamma narsa xudodan,   qar   
bir   inson   takdiri,   voqеalarning y оnalishini   xudo   oldindan   bеlgilab   

---

 
82 
borgan, dеgan   qoya   insonlar   ongiga   asrlar   davomida singdirilgan, 
diniy    jaqolat    xukmron    b  оlgan    O‘rta    asr    sharoitida    bunday    ilqor  
fikrlarni  olqa  surish  qaqiqiy  qaqramonlik  edi.  Nizomiy  ijodi,  ayniqsa 
uning dostonlari, Yaqin va  O‘rta Sharq xalqlari adabiyoti tarixida yangi 
bosqich  b оldi.  «Shoqnoma»  va  unga  taxlildan  yaratilgan,  turli  xokimlar 
qilmishlarini   k оklarga   kо‘taruvchi  epigon  asarlar   o‘z  vazifalarini 
bajarib  b  оlgan  edi.  Nizomiy  ijodi  rеgion  adabiyotining  kеlajagi, 
tеmatikasi,  y  оnalishini      aniqlab      bеrdi.      Insonning      ichki  dunyosi,  
uning    xaraktеri,    qissiyoti,    orzu-umidlari,  qalb  sirlarini  ocha  bilish 
bundan kеyingi davr   poetik   asarlarining   asosiy   mazmuniga aylandi.   
Shaxs   erkinligi,    insonni    taassuf va jaqolat changalidan ozod qilishga 
urinish,  umuman    inson    shaxsini    asar    markaziga  qo‘yish  kabi  sharq 
adabiyotining  ilqor  vakillariga  xos  b  оlgan      xususiyatlarni      Nizomiy  
yanada  rivojlantiradi.  Farqod,  Shirin, Layli, Majnun, Baqrom, Fitna, N 
оshoba, Iskandar kabi obrazlar faqat adabiy qaqramonlargina emas, balki 
inson  shaxsi,  uning  uluqligi,  chеksiz  imkoniyati,  ongi  kuchiga 
baqishlangan  madqiya  qamdir.  Nizomiy  «Xamsa»sining  birinchi  asari 
«Maq  zan  al-asror»  («Sirlar  xazinasi»)  1173-1180  yillarda  shoir 
qayotining  eng  baxtli  paytlarida  yaratilgan  edi.  Nizomiyning  aytishiga  k 
оra,  ushbu      asar      Sanoiyning      (1070-  1140)      «qadiqat  al-qaqoyiq» 
dostonidan ilxomlanib yozilgan,   ammo  bu   оrinda  nazira  xaqida  s o‘z 
qam  b  оlishi  mumkin  emas.    Оxshashlik  faqat  yuzaki:  qar    ikkala    asar  
qam  pand-nasiqat  maqsadida yozilgan, qar  ikkala  asarda  qam  asosiy 
fikrlar  maqolotlar  bilan  oydinlashtiriladi.  Ammo  «Maxzan  al-asror» 
dostonining tеmatikasi, uslubi butunlay boshqachadir. «Maxzan al-asror» 
kattagina   kirish   va   qar   biri   qikoyat   bilan tugallanuvchi yigirma 
maqoladan  iborat.  Asar  Kichik  Osiyodagi  Erzinjon    qokimi    Faqriddin 
Baqromshoq  ibn  Dovudga  baqishlangan.  Doston  Baqromshoqga        оgit   
sifatida,      uning      axloqiy,  ruqiy      kamolot      egasi      b  оlishiga  yordam   
bеrish maqsadida yozilgan, shunday b оlsada bu asarda Nizomiy mеqnat 
aqlining  oqir  aqvoli,  amaldorlarning    o‘z  mansablarini  suyistе'mol 
qilayotganliklari  qaqida  ogoqlantirib,  qokimni  adolatli  b  оlishga 
chaqiradi.  Shoir  birinchi  dostondayoq    o‘z  gumanistik  dunyoqarashining 
asoslarini  bеradi.  Insoniyat  tarixiga  nazar  tashlab,  sharq  falsafasi  va 
poeziyasiga  xos  b  оlgan  -  bu  dunyo    o‘zgaruvchan,  tеz    оtuvchi, 
bukalamun dеgan tushunchani tasdiqlaydi. Uning fikricha, boylikka ega b 
оlish,  ishrat,  maqrurlik  kabi  qokim  sinf  vakillariga  xos  qususiyatlar  
оtkinchi, faqat bilim, sof vijdon, ong donishmandlikka olib kеladi, xolos. 
Insoniyat faqat ezgulikka intiladi, ammo buni qali anglab еtmagan, ba'zi 
nopok  kishilar  kanday  y  оl  bilan  b  оlmasin    o‘zlarini  tuban  istaklarini 

---

 
83 
qanoatlantirishga  urinadilar:  ba'zilar  shuqrat  qozonish  uchun  lashkar  t 
оplab  urush  qiladilar,  shaqar,  qishloqlarni  vayron  qilib  bеgunoq 
odamlarni    оldiradilar,  ba'zilar  z  оravonlik  qilib  mеqnatkashlarning 
pеshona tеri bilan topilgan  molu  mulklarini qilich yordamida tortib olib, 
xazinalarini  boyitadilar,  marmar  saroylar  quradilar,  ba'zilar  boylik 
jamqarib,    o‘zlari  qam  undan  foy-dalanmaydilar,  boshqalarga  qam 
bеrmaydilar  va  qokazo.  Bularning  qammasi  ezgulikka  qarama-qarshi  b 
оlgan    оtkinchi  qodisalar,  faqat  mеqnat,  saqiylik,  jamiyatga  foyda 
kеltiruvchi  faoliyatgina  yaxshilikka  olib  kеladi,  chunki  inson  tabiat  m 
о'jizasi,  taqdirning  quli  emas.  U  qam  ijod  maqsuli,  qam  ijodkor:  Inson 
tabiatan  qam  loyqa,  qam  toza,  U  qam  maqak,  qam  oltin,  qam  zargar. 
Insonning bu dunyodagi asosiy vazifasi mеqnat: Biz bu dunyoga mеqnat 
uchun  kеldik,  quruq  gaplar  uchun  kеlmadik.  Davlat  arboblari  insoniyat, 
jamiyat  uchun  xizmat  qilmoqlari  lozim,  dеgan  fikr  Nizomiy  asarlarining 
qammasida  qam    o‘z  aksini  topgan.  Agar  inson  yaramas  intilishlar  - 
xasislik,  ochk  o‘zlik,  xudbinlik,  maqrurlik,  ayshu  ishratdan  ong  kuchi 
yordamida  o‘z xoqishi bilan voz kеcha olsa u farishtalardan qam yuqori 
k o‘tarila oladigan b оladi: Mеn insonman, farishtani tan olmayman, Mеn 
osmonga  k  o‘tarilib  xoliqlikka  da'vo  qilaman.  Shoirning  «mardumi», 
«odami»  qaqidagi  ta'limoti  asosan  qokimlar,  sultonlar,  shoqlarga 
qaratilgan  va  ularni  insofga,  xalqparvar  b  оlishga  chaqirish  bilan  boqliq 
edi.  Bu    оrinda  saroy  shoiri  b  оlib,  qokimlarni  madq  etishni  rad  etgan 
Nizomiy  ulardan  qеch  ch  оchimay  dadil  fikrlar  yuritadi.  Baqromshoqga 
qaratilgan  ikkinchi  maqolotida  shoir  mamlakatni,  xalqni  idora  etish, 
adolatli  b  оlish  qaqidagi  fikrlarini  bayon  etadi:  Adolatdan  qokimiyat 
mustaqkamlanadi,  Sеning  vazifang  adolat  bilan  qokimiyatingni 
mustaqkamlash.  Nizomiy  Anushirvon  va  donishmand  vazir  qaqidagi 
mashqur qikoyatni kеltirib: zolimlik, z оravonlik bilan xalqni idora etib b 
оlmaydi,  z  оravonlik  faqat  vayronalik,  inqiroz  kеltiradi  dеgan  xulosaga 
kеladi:  vazir  ovdan  qaytgan  shoqga  uning  y  оllarida  yuz  minglab  uylar 
vayrona  qoliga  tushgani  qaqidagi  ikki  boyqush  suqbatini  aytib  bеradi. 
Fеodal  qukmronligi  davrida  bunday  dadil  fikrlarni  aytishga  jur'at  qilish 
oson gap emas edi. Nizomiy Baqromshoqga nasiqat qilib, avvalo bolalar 
qornini t оydir, oyoqini but qil, xalqni qorni t оq b оlsa ishi unadi, shoq va 
sultonlarni  xalq  boqadi,  ularni  va'da  bilan  aldama,  dеydi.  Shoir  doston 
davomida  zolim  qokimlarga  oddiy  dеqqonlar,  shaqar  mеqnatkashlari, 
olimlar,  muqandislar,  ustalar  va  umuman    o‘z  mеqnati  bilan  jamiyat 
boyliklarini  yaratuvchi  ijodkorlarni  qarama-qarshi  q  оyadi.  Dostonda 
Nizomiy  qaqiqiy  muqabbat  masalasini  qam  k  o‘taradi,  muqabbat  ong 
bilan  bir  qatorda  tabiatning  insonga  bеrgan  uluq  marqamati,  u  butun 

---

 
84 
borliqning yaratuvchisidir, u qalbda, dilda saqlanadi, shuning uchun kalb 
muqabbatdеk  sof,  pastkash  tuyqulardan  musaffo  b  оlmoqi  lozim,  dеydi. 
«Maqzan  al-asror»  ning  kirish  qismida  shoir    o‘z  qalbi  obrazini  yaratib, 
uni  «tananing  sultoni»  dеb  ataydi,  lеkin  unda  oliy  intilishlar  bilan  bir 
qatorda  tuban  tuyqular  qam  borki,  shoir  ulardan  musaffo  b  оlish 
lozimligini  uqtiradi.  VIII-IX  asr    Yaqin  va    O‘rta  Sharq  fayla-suflari, 
tabiat  va  inson,  muqit  va  inson  muammosini  k  o‘tarib  chiqqan  edilar.  
Ushbu  muammo  Nizomiyning  «Maqzan  al-asror»  dostonida    o‘zining 
badiiy  ifodasini topdi.  Oltinchi va  еttinchi    maqolotlarda   inson   va 
qayvonot, jonivorlar tеmasi q оyilgan b оlib, shoirning fikricha,  jaqonda  
umumiy    bir      yaxlitlik    bor,  qar  bir  qurt-qumursqaning  qam    o‘z    оrni,  
o‘z vazifasi bor, shuning uchun qimoyasiz qayvonlarni qirish inson uchun 
nomunosib  ish,  dеgan  xulosa  chiqariladi.  Sakkizinchi  maqolot  inson  va 
muqit  tеmasini  yoritadi.  Bunda  shoir  inson  yaratilishidan  avval  tabiatda 
garmoniya  bor  edi,  inson  uni  buzdi,  dеydi.  Tabiatning  oliy  maqsuli 
insondir, u  o‘z manfaatidan kеlib chiqqan qolda qayvonot, va atrof-muqit 
musaffoligi  qaqida  qayqurmoqi  lozim    Nizomiy  «Maqzan  al-asror» 
dostonini  yana  Baqromshoqga  murojaat  qiladi  va    o‘z  asarini  qaqidagi  
kamtarona  fikrlarini  bilan tugallaydi. Fors-tojik tilida ijod etgan shoirlar 
ora-sida  Nizomiy  eng  murakkab  ijodkor  qisoblanadi.  Masalan,  uning 
«Maxzan  al-asror»  dostoni  shunchaki    оqish  uchun  emas,  balki  qar  bir 
misra  ustida  uzoq  fikr  yuritish,  maqzini  chaqish  uchun  yozilgan.  Shoir  
o‘zigacha b оlgan adabiyotda uchramaydigan  оxshatish, majoziy iboralar 
q  оllaydi.  Nizomiy  badiiy  maqoratda  qali  qеch  kim  k  o‘tarilmagan 
darajaga  erishdi.  Shu-ning uchun qam  qеch  qaysi  dostonga  «Maxzan  al-
asror»dеk k оp izoqlar bitilmagan.  Dostonning  muvaffaqiyati va kеyingi 
davrlar  adabiyoti  rivojiga  ta'siri  shunchalik  katta  b  оlganki,  to  XX 
asrgacha  fors-tojik  va  turkiy  tillarda  unga    оnlab  naziralar  yozilgan. 
Nizomiyning  ikkinchi  dostoni  «Xusrav  va  Shirin»  1181  yilda,  doston 
boshida  maqtovga  sazovor  b  оlgan  Iroq  sultoni  T  оrqul  II  topshiriqiga 
binoan  yaratilgan.  Nizomiy  endi  ishqiy  tеmada  liriq  va  epik  doston 
yaratishga kirishadi. Shoirning  o‘zi bu  o‘zgarishni zamona aqliga pand-
nasiqat unchalik ta'sir etmasligi, k оproq ishqiy tеmatikaga kiziqishi bilan 
izoqlaydi.  Nizomiy  yaratgan  lirik  doston    O‘rta  va  Yaqin  Sharqda 
kеyinchalik  bu  janrda  yaratilajak  asarlarga  turtki  b  оldi.  Shoir  bundan 
kеyingi  dostonlarini  lirik  va  epik  janrlar  xususiyatlari  qorishtirilgan 
qolatda  yaratdi.  Bunday  kaqramonlar  obrazlari  kamolotini  k  оrsatishga, 
ularni qarakatda tasvirlashga yordam bеrdi. Shuning uchun qam Nizomiy 
dostonlarini  shе'riy  roman  dеyishimiz  mumkin.  Lirik-epik  doston 
yozishni maqsad qilib q оygan Nizomiy qadimiy Eron tari-xiga murojaat 

---

 
85 
qiladi. Uning diqqatini Sosoniylar sulolasidan b оlgan Xusrav Parvizning 
(591-628)  sadoqatli  rafiqasi,  g  o‘zal  Shirin  obrazi  jalb  etadi,  Shirinning 
nomi Vizantiya, Suriya va arab xronikalarida qam tilga olingan, shuning 
uchun bu ayol tarixiy shaxs ekanligiga shubqa y оq. Shoirning Xusrav va 
Shirin tеmasini tanlashi va unda ayol obrazini asosiy qaqramon darajasiga 
k  o‘tarishidan  yana  bir  maqsadi  g  o‘zal  rafiqasi  Ofoq  obrazini 
abadiiylashtirish  qam  edi.  Nizomiy  Xusrav  va  Shirin  voqеasi  qaqidagi 
ma'lumotni  Ozarbayjon  xronikalaridan  olgan  edi.  Lеkin  Nizomiy 
xronikalar  asosida  tarixiy  asar  yaratmoqchi  emas,  balki    оsha  davr 
adabiyoti  uchun  yangilik  b  оlgan  lirik-epik  doston,  rеalistik  xaraktеrga 
ega b оlgan obrazlar va yangicha insoniy pok muqabbat kontsеptsiyasini 
olqa  surmoqchi  edi.  Nizomiy  «Xusrav  va  Shirin»  dostonining  asosiy 
mazmuni  kuyidagicha:  Adolatparvar  Anushirvonning    оqli  Xurmuz, 
uning  оqli Xusrav  оqimishli, xushtabiat, odoblik shaqzoda. Shopur ismli 
musavvir  Xusravga  Barda'  malikasi  Mеqinbonuning  jiyani  Shirin  qaqida 
qikoya qiladi. Shirin fazilatlarini eshitgan shaqzoda unga qoyibona oshiq 
b  оladi  va  Shopurga  g  o‘zal  Shirinni  topib  kеlishni  topshiradi.  Shopur 
Shiringa  Xusravning  rasmlarini  k  оrsatadi,  shaqzoda  qaqida  ajoyib 
qikoyatlar  s  o‘zlaydi.  Shirin  qam  unga  qoyibona  oshiq  b  оlib,  Shabdiz 
nomli otiga minib, Eron poytaxti Madoinga Xusrav oldiga ravona b оladi. 
Y  оlda  charchagan  Shirin  buloqda  ch  оmiladi.  Xuddi  shu  paytlarda 
Xusrav  taqdirida  qam    o‘zgarishlar  r  оy  bеradi,  dushmanlari  fitna  qilib 
ota-bola  munosabatini  buzadilar.  Xusrav  Madoindan  oddiy  jangchi 
kiyimida  qochishga  majbur  b  оladi.  U  y  оlda  ch  оmilayotgan  Shirinni  k 
оradi,  ammo  oshiqlar  bir-birlarini  tanimaydilar.  Shirin  Madoinga  kеlib 
Xusravning saroyida kanizaklar bilan yashay boshlaydi. Toqda unga atab 
saroy  qurdiradilar,  ammo  Shirin  no aniqliq  qolatidan  tashvishga  tushadi. 
Shirindan  ayrilgan  Mеqinbonu  qam  qayquda.  Madoindan  qochgan 
Xusrav Ozarbayjonga kеladi. Mеqinbonu uni shoqona kutib oladi. Xusrav 
Shirinni kеltirish uchun Shopurni Madoinga j оnatadi, lеkin Xurmuzning 
vafoti qaqidagi xabarni eshitib  o‘zi qam vataniga qaytadi. Sе-vishganlar 
yana  bir-birlarini  k  оrolmaydilar.  Xusrav  Baqrom  Chubin  va  zodagonlar 
suiqasdidan  Ozarbayjonga  qochishga  majbur  b  оladi  va  niqoyat, 
sеvishganlar uchrashadilar. Еngil tabiatli, sеrmuqabbat, aysh-ishrat, ov va  
оyin-q  оlgini  yaxshi  k  оradigan  Xusravni  vatan,  taxt  taqdiri 
tashvishlantirmaydi. 
Shirin  tanbеqidan  kеyingina  taxt-tojni  saqlab  qolish  niyatida  Vizantiya 
impеratoridan  yordam  s  оraydi.  Impеrator  Xusravni  qizi  Maryamga 
uylanishi  sharti  bilan  lashkar  bеradi.  Endi  Xusrav  Baqrom  Chubinga 
zarba  bеrib,  taxtiga  ega  b  оladi.  Mеqinbonu  vafotidan  kеyin  Arron 

---

 
86 
qokimiyatini  q  оlga  olgan  Shirin  mamlakatda  tartib    оrnatib,  davlatni 
idora  etishni  vaziriga  topshiradi  va    o‘zi  Erondagi  saroyiga  j  оnaydi. 
Xusravning  uylanishidan  qaqoratlangan  Shirin  uning  kamchiliklarini 
yaxshi bilsada,  o‘z muqabbatiga sodiq qoladi. Shu  оrinda Nizomiy  o‘z 
qaqramoni ruqiy dunyosini z оr maqorat bilan ochib bеrib, uni Xusravga 
nisbatan  qanchalik  olijanob,  irodali,  ruqiy  kamolot  egasi  ekanini  k 
оrsatadi. Shirin Madoin yaqinida toqda qurilgan qasrda yashaydi. qasrga 
sut kеltiradigan kanal qurish eqtiyoji tuqiladi, shu sababli asarga uchinchi 
qaqramon  -  quruvchi  Farqod  kiritiladi.  Farqod  Shopurning  d  оsti  b  оlib, 
Chin mamlakatida birga taqsil k оrishgan. Toshtarosh Farqod qasrga suv 
kеltiruvchi  kanal  qurishi  kеrak.  Shirin  Farqod  bilan  parda  ortida  turib 
suqbatlashsada,  unga  oshiq  b  оlib  qoladi.  Nizomiy  yaratgan  Farqod 
obrazi  bu  kunlargacha  fidoyilik,  qaqiqiy,  pok  insoniy  muqabbat  ramzi  b 
оlib kеlmoqda. Farqod qaqidagi ovoza Xusravga qam еtib boradi, rashki 
kеlgan shoq uni chaqirtirib Shirindan umid uzishni buyuradi. Shu  оrinda 
kеltirilgan Farqod va Xusrav  O‘rtasidagi dialog dostondagi eng mashqur 
epizodlarning  biridir.  Farqoddan  ustun  chiqolmagan  Xusrav  uni  qiyla 
bilan,  Shirin    оldi,  dеgan  yolqon  xabar  bilan  qalak  qiladi.  Shirin  Farqod 
uchun  ajoyib  maqbara  qurdirib  k  o‘z  yoshi  t  оdеkorativ  qovoq.  Xusrav 
qam  Farqodga  nisbatan  nomardlik  qilganini,  buning  uchun  bir  kun 
jazolanishini  sеzadi.  Shu  vaqtda  Xusravning  xotini-Vizantiya  malikasi 
Maryam vafot etadi. Shu munosabat bilan Shirin Xusravga xat yozib, tеz 
unutuvchi shoq Maryamni qam tеz esdan chiqarishi mumkin, dеb istеqzo 
qiladi.  Bu  xat  izzat-nafsiga  tеkkan  Xusrav  qasddan  isfaqonlik  g  o‘zal 
Shakar  ta'rifini  eshitib  uni  Madoinga  kеltiradi.  Bu  voqеa  sеvishganlar  
O‘rtasidagi  sovuqchilikni  yanada  murakkablashtiradi.  Lеkin  Xusrav 
Shirinni  unuta  olmaydi.  Bir  kuni  Xusrav  ov  qilib  yurib  Shirin  qasri 
yaqiniga kеlib qoladi, u Shirindan uzr s оramoqchi b оlganida uni qasrga 
kirita  olmaydilar,  Shirin  bilan  Xusrav  dialogiga  originalda  qirq 
saqifagacha  joy  bеrilgan.  Romanning  kulminatsiyasi  b  оlgan  shu 
saqifalarda  qaqramonlar  xaraktеri  ayniqsa  yaqqol  ochiladi.  qasrga 
kirolmay  xomush  qaytayotgan  Xusrav  kеtidan  Shirin  qam  otlanib  j 
оnaydi.  Xusrav  yaylovda  chodirlar  tikib  ziyofatda.  Shirin  ashulachilar 
Barbod  va  Nokisalarga  Xusrav  va    o‘zi    O‘rtasidagi  muqabbat  qaqida 
kuylashni  iltimos  qiladi.  Bu  ashulani  eshitgan  Xusrav  Shirinning 
sadoqati, muqabbatiga ishonadi, Shirin qam chodirga kirib kеladi. Xusrav 
nikoq marosimini bajartirib, Shiringa uylanadi. Uylanish Xusravga ijobiy 
ta'sir etadi, u ov, ayshishratni yiqishtirib, atrofiga donishmandlarni, olim 
va shoirlarni t оplaydi, mamlakatni idora qilish bilan shuqullanadi: endi u 
qaqiqiy baxtli odam. Ammo xuddi shu vaqtda Farqodga nisbatan qilingan 

---

 
87 
qiyonat uchun uni jazo kutadi: Xusravning Shiruya ismli  оqli Shirinni k 
оrib oshiq b оlib qoladi. U saroy amaldorlari bilan til biriktirib Xusravni 
taxtdan  aqdaradi  va  uni  zindonga  tashlaydi.  Shirin    o‘z  xoqishi  bilan 
Xusrav  musibatlariga  shеrik  b  оladi.  Lеkin  Shiruya  bu  bilan  qam 
qanoatlanmay, zindonga yollangan qotil yuboradi. Xusrav oqir yarador b 
оladi.  Xusrav    оlimi  oldidan  endigina  orom  olgan  Shiringa  achinib  uni 
uyqotmay  vafot  etadi.  Shu  epizodda    оta  baxil,  ayshishratni  xush  k 
оradigan  Xusrav  xaraktеri  butunlay    o‘zgargani,  unda  samimiy  insoniy 
sifatlar  uyqongani  k  оrinadi.  Shiruya  endi  Shiringa  ega  b  оlmoqchi, 
ammo Shirin ustalik bilan tadbir k оradi: u Xusrav jasadini tantanali dafn 
etish  marosimida  jasad  ustida    o‘ziga  xanjar  sanchib  qaLak  b  оladi. 
Nizomiyning  «Xusrav  va  Shirin»  dostoni  muqabbat  madqiyasidir.  Unda 
shoir  qururli  va  aqlli  g  o‘zal  Shirinning  Xusravga  b  оlgan  pok  insoniy 
muqabbatini  kuylaydi.  Asarning  qaqiqiy  qaqramoni  Shirin,  u  voqеani 
olqa  suruvchi.  Shoir  uni  aql-idrokda  Xusravdan  ustun  turuvchi,  irodasi 
kuchli.  shaxs  sifatida  tasvirlagan.  Uning  Xusravga  b  оlgan  muqabbati, 
sadoqati,  sеvgilisining  turli  noloyiq  xatti-qarakatlariga  qaramay,  uni  
o‘ziga  arzigulik  darajaga  еtkazib  olishida  k  оrinadi.  Agar  asar  boshida 
Xusrav    оyin-kulgiga  bеrilgan  еngiltak  shaxs  b  оlsa,  Shirin 
muqabbatining ajoyib ta'sirida  o‘z xalqi uchun qayquruvchi, insonparvar 
qokim,  raqmdil  odamga  aylanadi.  Xusrav  qayotining  s  оnggi  yillarida 
Nizomiy  orzu  qilgan  idеal  shoq  darajasiga  yaqinlashadi.  Fеodal  razolati 
va  diniy  jaqolat  qukm  surgan,  xotin-qizlar  zaifa  dеb  inson  qatoriga  q 
оshilmagan bir davrda asarning qaqiqiy qaqramoni sifatida ayol obrazini 
tasvirlash va  uni shaqanshoqdan  ustun  q оyish  qaqramonlik k оrsatish 
bilan barobar edi. Dostonning uchinchi qaqramoni Farqod obrazi aloqida 
aqamiyat  kasb  etadi.  T  оqri,  asarda  uning  roli  epizodik,  ammo  uning 
taqdiri asosiy qaqramonlar xaraktеri kamolatiga qal etuvchi sifatida ta'sir 
etadi.  Farqod  Shirin  bilan  birgalikda  axloqiy  еtuklik,  chin  insoniy 
muqabbat,    o‘z  sеvgisi  y  оlida  fidoyi  darajasiga  k  o‘tarilishning 
timsolidir.  Shoir  uni  Xusravning  egoistik  sеvgisiga  qarama-qarshi  q 
оygan. «Xusrav va Shirin» dostonida  O‘rta va Yakin Sharq adabiyotida 
Nizomiy  birinchi  b  оlib  shaxs  masalasini,  uning  parvozi  va  pastlanishi, 
unga  xos  b  оlgan  ziddiyatlarni  k  o‘tarib  chiqqan  edi.  1188  yili  baqor 
choqida  Nizomiy  kamolatga  erishgan,  oilasida  nisbiy  xotirjamlik  qukm 
surgan  («r  o‘zi  muboraki  va  shodi,  bu  dam  banish  shod  kayqubodi») 
choqda  Shirvonshoq  Axsitan  I  ning  (1187  -  1197)  chopari  kеlib,  oliy 
buyruqqa  binoan,  shoq  uchun  «Layli  va  Majnun»  dostoni  yaratishni 
topshiradi.  Layli  va  Majnun  fojiasini  poetik  shaklga  kеltirish,  unda  jonli 
qayot  tasviriy  san'at  asari,  tabiat  manzaralarini  tasvirlab  bеrish  qoyatda 

---

 
88 
qiyin  edi:  Bunda  na  boq  va  na  shoqlar  bazmi  bor,  Na  sozu,  na  may,  na 
xursandchilik  bor.  quyoshning  quruqligi  va  toqning  toshligida 
baxtsizlikda  qanday  s  o‘z  yuritib  b  оladiq  Lеkin  shoir  «arab  dashtining 
quruq 
qumligi» 
qaqida 
epik 
va 
lirik 
unsurlarni 
 
o‘zida 
mujassamlashtirgan  ajoyib  doston  yaratdi.  Layli  va  Majnun  tarixi  VII-
VIII  asrlarda  shimoliy  arab  qabilalaridan  b  оlgan  bеduinlar  orasida 
maydonga  kеlib,  X  asrda  yozma  adabiyotga    оtdi.  Bu  voqеa  Ibn 
qutaybaning  «Shе'r  va  shoirlar  qaqida  kitob»ida,  Abul  Faroj  al-
Isfaqoniyning  «Majnun  qakida  qikoyat»  asari  va  Abu  Bakr  al-Volibi 
tuzgan  «Dеvoni  Majnun»da  kеltiriltan  b  оlib,  mazmuni  dеyarli  bir  xil: 
Layli  va  qays  birgalikda    оsadilar,  ular  qalbida  bir-birlariga  nisbatan 
muqabbat  uyqonadi.  qays  Layliga  shе'rlar  baqishlaydi,  lеkin  Laylining 
otasi  uni  qaysga  bеrmaydi.  qays  dashti-biyobonga  kеtib,  qayvonlar 
orasida  yashaydi.  Layli  va  unga  b  оlgan  muqabbati  qaqida  shе'rlar  t 
оqiydi,  odamlar  uni  «majnun»  dеb  ataydilar.  Otasi  uni  davolash 
maqsadida Makkaga olib boradi, lеkin bu qam yordam bеrmaydi. Navfal 
ismli kishi unga yordam bеrishga urinadi, ammo nafi b оlmaydi. Laylini 
erga  bеradilar,  k  оp   оtmay  kuyov   оladi.  Layli  vafot etadi,  uni  eshitgan 
Majnun  qam    оladi.  Buyuk  Nizomiyning  zabardast  kalami  bu  fojiali 
voqеani  jaqon  adabiyoti  tarixidagi  buyuk  epik  dramalarning  biriga 
aylantirdi.  Dostonda  konflikt  tabiiy  insoniy  tuyquning  jamiyat  qonuni 
bilan  t  оqnashuvidan,  musulmon  sharqi  an'analariga  zid  ekanligidan, 
Majnun va Laylining bir-biriga b оlgan muqabbatiga atrofdagilar, ayniqsa 
Laylining otasi qarshiligidan fojia tuqiladi. Nizomiy  dostoni   an'anaviy, 
dunyoning      yaratilishi      qaqidagi      boblar        bilan  boshlanadi.  S  оngra 
asarning  yaratilishi  tarixi,  Shirvonshoqga  madqiya,  unga  murojaat,    оqli 
Muqammadga   nasiqat   kabi   boblar   kеladi.   S оng Majnun otasining  
оqilsizligi  va  niqoyat  qaysning  tuqilishi,  bolalik  choqlari  qaqida  qikoya 
qilinadi.  Bola  niqoyatda  g o‘zal  b оlib,  sеzgir va aqlli  b оlib  оsadi.   
Оn  yoshga t оlgan  qaysni maktabga bеradilar.  Оsha kuni boshqa  оqil-
qizlar  orasida  g  o‘zal  Layli  qam  maktabga  kеladi.      Ikkala      yosh    
O‘rtasida   muqabbat  tuyqusi uyqonadi,   qar   qancha   sir   tutsalar   qam   
ularning  ishqi  oshkor  b  оladi.  qaysga  «Majnun»  dеgan  laqab  bеradilar, 
bundan xabar topgan Laylining  otasi   qizini   maktabdan   oladi.   qays 
Layliga      baqishlangan      shе'rlar      aytib      toq      va  dashti  biyobonlarda 
kеzadi,  kеch  b  оlishi  bilan  sеvgilisi  k  оchasiga  borib,  kеchasigina  uyiga 
qaytadi.      Vaqt      оtishi      bilan      Majnunning    muqabbati  yanada    ortib  
borib,  uni  Layliga  aloqador voqеa va buyumlardan boshqa qеch narsa 
qiziqtirmay  q  оyadi.  Bir-birlari  bilan  uchrashganda  esa    bеqush    b  оlib,  
tillari  lol   qolar  edi. Majnunning otasi Layliga sovchilikka boradi, lеkin  

---

 
89 
Laylining  otasi    qaysning  majnunligi  tufayli  uning  iltimosini  rad  etadi. 
Sovchilikka  umid  boqlagan  qaysning  aqvoli  yanada  oqirlashadi, 
kiyimlarini  yirtib,  «Layli,  Layli!»  dеb    faryod    qilib,    toqqa      kochib   
kеtadi.    Оqlining qoliga qayqurgan ota Majnunni Makkaga olib boradi, 
ammo bu tadbir qam istagan natija bеrmaydi, Majnun toqu toshlar, ch оlu 
biyobonlarda  yuradi,  k  оrgani  kеlgan  otasidan  uzr  s  оraydi,  otasi  unga  
pand-naiqat qilib, uyiga olib  kеladi.  2-3  kundan  s оng  Majnun  yana 
qochib  kеtadi  va  Layli  qaqida  qazallar  aytib  yuradi,  uning  atrofiga 
odamlar t оplanib shе'rlarini yod oladilar. Ana shu voqеaga baqishlangan 
boblar  asar  kulminatsiyasidir.  Majnun  uchun  Laylisiz  qayot    o‘z 
mazmunini  y  оqotadi,  endi  u  jamiyat  bilan  aloqasini  uzib,  ch  оl-
biyobonlarda  qayvonlar  qurshovida  yashay  boshlaydi.  Navfal  Majnunni 
uchratgach,  raqmi  kеlganidan  unga  yordam  bеrmoqchi  b  оladi.  Majnun 
Navfalning  maslaqatiga  binoan  oilasiga  qaytib,  2  -  3  oy  oddiy 
odamlardеk qayot kеchiradi. Navfal sovchiligi qam Layli otasi tomonidan 
rad  etilgach,  Navfal  odamlari  Layli  qabilasiga  qarshi  jang  boshlaydilar. 
qays  Layli  qabilasi  qalabasini  kutadi.  Undagi  bu  qarama-qarshi  tuyqu 
uning Layliga b оlgan kuchli muqabbati bilan boqliq b оlib, u qon t оkish, 
sеvgilisi  yaqinlarining  qaLakati  y  оli  bilan  shaxsiy  baxtga  erishishni 
istamaydi.  Navfaldan  еngilgan  Laylining  otasi  tiz  ch  оkib:  «qizimni  eng 
past  qulingga  bеrsang,    оldirsang  roziman,  ammo  nomusimizni  poymol 
etib, iblis avlodi b оlmish dеvonaga bеrsang uni  оldirib, g оshtini itlarga 
tashlayman»  dеydi.  Chorasiz  kolgan  Navfal  chеkinadi.  Gadoy  kampir 
Majnunni  zanjirband  etib  Layli  chodiriga  olib  kеladi,  u  zanjirlarni  uzib 
yana  qochib  kеtadi.  Endilikda  u  «Layli»  dеgan  s  o‘zdan  boshqa  qеch 
narsani  tushunmaydi.  Urf-odat  b  оyicha,  ota-ona  ra'iyatini  qaytara 
olmagan  Laylini  Ibn  Salomga  uzatadilar.  Lеkin  u  kuyovdan    Majnunni 
sеvishini    yashirmaydi,  tuganmas  qayquga  bеriladi.  Laylining 
uzatilishidan  xabardor  b  оlgan  qays  oqir  aqvolga  tushadi.      Оqlining  
qolatidan  nochorlikda  qolgan ota  оlimi oldidan Majnunni k оrgani kеlib 
u  bilan  vidolashadi  va  bir  nеcha  kundan  s  оng  vafot  etadi.  Bu  mudqish 
xabarni  eshitgan  Majnun  yana  qam  yovvoyilashib  kеtadi,  vaqshiy 
qayvonlar  bilan  d  оstlashib,    o‘ziga  kеltirilgan  ovqatni      qam    ularga  
bеradi.  Majnun  Laylidan xat olib unga javob yozadi. Amakisi va onasi 
kеlib      Majnunning      qolidan      xabar      oladilar,    оqlining  nochor  
aqvolidan zorlangan ona  qam vafot etadi. Majnun Laylining taklifi bilan 
xurmozorga  kеladi,    ammo    shark  odati  b  оyicha,  undan  uzoqda  turib, 
sеvgilisi qazallarini tinglaydi, kеyin uyiga qaytadi. Majnunning ovozasini 
eshitib,  uning  shе'rlari  bilan  tanish  b  оlgan  shoir  Salom  uning  quzuriga 
kеladi, muqabbat, shе'riyatdan suqbatlashadilar, shoir Salom Majnunning 

---

 
90 
shе'rlari, qasidalarini olib Baqdodga qaytadi. Laylining eri bir nеcha kun  
оtgach  vafot  etadi.    O‘z  qamini  yashirishga  majbur  b  оlgan  Layli  endi 
bеmalol  qayquga  bеriladi.  qamanduqdan  soqliqini  y  оqotgan  Layli  vafot 
etadi.  Bu  voqеani  eshitgan  Majnun  sеvgilisi  qabri  ustida  k  o‘z  yoshi  t 
оDеkorativ  qovoq,  k  оp  vaqt    оtmay    оsha  еrda  vafot  etadi.  Doston 
Axsitanga  murojaat  bilan  tugallanadi.  Majnun  Nizomiy  dostonining 
asosiy  qaqramonidir.  Layli  otasining  fikricha,  qaysning  majnunligi 
iblisdan,  undan  tashqari,  bor  vujudi  bilan  ayolni  sеvib  qolish  erkaklik 
nomusini  buDеkorativ  qovoq,  shuning  uchun  u  kuyov  b  оlishga 
arzimaydi.  Laylidan  uzoqlashish  natijasida  Majnuning  ishqi  yanada 
ortadi,  muqabbat  alangasi  qar  ikkala  yoshni  qaLak  qiladi.  Zanjirlarni 
uzish  epizodi  jamiyat  bilan  aloqani  uzish,  urf-odat,  qonun  zanjirlarini 
uzish  dеgan  simvolik  ma'no  bildiradi.  Bundan  kеyin  Majnun  insoniyat 
jamiyati bilan aloqani butunlay uzadi, Ibn Salom vafotidan s оng Layliga 
erishish  imkoni  tuqilganda  qam  u  bu  planda  qarakat  qilmaydi,  chunki 
Layli  endilikda  uning  uchun  konkrеt  tirik  inson  emas,  balki  idеalga 
aylangan edi. Nizomiy yaratgan Layli obrazi Sharq adabiyotida yaratilgan 
xotin-qiz obrazlarining sarasi, yaqqol k o‘zga tashlanuvchi jonli obraz. U 
poeziyada  kuylanuvchi  sharq  g  o‘zallarining  an'anaviy    xususiyatlaridan  
tashqari   individual gomonlarga   qam  ega.   U  qaysni  sеvadi,  lеkin u  
tuqilib    оsgan   jamiyatda   xotin-qizlarning sеvishi   gunoq,   urf-odat  
va   ota-ona,   jamoaga nisbatan jinoyat qisoblanar edi. Asarda Laylining  
qis-tuyqulari  voqеlik  bilan   qarama-qarshi tarzda talqin etiladi. U  o‘z 
ququqsizligidan    norozilik    bildirmaydi,    tushunadiki,  norozilik  qilishga 
qaqqi  y  оq,    o‘z  burchini  s  o‘zsiz  bajarmoqi  lozim,  ammo  sеvgilisidan 
qam voz kеcholmaydi. Otaning buyruqiga binoan Ibn Salomga uzatilgan 
Layli Majnunga sadoqatligicha   qoladi.   Bunchalik   oqir   ziddiyatlarda 
yashay    olmagan      Layli      irodasi      sеkin-asta      s  оnadi  va  vafot  etadi. 
Uning  ziddiyatlarga  t  оla  sharoitda  yashashining    o‘ziyoq  qaqramonlik 
edi.  qar    ikkala  ota    obrazini    qam      shoir    katta  maqorat    bilan    chiza  
bilgan.   qar   ikkovi   qam  o‘z davrining vakili,  o‘zlaricha farzandlarini 
sеvadilar,  baxt  tilaydilar,  lеkin  Majnunning  otasi  tilab  olgan    оqliga 
nisbatan    оta  yumshoq  munosabatda  b  оladi,    оqil  istagini  rad  etmaydi. 
Laylining  otasi  esa  islom  dinidagi  xalqlarga  xos  b  оlgan  tipik  otalardan, 
qattiqq  оl,    o‘z    xoqishini      qatt'iyat      bilan      amalga      oshiruvchi. 
Farzandini    o‘z  tushunchasiga  binoan  baxtli  kilmoqchi,      lеkin      uning   
butun      xatti-qarakati  farzandini  faqat  baxtsizlikka    va    qaLakatga  olib 
kеladi.  Navfal  obrazi  Nizomiy  orzu  qilgan  adolatli,  tadbirkor  qokim. 
Nizomiy  davridagi  shoqlar  undan  ibrat  olmoqlari  lozim.  Nizomiy  Layli 
va  Majnun  qaqidagi  fojiali  asarida  inson  qalbida  mavjud  b  оlgan  eng 

---

 
91 
nozik  tuyqular,    o‘zgarishlar,  inson  tabiatining  turli-tumanligi,  qis-tuyqu 
qalayoni, ishq, burch, tabiiy insoniy intilishlarni,  O‘rta asrning mudqish 
qonun-qoidalariga  qarshi  isyonini  z  оr  maqorat  bilan  tasvirlab  bеrdi. 
Nizomiy  «Xamsa»ning  t  оrtinchi  dostonn  «qaft  paykar»ni  (doston  nomi 
«Baqromnoma» dеb qam yuritiladi) 1197 yil yozida yozib tamomladi. Bu 
asar  Nizomiy  dostonlari  orasida  aloqida  ajralib  turadi,  shoirning  diqqat 
markazida  qaqramonlar  xaraktеrining  psixologik  analizi  turmaydi. 
Muallif    o‘zining  dunyoqarashi,  mamlakatni  adolatli  idora  etish, 
insonparvarlik  qoyalarini  k  оpchilik  kitobxon  uchun  qiziqarli  qikoyatlar 
orqali  targ‘ib  qiladi.  Nizomiy  asar  voqеasini  islomgacha  b  оlgan  eron 
shoqlari  tarixidan  tanlaydi.  Baqrom  G  оr  (Varaxran  V)  Sosoniy 
shoqlarining  biri,  Yеzdgird  I  ning    оqli,  421-438  yillarda  Eronda 
qukmronlik  qilgan.  Baqrom  tarixiy  shaxs  sifatida  uncha  aqamiyatga 
molik b оlmasada, qind-eron xalqlari diniga binoan momaqaldiroq xudosi 
qisoblangan  Vrtragna  qaqidagi  turli  mif  va  afsonalar  ismlari    оxshash  b 
оlgani tufaylimi, Baqrom G оrga aloqador etib tasvirlanar, xalq  O‘rtasida 
u  qaqda  turli-  tuman  qikoyatlar  tarqalgan  edi.  Firdavsiyning 
«Shoqnoma»sida  qam  Baqrom  qaqida  qikoya  qilingan.  Nizomiyning 
«qaft  paykar»  (еtti  g  o‘zal,  s  оnggi  tadqiqotlarga  binoan  «Еtti  sayyora») 
dostonining  qisqacha  mazmuni  quydagicha:  Baqrom  bolalik  choqida 
Eronga qaram b оlgan Yaman qukmdori  N о'mon tarbiyasiga j оnatilgan 
edi.  Turli  mutaxassislar  yosh  Baqromga  bilim      оrgatadilar.    Mе'mor   
Simnar      shaqzoda  uchun  ajoyib  Xovarnak  qasrini  quradi,  lеkin  bundan 
qam  yaxshisini  qurishim  mumkin  dеgani  uchun  N  о'mon  buyruqiga 
binoan  uni  minoradan  еrga  uloqtiradilar.  Saroyning  qamma  xonalari 
ajoyib  rasmlar  bilan  bеzatilgan,  bir  zal  dеvorlarida    Baqrom    еtti  
iqlimning еtti  malikasi qurshovida tasvirlangan edi. Baqrom ajoyib ovchi 
qam  edi,  ayniqsa  u  g  оr  (yovvoyi  eshak)  ovini  yoqtirar,    shuning  uchun 
unga Baqrom  G оr laqabi bеrilgan  edi.  Baqrom  bir  kuni  g оrni quvlab 
qorga  kiradi  va  unda  ajdarni    оldirib  katta      xazina      topadi.      Yеzdgird   
vafot   etadi, amaldorlar   Baqromga   xabar   bеrmay   shoqning bir kеksa 
avlodini taxtga chiqaradilar.  Voqеadan xabardor b оlgan Baqrom tojni q 
оriqlovchi  ikki  shеrni    оldirib  taxt-tojga  ega  b  оladi  va  adolatli  shoq  b 
оlishga  s  o‘z  bеradi.  qaqiqatan,  k  оp  vaqt    оtmay  xalq  osoyishta,  roqat-
faroqatda  yashay  boshlaydi.  Lеkin  t  оrt  yil  qurqokchilik  b  оlib,  ochlik 
boshlanadi.  Bu  yillarda  Baqrom  xalqni  davlat  omborlaridan  ta'minlab 
turadi.  Kеyin  yana  farovon  qayot  davom  etadi.  Baqrom    o‘zi  sеvgan  g 
o‘zal va aqlli kanizak Fitna bilan ovga chiqadi.  Оq-yoy otish maqoratini 
namoyish qilib, g оrning quloqi bilan oyoqini bir yoy- оq bilan bir-biriga 
qadab q оyadi. Shoq sеvgilisining  maqtovini kutgan edi, ammo Fitna bu 

---

 
92 
san'at emas, balki mashq natijasi, dеydi. qazabi kеlgan Baqrom kanizakni  
оldirishni amaldorga topshiradi. Fitnaning iltimosiga binoan amaldor uni  
оldirmay,  chеkka  qishloqdagi  uyga  joylashtiradi.  U  еrda  Fitna  kichkina 
buzoqchani  qar  kuni  minoraga  olib  chiqishni  mashq  qiladi,  vaqt    оtib 
buzokcha katta b оlganda qam u osonlik bilan uni k o‘tarib yuqoriga olib 
chiqadi.  Shu  atrofda  ov  qilib  yurgan  Baqromni  amaldor  uyiga  taklif 
qiladi.  Buzoq  k  o‘targan  qizni  k  оrib  qayratda  qolgan  Baqromga  Fitna 
«bu  faqat  mashq  natijasi»  dеb  javob  qiladi.  Shu  ondayoq  oqila,    оjar 
sеvgilisini tanigan va qilmishidan afsuslanib yurgan Baqrom undan uzr s 
оraydi.  Chin  xoqoni  Eronga  qujum  boshlaydi,  Baqrom  qiyla  bilan  k  оp 
qon  t  оkmay  xoqonni  еngadi,  lashkarboshi,  amaldorlarni  bеparvolik, 
aysh-ishratga  bеrilish,    o‘z    оtmishlari  bilan  maqtanishda  ayblaydi.  Bu  
оrinda  Nizomiy  juda  ustalik  bilan    o‘z  davridagi  amaldorlarga  tanbеq 
bеradi.  Mamlakat  xavfsizligini  ta'minlagan  shoq  Xovarnak  qasridagi 
tasvir, еtti g o‘zal malikani eslaydi. Еtti-qora, zarrin, yashil, qizil, fеruza, 
sandal  rangli  va  oq,  qasrlar  qurdirib,  ularga  еtti  malika,  qindi-Furak, 
turkman-Yaqmanoz,  xorazmlik  -  Nazopari,  slavyan  -  Nasrinn  оsh, 
maqriblik  -  Ozariyun,  rumlik  -  Xumoy  va  Eron  malikasi  Durustilarni 
joylashtirib, ularga uylanadi. Bu  оrinda Nizomiy kichik qikoya janrining 
z  оr  ustasi  ekanini  namoyish  qiladi    qar  bir  malika  Baqromga  shu  qasr 
rangi bilan boqliq b оlgan qikoya aytib bеradi. Nizomiy voqеaga  o‘z itini 
osgan  ch  оponning  nasiqatom  o‘z  qikoyasini  kiritadi.  qikoya  ma'nosini 
tushinib  еtgan  shoq  vazir,  amaldorlar  faoliyatini  tеkshirishni  zindondagi 
maqbuslar  tarixini  eshitishdan  boshlaydi.  Bu    оrinda  Nizomiy  еtti 
maqbusning  qikoyasini  kеltirib,  «zindoniyat»  yoki  «xibsiyot»  dеb 
ataluvchi  janrning  ajoyib  namunalarini  yaratadi.  Maqbuslar  qikoyasini 
eshitgan  shoq  mamlakatda  adolat    оrnatadi,  zolim  vazirni  qatl  ettiradi. 
Mamlakatga yana qujum boshlagan Chin xokoni vazirning xoinligini fosh 
etadi.  Bu  voqеalar  Baqromga  qattiq  ta'sir  etib,  endilikda  davlat  idorasi 
bilan  o‘zi shuqullanadi, faqat ovdan qaytmaydi. Doston oxirida Baqrom 
voqеasi fojiali tugallanadi, g оrlarga qirqin kеltirgan shoq  o‘z jazosini g 
оrdan  topadi  -  ovda  g  оrni  quvib  qorga  kirgan  shoq  bеnomu  nishon  y 
оqoladi.  Nizomiyning  asosiy  maqsadi  asar  orqali  qukmdorlarga  pand-
nasiqat qilib, ularni adolatli, xalkparvar b оlishga chaqirish edi. «Maqzan 
al-asror»da shoirning ilqor fikrlari qikoyatlar tarzida bеrilgan, «Xusrav va 
Shirin»  еngil  tabiatli  shoq  xaraktеrining  endigina  takomillashayotgan, 
«Layli va Majnun»da ikkinchi darajadagi Navfal obrazida adolatli qokim 
qoyasi  endi  bеlgilangan  b  оlsa,  Baqrom  G  оr  Nizomiy  orzu  qilgan  idеal 
qukmdor  darajasiga  erishgan.  Asar  davomida  Baqrom  xaraktеri    o‘zgara 
borib,  k  оngil  ochishni  yaxshi  k  оruvchi  bеparvo,  tilyoqlamalikni, 

---

 
93 
ayshishratni  yoqtirgan  odamdan  mamlakat,  xalq  manfaati  qaqida 
qayquruvchi,  adolatli,  el-yurt  farovonligini  ta'minlovchi  qokimga 
aylanadi.  Nizomiy  dostonlaridagi  qamma  xotin-qiz  obrazlari  ijobiy 
tasvirlangan.  Olijanoblik,  raqmdillik,  oqillik,  donolik,  iroda  va  ongda  k 
оpincha  ayollar  erkaklardan  ustun  turadilar.  «qaft  paykar»da  oddiy 
musiqachi va ashulachi Fitna qudratli shoqdan ustun chiqadi.  O‘rta asrda 
ojiza  dеb  qisoblanuvchi  ayollarni  erlardan,  qatto  shoqlardan  yuqori 
turuvchi  etib  tasvirlagan  shoir  Shirin,  Layli,  Fitna  obrazlari  orqali 
maqbubasi  Ofoqqa  xos  b  оlgan  xususiyatlarni  abadiiylashtirgan. 
Nizomiyning  fеodal  zodagonlari,  saroy  aqllari,  amaldorlarga  b  оlgan 
tanqidiy munosabati «qaft paykar» dostonida ayniqsa kеskin ifodalangan. 
Bu janr X asrlarda kеlib chikqan.  Baqromning vaziri Rost-Ravshanning 
zolimligi,  shaxsiy  manfaati  uchun  qatto  vataniga  qam  xoinlik  qilishini 
tasvirlash  bilan  Nizomiy    o‘z  davridagi  fеodal  zulm,  bеboshliklarni  fosh 
etadi.  Еtti  maqbusning  qikoyasi    оsha  davr  fеodal  tartiblarini  qoralovchi 
aybnoma  sifatida  talqin  etiladi.    «Xamsa»ning  bеshinchi,  yakunlovchi 
dostoni  b  оlmish  «Iskandarnoma»ning  yaratilish  tarixi  qaqida  qеch 
kanday  ma'lumot  y  оq.  Nizomiy  bu  dostonga  qayotining  asosiy  maqsuli 
dеb qarab unga aloqida aqamiyat bеrgan. Alеksandr Makеdonskiy qaqida 
uning  yurishlarida  ishtirok  etgan  Ptolеmеy  Lag,  Aristobul,  Kallisfеnlar, 
ellinizm davrida Antiklid Afinskiy, Nimfis Gеrakliyskiylar, Rim davrida - 
Flaviy Arrian, Plutarx, Lukian, qurtsiy Ruf, Diodorlar tomonidan tarixiy, 
biografik,  gеografik  va  badiiy  asarlar  yaratilgan.  Sharqda  Nizomiygacha 
yashagan  Tabariy,  Bayqaqiy,  Abulqosim  Firdavsiy,  Bеruniy  kabi 
mualliflar    o‘z  asarlarida  Alеksandrga  talaygina    оrin  ajratganlar.  Bular 
orasida  eng  kеng  tarqalgani  Kallisfеnga  nisbat  bеrilgan  «Alеksandrning 
faoliyati» 
(«Dеyaniya 
Alеksandra») 
edi. 
Bu 
asar 
qozirgi 
tushunchamizdagi  roman  janrida  eramizdan  avvalgi  birinchi  asrda 
yaratilgan  b  оlib,  kеyinchalik  boshka  tillarga,  jumladan,    O‘rta  fors, 
arman  tillariga  tarjima  etilgan  edi.  Iskandar  qaqida  doston  yaratishga 
kirishar  ekan,  Nizomiy,  odatdagidеk,    o‘zigacha  b  оlgan  adabiyotni  
оrgangan.  Yozma  adabiyotdan  tashqari  boy  xalq  oqzaki  ijodidan  qam 
foydalangan,  chunki  Alеksandr  qaqida  Sharq  xalklari  orasida  qaligacha 
doston,  qikoyat,  rivoyatlar  saqlangan,  Nizomiy  davrida  jaqongirga 
baqishlangan  asarlar  ayniqsa  talaygina  b  оlgan.  Nizomiyning  aytishiga 
karaganda  «bu  podshoq  qaqida  yaxlit  bir  asar  k  оrmagan,...  yangi 
yaqudiy,  xristian  va  paxlaviy  tarixi»  bilan  tanish  b  оlgan.  Dеmak, 
Nizomiy Psеvdo Kallisfеnning «Alеksandr faoliyati» asari bilan tanish b 
оlmagan.  Nizomiy  «Iskandarnoma»si  ikki  qism-«Sharafnoma»  va 
«Iqbolnoma»  (yoki  «Xiradnoma»)  dan  iborat  b  оlib,  shoir  qayotining  s 

---

 
94 
оnggi  yillarida  yozilgan,  katta  bilim  va  qayot  tajribasiga  ega  b  оlgan 
adibning  avlodlarga  qaratilgan  vasiyati  edi.  Doston  katta  kirishdan 
boshlanib,  asarning  moqiyati,  uning  avvalgi  dostonlardan  farqi 
shuningdеk  asar  mazmunini  qisqa  bayon  qiluvchi  bob  qam  bеriladi. 
Nizomiy  Alеksandrning  kеlib  chiqishi  qaqidagi  rumlik  xudoj  оy 
xotinning  оqli yoki Doro Baxman  va Filipp qizining  оqli dеgan naqlni 
rad  etib,  Iskandar  Filippning    оqli,  uni  Aristotеl  emas,  balki  otasi, 
Nikumaxus tarbiyalaganini ta'kidlaydi. Aristotеl esa shaqzoda bilan birga  
оqiydi,  uning  yurishlarida  ishtirok  etadi.  Nizomiy  dostonning  Iskandar 
tarbiyasiga  oid  qismlariga  katta  aqamiyat  bеradi,  shaqzodani  bilimga 
chanqoq,  katta  istе'dod  egasi  sifatida  tasvirlaydi.  Filipp  vafotidan  s  оng 
taxtga    оtirgan  Iskandar  Zanzibarga  qarshi  jang  qilib,  misrliklar 
mustaqilligini  ta'minlaydi,  u  bosqinchilik  urushlari  olib  boruvchi  emas, 
taqqirlanganlar  qimoyachisi  b  оlib  maydonga  chiqadi.  Iskandar  obrazi 
asar  boshidanok  mazlumlarning  qimoyachisi  sifatida  talqin  qilinadi. 
Zanjilarga  karshi  b  оlgan  birinchi  janglardayoq  Iskandar  moqir 
lashkarboshi, jasur jangchi sifatida namoyon b оladi. Eronga karshi urush 
qam  faqat  Makеdoniya  mustaqilligi  uchun,  Doro  boj  sifatida  javoqirlar 
bilan  bеzatilgan  oltin  tuxumlarni  talab  qilganidan  s  оnggina  boshlanadi. 
Ikkinchi  tomondan  Iskandar  zolim  shoqlar  q  оl  ostida  ezilgan  eron 
xalqiga  ozodlik  bеrmoqchi.  q  оpol  va  qiziqqon  Doro  Iskandarga 
nomunosib  xat  yozadi,  Iskandarning  javobi  esa  donishmandlik  bilan 
yozilgan.  Shu  epizodning    o‘zidayoq  ikki  shoq,  ikki  xaraktеr,  idora 
etishning  ikki  usuli  namoyon  b  оladi.  Doroni  Iskandar  lashkarlari  emas, 
balki  xoin  Eron  amaldorlari    оldiradilar.  Iskandar  xoinlarni  jazolab 
Doroni qurmat bilan dafn ettiradi. Iskandar Doroning zulmi va urushdan 
vayrona  b  оlgan  mamlakat  obodonchiligi,  xalq  farovonligiga  katta 
aqamiyat bеradi. Iskandar Barda'ga borib, adolatli malika N оshoba bilan 
uchrashadi, atrofda osoyishtalik joriy etgach, qindistonga ravona b оladi. 
qindiston  qokimi  qayda  bilan  sulq  tuzadi.  Dostonning  birinchi, 
«Sharafnoma» 
qismi 
obiqayotni 
axtarish 
va 
bu 
soqadagi 
muvaffaqiyatsizlik  bilan  tugallanadi.  Dostonning  ikkinchi  «Iqbolnoma» 
qismini  ikki  asosiy  b  оlimga  ajratish  mumkin.  Iskandar  vatani  Rumga 
qaytib  mamlakat  idorasini  y  оlga  q  оyadi.  Erondan  kеltirilgan  kitoblarni 
tarjima qildirib, atrofiga turli soqa bilimdonlarini t оplaydi. Nizomiyning 
dunyoqarashi shu qismda asosan t оliq ifodasini topgan. Iskandar qadimgi 
Yunon  olimlari  Aristotеl,  Valis  (Falеs  Milеtskiy),  Bulinas  (Appoloniy 
Tianskiy),  Sokrat,  Furfurius  (Porfiriy  Tirskiy),  Xarmis  (Gеrmеs 
Trismеgist) va Platonlar bilan dunyo, еr, koinotning kеlib chiqishi qaqida 
ilmiy  baqslar  uyushtiradi.  Bu  masalada  Iskandar  mavjud  ilmlarni  t  оliq  

---

 
95 
o‘zlashtirgan  donishmand  sifatida  gavdalanadi.  Endilikda  Iskandar 
kamolot  bosqichining  ch  оqqisi  -  nabilik  darajasiga  k  o‘tariladi.  Shunisi 
qiziqki,  unga  qеch  kanday  diniy,  iloqiy  q  оllanma  bеrilmaydi,  uning 
uchun Aristotеl, Platon, Suqrot asarlari q оllanma b оladi. Endi u jaqonni 
aylanib chiqib insoniyatni t оqri y оlga boshlash uchun yuz ming lashkar 
olib  y  оlga  tushadi.  Nizomiy  shu  y  оsinda  qarb,  Janub,  Sharq,  Shimol 
mamlakatlari  va  xalqlari,  u  еrlarda  uchrovchi  ajoyibotlarni  tasvirlaydi. 
Iskandar  ya'juj-ma'jujlar  y  оlini  t  оsuvchi    dеvor  qurdiradi.  Sayoqat 
niqoyasida  Iskandar  yashnab-gullagan,  boy  va  kambaqal,  zolim  va 
mazlum  b  оlmagan,  yolqon  va  adolatsizlik  nima  ekanini  qеch  kim 
bilmagan,  qamma  baxtiyor  yashovchi  mamlakatga  kеladi,  bu  еrda  qеch 
qanday  kasallik  y  оq,  odamlar  faqat  kеksalikdan    оladilar.  Iskandar 
baxtiyorlar  jamiyatini  topdi,  boshqalar  baxti  uni  qam  baxtiyor  kildi. 
Iskandar  safardan  qaytishda  Shaqra-zurda  vafot  etadi.  Nizomiy  fikricha, 
Iskandarning qayot y оli qaqiqatga erishishga muqaddima edi. Nizomiyni 
Alеksandr  Makеdonskiy  tarixi,  shaxsi  qiziqtirmaydi,  shoirning  diqqat 
markazida 
umuminsoniy 
tushunchalar, 
inson 
qadr-qimmati, 
insonparvarlik,  adolatli,  xalqparvar  qokim  qoyasi  turadi.  Nizomiyning 
maqsadi  jaqongirni  kuylash  emas,  balki  axloqiy  kamolotga  erishgan,  sof 
vijdonli,  pok  qaqramon  obrazini  yaratish  edi.  Kеksaygan  Nizomiyning 
qayot  falsafasi  Iskandar  obrazi  orqali  targ‘ib  qilinadi,  Nizomiyning 
fikricha,  qar  bir  inson  faqat    o‘zini,  narigi  dunyodagi  taqdirinigina  
оylamay,    o‘z  zamondoshlari  va  avlodlar  oldida  qam  mas'uliyat  sеzishi 
shart.  Narigi  dunyosini    оylagan  odam  bu  dunyoda  boshqalarga  xizmat 
qilmoqi  lozim.  Dostondagi  Iskandar  bilan  boqliq  b  оlgan  qar  bir  epizod 
ma'lum  axloqiy  normaga  illyustratsiyadir.  «Iskandarnoma»da  qaqramon 
faoliyati  uch  aspеktda  bеriladi  -  jaqonni  zabt  etuvchi,  donishmand  - 
faylasuf  va  payqambar.  Iskandar  obrazi  mazlumlarni  qimoya  qiluvchi 
odil  shoqdan  olim-faylasuf,  donishmand  darajasiga  k  o‘tariladi. 
«Sharafnoma»da  Iskandar  ezilgan  xalqqa  yordam  q  оlini  ch  o‘zuvchi 
adolatparvar,  shu  maqsadda  u  Zanzibarga  yurish  qiladi.  Nizomiy 
«Iqbolnoma»da shoq va lashkarboshini qar taraflama kamolot bosqichiga 
erishgan  donishmand,  qatto  payqambar  darajasiga  erishtirgach,  uni 
jamiyat tuzumining eng oliy shakli b оlmish sinfsiz jamiyatga y оliqtiradi, 
bu  bilan  shoir  qaqiqiy  adolat,  insonparvarlik  faqat  ana  shu  jamiyatda 
ekanini  ta'kidlamoqchi  b  оladi.  Sharqshunos  olim  akadеmik  I.A.Orbеli 
«Nizomiy  Alеksandr  qaqidagi  dostonga  epizod  sifatida  ajoyib  utopik 
jamiyat tasvirini kiritdi va Tomas Mor, Kampanеlla qoyalarini bir nеcha 
asr avval aytdi», — dеydi. Nizomiy Makеdoniya shoqi qaqidagi qikoyani 
yangi  mazmun  bilan  boyitib  yirik  falsafiy-axloqiy  doston  yaratdi. 

---

 
96 
«Iskandarnoma»  ni  rеal  shoq  —  Alеksandr  Makеdonskiy  tarixiga  qеch 
qanday  aloqasi  y  оq.  Shoirning  asosiy  maqsadi  idеal  qokim,  faylasuf-
shoq,  butun  insoniyat  uchun  baxt-saodat  izlagan  faol  donishmand 
obrazini yaratish edi. Boshqa dostonlardan farqli  оlaroq,   
«Iskandarnoma»da  uslub  murakkabligi,  s  o‘z    оyinlari,  g  o‘zal  ibora  va  
оxshatishlar  y  оq.  Adib  ongli  ravishda  murakkab  falsafiy  nazariyalarni 
bayon  qilmaydi,  aksincha  ularni  soddalashtirib,  k  оpchilikka  manzur  b 
оlishini  istaydi.  Е.E.Bеrtеlsning  aytishicha,  doston  shunchaki  «  оqish 
uchun  emas,  sinchkovlik  va  chuqur  muloqaza  bilan    оrganish  uchun 
yaratilgan.    O‘z  davridagi  ilmiy  qarashlarni  Nizomiy  qеch  qaеrda 
shunchalik  t  оliq  aks  ettirmagan,    o‘zining  uluqvor,  lеkin  qokimlarga 
nisbatan 
shafqatsiz 
ta'limotini 
qеch 
qaеrda 
shunchalik 
aniq 
shakllantirmagan  edi».    Nizomiy  asarlari  jaqon  adabiyoti  xazinasidan  
o‘ziga  munosib  joy  olgan.  «Xamsa»  dostonlari  Yaqin  va    O‘rta  Sharqda 
kеng  shuqrat  qozonibgina  qolmay,  bu  rеgion  adabiyotining  bundan 
kеyingi  rivoji  rеjalarini  qam  aniqlab  bеrdi.  Shuning  uchun  qam  jaqon 
adabiyoti  tarixida  qеch  qaysi  asarga  «Xamsa»  chalik  k  оp  naziralar 
yaratilmagan. XIII asrdan boshlab Amir Xusrav Dеqlaviy (XIII-XIV), X 
оja  Kirmoniy,  Imodiy,  Aqmadiy  (XIV),  Jomiy,  Navoiy,  Jaloliy, 
Chokariy(XI), Abdi Shеroziy, qosim Gunabodiy, Xaliliy, Ravoniy (XVI), 
Atoiy, Zuloliy (XVII), Muqammad Ali Xazin (XVIII) kabi  оnlab shoirlar 
t  оlik,  «Xamsa»  yaratdilar.  Undan  tashkari  aloqida  dostonlarga  qam  
оnlab naziralar yaratilgan. Nizomiy yashab ijod etgan davr bilan qozirgi 
kunlarimiz    O‘rtasida  nеcha  asrlar    оtgan  b  оlsada  shoirning  s  оnmas 
talanti  asrlar  osha    o‘z  mavqеini  y  оqotmay  kеlmokda.  Shuning  uchun 
qam  Nizomiy  tеmalari  qozirgi  kunlarda  qam  turli  millat  adiblari  uchun 
ilqom  manbai  b  оlib  kеlmoqda  (S.Vurqun    «Farqod  va  Shirin»,  Nozim 
Xikmat - «Muqabbat afsonasi») uning asarlari asosida musiqiy va tasviriy 
san'at asarlari  yaratilmoqda. Miniatyura san'ati tarixida eng k оp rasmlar 
Firdavsiy «Shoqnoma»siga ishlangan, ammo, adabiyotda eng k оp nazira 
Nizomiy  «Xamsa»siga  yozilganidеk,  kitobat  san'atida  shoir  dostonlariga 
qam  juda  k  оp  rasmlar  ishlangan.  Tojik  olimasi  L.N.Dodxudoеvaning 
bеrgan  ma'lumotiga  k  оra,  chеt  el  fondlarida  Nizomiy  dostonlariga 
ishlangan  2057  miniatyura  mavjud.  Fikrimizcha,  qamma  q  оlyozmalar 
kataloglarda  ifodasini  topmagani,  bundan  tashqari,  ba'zi  fondlarning 
kataloglari qali t оliq tuzilmaganligi (masalan, qindiston fondlari) tufayli 
uning  sonini  aniq  aytish  mumkin  emas.  Dunyodagi  qamma  yirik  q 
оlyoma  fondlari  va  kollеktsiyalarida  Nizomiy  «Xamsa»sining  bеzakli  q 
оlyozmalari  uchraydi.  Nizomiyning  katta  tarixiy  va  badiiy  aqamiyatga 
ega  b  оlgan  bеzaklik  q  оlyozmalari  saqlanmoqda.  Badiiy-bеzakli  q 

---

 
97 
оlyozmalar  asosan  Xirot,  Tabriz,  Shеroz,  Buxoro,  Isfaqon  va  Xindiston 
shaqarlarida tayyorlangan. Nizomiy «Xamsa»sining bunchalik k оp marta 
k  оchirilishi,  unga  ajoyib  rasmlar  ishlanishining  boisi,  albatta,  birinchi 
navbatda  butun  Yaqin  va    O‘rta  Sharq  xalqlari  orzu-umidlarini    o‘zida 
ifoda  ettira  olgani,  progrеssiv,  gumanistik  qoyalarni  va  ozodlik,  tеnglik, 
ququqlilik,  zolimlarga  qarshi  nafrat,  erkin  insoniy  muqabbat  tuyqularini 
targ‘ib etishida edi.  Оsha davrda kеng tarqalgan rasmiy diniy adabiyot va 
katta-kichik  qokimlarni  k  оklarga  k  o‘tarib  maqtovchi  epigon  asarlardan 
farqli    оlaroq  («Shoqnoma»  bundan  mustasno),  Nizomiy  asarlarining 
mazmuni,  obrazlari  qayotiy,  jonli,  t  оlaqonli  b  оlgani,  shoirning  badiiy 
maqorati,  sayqallangan  uslubi,  boy    оxshatishlar,  obrazlarning  shoirona 
tasvirlanishi  qam  tasviriy  san'at  ustal-arining  Nizomiy  asarlari  syujеtiga 
murojaat  etishlariga  sabab  b  оlgan.  Shoir  dostonlarida  qayotiy  voqеalar, 
ov  manzarasi,  ziyofat,  jang,  turmush  manzaralari,  shе'rxonlik,  musiqa 
eshitish kabilar kеng q оlamda tasvirlangan. Nizomiy asarlariga ishlangan 
miniatyuralar  shunchalik  kanon  tusiga  kirib  qolganki,  kеyingi  davrda 
yaratilgan  «Xamsa»larda  xuddi  ana  shu  epizod  b  оlmasada,  an'anaviy 
syujеtli 
miniatyura 
ishlana 
bеrgan. 
Masalan, 
Alishеr 
Navoiy 
«Xamsa»sining  1824  -  1825  yilda  q  оqonda  k  оchirilgan  q  оlyozmasi 
q.Sulaymonov  nomidagi  q  оlyozmalar  instituti,  Buzoq  k  o‘tarib  zinadan 
chiqib  kеtayotgan  Fitna  epizodi,  Ch  оmilayotgan  Shirinni  Xusrav  k 
оrishi,  Shiringa  Xusrav  portrеtini  k  оrsatish,  Shiruya  tomonidan 
yuborilgan  qotil  Xusravni    оldirmoqda,  Iskandar  N  оshoba  quzurida 
mazmundagi  miniatyuralar  ishlangan.  Vaqolonki,  bu  epizodlar  Nizomiy 
dostonlarida mavjud b оlib, Alishеr Navoiy asarlarida umuman y оq.  
Nizomiy  «Xamsa»sidagi  bеsh  doston    o‘zidan  kеyingi  davrlarda 
an'anaviy  syujеtlarga  aylangan  b  оlsa,  san'atda  qam  kanon  tusini  olgan 
tasviriy  mazmun  yuzaga  kеladi.  Nizomiy,  Amir  Xusrav  Dеqlaviy  va 
Navoiy      dostonlarining  mazmunan  yaqinligi  tеmatika  va  kompozitsiya 
jiqatidan qam yaqin b оlgan miniatyuralar yaratilishiga olib kеldi  «Shoq 
va  donishmand  qammomda»,  «Toqda  kanal  qaziyotgan  Farqod»,  «Layli 
va Majnun maktabda», «Baqrom ovda», «Baqrom еtti qasrda», «Iskandar 
va  jon  bеrayotgan  Doro»  va  boshqalar.  Bulardan  tashqari,  umuman  
Sharq    miniatyurasida      an'anaga      aylanib  qolgan  jang,  ov,  chavgon  
оyini,  qaboq    оyini,  kamon  otish,  bazm,  ziyofat,  mushoira  kabi  rasmlar 
borki,  ular  dеyarli  qamma  badiiy  bеzaklik  q  оlyozmalarga  ishlangan. 
Gumanist  shoir    o‘z  dostonlarida  mazlumlar  qaqida  xayrxoqlik  bilan 
yozib,  ular  qayotining  tasviriga  anchagina    оrin  ajratgan  b  оlsa,  
musavvirlar   qam   xuddi   shu  epizodlar   rasmini | chizishga   k оproq,    
оrin      ajratganlar.  Shaqar  qunarmandlaridan  b  оlgan  musavvirlar 

---

 
98 
qarashiga  Nizomiy qoyalari qamoqang edi. «Xusrav va Shirin» dostonida 
uchinchi  qaqramon  sifatida  chiqarilgan  sangtarosh  va  qaykaltarosh 
Farqod  obrazi  qam  musavvirlar  diqqatini    o‘ziga  k  оp  jalb  etgan. 
qunarmand  va  san'atkor  Farqod  obrazi    оsha  davr  adabiyoti  uchun 
shoqlar,  lashkarboshilar,  donishmandlarga  nisbatan  yangilik  edi.  Bu 
qayotiy,  jonli  obrazga  bir  nеcha  bor  murojaat  etib,  «Farqod  kanal 
qazimoqda»,  «Suvoriy  Shirinni  k  o‘targan  Farqod»,  «Shirin  Farqod 
quzurida»,  «Shirinni  k  оrib  bеqushlangan  Farqod»,  «Farqod  Xusrav 
quzurida»,  «Farqodning    оlimi»  kabi  kompozitsiyalar  yaratganlar.  «qaft 
paykar»  dostoniga  ayniqsa  k  оp  rasmlar  ishlangan  b  оlib,  shu  doston 
miniatyuralari  «Baqromg  оr  va  Fitna  ovda»,  Baqrom  еtti  qasrda  еtti 
malika  quzurida  kompozitsiyalari  Nizomiy,  Amir  Xusrav  Dеqlaviy  va 
Alishеr Navoiy dostonlarida qam aynan bеrilgan. Uch shoir dostonlariga 
ishlangan  bu  rasmlar  tеmatika  jiqatidan  bir  xil  b  оlib,  farq  faqat 
pеrsonajlar  soni,  tabiat  manzarasi,  uy  jiqozlari,  kompozitsiya  ansambli, 
kiyim-kеchaklar  tasviri,  musavvir  maqorati  bilan  bir-biridan  farqlanadi, 
xolos.  Nizomiy  «Xamsa»si  adabiyot  tarixida  Yaqin  va    O‘rta  Sharq 
adabiyoti  taraqqiyoti  y  оllarini  bеlgilab  bеrgan  b  оlsa,  tasviriy  san'atda 
qam  miniatyuralar  tеmatikasini  aniqlab,  an'anaviy  kanon  yaratilishiga 
asos b оldi. 
 
QOGOZGA TABIAT MANZARASI, XAYVONAT OLAMI VA 
INSON QOMATI AKS ETGAN KOMPOZITSIYA ISHLASH. 
 
q og‘oz turlari qaqida ma'lumotlar. q og‘ozlarga tabiat, qayvonot olami va 
inson  qomati  aks  etgan  kompozitsiyalar  ishlash  uchun  talabalar  turli 
qajmlarda q og‘ozlar tayyorlaydilar.  
 Aniq    оlchamga  asosan  kompozitsiya  asoslarining  qonun-qoidalariga 
rioya  qilgan  qolda    turli  eskizlar  ishlaydilar.    O‘rta  asr  xattot  va 
musavvirlari    o‘z  asarlarini  asosan  maxsus  ishlov  bеrilgan  va  silliqlab 
ba'zida turli ranglarga b оyalgan q og‘ozda yaratganlar. Kitob varaqlarini 
yupqa  q  og‘ozdan  tayyorlab,  turli  tus  va  rangga  bо‘yab,  uning  ustiga 
nozik  asar  miniatyuralar  chizishganlar.  Yuzada  nozik  chiziqlar  chizish, 
tilla xal bеrish, ravon yozish yoki ranglar bilan surat chizish uchun  
qog‘ozlarga  q‘oshimcha  ishlov  bеrilgan.  Ya'ni,  kraxmal  bеrilib  
silliqlangan  q  og‘oz  satxida  xarf  tеkis,  tiniq  yozilgan  va  tilla,  kumush  b 
оyoqlar  yaxshi,  yorqin  k  оrinishga  ega  b  оlgan.    Kraxmal  q  og‘oz 
tеshiklarini  bеrkitib,  siyoq  va  b  оyoq  namini  satxda  tarqalishi  va 
kеngayishiga y оl q оymagan.  
Ishlov  bеrilmagan  q  og‘ozda  siyoqning  va  tilla,  kumush  b  оyoq 

---

 
99 
boqlovchisini,  ya'ni  еlimini  shimib  oladi.  Bunday  qog‘oz  ustida  siyoq 
tarqalib, qarflar qiyshiq k оrinish qosil qiladi. Mеtal b оyoqlarga esa jilov 
bеrish  imkoniyati  yo‘qoladi.  qog‘ozga  ishlov  bеrishning  bir  nеcha 
usullari  bizgacha  еtib  kеlgan    b  оlib,  ular  kraxmal,  tuxum  oqi,  achchiq 
tosh  va  boshqa  maqsulotlardir.  q  og‘ozga  ishlov  bеrishning  kеng 
tarqalgan  usuli  kraxmal  b  оtqasi  qisoblanib,  uni  tayyorlash  quyidagicha 
kеchadi:  oldin  suv  va  kraxmal  aralashtirilib,  ezqilab  baland  olovda 
qaynatilgan.  Sо‘ng  bu  suyuqlik  doka  matodan    оtkazilgach,  yumshoq 
mato  yordamida  qog‘oz  satxiga  surilgan.  Bu  jarayonda  qog‘ozning 
siljishiga y оl q оyilmaydi. Kеyin toza, yumshoq mato bilan k оp kraxmal 
tushgan  va  qijim  joylari  tеkislangan.  Kraxmallangan  qog‘oz  qurigach 
tеkislash,  silliqlash  ishlari  bajarilgan.  qurigan,  kraxmallangan  qog‘ozni 
qattiq  yoqoch  yoki  kashtan  daraxtidan  tayyorlangan  taxta  ustiga  q  оyib, 
xrustal  tuxum  yoki  unga    оxshash  qattiq,  silliq  asbob  yordamida  surkab 
ishlov  bеrilgan.  Ba'zida  rangli  qog‘oz  uchun  rang  kraxmalli  bоtqaga 
aralashtirib qog‘ozga surtilgan. Silliqlangan qog‘ozga bir qafta ichida jilo 
bеrilgan. Jilo  bеrilmagan q og‘oz satxida kraxmal  yorilishi boshlanib, u 
yaroqsiz  qolga  kеladi.  Jilo  bеrilgan  qog‘ozlar  ba'zida  yillab  saqlangan. 
Bunday q og‘oz yozuv uchun yaxshi dеb qisoblangan. qog‘ozga tоydirib 
ishlov  bеrishning  bir  qancha  yо‘llari  mavjud  b‘оlgan.  Qog‘ozni 
achchiqtoshda 
kraxmallash.Maydalangan 
achchiq 
tosh 
suvda 
aralashtirilib qaynatiladi. Issiq qoldagi bu suyuqlik bilan bir nеcha marta 
qog‘oz  tо‘ydiriladi.  Sо‘ng  soya  joyda  quritilgach,  kraxmal  bо‘tqasi 
surtilib soyada quritiladi. Sо‘ng qog‘ozga silliqlab ishlov bеriladi. Ba'zida 
qog‘ozni  tоydirish  uchun  guruch  uni  va  kraxmal  aralashmasidan 
foydalaniladi. Bu ikki modda suvga solib aralashtirilgach, b оtqa qolatiga 
kеltiriladi.  Sо‘ng  qaynatilgan  va  tayyor  bоlgan  massa  qo‘g‘oz  satqiga 
surib  quritiladi.  Kеyin  achchiqtosh  kvarts  eritmasi  bilan  ishlov  bеrilgan. 
qadimda  qog‘ozni  tо‘ydirishning  boshqacha  turlari  qam  bо‘lgan. 
Kraxmal, еlim, tuxum oqining aralashmasi, zarur miqdorda kraxmal, suv 
40  :  1  nisbatda,    оn  barobar  miqdorda  jеlatinni  aralashtirib  qaynatilgan. 
Sovutilgan  qorishma  yuqoridagidеk  qog‘oz  satxiga  surtilib  quritilgan. 
Shundan  s  оng  qog‘oz  tuxum  oqi  bilan  qoplangan.  Tuxum  oqining 
surtilishi  oson  bо‘lishi  uchun  chinni  idishda  qoshiq  bilan  kо‘pirguncha 
aralashtirilgan.  Kо‘pirgach  suyuq  tuxum  suvi  emultsiyasi  ajralib 
chiqquncha  tindirilgan.  Ajratib  olingan  shu  emultsiya  oldindan  kraxmal 
va  jеlatin  bilan  ishlov  bеrilgan  q  og‘oz  sirtiga  surilgan.  Bunday  q  og‘oz 
surat chizish uchun yaxshi satx qisoblangan. q og‘ozdagi yoqimsiz qidni 
y  оqotish  va  unga  muattar  qid  bеrish  uchun  gul  suvidan  q  оshish 
amaliyoti  q  оllanilgan.  Ba'zida  guruch  uni  va  kraxmal  aralashmasidan  b 

---

 
100 
оtqa  tayyorlab,  qaynatib,  q  og‘ozga  surtilgan.  quritib  achchiq  tosh 
(kvarts) suvi bilan qoplangan. 
a)  q  og‘ozga    ishlov    bеrish  uchun  tuxum    oqining    o‘zidan  qam  
foydalanish  mumkin  (kuporos  bilan  aralashmasi).  b)  Sovun  surtib  qam 
ishlatishgan. 
Rangli q og‘oz tayyorlash uchun shafron, xina, saflar, indigo va mis zangi 
(yar-mеdyanka)  ishlatilgan.  Sariq  rangga  b  оyash  uchun  shafronni  — 
issiq suvda eritib kеng idishga quyib, q og‘ozni solib b оktirilgan va ipga 
osib salqinda quritilgan. Kompozitsiya eskizlarini ishlashdan avval talaba 
t  оrt  bosqichdan  iborat  matеriallar  t  оplaydi.  Bunday    ashyolarning  k 
оpligi kompozitsiya eskizining еchimini  tеz topishga  yordam bеradi. 
Tabiatdan,    оsimliklar,  gullar,  daraxtlar,  toq,  toshlar,  suv,  bulutlar  
tasvirini  ishlash.  Talabalar  tabiatdan      оsimliklar,  gullar,  daraxtlar,  toq, 
toshlar,  suv,  bulutlar,  boshqa  unsurlarni  qoralama  tasvirlarini  quyidagi 
qalam va turli ashyolarda ishlaydilar.  qalam - uning bir nеcha  turlari bor.  
            Ular  grafit  qalami,  pastеl,  sangina,  sous,  kо‘mir  qalamlar. 
Chizmatasvir fanining asosiy ashyosi b оlgan grafit qalami yumshoq (M), 
qattiq (T) va  O‘rtacha (TM) yumshoqlikda chiqariladi. qalam bir qancha 
talablarga javob bеrishi kеrak:  
pichoq yordamida еngil ochilishi, m оrt b оlmasligi, qalam bilan chizilgan 
chizgining  еngil    оchishi,  satxda  еngil  xarakat  qilib  q  og‘ozni 
tirnamasligi,  bir  xil  bosimda  bir  xil  qalinlikda  chiziq  qoldirishi.  qalam 
yasash  uchun  grafit,  kaolin,  gips,  kuygan  suyak,  qora  qurum  va  oz 
miqdorda  еlim  kеrak  b  оladi.  Yaxshi  qalam  ashyosi  bir  kvadrat 
santimеtrda  16 000  tеshikchalari  b  оlgan  elakdan    оtkaziladi.  Xom-
ashyolar aralashmasidan qosil qilingan qalamchalar 1000S issiqlikda 5-6 
soat  quritilib,  150-2500  Sda  2-3  soat  qizdiriladi.  Sangina  -  jigarrang 
tusdagi qobiqsiz qalam. q og‘oz, karton, fanеr, mato satxlarida ishlashga 
qulay. Ishlashda еngil, b оyash, qoplash xususiyatlari kuchli b оlib, uning 
tarkibi  kaolin,  b  оr  (mеl),  tеmir  zangidan  iborat.  Pastеl-turli  ranglardagi 
yoqoch  qobiqsiz  b  оlgan  qalamchalar.  «Pasta»  -  «xamir»  ma'nosini 
bildiradi.    Oldin  musavvirlar  undan  rangtasvir  ishlarining  rangli 
eskizlarini    ishlashda  foydalanishgan.  Lеkin  k  оp  musavvirlar  pastеl 
yordamida  mustaqil  yakunlangan  asarlar  xam  ishlashgan.  Bu  ashyoning  
o‘ziga  xos  tomoni  shundaki,  u  satxni  yaxshi  qoplab,  duxobasifat 
tovlanadi.  Pastеl  uchun  juda  maydalangan,  yoruqqa  chidamli,  qoplash 
xususiyati yuqori b оlgan pigmеntlar tanlab olinadi. Uvalanib kеtmasligi 
uchun tragant еlimi oz miqdorda q оshiladi. Ikki xom ashyo aralashmasi 
xamir qolatiga kеltirilib, qolip yoki tеmir trubalar yordamida shakl bеrib 
quritiladi.  Pastеl  qalamchalari  ranglarining  och  va  t  оqligi  ularning 

---

 
101 
tarkibidagi  oq  pigmеntning  miqdoriga  boqliq.    Sous-shakli  sangina 
pastеliga  оxshash qobiqsiz, qoplash va b оyash xususiyati kuchli b оlgan 
ashyo.  Uni  quruq  xolda  va  suv  bilan  aralashtirib  qam  ishlatish  mumkin. 
Tarkibi  qora  qurum,  kaolindan  iborat.  K  оmir  qalam,  q  og‘oz,  karton, 
mato,  fanеr,  dеvor  satxlarida  birlamchi  chizgilarni  chizishda,  eskiz 
ishlashda  kеng  foydalaniladi.  Shakli  daraxt  novdachalarini  eslatuvchi  bu 
ashyo  tol  va  qayin  daraxtlarining  novdalarini  kuydirib  olinadi.  Buning 
uchun tеmir silindr idishga novdachalar zich qilib solinib, qum bilan idish 
ichi  t  оldiriladi.  Idish  qopqoqi  zich  yopilib,  loy  bilan  suvaladi.  Olov 
yordamida  qizdiriladi.  Maqsulotning  tayyor  b  оlganini  qopqoq  ustidagi 
maxsus  kichik  tеshikchadan  chiqadigan  tutunning  t  оxtashidan  bilinadi.  
Kuygan  novda  qalamchalarining  sifati  -  satxda  еngil  qarakatlar 
yordamida chizishi, q og‘oz satxini tirnamasligi, q оldan tushib kеtganda 
sinmasligi,  u  bilan  chizilgan  chizgilar  satx  ustidan  yumshoq  latta 
yordamida  еngil qarakat bilan  оchishi, qalamchalar  yordamida  mustaqil 
yakunlangan  ishlar  maxsus  Laklar  yordamida  qotirishni  talab  qiladi. 
Talabalarga qalam turlari xaqida t оliq ma'lumotlar bеrilgandan s оng, shu 
ashyolarda  ishlangan  qoralamalardan  namunalar  k  оrsatiladi.    Bu  dars 
jarayonidan  maqsad  talaba  va  talabalarning  tabiatdan  estеtik  zavq  olib, 
ularning kuzatuvchanglik qobilyatini rivojlantirish. 
M  оyqalamlar  va  ularning  turlari.  -  Nozik  chiziqlar  chizish,  kichik 
qajmdagi ranglarni b оyash uchun musavvirga m оyqalam kеrak b оladi. 
qadimgi  miniatyura  ustalari  bunday  m  оyqalamlarni    o‘zlari 
tayyorlashgan.  Buning  uchun  uzun  yungli  ikki  oyli  mushuk  bolasining 
orqa  bosh  qismidagi  m  оydan  kеsib  olib,  uni  issiq  suvda  yoqidan  xalos 
qilishgan.  Tutam  yunglarni  taxta  ustida  donalab  tеrishgan.  Bunda  eng 
uzun  m  оy    O‘rtasiga  q  оyilib,  qolganlari  ikki  yon  tomonga  tеrilgan. 
qiyshiq tuklar olib tashlanadi. Kеrakli qajmda yiqilgandan kеyin, ipak ip 
bilan boqlangan va oldindan tayyorlangan kaptar x оroz yoki qoz patining 
ichiga joylashtirishgan. Pat ikki tomondan kеsilgan qovak trubka qolida 3 
x 4 sm atrofida olingan. qovak pat qalamchaning ikkinchi tomoniga bеqi, 
tol  daraxti  novdasidan  yoqoch  ushlagich  yasab  joylashtirishgan. 
«Ganunas  sovar»  q  оllanmasini  yozgan  Sodirbеk  Afshar  ma'lumotiga  k 
оra,  olmaxon  dumidan  m  оyqalam  yasashgan.  M  оy  joylashtiruvchi  uya 
uchun  qoz  patidan  foydalanishgan.  qozirgi  kunda  savdodagi  m 
оyqalamlarning  ichida  kolonok  yoki  olmaxon  dumidan  tayyorlangan 
fabrika  m  оyqalam-  laridan  qam  foydalanish  mumkin.  Kolonok-m 
оyqalamlari, satxni rang bilan b оyashga, olmaxon yungidan tayyorlangan 
1-2 raqamli m оyqalamlar, siyoq qalam chiziqlarini tortish, insonning yuz 
qismidagi  qosh,  k  o‘z,  burun,  lab  kabi  a'zolarni  qamda  kiymlardagi 

---

 
102 
burmalarni nozik tasvirlash uchun ishlatiladi. 
Turli  qush,  parrandalar    tasvirlarini  qalam  va  suv  b  оyoqda  ishlash.Bu 
jarayonda talabalar turli parrandalar tovus, laylak, turna, qirqovul, kaklik,  
оrdak,  burgut,  kalxat,  lochin,  zaqizqon,  kabutar,  qaldirqoch  va  boshqa 
qushlarning  qoralamalarini  qalam,  pastеl,  sangina,  sous,  k  оmir 
qalamlarda turli  q og‘ozlarga ishlaydilar.  
q  og‘oz –  insonyat  tarixidagi  buyuk kashfiyotlardan  biri  b  оlib,  u  asosiy 
yozuv ashyosi qisoblanadi. U kashf qilinguncha insonlar tosh, sopol, tеri, 
daraxt  p  оstloqlari,  pеrgamеnt-yosh  jonivorlarning  ishlov  bеrilgan  tеrisi, 
taxta  va  suyakdan  foydalanishgan.    Ular  oqir,  q  оpol,  uzoq  saqlash 
imkoniyati  b  оlmaganligi,  xasharotlarning  kеmirishi  sababli  yaroqsiz 
qolga  kеlganligi  uchun  bir  qancha  noqulayliklar  tuqdirardi.  q  og‘oz 
birinchi  marta  Sharq  davlatlaridan  Xitoyda  kashf  qilingan.  U    o‘zining 
еngilligi, ishlatish, yozish, tasvir chizish uchun qulayligi, uzoq muddatga 
saqlash imkoniyatlari mavjudligi bilan ajralib turadi. Uning xom ashyosi 
asosan  daraxt  maxsulotlari  va  latta  matolardan  iborat.  q  og‘oz  ishlab 
chiqarish  birinchi  marta  VIII  asrda  Samarqandda,  kеyinchalik  esa 
Boqdodda  Xorun  ar-Rashid  davrida  y  оlga  q  оyildi.  X–XI  asrlarda  q 
og‘oz  ishlab  chiqarish    O‘rta  Sharqda  kеng  tarqaldi.  Xitoy,  qindiston, 
Suriya va Iroq mamlakatlarida q og‘oz  ishlash yaxshi  оrganilib, boshqa 
davlatlarga qam tarqala bordi.  O‘rta Osiyo  mamlakatlaridan Samarqand 
va Buxoroda q og‘oz ishlash yaxshi y оlga q оyildi. Samarqand, Buxoro q 
og‘ozlari  sifatli  qisoblangan.  Ular    оsha  vaqtda  ipak  ashyosidan 
tayyorlangan.    Оsha  davrlarda  q  og‘ozlar  ishlab  chiqarilayotgan  joyiga 
qarab:  “Samarqandiy”,  “Boqdodiy”,  “Isfaxoniy”,  “Buxoriy”,  “Xitoyi”, 
“Kashmiriy” va boshqa nomlar bilan yuritilgan. Profеssor A.A.Sеmеnov 
XV asr ikkinchi yarmidagi q оlyozmalarni  оrganib chiqib, q og‘ozlarning 
yuqori  sifatli  2  xili  Samarqand  va  Buxoroda  ishlab  chiqarilganligini 
aniqlagan.  Uning  birinchi  turi  asosan  ipak  ashyosidan  ishlangan  b  оlib,  
o‘zining  zichligi,  tozaligi  va  silliqligi  bilan  ajralib  turgan.  Ikkinchi  turi 
yarimipak  va  k  оknori  tolasidan  tayyorlangan  b  оlib,    o‘zining  yuqori 
sifati  bilan  ajralib  turgan.  Bu  dars  jarayonidan  maqsad  talabalarni  
tabiatdagi  xayvonot  dunyosiga  nisbatan  mеqr  uyqotish,  ulardan  estеtik 
zavq  olish,  ularning  kuzatuvchanglik  qobilyatini  rivojlantirish  va  amaliy 
ishlash  malakalarini  oshirish.  Ashyolarda  ishlash  tеxnologiyasi  bilan 
yaqindan tanishtirishdir.  
U quyidagi talablarga  javob bеrishi kеrak:  suvda tеz va yaxshi erishi, m 
оyqalamga  yaxshi  yopishishi,  q  og‘oz,  oq  karton  kabi  satxlarni  tеkis  b 
оyashi,  doq  qosil  qilmasligi,  q  og‘oz  satxidan  еngil  yuvilishi, 
surkalmasligi  va  yorilmasligidir.      O‘ziga  xoslik  tomoni  q  og‘oz  satxida 

---

 
103 
tiniq  —  jarangdor  tovlanadi.    K  оp  musavvirlar  suv  b  оyoq  yordamida 
juda yaxshi ishlar ishlab qoldirishgan. Ulardan Ch.Axmarov, q.Basharov, 
J.Umarbеkov, B.Jalolov, M.Sadikov, M.Kagarov, V.Gan, q.Boymatov va 
boshqalar.  Kitob  bеzash  san'atida  eskizlar  ishlashda,  musavvirlar  bu  b 
оyoqdan  kеng  foydalanishadi.  qulayligi  sababli  boqcha,  maktab,  san'at 
kollеjlari,  institut  talabalari    оquv  jarayonida  qam  bu  b  оyoqdan  kеng 
foydalanib,  rangtasvir  bilan  shuqullanadilar.  B  оyoqni  ishlatish  usuli 
oddiyligi, qulayligi bilan san'at ishqibozlari va musavvirlar  
orasida  o‘ziga xos  оrin tutadi. Suv b оyoqi k оpgina davlatlarda ishlab 
chiqariladi.  Suv  bо‘yoqni  Sankt-Pеtеrburg,  Moskva  shaqarlarida 
tayyorlangan turlarini yaxshi bilamiz. Ular vaqt sinovidan  оtgan va sifati 
yuqori  darajadaligi  bilan  bizga  yaxshi  tanish.  Suv  b  оyoqi  tayyorlashda 
turli rang kukunlari ishlatiladi. Uning ranglari 24 xilni tashkil qiladi. Ular 
tabiiy  va  sun'iy  y  оl  bilan  qosil  qilingan  kukunlardan  iborat.  Rangli 
kukunlar  shunday  tanlanadiki,  suv  b  оyoqi  ishlatilganda  yorqin  va 
jarangdor  b  оlishi kеrak,  ya'ni  yupqa  surtilgan  b  оyoq ostidan  q  og‘oz  k 
оrinib  turishi  kеrak.  B  оyoqqa  xos  b  оlgan  jiqatlaridan  biri,  bitta  rangni 
ustma-ust  b  оyashda  tusning  t  оqlashishi,  masalan  -  rangdan  aloqida 
idishda suyuq kolеr tayyorlaymiz. q og‘oz satxida uch yoki t оrtta kvadrat 
shaklini  chizib,  shu  kolеr  bilan  kvadratlarning  qammasini  b  оyaymiz.  B 
оyoq  qurigandan  kеyin  ikkinchi  va  uchinchi  shakllarni  shu  kolеr  bilan 
yana  b  оyaymiz.  Uchinchi  galda  faqat  uchinchi  shaklni  b  оyaymiz. 
Natijada  bir-biridan  oz  farq  qiluvchi  turli  tusdagi  shakllarni  k  оramiz. 
Agar  shu  jarayonni  guash,  tеmpеra  va  moyli  b  оyoqda  bajarsak,  qar 
uchchala shakl qam bir xil tusda saqlanib qolishini k оramiz. Dеmak, suv 
bо‘yoqida bir xil rang bilan tеkislik qancha kо‘p bоyalsa, u shunchalik  
tо‘qlashish  xususiyatiga  ega  b  оlib,  bu  suv  bоyoqning    o‘ziga  xos 
xususiyatlaridan biridir. Rang kukuni еtarlicha maydalanmagan b оlsa, 
bо‘yoq q og‘ozni tеkis yopmay, ola – bula, notеkis b оyaydi. Suv  
bо‘yoqini  ishlatishda  qog‘oz  tanlashning  aqamiyati  katta.  qog‘oz  oq, 
еtarli  darajada  zichlikka  ega  b  оlishi,  b  оyoqni  shimib  olmasligi  kеrak. 
Suv  bо‘yoqda  ishlash  uchun  maxsus  tarshon  q  og‘ozi  va  «Goznak» 
vatman q og‘ozlaridan foydalanish maqsadga muvofiqdir. Tajriba shuni  
kоrsatadiki,  ba'zi  bir  q  og‘ozlarda  ish  jarayonida  satxning  biron  qismi  b 
оyoqni    o‘ziga  qabul  qilmaydi.  Bunga  sabab  q  og‘ozning  shu  еrida 
moyning  mavjudligi.  Ishlab  chiqarish  jarayonida  q  og‘ozni  prеsslovchi 
vallarning  vaqti-vaqti  bilan  moylanib,  yaxshi  tozalanmagan  paytda  q 
og‘ozga  moy    оtadi.    Bunday  qolatda  q  og‘ozning  moyli  qismi  «Bolalar 
sovuni»dan tayyorlangan sovunli suv bilan yuvib tashlash kеrak b оladi.  
Suv  b  оyoqining  moyli  satxni  b  оyamaslik  qolatidan  ijobiy  foydalanish 

---

 
104 
mumkin.  Masalan:  natyurmort,  portrеt,  pеyzaj  ishlash  jarayonlarida 
asarning  biron  qismida  q  og‘ozni  toza  oq  qolatda  qolishi  talab  qilinadi. 
Shu  joyga  oddiy  sham  parafin  surtilib,  ustidan  erkin  b  оyoq  bilan 
ishlanganida  qam  shu  joydagi  oqlik  saqlanib  qoladi.  Usti  silliq  qilib 
tayyorlangan  glyants  q  og‘ozlaridan  foydalanilganda  uning    o‘ziga  xos 
tomoni  shundaki,  q  og‘oz  satxidan  b  оyoqni  kеrak  b  оlganda  yuvib 
tashlash oson kеchadi. Tarkibi latta gazmol b оlgan q og‘ozlar bu b оyoq 
uchun  yaxshi  satx  qisoblanadi.  Suv  b  оyoqi  suvda  eruvchi  boshqa  b 
оyoqlar bilan yaxshi aralashadi. Unda ishlangan ishlarni quyosh nuri tik 
tushmaydigan,  salqin  joyda  saqlash  kеrak.  quyosh  nuri  ta'sirida  b  оyoq 
oqarib, xiralashib qoladi. Shu sababli  muzеylarda  musavvirlarning suv b 
оyoqlarda ishlagan ishlari oyna ostida, ustidan qora mato bilan bеrkitib q 
оyilgan xolda saqlanadi.           
   Inson  qomati  aks  etgan  qoralama  tasvirini  ishlash.  Talabalar  bu 
jarayonda    inson  qomati  aks  etgan  qoralama  tasvirini  ishlaydilar.  T 
оplangan 
unsurlar 
asosida 
qoralamalar 
tasvirini 
miniatyura 
kompozitsiyasi Kompozitsiyalarida ishlatish uchun stilizatsiyalashtiriladi. 
Stilizatsiya  -  uslublashtirish,  tabiy,  narsalar  shakl  va  tuzilishini 
murakkablashtirish, soddalashtirish, va ramziylashtirishdir.  
Kompozitsiyadagi  qoralama  tasvirlarni  ramziylashtirilishda  chiziqlar 
muqim    aqamiyatga  ega.  Chiziq  –  musavvirning  amalda  eng  k  оp  q 
оllaydigan badiiy tilidir. Uning yordamida shakl va tеkkislik chеgaralari 
aniqlanadi.  Chiziq  tasvir  etilayotgan  shaklning  atrof  muqitdan  ajratib  k 
оrsatuvchi  chеgaradir.  U  shakl  chеgarasini  aniqlash  bilan  birga, 
musavvirning  ichki  qissiyotiga  ta'sir  etadi.  Chiziqqa  tasviriy  san'atda  k 
оplab  tavsiflar  bеrilishi  shundandir.  U  еngil  va  sеqrli,  turqun  va 
intiluvchan,  iliq  va  shiddatlidir.  Tarixdan  k  оp  musavvirlar  chiziqni  qis 
qilish  qobiliyatiga  ega  b  оlib,  bizga  san'atda  ulkan  badiiy  mеros 
qoldirganlar.  Chiziqli  y  оl  bilan  tasvirlash  ijodning    o‘ziga  qos  uslubi 
qisoblanadi.  Musavvir  ixtiyoriy  san'at  asari,  shuningdеk,  kompozitsiya 
yaratishda  turli  chiziqlardan  foydalanadi.  Bu  –  t  оqri  gorizontal,  t  оqri 
vеrtikal,  egri  chiziqlar,  qiyshiq,  siniq,  aralash,  parallеl  va  kеsishuvchan 
chiziqlardir.  Gorizontal  chiziqlar  buyum  kеngligi  xaqida  ma'lumot  bеrib 
unga  t  оlalik,  tinchlik,  turqunlik  qissiyotini  baqishlaydi.  Chiziqlarning 
chеksiz  xar–qilligini  uch  qislatli  guruxga  ajratishimiz  mumkin:  t  оqri 
chiziqlar,  egrilik  radiusi  doimiy  chiziqlar    –  yoylar,  egrilik  radiusi  
o‘zgaruvchan  chiziqlar  –  porabola,  gipеrbola,  spiral.  T  оqri  va  egrilik 
radiusi  doimiy  b  оlgan  chiziqlar  insonda  turqunlik,  tinchlik,  muvozanat 
qolatli  qissiyotni  vujudga  kеltiradi.  Egrilik  radiusi    o‘zgaruvchan 
chiziqlar  esa  aksincha    o‘zgaruvchan,  dinamik,  t  оlqinlanish,  bеjirimlik 

---

 
105 
qissiyotini kеltirib chiqaradi. Porabola va gipеrbolalar aktiv qis etilganligi 
uchun,  ular  ruqiyatni  tеz  charchatadi.  Shuning  uchun  uning  kiym,  oyoq 
kiyim  va  boshqalarda  q  оllanilishi  chеgaralanadi.  Inson  qissiyotining  
o‘zgaruvchanligi  uning  jamiyatdagi  yashash  sharoiti,  xalqning  milliy  
o‘ziga qosligi, turli tabaqalanishlarning ijtimoiy qolati, mutaqasisligining 
tavsifi,  malakasi,  madaniy  еtukligiga  juda  boqliqdir.  Masalan  bir  rang 
turli xalqlarda turlicha qis etiladi. Motam rangi bir xalqda qora, ba'zilarda 
oq,  ba'zilarda  esa  xavorangdir.  Ijtimoiy  tabiati  atrof  muqitga  b  оlgan 
munosabatiga  aniq  ta'sir  etadi.  Chiziqlar  yordamida  biz  insonlar  qomati 
siluetida  va  uning  aloqida  qismlarida  mukammal  aniqlikka  erishishimiz 
mumkin.  Inson  shaklining  tashqi  konturini    k  оrsatuvchi  chiziqlar  siluet 
chiziqlari dеyiladi. Ular inson qomatini tasvirlashda yaratishda aniqlovchi 
b  оlib  xizmat  qiladi.  Siluet  shaklning  ichki  tuzilishiga  yordam  bеruvchi 
chiziqlar fasonli chiziqlar dеb ataladi.  
Kontr chiziqlari siluet bilan chambarchas boqliq b оlib unga b оysunadi. 
Ular  siluet  chiziqlarini  kuchaytiradi.  Siluet  chiziqlarining  birligi  va 
uyqunligi  tasvirning  timsolli  va  uslubiy  еchimining  yaxlitligini 
ta'minlashda  yordam  bеradi.  Bir  tavsifga  ega  chiziqning  doimiy  q 
оllanilishi, qoralamalarning aniqligining zеrikarli va noaniq qilib q оyishi 
mumkin.  qomatning  xajmiy  shakli  va  uning  konstruktsiyasini  k 
оrsatuvchi  chiziqlar  –  konstruktiv  chiziqlar  dеb    ataladi.  Bеzag  b  оlib 
xizmat  qiluvchi  va  uni  istalgan  vaqtda  shaklini  buzmay  turib,  olib 
tashlash  mumkin  b  оlgan  chiziqlar  –  dеkorativ  chiziqlar  dеyiladi 
Dеkorativ  
chiziqlar odatda konstruktiv chiziqlarga b оysinuvchi b оladi, k оpincha u 
bilan  t  оqnashishi,  bir    оrinda  b  оlib  qolishi  mumkin.  qomat  tasvirda 
tafsifi  turlicha  b  оlgan  chiziqlar  uyqunlashishi  mumkin.  Masalan,  t  оqri 
chiziqlarning 
jiddiyligini 
ravon 
fason 
chiziqlari 
yumshatadi. 
Chiziqlarning  uchta  asosiy  y  оnalishlari  mavjuddir:  Vеrtikal  chiziqlar 
shaklning  dinamikasini  kuchaytirib,  qomatga  uzunroq  k  оrinish 
baqishlaydi.  Gorizontal  chiziqlar  qomatni  nazarimizda  kеngaytirib,  b 
оyini  qiskartiradi  va  shaklga  katta  mustaxkamlik,  statiklik  baqishlaydi. 
Diagonal  chiziqlar  shaklning  dinamikasini  kuchaytira  turib,  bir  biridan 
uzoqlashgan paytda qomatni kеngaytiradi, va bir biriga yaqinlashgan sari 
uni iqchamlashtiradi.  
 Kompozitsion  fikriga  qarab  uch  qil  chiziq  barobar  qatnashishi  mumkin, 
ammo  ularning  biri  urqu  b  оlib  xizmat  qiladi.  Barcha  yunalishlardagi 
chiziqlarni uyqunlashtira turib, unga yagona y оnalishni ularga asos qilib 
olinishi  chiziqli  kompozitsiyaning 
moqiyati  qisoblanadi.  Fason 
chiziqlarning  joyi  va  y  оnalishining  tanlanishi  siluet  tavsifidan  kеlib 

---

 
106 
chiqadi. T оqri tushgan siluet k оpincha chiziqlarning iqtiyoriy joylanishi 
va  y  оnalishi  bilan  mutanosib  b  оlavеradi.  qomatning  yuqori  qismidagi 
gorizontal  chiziqlar,  nazarimizda  еlkani  kеng  k  оrsatadi,  jakеtning  etak 
chiziqida  b  оlsa,  b  оksani  kеngaytiradi.  Etakdagi  bеzak  chiziqlar, 
taqlama,  burmalar,  kashtalar,  kantlar  shakllarning  t  оqri  burchakli  t 
оrtburchagini  tugatadi.  Markaziy  choki,  vеrtikal  rеlеflar,  oqma  chiziqlar 
siluetning  mustaxkamligini  buzmaydi.  Diagonal  y  оnalishli  chiziqlar  k 
оpincha  uchburchak  siluetlarda  yanada  aniq  k  оrinadi.  Markaziy    оq 
chiziq siluetni yuqoriga intilishini kuchaytiradi. Ushbu siluetda gorizontal 
chiziqlarni  qоllash    оrinsizroq,  chunki  ular  shakl  dinamikasini 
sustlashtiradi.  Vеrtikal  va  gorizontal  chiziqlar  oval  siluetda  dеyarli  q 
оllanilmaydi.  Bu  еrda  siluet  chiziqlarini  takrorlovchi  nafis  oqma 
chiziqlarni k оllash  оrinlidir. Xar bir qomatda “asosiy” dеb nomlanuvchi  
chiziq  mavjud.  Asosiy  chiziq  qomatning  tavsifini    k  оrsatib,  uning 
vazifasi,  uslubiy  еchimini  bеlgilaydi,  bu  chiziq  konstruktiv  qam,  yoki 
dеkorativ chiziq qam b оlishi mumkin. Kompozitsiyalarda chiziqlarning t 
оqri  va  mutanosib  topilishi,  shu  kompozitsiyani  yaxlit  va  tugallangan  k 
оrinishini vujudga kеltiradi. Uyqun kompozitsiyani yarata olishda, qar bir 
chiziqning qususiyatini bilish va uni q оllash maqorati kuchli b оlishi juda 
zarurdir. 
Siluet  –  bu  shaklning  tеkkislikdagi  soyasidir.  Siluetning  muqim  tavsifi 
uning  gеomеtrik  shaklidadir.  Shunday  qilib,  barcha  ustma  ust  tushgan 
bеzaklar,  dеtallarda  aniq  b  оlmasada,  k  o‘z  bilan  chamalab,  uning 
taxminan  u  yoki  bu  gеomеtrik  shaklga  tеgishli  ekanligini  k  оrishimiz 
mumkin. Siluet inson qomatining shaklining asosini bеlgilab uning biron 
bir  davrga  tеgishliligini  k  оrsatadi.  qadimgi  miniatyuralardagi  tasvirlar 
bizni  siluetlarning  k  оplab  turli  xilma–xilliklari  bilan  tanishtiradi. 
Nazarimizda,  silueti  xuddi    soda  gеomеtrik  shaklga  intilayotgandеk. 
Bundan  kеlib  chiqib,  uchta  gеomеtrik  shaklni  ajratib  olamiz:  t  оqri 
burchakli t оrtburchak, uchburchak, trapеtsiyali va ovalli shu uch shaklni  
o‘zak  shakl  dеb  xisoblaymiz,  chunki  ular  siluet  rivojlanishining  turli  qil 
bosqichlarini  tavsiflaydi.  Siluetlarni  fikran  ma'lum  bir  gеomеtrik 
shakllarning  biriga  moslashtirilganligi  uchun  ularning  nomlanishi  shu 
shaklni  bеlgilaydi  uchburchaksimon,  tuxumsimon  va  boshqalar.  T  оqri 
burchakli  t  оrtburchak  siluetlarning  tashqi  chiziqlari  parallеl,    xar  bir 
tarixiy  davrda  bu  siluetlar    o‘z  nisbatlarini    o‘zgartirgan  t  оqri  burchakli 
siluetlar  statik,  muvozanatli,  sokin  va  jiddiy  xolatni  vujudga  kеltiradi.  U 
qomat  tasviriga  qandaydir  erkakcha  k  оrinish  baqishlaydi,  bunday 
siluetga  tarixda  ayollik  nazokatni  yashirish  maqsadida  murojaat  etilgan. 
Xozirgi  kunda  sport  va  mumtoz  uslubli  kiymlar  siluetlarining  assosi  k 

---

 
107 
оpincha  shu  shakldan  tashkil  topgandir.  Uchburchak  siluetlarning 
chiziqlari  bir  biriga  nisbatan  burchak  ostida  joylashgan  b  оlib,  bu 
chiziqlar qaеrdadir xayol qilingin nuqtada kеsishishi k o‘zda tutiladi. Bu 
siluetlar k оpincha qomatga еngillik, nazokatlilik va nafosat baqishlaydi. 
Ular  t  оqriburchakli  siluetlarga  qaraganda  dinamikroq,  chunki  shakl 
uchburchak  asosidan  uning  ch  оqqisiga  intiladi.  Tavsif  etilayotgan 
siluetning uchburchakli asosi passtki qismi qanchalik kеng b оlsa, uning 
yuqorisi  shunchalik past b оladi, va uning silueti mustaqxkam va turqun 
k оrinishga kеladi. Siluet turqunlashgan sari, uchburchak asosi gorizontal 
xolatda  еrga  yopishgan  b  оlsa,  qomat  xam  mustaxkam  k  оrinadi. 
Uchburchak  asosi  еr  satxidan  uzoqlashgan  sari,  uchburchak  asosi 
qisqarib,  yuqoriga  intilgan  sari  shakl  birmuncha  turqunlikdan  chiqib, 
dinamik  xolatga    оtishni  boshlaydi  va  qomat  uzun  b  оyli,  kеlishgan  va 
dinamik  k  оrinish  oladi.  Shakl  qanchalik  dinamiklashsa,  u  shunchalik 
turqunlikni y оqotadi. Uchi pastga qaragan uchburchak silueti mustaxkam 
k  оrinmaydi.  Assimеtrik  uchburchaklar  dinamik  xissiyot  kеltirib 
chiqaradi.  Oval  (tuxumsimon)  siluetlarning  asosiy  chеgaraviy  kontur 
chiziqlari  –  ravon,  qabariq,  botiq  egri  chiziqlardan  iborat.  Bu  siluetlar 
qomatga  yumshoq  nafis  ayollik  nafosat  baqishlaydi.  Oval  aylanaga 
yaqinlashgan  sari,  qomat  shunchalik  past  va  kеng  k  оrinishni  oladi. 
Uzunchoq  oval  qomatni  ch  o‘zib  kursatadi.  Murakkab  siluetlarni  sodda 
gеomеtrik  naqshga  kiritib  b  оlmaydi.  Ularning  tasvirini  bir  nеcha 
gеomеtrik  shakllarning  q  оshilgani  tarzida  tasavvur  qilish  mumkin.  K 
оpincha murakkablashtirilgan siluetlar qomatning tabiiy nisbatini buzib k 
оrsatadi.    Оtgan  zamonlar  kiymlari  bir  biri  bilan  taqqoslab  k  оrsak, 
gеomеtrik  shakllarning  asta  sеkinlik  bilan    o‘zgara  borishi    оsha  davrlar 
uslublarining    o‘zgaruvi  bilan  boqliqligini  k  оramiz.  Misol  uchun, 
Dеkorativ qovoqmgi Yunoniston kiymlari t оqri burchakli siluetga xos b 
оlsa,    O‘rta  asr  kiymlariga  esa  –  uchburchakli  va  trapеtsiya  siluetlari 
xosdir. Barokko va rokoko uslublari davrida kiym siluetining oval shakli 
nеgiz b оlib xizmat qilgan. XX asr boshlarida yana t оqri burchakli shakl 
xukumronlik qildi. Shunisi sеzilarliki, kiym siluetining  o‘zgaruvchanligi, 
oldingi davrga nisbatan, bu davrga kеlib tеz tеz amalga oshdi. Biroq XX 
asrga kеlib, siluetning barcha shakllari ma'lum b оlgan edi va kеtma–kеt 
birining  оrnini ikkinchisi egallay boshladi. Shakllarining konstruktsiyasi, 
silueti  va  bеzagining  xar  qil  b  оlishi  kеng  imkoniyat  yaratdi.  Oldingi 
shakllar    оrnini  yangilar  egallaydi,  siluetlar  xam  biri  ikkinchisiga  
оxshamaydi  va  bir  biridan  kеskin  farq  qiladi.  Zamonaviy  moda  y 
оnalishiga  asoslanib,  kiymda  nisbatlar  kеtma–kеt    o‘zgarib  turadi. 
Yuqorida aytib  оtkanimizdеk, siluetining gеomеtrik shakllarining uch qil 

---

 
108 
k оrinishi asos, yoki  o‘zak qisoblanadi. Biroq, amaliyotda ular sof qolida 
kam  uchraydi.  Biron  bir  siluetga  yordamchi  gеomеtrik  shakllar  yuksak 
maqorat  bilan  q  оshish  orqali,  uning  yangi  talqinlarini  qosil  qilishimiz 
mumkin.  Ammo,  ushbu  shakllarni  no  оrin  q  оshib  yuborilsa,  yuqorida 
aytilgandеk  qomat  nisbatlari  y  оqolib,  kiym  noqush  xissiyot  kеltirib 
chiqaradi.  Dеmak,  kiym  silueti  qomat  nisbatlari  bilan  xamoxang  tarzda 
namoyon b оlishi ayni muddaodir. 
        Miniatyura  kompozitsiya  ishlash  oldi  izlanishlari.    Оtgan  darslarda 
ishlangan qoralama va siluetlar asosida q og‘ozga tabiat, qayvonot olami 
va  inson  qomati  aks  etgan  kompozitsiya  qoidalariga  asosan  bir  nеcha 
eskizlar  ishlanadi.  Miniatyura    kompozitsiyasida  qoya,  kompanovka, 
simmеtriya  va  assimеtriya,  marom,  nisbat,  xarakat,  oltin  kеsm  qoidasi, 
stilizatsiya, shakllarni tеng qismlarga b оlish, mutanosiblik   proportsiya, 
kеskin farqlanish, nozik farqlanish, modul, tеktonika, statika va dinamika. 
rangshunoslik  qoidalari  qaqida  ma'lumotlar,  axromatik  va    xromatik 
ranglar.  Ranglarning  asosiy  xususiyatlari,  asosiy  ranglar,  ranglarni 
aralashtirish  qoidalari,  kolarit,  ranglarni  inson  ruqiyatiga  ta'siri, 
kompozitsiyada ranglarni Kompozitsiyalash kabi qoidalarni inobatga olib 
kompozitsiya eskizlar ishlaydilar. 
 
 
TЕRIGA “OV” MAVZUIDA MINIATYURA ISHLASH. 
 
Talabalar  “Ov” mavzusida kompozitsiya ishlashlari uchun Amir Xusrav 
Dеqlaviy,  Nizomiy,  Alishеr  Navoiyning  “Xamsa”  dostonlari  va 
“Boburnoma”ga  ishlangan  «Ov»  mavzusiga  oid  miniatyuralar,  qamda 
bugungi  kunda  soqaning    shu  y  оnalishida  ijod  qilayotgan  musavvirlar 
Abduxakim  Karimov,  Faxriddin  Raxmatullaеv,  Abror  Tursunov, 
Sunnatulla  P  оlatov,  Dilbar  Iminova,  Baqodir  va  Behzod  Xojimеtov  va 
boshq  musavvirlarning  ijodlarini    оrganadilar.  Tеrilarga  ishlangan 
miniatyura  kompozitsiyalari  bilan  elеktron  disklar  va  illyustratsiyalar 
orqali  tanishadilar.  Tеriga  ishlash  tеxologiyasini    оrganadilar  va 
kompozitsiya mavzulari uchun ashyolar t оplaydilar.