“Миниатюра” номли ў?ув ?ўлланма rtf

Amir  Xusrav  Dеxlaviy    asarlariga  ishlangan  rasmlar.  Amir  Xusrav 
Dеxlaviy    -    O‘rta  asrlardagi  adabiyotning  yirik  vakillaridan  biridir. 
Uning  ijodi  turli  davrlar  va  xalqlar  madaniyati,  adabiyotini  bir-biri  bilan 
boqlovchi  zvеno  bоldi,  Markaziy  va  Yaqin  Sharq  xalqlari    O‘rtasida 
adabiy  aloqalarning  rivoj  topishiga  barakali  qissa  q  оshdi.  Nizomiy 
Ganjaviy  «Xamsa»sisiz  Xusrav  Dеqlaviyning  «Ganji  panji»ni  tasavvur 
etib  b  оlmaganidеk,  Amir  Xusrav  Dеxlaviy  dostonlarisiz,  Abduraqmon 

---

 
109 
Jomiy, Alishеr Navoiy va xamsanavislikni forsiy va turkiy tillarda davom 
ettirgan boshqa shoirlar ijodini qam tasavvur etib b оlmaydi. qindistonda 
fors  tilidagi  adabiyotning  shakllanishi  va  gullab-yashnashi  Xusrav 
Dеqlaviy  nomi  bilan  boqliqdir.  Buyuk  shoirning  ijodi  Yaqin  Sharq  va 
Markaziy  Osiyo  xalqlari  adabiyoti  rivojiga  barakali  ta'sir  etdi,  ayniqsa 
adabiyotda  romantik-rеalistik  y  оnalishdagi  dostonchilikning  kеng 
tarqalishiga  samarali  ta'sir  etdi.  Fors  tilidagi  adabiyotning  qindistonga 
kirib kеlishi, mamlakatda qokimiyat  O‘rta Osiyo va Xurosonlik sultonlar 
q  оliga    оtishi  bu  xalqlar    O‘rtasida  madaniy  aloqalarning  rivojlanishi 
bilan boqliq. 
           Dеqli sultonligi saroyida m оqul istilosidan boshpana izlab kеlgan  
O‘rta  Osiyo  va  Xurosonlik  shoir,  olim,  umuman  madaniyat  arboblari  t 
оplanadilar.  Ularning  safi  yildan-yilga  еrli  xalq  vakillari  qisobiga  ortib 
boradi.  Bular  orasida  Tojiddin,  Shaqobiddin  Badayuni,  Xoji  Amididdin 
Sanamilarning  ijodi  aloqida  aqamiyat  kasb  etib,  Amir  Xusrav  Dеqlaviy 
ijodining  shakllanishiga  zamin  qozirladi.  Yaminiddin  Abul  qasan  Amir 
Xusrav  al-Dеqlaviy  1253  yili  Patyoli  shaqrida  dunyoga  kеldi.    B  оlajak  
shoirning  otasi    Amir  Sayfiddin  Maqmud  asli    O‘rta  Osiyolik,  Kеsh 
(Shaqrisabz)  shaqridan  chiqqan  turklardan  b  оlib,  m  оqullar  istilosi 
davrida  qindistonga  kеtishga  majbur  b  оlgan.  U  qind  sultonlari  saroyida 
xizmat  qilib  katta  obr  оga  ega  b  оlgan  va  amirlik  unvonini  olgan. 
Sayfiddin  Maqmud  1261  yilda  m  оqullar  bilan  b  оlgan  jangda  qaLak  b 
оladi.  8  yoshida  еtim  qolgan  Yaminiddinni  bobosi  tarbiyalaydi.  Xusrav 
Dеqlaviyning  yoshlik  choqlari  qiyosiddin  Balban  (1265-  1287) 
qukmronlik  qilgan  davrga  t  оqri  kеladi.  Balbanning    оqli  Muqammad 
Sulton  оqimishli, ma'rifatparvar shaqzoda edi. Xusrav ana shu shaqzoda 
saroyida ijodiy faoliyatini boshlaydi va tеz orada kеng shuqrat qozonadi. 
Shu  davrdan  boshlab  to  umrining  oxi-rigacha  Dеqli  sultonligida  ijod 
qiladi.  Tabiiyki,  Amir  Xusrav  Dеqlaviyning  qayoti    оsha  davrdagi 
ijtimoiy-siyosiy  voqеalar  bilan  uzviy  boqliq  b  оlib,  ular  shoir  asarlarida  
o‘z ifodasini topgan. Shoir uzluksiz davom etgan  o‘zaro fеodal urushlar, 
taxt  uchun  kurashlar,  sulolalar  almashishi,  saroy  fitnalari  va  bularga 
qarshi  ommaning  chеksiz  noroziliklari  shsqidi  b  оladi.  Albatta  Xusrav 
Dеqlaviy davr taqozosiga k оra, sultonlarga xizmat  qildi va  o‘zining eng 
yaxshi asarlarini ularga baqishladi. Biroq uni «shoirlar sultoni» darajasiga 
k o‘targan narsa qokimlar nomi emas, uning dunyoqarashi va ijodiga xos 
b  оlgan  gumanistik  qoyalar,    insonni    uluqlash  ong  kuchiga  ishonch  b 
оldi.  Xusrv  Dеxlaviy  dunyoqarashining  shakllanishida  sufizm  falsafasi, 
ayniqsa, qindistonda kеng tarqalgan chishtiya oqimining va bu oqimning 
raqbari  Nizomiddin  Avliyoning  roli  katta  b  оlgan.  Nizomiddin  Avliyo 

---

 
110 
insonni  sеvish,  ortiqcha  boylikdan  voz  kеchish,  insonlarning  barchasi 
xudo  oldida  tеng  dеgan  qoyalarni  targ‘ib  etgan.  Xusrav  umrining  oxirgi 
yillarigacha  dunyoviy  qayotdan  voz  kеchmaydi,  chishtilar  nizomining 
faqat  progrеssiv  tomonlarini    o‘zlashtiradi  va  shu  nuqtai  nazardan  ijod 
qiladi.  Amir  Xusrav  Dеqlaviy  1325  yili  vafot  etadi.  Fеodal  ziddiyatlari 
kuchaygan,  diniy  e'tiqodlar  kurashi  avjiga  chiqqan  tarixiy  sharoitda 
yashab  ijod  etgan  Amir  Xusrav  Dеqlaviy,  shubqasiz,    o‘z  zamonasining 
ruqi  va  qoyalari  bilan  yashab  ularni    o‘z  asarlarida  aks  ettirgan.  Xusrav 
Dеqlaviyning  ijodiy  mеrosi  niqoyatda  katta,  janrlari  qam  turlicha.  U 
an'anaviy  qasidalardan  tashqari,  qazallar,  ruboiylar,  shе'rlar,  dostonlar, 
nasriy-tarixiy  asarlar,  poetika,  uslub,  musiqa  qaqida  risolalar,  kuylar 
yaratgan.  Ular  fors,  arab  va  еrli  qindavi  tilida,  babbarobar  yuqori 
saviyada yozilgan. Xusrav qindiston xalqlari tillari, oqzaki ijodini yaxshi 
bilgan,  boshqa  fanlardan  qam  anchagina  xabardor  b  оlgan.  Shoir 
bilimdonligining  qammasi  bir  maqsad  —  poeziyaga  xizmat  qildiriladi. 
Davlatshoq  Samarqandiyning  xabariga  k  оra,  Amir  Xusrav  Dеqlaviy 
muxlislaridan  b  оlgan  shaqzoda  Mirzo  Boysunqur  shoir  shе'rlarini 
jamqarishga urinib, 120 ming bayt yiqqan. Bundan s оng uning dеvonida 
uchra-magan  qazallardan  yana  2000  bayt  topgach,  Xusrav  shе'rlarini 
yiqish  mushq  оl  va  amalga  oshmaydigan  orzu  ekanligini  anglab,  ishni 
tark etgan. Abduraqmon Jomiyning yozi-shicha, Xusrav Dеqlaviy t оqson 
t  оqqizta  kitob  yaratgan.  Amir  Xusrav  Dеqlaviy  bеsh  dеvon  tartib  etib, 
Sharq  adabiyoti  tarixida  birinchi    оlaroq,  dеvonlarga  ijodkorning  qayot 
fasllariga  muvofiq  kеladigan  nom  bеrgan:  «Tuqfat  as-siqar»  («Yoshlik 
tuqfasi»)  -  shoirning  19  yoshgacha  b  оlgan  shе'rlaridan  tuzilgan;  «Vasat 
al-qayot    («qayot    O‘rtasi»)  -  20  dan  34  yoshgacha  b оlgan  shе'rlaridan; 
«qurrat  al-kamol»  («Kamolotning  boshlanishi»)  -  34  dan  40  yoshgacha 
yozilgan shе'rlardan; «Baqiya an-naqiya» («Saralarning sarasi») - 40 dan 
64 yoshgacha, «Niqoyat al-kamol» («Еtuklik ch оqqisi») - 64 yoshdan to 
umrinipg  oxirigacha  yozilgan  shе'rlardan  tashkil  topgan.  Bu  dеvonlar 
orasida  ayniqsa  «qurrat  al-kamol»  aloqida  aqamiyat  kasb  etadi,  u  qajm 
jiqatidan boshqalardan katta. qamma dеvonlarda b оlganidеk, bunga qam 
dеbocha  yozilgan  b  оlib,  unda  avtobiografik  ma'lumotlar,  shoirning 
adabiyot tarixi va nazariyasi qaqidagi ilmiy fikrlari  o‘z ifodasini topgan. 
Uchinchi  dеvon  dеbochasi  umuman  Xusrav  Dеqlaviy  poetik  ijodini 
tadqiq  etish  uchun  ajoyib  matеrial  b  оla  oladi.  Bеsh  dеvonga  Amir 
Xusravning  kasida,  qazal,  tarji'band,  ruboiy,  qit'a,  muammo,  chistonlari 
va  qar  bir  t  оplam  uchun  maxsus  yozilgan  dеbochalari  joylashtirilgan. 
Alishеr Navoiy «Favoyid al-kibar» dеvonidagi 18-qit'ada: 
qazalda uch kishi tavridur ul nav', Kim ondin yaxshi y оk, nazm extimoli: 

---

 
111 
Biri m о'jaz bayonlik, soxiri qind, Ki ishk axlini  O‘rtar s o‘zu qoli. Biri 
Iso  nafaslik  rindi  Shеroz,  Fano  dayrida  mastu  louboli.  Biri  quds  asarlik 
orifi Jom Ki jomi Jamdurur sinqon safoli, — dеgan edi. 
qaqiqatan,  Navoiydеk  san'atkorning  yuqorida  kеltirilgan  yuksak 
baqolariga  sazovor  b  оlgan  bеsh  dеvondagi  shе'rlar,  ayniqsa  qazallar, 
Amir Xusrav  maqoratining originalligi, asarlarining ajoyib  оxshatish va 
obrazlarga  boyligi,  misra  va  baytlarning  musiqiyligi,  ijodkor    o‘z 
davrining  bеqiyos  lirik  shoiri  ekanligidan  dalolat  bеradi.  Shuning  uchun 
qam  Navoiy  «Farqod  va  Shirin»  dostonida  Xusrav  Dеqlaviyga  yuqori 
baqo bеrib: uni «qinduyizodi shakarrеz» dеb ataydi. Xusrav Dеqlaviy  o‘z 
ijodi  bilan  fors  tilidagi  shе'riyatda    o‘ziga  xos  uslub  yaratdi.    Nеru 
aytganidеk,  Xusrav  qazallari  qindistonda  qozirgi  kunda  qam  oqizdan-
oqizga  оtib kuylanib kеladi. 
Xusrav  shе'rlariga  badiqag  оylik,  sun'iylik  emas,  balki  samimiylik,  g 
o‘zal  tabiat  manzarasi,  insonlarning    o‘zaro  munosabatlari,  maqbuba  g 
o‘zalligi,  ayriliq  mashaqqatlarining  qayotiy  tasviriy  san'at  asarini  2—3 
baytda  chizib  bеra  olish  xaraktеrlidir.  Undan  kеyin  yashab  ijod  etgan 
shoirlar  Xusrav  lirikasining  niqoyatda  g  o‘zalligiga  qoyil  qolganlar, 
undan  ibrat  olib  qazalchilikda  u  bilan  musobaqalashishga  uringanlar. 
Manbalardagi  ma'lumotlarga  binoan,  Xusrav  Dеqlaviy  bеsh  dеvondan 
tashqari,  «Xamsa»  va  qator  epik  dostonlar,  nasriy  asarlar  qam  yaratgan: 
«qiron  as-sa'dayn»,  «D  оvalrani  va  Xizrxon»,  «Nuq  spеqr»,  «Ma-noqibi 
qind», «Tarixi Dеqli», «Baqr al-abror», «Anis al-qulub», «Toj al-futuq», 
«Afzal  al-favoyid»,  «A'jozi  Xusraviy»,  «Tuqluknoma»,  «Xazoyin  al-
futuq», «Bеqjat al-osor», «Mirot as-safo», «Miftoq al-futuq», «Javoqir al-
baqr», «Taronai qind» va boshqalar. 
Buyuk 
Ozarbayjon 
shoiri 
Nizomiy 
Ganjaviy 
(1141 
—1209) 
Firdavsiyning  «Shoqnoma»sida  kеltirgan  qator  afsonaviy  qikoyatlar 
asosida    o‘zining  «Xusrav  va  Shirin»,  «qaft  paykar»,  «Iskandarnoma» 
dostonlarini  yaratgan  edi.  Nizomiy  «Xamsa»  sining  boshqa  dostonlarida 
muqabbatda  sadoqat,  donishmand  va  adolatli  qokim  qaqida  orzu, 
yaxshilikning  yovuzlik  ustidan  qalabasi  kabi  muamolar  q  оyilib,  ijodiy 
qal etilgan edi. Nizomiy «Xamsa» si asosida kеyinchalik  O‘rta va Yaqin 
Sharq xalqlari adabiyotida «Xamsa» yaratish an'anaga aylanadi.  O‘rta asr 
Sharq  shoirlari  orasida  Xusrav  Dеqlaviy  birinchi  b  оlib  buyuk 
Ozarbayjon  shoiri  Nizomiy  Ganjaviy  «Xamsa»  siga  q  оl  urib 
xamsanavislikni  boshlab  bеrdi.  Xusrav  Dеqlaviy  yuzaki  qaralganda 
mazmunan  va  shaklan  Nizomiy  y  оlidan  borsada,  aslida  mustaqil 
masnaviy dostonlar yaratdi. qar bir yirik badiiy asar  o‘z davrining badiiy 
in'ikosi  b  оlganidеk,  ma'lum  tarixiy,  ijtimoiy  sharoitda  yaratilgan  qar 

---

 
112 
ikkala  «Xamsa»  biri  ikkinchisini  aynan  takrorlashi  mumkin  qam  emas 
edi.  Nizomiy  «Xamsa»sining  birinchi  dostoni  «Maxzan  al-asror»ga 
(«Sirlar xazi-nasi») javoban Xusrav «Matla' al-anvor»  («Nurlar ziyosi»), 
«Xusrav  va  Shirin»ga  javoban  «Shirin  va  Xusrav»,  «Layli  va  Majnun»  
оrniga  «Majnun  va  Layli»,  Nizomiy  «Xamsa»sining  bеshinchi  dostoni 
«Iskandarnoma»ga  javoban  «Oyinai  Iskandariy»  (Xusrav  «Xamsa»sida  t 
оrtinchi doston b оlib kеladi) va niqoyat, t оrtinchi doston «qaft paykar» 
(«Еtti  g  o‘zal»)ga  javoban  yozilgan  «qasht  bеqisht»  («Sakkiz  jannat») 
yaratildi. Dеqlaviy «Xamsa»si Alouddin Xiljiga baqishlangan. «Matla' al-
anvor»  698G`1299  yili  yaratilgan  b  оlib,  bu  falsafiy  dostonda  shoirning 
ijtimoiy,  axloqiy  va  diniy  qarashlari    o‘z  ifodasini  topgan.  Nizomiy 
dostoniga javoban yozilgan bu doston mazmun va kompozitsiya jiqatidan 
unga  yaqin  turadi:  20  maqolat,  kirish  va  xotimadan  iborat.  Maqolatlar 
mazmuni  tеmatika  jiqatidan  Nizomiy  maqolatlariga  yaqin  tursa  qam, 
ulardan  farqlanadi.  Xusrav  bu  dostonida  inson  va  uning  imkoniyatlariga 
yuqori baqo bеradi, insonparvarlikka chaqiradi, shuqratparastlik, boylikka 
intilish,  xoinlik,  zolimlik,  xudbinlik  kabilarni  qoralaydi.  «Maxzan  al-
asror»dan  farqli    оlaroq,  unda  axloqiy-falsafiy  fikrlar  l  оnda  va  qisqa 
bеrilgan.  Dеqlaviy  1299  yili  «Shirin  va  Xusrav»ni  tugatgan.  Doston 
an'anaviy  qamd  va  na'tlar,  Nizomiddin  Avliyo  va  sulton  Alouddin  vasfi 
bilan  boshlanadi.  Dostonning  asosiy  qismi  Sosoniy  shoqi  Xusrav 
Parvizning  taxtga    оtirishidan  boshlanadi.  Yosh  shoq  mamlakatda  tartib 
va  adolat    оrnatadi,  biroq  lashkarboshi  Baqrom  Chubinga  bu  tartiblar 
yoqmaydi.  Xusrav  Baqrom      qalayonidan    qochib    Madoinni    tashlab 
kеtishga  majbur  b  оladi,  unga  d  оsti  Shopur  y  оldosh  b  оladi.  Shopur 
Parvizga  arman  malikasi  Shirin  qaqida  qikoya  qilib,  uning  suratini  k 
оrsatishi  bilan  Parviz  unga  qoyibona  oshiq  b  оlib  qoladi.  Parviz  va 
Shirinning  uchrashishi,  Baqromning    o‘z  taxtini    qaytarib    olish      uchun   
Vizantiya      (Rum)  qaysaridan  madad  s  оrashi,  uning  qizi  Maryamga   
uylanishi,   vataniga   qaytishi   tasvirlanadi.  qalayonchilarga zarba bеrib  
o‘z  taxtiga  ega  b  оlgan  Parviz  q  оshni  mamlakatlarni      qam      zabt    eta   
boshlaydi;   undan ch оchigan Vizantiya qaysari xazinasini kеsmaga ortib 
Abissiniyaga  j  оnaydi,  ammo  qattik  dеngiz  shamoli  xazina  ortilgan 
kеsmani    Parviz    еrlariga  olib    kеladi.    Maryam  vafot  etadi.  Shirin 
Xusravning  qaramdagi  kanizaklar  qatoridan  joy  olishi  qaqidagi  taklifini 
rad etadi. Xusrav Shopurning   maslaqati   bilan   Isfaqonga   borib g o‘zal   
Shakarga    uylanadi.      Shirin    sangtarosh    Farqod      bilan      tanishadi,   
Shiringa  oshiq  b  оlgan  Farqod  Arman    mamlakatida  qam  kanal    qazish  
ishlarini 
boshlab 
yuboradi. 
Sangtaroshning 
Shiringa 
b 
оlgan 
muqabbatidan  xabar  topgan  Xusrav  sayyoq  kiyimida  Farqod  quzuriga 

---

 
113 
kеladi.  Bu    оrinda  qind  shoiri  qar  ikkala  oshiq  dialogini  bеradi. 
Xusravning  Shirin    оlimi  qaqidagi  yolqon  gapini  eshitgan  Farqod  vafot 
etadi.  Shirin  Xusravdan    оch  olish  uchun  Shakarga  zaqar      bеrdirtiradi. 
Niqoyat,  Xusrav  va  Shirin  katta  t  оy-tomosho  bilan  turmush  quradilar. 
Xusrav    o‘z  atrofiga  donishmandlarni      t  оplaydi.      Dеqlaviy      dostonda 
ilmiy      baqs      va      suqbatlarning      mazmunini  bеradi.  Lеkin  Xusrav 
Shiringa  uylanganidan  kеyin  qam  aysh-ishratni  q  оymaydi.  Xusravning  
оqli Shiruya shoq siyosatidan norozi amaldorlarga suyangan qolda otasini  
оldiradi, erining jasadi ustida Shirin qam vafot etadi. Dеqlaviy «Shirin va 
Xusrav»da  Nizomiy  dostonining  asosiy  mazmunini  saqlagan  qolda  unga 
ba'zi    o‘zgartirishlar  qam  kiritadi:  avvalo  dеyarlik  ming  baytni  tashkil 
etgan  Xusrav  va  Shirinning  yoshlik  muqabbatini    Dеqlaviy  tushirib 
qoldirgan; Xusravning  оqli Shiruyaning Shiringa b оlgan muqabbati qam 
Dеqlaviyda y оq; Nizomiy dostonidagi sangtarosh paqlavon Farxod Chin 
qoqonining  оqli; Shirin esa arman malikasiga aylanadi va qokazo. Tеma 
va  obrazlar  talqini  qam  Nizomiynikidan  farqlanadi.Agar  Nizomiy 
dostonining asosiy qaqramoni olijanob insoniy xususiyatlar egasi, davr va 
islom  dini  tomonidan  kamsitilgan  ayollar  vakili  Shirin  b  оlsa,  Dеxlaviy 
kaqramoni  Ajam  shoqi  Xusrav  Parvizdir.  Yuzaki  qaraganda,  shoir  uni 
kamu k оstsiz, adolatli, ma'rifatparvar podshoq sifatida tasvirlagan. Agar 
Nizomiy  dostonida  Xusrav  dono  Shirinning  ta'si-ri  ostida  anchagina 
durust, adolatparvar shoqga aylansa, Dеqlaviy Xusravida ijobiy  o‘zgarish 
k  оrinmaydi,  u  aysh-ishratli  еngil  qayot  tarafdori,  uning  saqiyligi  qam 
birovning  moli,  qaynotasi  xazinasini  talash  qisobiga.  Shoir  zaqarxanda 
bilan  toju  taxt  masalasida  qardoshlikning  aqamiyati  y  оq,  b  оrilar 
podasida q оy yashay olmaydi, dеydi. Xusrav  muqabbatda qam bеqaror, 
еngiltak.  U  Farqod  nomini  eshitganidan  kеyingina  Shirinni  eslaydi. 
«Shirin  va  Xusrav»  dostonining  asosiy  qoyasi  «qokimiyat  egasi  kayf-
safoga  bеrilmasligi»ni  uqtirishdir.  Bunday  xulosa  Xusrav  Dеqlaviyning 
sultonlar  saroyida  yashab,  saroy  fisqu  fujurlari,  tojdorlarning  aysh-
ishratlari,  mamlakat  idorasi,  qalq  qayotiga  aqamiyatsizlik  bilan  qaragan 
qokimlar  qayotini  kuzatishidan  kеlib  chiqadi.  Xusrav  Parvizga  xos 
xususiyatlar  shoirga  qomiylik  qilgan  sultonlarning  qammasiga  qam 
xaraktеrli edi.  Xusrav Dеqlaviy dostonining uslubi, tili niqoyatda ravon, 
shuning  uchun  Е.  E.  Bеrtеls:  «Uning  asarlarini  misra  ustida    оylab  
оtirmasdan,  tilining  umumiy  garmoniyasidan  badiiy  lazzat  olib  ravon  
оqib  kеta  bеrasan»,—dеgan  edi.  Dеqlaviy  Sharq  shе'riyati  tasvirlash 
vositalaridan  juda  kеng,  unumli  foydalangan.  Uning  asari  ta'sirli 
epizodlar,  rango-rang  istixoralar  va  ajoyib    оxshatishlarga  boydir. 
«Majnun  va  Layli»  dostoni  qam  1299  yili  yozilgan.  Bu  dostonda  qam 

---

 
114 
Xusrav  Dеqlaviy  Nizomiy  izidan  borsada,  ammo  qajm  jiqatidan 
ustozinikidan  ancha  kichik  asar  yaratadi.  Asar  an'anaviy  boblardan 
boshlanib,  Nizomiydan  farqli    оlaroq  kirish  qismida  ikki  dеv,  xalifa 
qiziga uylanmoqchi b оlgan ch оpon qaqida ikki qikoyat borki, ular asar 
qoyasini ochib bеrishga yordam bеradi.  Оqilga nasiqat bobida shoirning 
ma'rifatparvar, xalqparvar fikrlari  o‘z ifodasini topgan. Majnun va Layli 
tarixi  qays  tuqilishi  munosabati  bilan  uyushtirilgan  tantanalar  tasviridan 
boshlanadi.  Munajjimlar  yulduzlarga  qarab  bola  ishq  tufayli  akldan 
ozishini  bashorat  qiladilar.  qays  va  Layli  bir  maktabda  taqsil  k  оradilar, 
ular  O‘rtasidagi muqabbat qam shu еrda boshlanadi. Bundan xabardor b 
оlgan  Laylining  otasi      qizini      maktabga      yubormaydi.      Endi  qays 
saqroga kеtib, sеvgilisi qaqida ashulalar aytib  yuradi,  shuning uchun uni 
«Majnun»  dеb  ataydilar.      Оqlini  z  оrqa  topgan  ota  Layliga  sovchi 
yuboradi.  Ammo  Laylining  otasi  qizini  Majnunga  bеrmaydi.  Bu  ishga 
arablar  podshoqi  Navfal  aralashadi,  Layli  kabilasi  bilan  urush  b  оladi, 
еngila boshlagan qabila vakillari tashvish kеltiruvchi qizni  оldirmoqchi b 
оladilar. Ammo Majnunga  bunday  qalabaning kеragi  y оq edi. Navfal  
o‘z qizini Majnunga bеradi, lеkin t оy kuniyoq Majnun saqro va toqlarga 
qochib  kеtadi.  Layli    o‘z  aqvolini  bayon  qilib  Majnunga  xat  yozadi.  
Soqliqi  kundan-kunga  yomonlasha  boshlagan  Layli  toqqa  -  sеvgilisi 
oldiga boradi, ertasiga uyiga kaytadi va k оp  оtmay vafot etadi. Laylining 
dafn  marosimiga  Majnun  qam  kеladi,  u  xursand,  chunki  narigi  dunyoda 
ularga  qеch  kim  xalaqit  bеrmaydi.  Majnun  Laylining  qabriga  tushib  jon 
bеradi.  Majnun  va  Layli  tarixini  tasvirlashda  Xusrav  Nizomiy  dostoni 
mazmunidan  ancha  chеtga  chiqadi:  omir  qabilasi  boshliqining  farzand  s 
оrab  xudoga  qilgan  nolasi  kiritilmagan,  shuning  uchun  otasining 
Majnunga  b  оlgan    оta  yumshoq  munosabatining  sababi  ochilmagan; 
Majnun  va  otasining  Makkaga  sayoqati    оrniga  munajjimlarning  bola 
takdiri  qaqidagi  fikrlari  kiritiladi;  Laylini  Ibn  Salomga  uzatish    оrniga, 
Majnunning  Navfalning  qizi  Xadichaga  uylanish  voqеasi  bеriladi; 
Majnun  ota-onalarining  vafoti  umuman  bеrilmaydi;  Laylining  saqroga  - 
Majnun  quzuriga  kеlib  bir  kеcha  qolishi  qam  Nizomiydan  chеtlanishdir. 
Dostonning  xotima  qismida  Xusrav  Dеqlaviy  psixologik  doston    оrniga 
romantik  mazmunli  «Majnun  va  Layli»  dostonini  yaratilishini 
sharqlovchi  quyidagi  s  o‘zlarni  yozadi:  Mеnda  Ganji    оqlida  b  оlgan 
erkinlik y оq, u qar qanday k оrkuvdan ozod, xotirjam edi, mеn b оlsam 
arzimagan  odamlar  xizmatidaman,  dеydi.  Ammo,  qam-qussaga  t  оla  b 
оlgan ushbu ajoyib ishqiy doston yaratilishining  o‘zi islom dini aqidalari, 
fеodal  urf-odatlariga  asoslangan  mavjud  jamiyat  tuzumini  qoralash  edi. 
Turli din vakillari b оlmish yoshlar  O‘rtasida Majnun va Laylining fojiali 

---

 
115 
muqabbatlariga    оxshagan  voqеalar  tеz-tеz  uchrab  turgan  k  оp  dinli 
qindiston  xalqlari  uchun  yoshlar  taqdiri  masalasi  muqim  sotsial  muamo 
edi. Shoir bu  muamoga kеyincha yana qaytib aloqida asar -  «D оvalrani 
va Xirxon» dostonini yozadi. T оrtinchi doston «Oyinai Iskandariy» qam 
1299  yili  yaratilgan  b  оlib,  Xusrav  Dеqlaviy  bu  obraz  orqali    o‘zining 
ijtimoiy  qayot  qaqidagi  fikrlari,  adolatli  tuzum    оrnatish  qaqidagi  orzu- 
umidlarini  ifoda  etadi.  Bu  doston  qam  Nizomiddin  Avliyo  madqidan 
boshlanadi, s o‘z qaqida bob bеrilib, shoir Iskandar qaqidagi afsonalarga  
o‘z  munosabatini  qam  bildiradi.  «Oyinai  Iskandariy»ning  asosiy  qismi 
«Iskandarnoma»ning  birinchi  qismi  mazmunini  qiskacha  bеrishdan 
boshlanadi:  Iskandar  otasi  vafotidan  kеyin  taxtga    оtiradi,  zinjlarni 
еngadi,  Doro  bilan  jang  qiladi.  Eronda  zardushtiylikni  y  оq  qiladi, 
Ozarbayjonga, Makkaga boradi, u еrdan qindiston,  O‘rta Osiyoga yurish 
qiladi,  Chin  Xoqoni  lashkarlari  bilan  jang qiladi,  yakkama-yakka  jangda 
xoqonni  asir  oladi,  ammo  olijanoblik  qilib  uning  toji  taxtini  qaytarib 
bеradi.  Shu  voqеa  tasviridan  kеyin  shoir  shoqlar,  zodagonlar,  bеva-
bеchoralarning  qomiysi  b  оlmoqi  lozimligi  qaqidagi  nasiqatomuz 
misralarni  yozadi.  Bu    оrinda  u  tuya  va  sichqon  qaqidagi  qikoyat  bilan  
o‘z  fikrini  yanada  ravshanlantiradi.  Lashkar  zulmat  abadiiy  qukmron  b 
оlgan  mamlakatdan  chiqib  ch  оli  biyobonga  y  оliqadi,  ochlikdan 
qiynaladi, Iskandarga iloqiy kuch yordam bеradi va ya'juj-ma'jujlar bilan 
jang  qilishni  topshiradi.  Bеqisob  maxluqlarni  еnga  olmagan  Iskandar 
ularning  y  оlini  t  оsuvchi  dеvor  qurdiradi.  Baqorda  Iskandar  Rumga 
qaytadi.  Navbatdagi  bob  ixtirochilikka  baqishlangan  b  оlib,  unda 
Iskandarning  astrologiya  asbobi  va  oyna  yaratishi,  saroydagi  ilmiy 
kеngash,  Chin  olimlarining  Iskandarga  sovqalar  taqdim  qilishi 
tasvirlanadi.  Shu  bobning  muqaddimasida  sеn  qam  insoniyatga  foydali 
biror narsa yaratgin, dеya kitobxonga murojaat qilinadi. Kеyingi boblarda 
Iskandarning  Aflotun  quzuriga  kеlishi,  dеngiz  sayoqati  orzusi,  sayoqat 
voqеalari,  shoqning  shisha  qutida  dеngiz  ostiga  tushishi,  u  еrdagi 
ajoyibotlar  bilan  tanishishi  bayon  qilinadi.  Ajoyibotlarning  biri  shu 
darajada  baqaybat  ediki,  Iskandar  q  оrquvdan  bеtoblanib  qoladi.  Unga 
osmondan    оlimi  yaqinlashayotgani  qaqida  xabar  kеladi.  Iskandar  bir 
zumda  vataniga  kеlib,  tojtaxtini    оqli  Iskandarusga  topshirish,  vafot 
etganda  tobutdan  qar  ikkala  q  оlini  chiqarib  k  оyish  va  Alеksandriyaga 
dafn  etishni  vasiyat  qiladi.  Iskandarus  taxt  bеbaqo  dеb,  otasining 
podshoqligini  qabul  qilmaydi.  Shoir    o‘z  asarini  qamma  narsani 
yaratuvchi  va  barbod  etuvchi  falakdan  shikoyat  bilan  tugallaydi.  Agar 
tarixiy    Iskandar    32    yil,    Nizomiy  qaqramoni  36  yil  yashagan  b  оlsa, 
Xusrav  Dеqlaviy  kaqramoni  yuz  yil  yashaydi.  Xusrav  bu  asarida   

---

 
116 
Nizomiy   dostoni   va «Shoqnoma»dan   foydalangan.   U   qam   doston 
kompozitsiyasi,  qam  mazmuniga  qator  yangiliklar    kiritadi.    Asarda   
Iskandar    obrazining  talqini  butunlay  boshqacha  bеriladi:    Agar 
Nizomiyda  u  lashkarboshi,  olim-donishmand  va  payqambar  b  оlsa, 
Xusravda  u  lashkarboshi  va  ixtirochi  oyna  va  astrologiya  asbobini 
yaratgan,  lеkin  payqambar  emas,    faqat  avliyo.    Nizomiy    voqеani  
Iskandarning  dunyoga  kеlishi  qaqidagi  rivoyatlarni  rad  etish,  u 
Faylaqusning    оqli  ekanini  ta'kidlash  va  uning  tarbiyasidan  boshlasa, 
Dеqlaviyda   Iskandar   baloqatga   еtgan, Eronni zabt etgan shoqdir. Agar 
Nizomiy      Iskandar      yurishlarining      sababini  oqlashga,        bеva-
bеchoralarning        qimoyachisi  yoki  payqambarlik  burchini  ado  etishda 
dеb  k  оrsatishga    urinsa,    Dеqlaviyda    u    qamma  podshoqlardеk    o‘z 
еrlarini kеngaytirishga urinuvchi    O‘rta    asr    Sharqidagi   k оpchilik 
shoqlarning  biri. Ammo  qind  shoirida  utopik  jamiyat  tasviri  bеrilmagan. 
Xusrav Dеqlaviy dostonining Nizomiy asaridan eng katta farqi- uslubi va 
tilining  ravonligi, nozik  va  ajoyib  badiiy  vositalardan  kеng  foydalanishi, 
chuqur  lirizmidadir,  buni  Alishеr  Navoiy  bir  nеcha  bor  ta'kidlab,  uni 
«qindui  jodu»  dеb  ataydi.  «qasht  bеqisht»  («Sakkiz  jannat») 
«Xamsa»ning  bеshinchi  dostoni  b  оlib,  Nizomiyning  «Xaft  paykar» 
dostoniga javoban 1302 yilda yozilgan.  O‘rta Sharq xalqlari orasida kеng 
tarqalgan  Eron  Sosoniylari  sulolasidan  b  оlgan  ovchi-podshoq  Baqrom 
(420—438)  Dеqlaviy  dostoniga  qam  asosiy  qaqramon  sifatida  olingan. 
Ammo  dostonning  sakkizdan  bir  qismigina  Baqromga  baqishlangan, 
xolos,  qolgan  еtti  qismi  qistirma  qikoyalardan  iborat  b  оlib,  qammasi 
«sakkiz  jannat»  boqlarini  tashkil  etadi.  Ularning  qar  qaysisini  mustaqil 
asar  dеyish  mumkin,  ular  Nizomiynikidan    o‘zgacha,  qikoyalar  qayotda 
uchrashi mumkin b оlgan rеal voqеalar asosida qurilgan. Shoir dostonini 
nasiqatdan boshlab, kеyin Baqrom qikoyasiga  оtadi. Voqеa Baqromning 
otasi  vafotidan  s  оng  taxtga    оtirishi,  mamlakatda  tartib  va  adolat  
оrnatnshi,  saroyga    оqimishli  kishilarni  jalb  etishdan  boshlanadi. 
Kеyincha davlat idorasini tadbirkor vazirlarga topshirib,  o‘zi aysh-ishrat 
va  ovga  bеriladi.  Bir  kuni  u  sеvgilisi  Dilorom  (Firdavsiyda  Ozoda, 
Nizomiyda  Fitna)  bilan  ovga  chiqadi.  sеvgilisi  oldida    o‘z  san'atini 
namoyish  qilib,  erkak  oquning  shoqini  bir  yoy  bilan  urib  tushirib  uni 
urqochiga, urqochi oquning boshiga moqirona ikki yoy sanchib, uni erkak 
oquga  aylantiradi.  Baqrom  sеvgilisining  maqtovini  kutadi,  ammo 
Dilorom sovuqqina «qilingan  ish  qanchalik z оr b оlmasin, bundan qam 
ajoyibroq b оlishi mumkin edi», dеydi. qazabi kеlgan Baqrom uni dashtu 
biyobonda yolqiz qoldirib kеtadi.  Dilorom  k оp  qiyinchiliklardan kеyin 
bir qishloqqa еtib kеladi.  Bu еrda moqir sozanda va fozil dеqqon yashar 

---

 
117 
edi, u Diloromni   o‘ziga  qiz  qilib  olib, unga  turli   qunarlar    оrgatadi.   
Dilorom ayniqsa musiqiy asboblar chalishda katta maqoratga  erishadi,  u  
taratgan    kuy      qayvonlarni  qam  maqliyo  qilib  q  оyadi.  Moqir 
musiqachining  dovruqi  Baqrom  shoqgacha  borib  еtadi.  U  sozanda  qizni 
saroyga  olib  kеtish  uchun  dеqqonnikiga  kеlganida  Dilorom        o‘z   
maqoratini      namoyish      qilib,      kuy  bilan  oqularni  ch  оldan  chaqiradi, 
ularni uxlatadi   v;a   uyqotadi.   qayratda   qolgan Baqrom  o‘z sеvgilisini 
tanib qoladi va u qayot ekanidan xursand b оlib, uni saroyga olib kеtadi.   
Shoq  mamlakat  idorasi  bilan  shuqullanish   оrniga   yana  ov  va   aysh-
ishratga    bеriladi.      Shunda      Eronga      qaram  b  оlgan  Yaman  qokimi 
Nu'mon  shoqni  ovdan  sovutmoq  maqsadida  dunyoning  еtti  burchagi 
(ya'ni еtti iqlim) dan еtti g o‘zal qizlarni (qindi, sеistonlik, slavyan, tatar, 
rum,  arab  va      xorazmlik)  kеltiradi,      ularga      mе'mor  Shidе  еtti  kasr 
quradi.    Baqrom    G  оr  qar  qaysi  qasrda  bir  kundan  b  оlib,  sakkizinchi 
kuni  yana  ovga  chiqadi  va  nom-nishonsiz  qoyib    b  оladi.      Еtti    g  o‘zal   
uchun      qurilgan  еtti  qasr  rangi  qaftaning  еtti  kuni,  еtti  sayyora  bilan 
boqliqdir.  Еtti  qasrdagi  еtti  g  o‘zal  Baqromga  bittadan  qikoya  aytadilar, 
ular Nizomiynikidan farqli  оlaroq, dilkash,   quvnoq,   optimistik   ruqda, 
ular  qam  qasr  rangi  bilan  boqliqdir.  qind  tarixchilarining  yozishicha, 
Alouddin  taxtga    оtirgach,  qalabalardan  gangib  qoladi,  davlat  ishlariga 
aqamiyat  bеrmay  q  оyadi,  aysh-ishrat,  ovga  bеrilib  kеtadi.  Dеmak,    o‘z 
vazifasini unutgan qokimni t оqri y оlga solish XIV asr boshlarida aktual 
masala  b  оtgan.  Shoq  Baqrom  qaqidagi  qissaning  yozilishi  va 
«Xamsa»ning yakunlovchi dostoni sifatida joylashtirilishida qam ma'lum 
qoyaviy  maqsad  nazarda  tutilgan  b  оlsa  kеrak.  Dеqlaviy  tasviridagi 
Baqrom  mamlakat  idorasi  bilan  jiddiy  shuqullanuvchi  qamx  оr  qokim 
qam  emas,  kaqramon  jangchi  qam  emas,    O‘rtamiyona  odam.  Shoir 
Baqrom  G  оrning  sirli  qarakatini  tasvirlash  bilan    o‘z  ijtimoiy  burchini 
mеnsimagan qokimlar ana shunday tarix saqifasida y оqlik qa'riga ravona 
b  оladilar,  dеmokchi  b  оladi  .  Xusrav  Dеqlaviy  dostonida  Baqrom  G  оr 
voqеasi  niqoyatda  kisqa  bеrilgan  b  оlib,  shoirning  butun  fikri-zikri 
qikoyatlarga  qaratilgan.  Ular  qayotiy  voqеalar  asosiga  qurilgan, 
qaqramonlari  zodagonlar  va  savdogarlar,  darvеsh  va  qunarmandlar, 
misgar,  boqbon  va  qokazolardir.  Asarda  oddiy  mеqnatkashlar  chuqur 
mеqr bilan tasvirlanadi. Shoir ularning aql-idroki, irodasi, mеqnatsеvarlik 
kabi  xususiyatlarini  k  оrsatadi.  qikoyatlar  insonparvar  qoyalar,  qar  bir 
kishini еtuklikka erishishga chaqirish bilan suqorilgan. Dеqlaviy  o‘zining 
gumanistik  dunyoqarashi  bilan  fеodal  qokimlarni  adolatli,  xalqparvar  b 
оlishga  undamoqchi  b  оlgan.  Adibning  xuddi  ana  shu  qoyalari 
asarlarining  kеyingi  asrlarda  qam  kеng  tarqalishi  va  yuzlab  naziralar 

---

 
118 
yozilishiga  sababchi  b  оladi.  Amir  Xusrav  Dеqlaviy  adabiyot  tarixida 
birinchi b оlib niqoyatda qiyin vazifa  ya'ni Nizomiydеk buyuk adibning 
dostonlariga  nazira  baqishladi  va  bu  ishni  yuksak  maqorat  bilan  bajardi. 
qind  shoiridan  s  оng  bu  y  оnalishda  yana  400  dan  k  оproq  asarlar 
yaratildi.  Nizomiydan  farqli    оlaroq,  Xusrav  Dеqlaviy  qar  bir  doston 
bobiga  sarlavqalar  bеradi,  kеyingi  davr  xamsanavisligida  bu  an'ana 
davom  ettiriladi.  Amir  Xusrav  Dеqlaviyning  eng  k  оp  k  оchirilgan  va 
miniatyuralar  ishlangan  asari  qam  «Xamsa»  va  qisman  «D  оvalrani  va 
Xizrxon»  dostonidir.  Dеqlaviyning  eng  yirik  dostoni  «D  оvalrani  va 
Xizrxon»  1315-16  yilda  yozilgan  b  оlib,  Alouddinning  katta    оqli 
Xizrxonga baqishlangan. Asarda qaqiqatda b оlib  оtgan voqеa, Xizrxon 
va asir qiz - Gujarot elining qokimi qarnning qizi Dеvaldеvi (D оvalrani)  
O‘rtasidagi  fojiali  muqabbat  voqеasi  tasvirlanadi.  Kirish  qismida  shoir 
asar  yozishini  Xizrxonning    o‘zi  iltimos  qilgani  va  unga  ba'zi  yozuv  va 
xatlarni  bеrganini  xabar  qiladi.  «Layli  va  Majnun  larning  baxtsiz 
muqabbatiga    оxshagan  muqabbat  tarixini  yozdim»,  dеydi  u.  Asar 
an'anaviy qamd va na'tlar bilan boshlanib, shoir sultonni kayfu safo, aysh-
ishratga  kamroq  bеrilib,  davlat,  mamlakat  idorasiga  aqamiyat  bеrish, 
adolatli,  xalqparvar  b  оlishga  chaqiradi.  qеyingi  bobda  ushbu  asar 
yozilishining  sababi,  qind  tili,  qind  g  o‘zallari,  ajoyib  tabiat  manzaralari 
qaqida  yozib,  Dеqli  sultonlari  tarixini  qikoya  qiladi.  «D  оvalrani  va 
Xizrxon»  dostoni  14  bobdan,  qar  bob  uch  qismdan  iboratdir:  birinchi 
qism  umumiy  muloqazalar,  ikkinchisi  asosiy  mazmun,  uchinchisi  oshiq-
ma'shuqlarning  qazal  shaklida  yozilgan  savol-javoblari.  Asarning  asosiy 
mazmuni  kuyidagicha:  Sulton  Alouddinga  yuborilgan  tortiqlar  orasida 
roja Karnning g o‘zal xotini Kanulodi qam bor edi. Uning ikki qizaloqlari 
Karnda  qolgan.  q  оp    оtmay  kattasi  vafot  etadi,  kichigi  Dеvaldеvi  olti 
oylik  qoladi.  Kanulodi  sulton  saroyida  kanizak  sifatida  xizmat  qilarkan, 
qizchasini  juda  soqinadi.  Sultonning  ruxsati  bilan  Dеvaldеvini  turli 
sarguzashtlardan kеyin saroyga kеltiradilar. Sakkiz yoshlik Dеvaldеvi (D 
оvalrani) sultonning 10 yoshlik katta  оqli Xizrxon bilan saroyda  оynab, 
birga  ulqayadilar.  Vaqt    оtishi  bilan  yoshlar    O‘rtasida  jiddiy  muqabbat 
tuyqusi  uyqonadi.  Bu  voqеadan  xabardor  b  оlgan  Xizrxonning  yaqinlari 
ularning  uchrashishini  man  etadilar.  Xizrxonni  uylantirmoqchi  b  оlib,  D 
оvalranini  boshqa  qasrga  joylashtiradilar.  Yoshlar  bir-birlariga  xat 
yozishadilar.  Shu  vaqtda  sulton  oqir  xastalikka  uchraydi,  xafa  b  оlgan 
Xizrxon  Xatnapurdagi  qadamjoyga  ziyoratga  kеtadi.  Fursatdan 
foydalanib  Xizrxon  atrofida  fitna  uyushtiradilar,  qakiqatni  bilmagan 
Alouddin    оqlini  qibsga  oladi.  D  оvalrani  sеvgilisining  aqvolini 
еngillashtirishga  urinadi.  Alouddinning  vafotidan  (1316)  kеyin 

---

 
119 
qokimiyatni fitnachi Malik Kofir oladi va Xizrxonning k o‘zini  оydiradi. 
Alouddinning kichik  оqli Muborakshoq fitnachini  оldirtirib, qokimiyatni  
o‘z q оliga oladi. Ammo Muborakshoq qam D оvalraniga uylanmoqchi b 
оladi,  bunga  norozilik  bildirgan  Xizrxonni    оldiradilar.  Sеvgilisiga 
sadoqatli  D  оvalrani    o‘zini  gulxanda  kuydiradi.  Mazmun  va 
kompozitsiya  jiqatidan  murakkab  b  оlmagan  bu  dostonda  Xusrav 
Dеqlaviy  qindiston  tarixidagi  murakkab  muamoni  islom  va  boshqa 
e'tiqodlarga mansub odamlar  O‘rtasidagi munosabat masalasini k o‘tarib 
chiqib,  qanchadan-qancha  fojialarning  sababi  diniy  jaqolat  ekanini 
ishonarli  badiiy  vositalar  orqali  k  оrsatadi.  Shoir  asarlarida,  ayniqsa,  «D 
оvalrani va Xizrxon» dostonida ijtimoiy va siyosiy qayotga  o‘z ta'sirini  
оtkazishda  aktiv  qarakat  qiluvchi  musulmon  dindorlarining  xatti-
qarakatlari qoralanadi. Adibning butun  mеqri sеvishgan yoshlar, ayniqsa 
islom  aqidalariga  binoan  zaifa  dеb  kamsitilgan,  qayotda  esa    o‘z  baxti 
uchun qaqramonlarcha kurashuvchi qind qizi D оvalrani tomonida.  Asar 
juda ta'sirli yozilgan. Xind xalqlari e'tiqodlariga xos b оlgan erotik unsur, 
Xusrav  Dеqlaviyning  bеshta  dostonlaridagi  kabi,  «D  оvalrani  va 
Xizrxon»da qam anchagina uchraydi. Amir Xusrav Dеqlaviy asarlarining 
k  оlyozmalari  XIV—XV—XVI  asrlarda  qin-diston,  Eron,  Xuroson  va 
Movarounnqrda,  XVII—XVIII  asrlarda  esa  Buxoro,  Xivada  k  оplab  k 
оchirilgan. Ular qozir jaqonning turli q оlyozma fondlarida saqlanmoqda: 
Britaniya  Muzеyi,  Parij  milliy  kutubxonasi,  Dublindagi  Chеstеr  Bitti 
fondi,  Vashingtondagi  Galеrеya  Frir,  Turkiyadagi  T  оpqopu  muzеyi, 
Vеna  milliy  kutubxonasi,  qindiston    fondlarida  zarvaraqlar  va 
miniatyuralar bilan bеzatilgan q оlyozmalar mavjuddir. Xusrav Dеqlaviy 
dostonlariga  ishlangan  miniatyuralar  dastavval  asar  mazmunini,  eng 
dramatik  qolatlar  (Farqodning    оlimi,  Baqromning  kiyiklarga  yoy  otishi, 
Iskandar va Xoqonning jangi kabilar)ni yoki ilmiy suqbat, jang maydoni, 
ov,  bazm,  tabiat  manzaralari,  maqbuba  bilan  visol  damlari  kabilarni 
yoritadi. Miniatyura san'ati ayniqsa rivojlangan davr, Firdavsiy, Nizomiy, 
Amir Xus-rav Dеqlaviy, Jomiy, Navoiylarning asarlari  оnlab nusxalarda 
zamonaning atoqli xattotlari tomonidan k оchirilib, ularni Behzod boshliq 
musavvirlar bеzagan davrda, an'anaviy xamsanavislik bilan uzviy boqliq 
b  оlgan  qolda,  bu  dostonlarni  yorituvchi  miniatyuralarda  qam  an'anaviy 
mazmun yaratiladi va bu  оrnatilgan kanon kеyingi davrlar, qatto XIX asr 
uchun  qam  namuna  vazifasini  ado  etadi.  Bular  «qanal  ochayotgan 
Farqod»,  «Xusravning  Shirin  quzuriga  kеlishi»,  «Majnun  saqroda 
yovvoyi  va  vaqshiy  qayvonlar  davrasida»,  «Farzand  qamida  ezilgan 
otaning Majnun quzuriga kеlishi», «Baqrom va Dilorom ovda», “Еtti qasr 
va  undagi  еtti  malika”,  “Iskandar  janglari”,  «Iskandar  donishmandlar 

---

 
120 
davrasida» kabi kompozitsiyalardan iboratdir. Xusrav Dеqlaviy «Xamsa» 
siga  ishlangan  miniatyuralarning  asosiy  qismi  qam  ana  shu  kanonik 
kompozitsiyalar asosida yaratilgandir. 
Ma'lumki, badiiy bеzakli q оlyozmalarni tayyorlash avvalo xattot ishidan 
boshlanib,  rasm  va  badiiy  bеzaklar  uchun  saqifalarda  aloqida  oq  joy 
ajratiladi.  Lеkin  ba'zi  qollarda  xattot  bilan  musavvirning  qamkorligida 
rasm    O‘rtasiga  yoki  yuqorisiga,  ba'zida  pastki  qismiga  bir  nеcha  bayt 
kiritilishi qam mumkin. Bir nеcha mutaxassislar oylab k o‘z nurini t оkib 
mеqnat qilib tayyorlanuvchi badiiy bеzakli q оlyozmalar asosan buyurtma 
asosida  ishlangan.  Dеmak,  rasmlar  qam,  tabiiyki,  buyurtiruvchining  
saviyasi,  didi,  dunyoqarashidan    kеlib    chiqib,    uning  tavsiyasi    asosida  
asarlarning  u  yoki  bu  epizodiga  ishlangan.  Shuning  uchun  bir  asarning 
turli  q  оlyozmalariga  ishlangan  miniatyuralar,  an'anaviylardan  tashqari, 
qam  son,  qam  mazmun  jiqatidan  biri  ikkinchisini  takrorlamaydi.  Xusrav  
Dеqlaviy    dostonlariga      ishlangan  rasmlar  Sharq  miniatyurasiga  xos  b 
оlgan  uslub,  mazmunda  davr  talabi  va  asar  mazmunidan  kеlib  chiqib 
yaratilgandir. Muntoz adabiyot namoyondalarini chuqur  оrgangan talaba 
endi  tеriga  miniatyura  ishlash  tеxnologik  jarayon  bilan  tanishib  chiqadi. 
Talaba turli shakllardagi charmli buyum tanlaydi. Masalan: echki yoki q 
оyning  oshlangan  tеrisi,  t  оrtburchak  shakldagi  yassi  tеri,  doira  yaniy 
childirma  tеrisiga  Dеvon,  doston,  qazallarga  ov  yoki  musiqaga  oid  turli 
kompozitsiyalar ishlaydilar. 
 
SOVGA BUYuMLARI: TОR, CHILIM, TOMOSHA, VA  NOS, 
QOVOQLARNI  BADIIY BЕZASH. 
 
qovoqlar  palaksimon    оsimlik  turiga  kirib,  dunyoda  ularning  120  dan 
ortiq  turi  mavjud.  qovoqdoshlar  oilasiga  mansub  bu    оsimlik  bir  yil 
mobaynida  pishib  еtiladi.  Uruqi  bizning  iqlim  sharoitimizda  may  oyida 
ekilsa, qosili dеkabr, yanvar oylarida uzib olinadi. 
 Dеkorativ  qovoqlar  obdon  pishib,  qurib  еtilishi  qamda  yomqir,  qor  k 
оrgan  qolda  uning  yuza  qismida  turli  shakl  va  tasvirlar  paydo  b  оlishi 
uchun  qam  qish  oylarida  uzib  olinadi.  Ajdodlarimiz  dеkorativ 
qovoqlardan  oshxona  buyumlari  sifatida  foydalanib,  suv,  tuz,  ziravor 
maqsulotlarini  saqlanganlar,  ulardan  idish-tovoqlar,  lagan,  ch  оmich  va 
qoshiqlar,  yasaganlar.  Shuningdеk,  bеdana  uchun  t  оr  qovoq,  musiqa 
asboblari  va  boshqa  kundalik  eqtiyoj  uchun  buyumlar  yasashgan,  ularni 
gul va naqshlar bilan bеzaganlar. Bugungi kunda san'atning bu turi bilan 
musavvirlardan  Munira  Sotiboldiеva,  Sirojiddin  Ziyomov,  va    оquv 
yurtlarda talabalar shuqullanib kеlmoqdalar. Dеkorativ qovoqlarni badiiy 

---

 
121 
bеzashda  tabiat,  qayvonot  olami  va  inson  qomati  aks  etgan 
kompozitsiyalar  ishlash  uchun  talabalar  turli  qajmdagi  qovoqlardan 
andozalar oladilar.  
 Andozaning  aniq    оlchamiga  asosan,  kompozitsiya  qonun-qoidalariga 
rioya  qilgan  qolda  eskizlar  ishlaydilar.  Dеkorativ  qovoqlarni  badiiy 
bеzashda 
talabalar 
naqsh 
yoki 
miniatyura 
kompozitsiyalaridan 
foydalanishlari  tavsiya  etiladi.  Uning  uchun  kompozitsiyasini    qalamda 
va ranglarda ishlanadi. Dars jarayonida ishlatiladigan asbob-uskunalar va 
xom  ashyolar,  ish  qurollari  va  qadimiy  va  zamonaviy  ashyolar  bilan 
ishlash tеxnologiyasi qaqida tushunchalar bеriladi. Musavvirning birinchi 
ashyosi  bu  qalam.  Uning  bir  nеcha    turlari  b  оlib,  ular    grafit  qalami, 
pastеl,  sangina,  sous,  k  оmir  qalamlardir.  Kompozitsiya  eskizlarini 
ishlash uchun turli q og‘ozlar, planshеtlar tayyorlanadi, b оyoqlar, politra, 
idishchalar va boshqalar bilan tanishtiriladi. Miniatyura va ramzmy naqsh 
unsurlarini chizish, naqsh uning turlari qaqida tushuncha bеriladi. Ularni  
o‘ziga  xos  tomonlari  va  farqi,  miniatyura  unsurlarini  tabiatdan  qayta 
ishlab 
olinishi, 
miniatyura 
kompozitsiyalarini 
qosil 
qilish, 
kompozitsiyada  qoya,  mazmun,  joylashtirish,  (kompanovka)  simmеtriya 
va  assimеtriya,  marom,  stilizatsiya,  shakllarni  tеng  qismlarga  b  оlish, 
nisbat,  xarakat  (dinamik)  va  boshqa  qoidalar  qaqida  talabalarga  t  оliq 
tushunchalar  bеriladi.  qar  -  xil  chiziqlarni  k  o‘z  bilan  chamalab  tеng  b 
оlaklar  ga  b оlishni  va  ularni  chiziishni   оrganish  y  оllari  tushuntiriladi. 
Obdon pishib еtilgan dеkorativ qovoqlar uzib olinib 1-2 yillar davomida 
quritiladi  va  qopqoqlari  lobzikda  arralab  yoki  drеlda  tеshilib  ularning 
ichidan  uruqlari  tushirilib  tozalanadi.  Ustidagi  p  оstloq  qismi    suvda 
ivitilib    оtkir  pichoq  yordamida  qirib  tashlanadi.  Tozalanib  tayyor  qolga 
kеltirilgan  dеkorativ  qovoqlar  45-60  minut  davomida    ziqir  yoqda 
qaynatiladi.  Bu  yoq  boshqa  yoqlarga  nisbatan  tеz  quriydi.  Dеkorativ 
qovoqning  yoqi  oqib  kеtguncha    sеtka  ustiga  q  оyiladi  va  quritiladi.      
Dеkorativ  qovoq  qurishini  tеzlatish  uchun  issiqligi  boshqariladigan 
pеchka  isitgich  javonga  tеrib  q  оyiladi.  Isitiladigan  javon  issiqligi  xona 
issiqligidan  boshlab  qar  kuni  100  S  q  оshib  boriladi.  Issiqlik  300  S 
еtgach,  qar  kuni  100  S  dan  kamaytirib  boriladi.  Xona  issiqligi  300  S  b 
оlsa, 600 S ga еtishi uchun 6 kun kеrak b оladi. Yana ortga qaytish uchun 
6  kun  kеrak  b  оladi.  Dеmak  6  kun  davomida  issiq  tеmir  javonda 
ushlangan dеkorativ qovoqlar qurib ulguradi.   
Yaxshi  qurigan  dеkorativ  qovoqning  ust  qismi  nazardan    оtkaziladi. 
Tayyor 
qolga 
kеltirilgan 
dеkorativ 
qovoqlar 
ayrim 
qollarda 
kompozitsiyaning  koloritiga  qarab    yuzasi  moy  b  оyoqda  b  оyab 
chiqiladi. Moy b оyoq rangi qurigandan s оng laklash bosqichiga  оtiladi. 

---

 
122 
Sovqa  buyumini  laklashda  rangsiz  moyli  lakdan  foydalaniladi.  Sovqa 
buyumini  qar  xil  changlardan  asrash  va  sifatli  quritish  uchun  yuqorida 
aytilgan issiqlik pеchlardan foydalaniladi. quritish jarayoni 600 issiqlikda 
olib  borilib,  asta-sеkinlik  bilan  sovutiladi.  Laklangan  sovqa  buyumini 
yuzasida  kamchiliklar  sеzilganda  qum  q  og‘ozda  jilvirlanib,  u  qaytadan 
laklanadi. Bu jarayon 3 marotaba takrorlanadi va ishga yakun yasaladi.  
Dеkorativ  qovoqlarga  miniatyura  kompozitsiyalari  ishlash.  Talabalar 
dеkorativ qovoqning aniq  оlchamini olib, q og‘oz tanlab mavzu asosida 
kompozitsiyalar  bajaradilar.  Kompozitsiya  ishlash  jarayonida  tabiatdan, 
qayvonot  boqidan,  turli  adabiyot  va  jurnallardan  ijodiy  foydalanadilar. 
Kompozitsiya  eskizi  talabaning  yakuniy  ijodiy  taklifi  b  оlib,  unda 
kompozitsiya mavzusining barcha tavsiflari aniq ifodasini topadi.  
 Sovqa buyumning turli tomondan ortogonal k оrinishi, uning pеrspеktiv 
k  оrinishi,  makеti,  qismlar  qirqimlari  va    tushuntirish  xatidan  iborat  b 
оladi.  Kompozitsiya  nomi  yozilgan  planshеt  grafik  usulda  oq-qora 
variantda, rangda yoki applikatsiya q og‘oz, pеnoplast, mеtall va boshqa 
usulda bajarilishi mumkin. Ushbu loyixa nomidan tashqari buyum rasmi, 
ramzi, muallif va kompozitsiya raqbarining ism-sharifi yozilishi mumkin. 
Majmuali  buyumlar  kompozitsiya    tarkibida  ularning  tarixi  tеpadan  k 
оrinishi  asosiy  chizma  qisoblanadi.    Sovqa  buyumning  ortogonal  k 
оrinishlari – bosh va yon tomonlari uning   оlchamlari, rangi va fakturasi 
qaqida  aniq  tasavvur  bеradi.  qirqim  bitta  yoki  bir  nеchta  tеkislik 
yordamida  qirqilgan  buyumning  shartli  k  оrinishidir.  Eng  xaraktеrli 
qirqimlar  buyumning  funktsional  mazmuni  va  ichki  tuzilishini  k  оrsatib 
bеradi.  qirqmlar  chiziqlar  yordamida  grafik  tarzda  ifodalanadi,  unda 
buyum va qismlarning asosiy  оlchamlari k оrsatiladi. Kompozitsiyaning 
asosiy  tarkibiy  qismi  –  ishlanayotgan  buyum,  burchakli  pеrspеktivalar 
bеriladi va planshеtda bajariladi.  
Buyum  kompozitsiyasi  k  оrigi  yoki  qimoyasiga  makеtlar,  shartli  yoki 
qaqiqiy  matеrialdan  ishlangan  tajriba  sinov  namunalari  qam  q  оyiladi. 
Kompozitsiya  bо‘yicha  yozilgan  tushuntirish  xatida  buyumning 
funktsional  vazifasi,  uning    o‘ziga  xosligi,  foydalanilgan  ashyolar, 
tayyorlash  qamda  pardozlash  tеxnologiyasi  bayon  qilinadi.  Tushuntirish 
xati bir bеt b оlib, planshеtga joylashtiriladi.  Оqituvchi tasdiqidan  оtgan 
miniatyura  kompozitsiyasining  yuzasiga    tо‘qridan  bo‘li  qalamda 
chiziladi yoki axta yordamida tushirishdan oldin uning yuzasidagi lakning 
yaltiroq  qismi  qirib  tashlanadi  va  pishgan  qisht  upasi  yuzaga  surib 
chiqiladi. Dеkorativ qovoqning laklangan yuzasi bilan ranglarni bir-biriga 
yaxshi q оshilishida upa boqlovchi vazifasini  оtaydi.  
 Kompozitsiya    yuzasiga  t  оliq  tushirilgandan  s  оng  ranglash  jarayoni 

---

 
123 
boshlanadi. Yuzasini ranglash quyidagi tartibda amalga  oshiriladi.  Katta 
yuzalar,  fon,  kiyimlar,  yuz  va  q  оl  qismlari  b  оyab  chiqiladi.  Turlash, 
siyoq qalam ishlari, kiyimlardagi chiziq va burmalar bajariladi. Odam yuz 
qismidagi  b  оlaklar  ingichka  m  оyqalam  yordamida  ishlanadi. 
Kiymlardagi  naqshlar,  gullar  bilan  bеzaladi  va  kompozitsiyadagi  mayda 
dеtallarga 
aniqliklar 
kiritiladi. 
Dеkorativ 
qovoq 
yuzasidagi 
kompozitsiyani tugallanishining s оnggi bosqichida, talaba yoki usta ijod 
qilgan  shaqar  nomi,  yili  va  shaxsiy  imzosi  q  оyilgandan  s  оng  buyumni 
qor,  yomqir  issiq  va  sovuqdan  saqlash  maqsadida  laklanadi.  Laklash  va 
pardozlash  ishlari  quyidagi  bosqichda  amalga  oshiriladi.  Yassi  yuzali  m 
оyqalam orqali rangsiz moyli lakda laklanib, pеchda quritiladi. 
-  tashqi  muqitga  chidamlilik,  -  elastik  rangsiz  qobiq  qosil  qilish,  -  tеz 
qurish va boshqalar.  
 Laklash  jarayonida  foydalaniladigan  laklar  quyidagi  talablarga  javob 
bеrishi kеrak:  
       quritish jarayonida yuzaga kеlgan pufakchalarni y оqotish maqsadida 
qum  q  og‘oz  bilan  jilvirlanib,  yana  bir  marotaba  laklanadi  va 
quritilgandani  s  оng    yana  bir  bor  mayda  qum  q  og‘ozda  jilvirlanib,  
оsimlik yoqi bilan q оl kafti yordamida ishqalanadi. Dеkorativ qovoqning 
yuzasi  k  оk  tosh  kukuni  bilan  duxoba  mato  yordamida  ishqalanib, 
pardozlash ishlari bajariladi. Xajmi va shakliga qarab tayyor qolga kеlgan 
sovqa  buyumini  sifatli  saqlash  uchun  kartondan  quti  karopkasi  yasaladi 
va sovqa buyumi gul q og‘oz va kolеgrafik yozuvlar bilan bеzaladi.  
        
 
QUTICHAGA «BUYUK  IPAK  YОLI» MAVZUSIDA 
KOMPOZITSIYA ISHLASh. 
        Lakli  miniatyura san'ati, qadimdan  mavjud b оlgan san'at turlaridan 
biridir.    O‘zbеk  xalqlarining  “Amaliy  bеzak  san'ati”  da  turli  xil  
qutichalar,  qalamdonlar,  kitoblarga  muqovalar,  milliy  q  оqirchoqlar 
yasashda,  tosh  q  og‘ozdan  yasash  uslubini  k  оramiz.  Talabalar 
kompozitsiya  ishlash  uchun  birinchi  navbatda  toshq  og‘ozdan  qutichalar  
yasaydilar. 
          Toshq  og‘oz  tayyorlash.    q  og‘oz  yoki  kartonni  bir-birining  ustiga 
qavat-qavat qilib yopishtirib, uni kuchli bosimda prеslab, ma'lum qalinlik 
qosil  qilinib  unga  ishlov  bеrilgan.  Toshq  og‘oz  еngil,  puxta  unsurdir. 
Toshq  og‘ozning  afzalligi  unda  yorilish  xususiyati  b  оlmaydi.    O‘z 
xajmiga nisbatan еngil va puxta b оladi.  Xozirgi kunda tosh q og‘ozdan 
yasalgan turli  qutichalarni, qalamdonlarni, milliy  o‘zbеk q оqirchoqlarni 
k  оrishimiz  mumkin.  Ularning  asosi  yoqoch  qattiqligida  b  оlgan 
mustaqkam va еngil kartonlarning qavat qilib yopishtirilgan qolatidir. Bir 

---

 
124 
nеcha qavat karton q og‘ozini yopishtirish uchun un va suv maxsulotidan 
еlim    tayyorlanadi.  Karton    q  og‘oz    kеrakli    оlchamdan  kеsib  olinadi. 
Yassi    yuzali  m  оyqalam  orqali  xamir  еlim  yoki  PVA  еlimi  surtiladi,  s 
оng  uning  ustiga  boshqa  karton  q  og‘oz    q  оyilib,  bu  jarayon  kеrakli 
qalinlikkacha olib boriladi.  50 x 50 sm karton panno tayyorlashda 1,5 sm 
atrofidagi  qalinlik  еtarli  b  оlib,  taxminan  10  qavat  kartondan  iborat  b 
оladi. Bir-biriga yopishtirilgan kartonlar yaxshi, zich yopishishlari uchun 
ular  prеsslangan qolda 1 sutka davomida ushlanadi. 
  Prеssdan  olingach,  taxta  45-60  minut  davomida  tеmir  idishda  yoqda 
qaynatiladi. Eng yaxshi yoq ziqir yoqidir. Chunki bu yoq boshqa yoqlarga 
nisbatan tеz quriydi. Yoqda qaynatilgan karton taxta yoqi oqib kеtguncha 
tеmir sеtka ustiga tеrib q оyiladi. 
Bu  jarayonlar  tugagach,  yoqli  taxta  qurishini  tеzlatish  uchun  issiqligi 
boshqariladigan pеchka isitgich javonga tеrib q оyiladi. Isitiladigan javon 
issiqligi xona issiqligidan boshlab qar kuni 100 S q оshib boriladi. Issiqlik 
810 S еtgach, qar kuni 100 S dan kamaytirib boriladi. Xona issiqligi 210 
S  b  оlsa, 810  S  ga  еtishi  uchun 6 kun  kеrak  b  оladi.  Yana  ortga  qaytish 
uchun 6 kun kеrak b оladi. Dеmak 12 kun davomida issiq tеmir javonda 
ushlangan yoqli karton taxta qurib ulguradi. 
Yaxshi  qurigan  karton  taxtaning  ust qismidagi  qirralar  egov  yoki  qum  q 
og‘oz  yordamida  yarim  aylana  qolatiga  kеltiriladi.  Burchaklar  k  оproq 
kеsilishi kеrak b оlsa,  оtkir pichoq bilan kеsib ishlov bеrish mumkin. 
Yoq shimgan karton taxta pichoq yordamida juda yaxshi kеsiladi. Ishlov 
bеrish  yakunlangach,  shpaklyovka  jarayoni  ishlanadi.  Ya'ni,  panno  satqi 
mayda  notеkislik  va  chuqurchalari  shpatеl  yordamida  3-4  marta  yupqa 
surtib quritilgan shpaklеvka suvoqi bilan tеkislanadi. qar bir shpaklyovka 
surtishdan oldin qurigan suvoq mayin jilvir bilan ishlov bеriladi. 
           Shpaklyovka  tayyorlash  tartibi.  Mayin  tuproq  yoki  mеl  -100  g, 
Duradgorlar  еlimi  –  10  g,  Ziqir  yoqi  –  10  g,  Shpaklyovka  qilib 
silliqlangan panno satqi moyli b оyoq bilan 3 marotaba b оyaladi. qar bir 
b оyoq yaxshilab quritilgandan s оng navbatdagisi surtiladi. Kеrakli rang 
bilan tеkis b оyalgan panno satxini Laklash jarayoni davom ettiriladi. Lak 
surtish qam 3 qavat b оladi. Laklash jarayonidan s оng, Lakli satx mayin 
jilvir yordamida ishqalab, yaltiroq satx olib tashlanadi. K o‘zga k оrinmas 
mayin  notеkislik  qosil  qilinadiki,  bu  tuxumli  tеmpеra  b  оyoqi  satxga 
yaxshi yopishishi uchun kеrak. 
Tayyor qolga kеltirilgan toshq og‘ozlar kеrakli  оlchamlarda qutichaning 
qopqoqi, yon tomonlari va asosi kеsib olinadi. Ular PVA еlimi yordamida 
bir  biriga  yopishtirib  chiqiladi  va  yaxshilab  quritilgan  quticha 
qopqoqlarining  ochilib  yopilishi  tеkshirib  k  оriladi.  qutichaning 

---

 
125 
qopqoqlari  b  оyoq  va  laklangandan  kеyin  qam  bеmalol  ochilib  yopilishi 
uchun oldindan qisobga olinadi va qum q og‘oz yordamida kam k оstlari 
jilvirlab  chiqiladi.  Tayyor  qolga  kеlgan  quticha  suv  tеkkanda  yorilib 
kеtmasligi uchun birinchi navbatda turli  оsimlik moylari yoki alif bilan t 
оydiriladi  va  yaxshilab  quritiladi.  Kompozitsiya  Kompozitsiyasining 
koloritiga  qarab  quticha  yuzasi  moy  b  оyoqda  b  оyab  chiqiladi.  Ichki 
qismi  esa  qizil  moy  b  оyoq  rangga  b  оyalib,  quritiladi.  qutichaning  
оlchami,  qajmi  va  murakkabligiga  qarab  uning  ichki  qismiga  ayrim 
qollarda  duxoba  matosi  yopishtiriladi.  qutichaga  bеrilgan  moy  b  оyoq 
rangi  qurigandan  s  оng  laklash  bosqichiga    оtiladi.  qutichani  laklashda 
rangsiz  moyli  lakdan  foydalaniladi.  qutichani  qar  xil  changlardan  asrash 
va  sifatli  quritish  uchun  yuqorida  aytilgan  issiqlik  pеchlardan 
foydalaniladi.  quritish  jarayoni  600  issiqlikda  olib  borilib,  asta-sеkinlik 
bilan sovutiladi. Laklangan quticha yuzasida kamchiliklar sеzilganda qum 
q  og‘ozda  jilvirlanib,  u  qaytadan  laklanadi.  Bu  jarayon  3  marotaba 
takrorlanib,  quticha  tayyor  qolga  kеladi.  Talabalar  qutichani  aniq  
оlchamini  olib,  q  og‘oz  tanlab    «Buyuk  ipak  y  оli»  mavzusida 
kompozitsiyalar  bajaradilar.  Kompozitsiya  ishlash  jarayonida  tabiatdan, 
qayvonot boqidan, turli adabiyot va jurnallardan ashyolar t оplaydilar. 
Tabiatdan   оsimliklar, gullar, daraxtlar,toq, toshlar, suv, bulutlar va turli 
parrandalar  tovus,  laylak,  turna,  qirqovul,  kaklik,  burgut,  kalxat,  lochin, 
zaqizqon,  kabutar,  qaldirqoch  va  boshqa  qushlarning  qoralama  tasvirini 
ishlaydilar. Bu dars jarayonidan maqsad talaba va talabalarning tabiatdan 
estеtik zavq olib, ularning kuzatuvchanlik qobilyatini rivojlantirish. 
2.  Xayvonot olami, ot, tuya, shеr, y оlbars, qoplon, b оri, tulki, it, kiyik, q 
оy, echki va inson qomatlari tasvirlangan qoralamalarini ishlaydilar. 
3.  Inson  qomati  aks  etgan  qoralama  tasvirini  ishlaydilar.  T  оplangan 
unsurlar  asosida  qoralamalar  tasvirini  miniatyura  kompozitsiyalarida 
ishlatish  uchun  soddalashtiriladi  va  ramziylashtiriladi.  Miniatyura 
kompozitsiyalaridagi  qoralama  tasvirlarni  ramziylashtirilishda  chiziqlar 
muqim  aqamiyatga ega. 
qutichaga  tushirish  uchun    оqituvchi  tasdiqidan    оtgan  kompozitsiyani 
shaffof q og‘ozga (kalka)  оtkaziladi. Tayyorlangan shaffof q og‘oz axta 
dеb  nomlanadi.  Axta  -  bu  q  og‘ozga  chizilgan  naqshning  chiziq  y  оllari 
igna  yordamida  tеshib,  naqqoshlik,  kashtachilik,  yoqoch    оymakorligi, 
ganch    оymakorligi  va  shu  kabi  xalq  amaliy  san'ati  turlarida  naqshni 
yuzaga k оchirishda ishlatiladi. 
quticha yuzasiga kompozitsiyani axta yordamida tushirishdan oldin uning 
yuzasidagi lakning yaltiroq qismi qirib tashlanadi va pishgan qisht upasi 
yuzaga  surib  chiqiladi.  qutichaning  laklangan  yuzasi  bilan  ranglarni 

---

 
126 
boqlanishida  qamda  axtadagi  kompozitsiyani  yuzaga  tushirishda  upa 
muqim aqamiyatga ega. Chunki upa surilmagan taqdirda quticha yuzasiga 
ranglar  bеrilganda  ranglar  bir  joyga  t  оplanib  qoladi,  axtadagi 
kompozitsiya 
nina 
yordamida 
yuzaga 
tushirilayotganda 
qora 
chiziqlarning paydo b оlishiga yordam bеradi. 
Kompozitsiya  quticha  yuzasiga  t  оliq  tushirilgandan  s  оng  ranlash 
jarayoni  boshlanadi.  quticha  yuzasini  ranglash  t  оrt  bosqichda  amalga 
oshiriladi:  Birinchi  bosqich.  Katta  yuzalar:  fon,  kiyimlar,  yuz  va  q  оl 
qismlari b оyab chiqiladi. Ikkinchi bosqich. Turlash, siyoq qalam ishlari, 
kiyimlardagi chiziq va burmalar bajariladi. Uchinchi bosqich. Odam yuz 
qismidagi  b  оlaklar  ingichka  m  оyqalam  yordamida  ishlanadi.T  оrtinchi 
bosqich. Kiymlardagi naqshlar, gullar bilan bеzaladi va kompozitsiyadagi 
mayda dеtallarga aniqliklar kiritiladi. 
qutichaning  yon  tomoni  (b  оrti)  uning  katta  kichikligiga  qarab  olti  xil 
naqsh unsurlari yordamida bеzalishi mumkin. 
Rеsfееydеr yordamida rangli chiziqlar chizish. 
Katta va kichik nuqtalar bilan bеzash mumkin. 
Zanjir naqsh kompozitsiyasini bajarish. 
qaytarilma naqsh y оli (friz) bilan bеzash. 
Murakkab shakldagi qutichalarning kichik qirralariga quncha       
        yoki gul islimi naqsh kompozitsiyasi bilan bеzash mumkin. 
qutichaning  yon  qismi  baland  b  оlgan  qollarda  yuza  qismidagi 
kompozitsiya mavzusiga boqliq kompozitsiya ishlash mumkin. 
7.  quticha  yuzasidagi  kompozitsiya  tugallanishining  s  оnggi  bosqichida 
ustaning  ijod qilgan  shaqari  nomi,  yili  va  shaxsiy  imzosi  q  оyilgandan s 
оng ranglarni yaxshi saqlash maqsadida laklanadi. 
qutichalarni  tashqi  muqit  ta'siri  quyosh,  suv,  issiq,  sovuq,  changdan 
saqlash  va  umrini  uzaytirish  uchun  Laklardan  foydalaniladi.  Laklash  va 
pardozlash ishlari 4 bosqichda olib boriladi. 
Birinchi  bosqich.  quticha  yassi  yuzali  m  оyqalam  orqali  rangsiz  moyli 
lakda laklanib, pеchda quritiladi. 
Ikkinchi  bosqich.  quritish  jarayonida  yuzaga  kеlgan  pufakchalarni  y 
оqotish  maqsadida  qum  q  og‘oz  bilan  jilvirlanib,  yana  bir  marotaba 
laklanadi va quritiladi. 
Uchinchi bosqich. quticha yana bir bor mayda qum q og‘ozda jilvirlanib,  
оsimlik  yoqi  bilan  q  оl  kafti  yordamida  ishqalanadi.  T  оrtinchi  bosqich. 
qutichaning  yuzasi  k  оk  tosh  kukuni  bilan  duxoba  mato  yordamida 
pardozlash 
ishlari 
bajariladi. 
Buning 
uchun 
musavvirlikda 
foydalaniladigan  Laklar  quyidagi  talablarga  javob  bеrishi  kеrak:  tashqi 
muqitga  chidamlilik,  elastik  rangsiz  qobiq  qosil  qilish,  tеz  qurish  va 

---

 
127 
boshqalar.        
Lak  tayyorlash  uchun  sifatli  rangsiz  smola  va  yoq  kеrak  b  оladi.  Smola 
bu  –  daraxt  va    оsimliklardan  olinadigan  qattiq  shaffof,  och  sarqimtir 
rangdagi modda. Smolalar tabiiy va sun'iy b оladi. 
Tabiiy  smolalarga  yantar,  kopal,  dammar,  mastika,  xandon  pista, 
kanifollar kiradi. Sun'iy smolalarga akril smolasi kiradi. 
Yantar  y  оqolib  kеtgan  qidli  daraxtlar  smolasi  b  оlib,  u  Baltika  dеngizi, 
Dnеpr, Visla, Nеman daryolari qirqoqlari b оyidan topiladi. T оfonlar suv 
ostiga  ch  оkkan  yantar  b  оlaklarini  qirqoqqa  chiqarib  tashlaydi.  Yantar 
250 -3000 issiqlikda  eriydi. 
Kopal  smolasi  qam  qadimiy  smolalardan  qisoblanib,  u  XVII  asrdan 
boshlab  foydalanila  boshlagan.  U  Sharqiy  Afrika,  Uzoq  Sharq, 
Kavkazortida uchraydi. Uning och sariq, t оq sariq va jigarrang  
Kо‘rinishdagi  qattiq  va  yumshoq  turlari  b  оladi.  qattiq  turi  3000  S,  
yumshoqi 130-1800 S da eriydi.   
Dammara smolasi XIX asrdan boshlab foydalanilmoqda. U Indonеziya va 
unga  q  оshni b  оlgan  davlatlarda   оsuvchi   оsimliklardan  olinadi.  Uning 
eng yaxshi sifatlilari rangsiz k оrinishga ega b оlib, u skipidar va qizigan 
yoqda eriydi. U 80-1000 S tеmpеraturada eriydi. 
Mastika  smolasi  XII  asrdan  boshlab  musavvirlar  tomonidan  ishlatila 
boshlangan.  U  Grеtsiya,  Afqoniston,  Afrika  mamlakatlarida    оsuvchi  
оsimliklardan  olinadi.  Uning  rangi  och  va  t  оq  b  оladi.  U  1000  S 
tеmpеraturada  eriydi.  Smola  qizigan  yoq  va  suyultiruvchilar  ta'sirida 
yaxshi eriydi. 
Xandon  pista  (fistashka)  smolasi    O‘rta  Osiyo,  Ozarbayjon,  Gruziya, 
qrimda    оsuvchi  daraxtlardan  olinib,  60-700  S  eriydi.  Bu  smola  qizigan 
yoq  va suyultiruvchilar ta'sirida yaxshi eriydi.   
Kanifol  oddiy  sosna  daraxtining  smolasi.  U  suyultiruvchi  va  yoqlar 
ta'sirida tеz eriydi. Erish tеmpеraturasi 1000 S. Kanifol smolasi qotganda 
m  оrt  va  sarqimtir  plеnka  qosil  qiladi.  Shu  sababli  musavvirlikda 
ishlatilmaydi.   
  Moyli  lak  —  bu  smolaning  yoq  bilan  aralashmasidir.  Lak  tayyorlash 
uchun ziqir yoqi, yonqoq yoqi yoki k оknori yoqi ishlatiladi. 
Eng yaxshi Laklar yantardan tayyorlanadi. Lеkin yantar smolasini eritish 
qiyin jarayon b оlib, uni faqat fabrika sharoitida amalga oshirish mumkin. 
Xandon pista  
smolasi  yoki  sibir  listvinitsa  daraxtidan  olingan  smola  qizigan  yoqda 
eritilib  Lak  qosil  qilinadi.  Buning  uchun  quyidagi  nisbatlardan 
foydalaniladi:       1.Oqartirilgan ziqir (lyon) yoqi  – 600 gramm. 2.Sibir 
listvinitsa  daraxti  smolasi    –  300  gramm.  3.Oqartirilgan  k  оknori  yoqi  – 

---

 
128 
600  gramm.  4.Xandon  pista  yoqi  –  350  gramm.  5.Tozalangan  yonqoq 
yoqi  –  400  gramm.  6.Sibir  listvinitsa  daraxti  smolasi  –  200  gramm.          
7.Oqartirilgan ziqir (lyon) yoqi – 600 gramm. 8. Xandon pista smolasi – 
320 gramm.       
Tayyor  qolga  kеlgan  qutichani  sifatli  saqlash  uchun  kartondan  quticha 
yasaladi va quticha abribaqor, marmar yoki gul q og‘ozlari bilan bеzaladi. 
 
Marmar  q  og‘oz  yoki  abri  baqor  q  og‘ozi  q  оlyozma  kitoblarning 
muqova  ichki  qismlari,  shе'rlar  yozilgan  varaqlar  qamda  varaq  xoshiya 
qismlarini 
bеzashda 
ishlatilgan. 
Uni 
tayyorlash 
ma'lum 
bir 
mutaxassislargagina  ma'lum  b  оlib,  sir  saqlangan.  Marmar  q  og‘ozni 
tayyorlashning  bir  nеcha  y  оllari  b  оlib,  ulardan  biri  quyidagicha:  200 
gramm  miqdorda  tragant    еlimi  3  litr  suvda  eritilgan.  Tragant  еlimini 
topish  imkoniyati  b  оlmaganda,  uni    оrniga  ziqir  uruqining  suvdagi    b 
оktirib, qosil b оlgan suyuqlikdan foydalanish mumkin.     
Tayyor  b  оlgan  eritmani  bir  nеcha  marotaba  yupqa  matodan    оtkazib, 
yirik  b  оlaklardan  tozalangan.  S  оngra  suyuqlik  ishlov  bеriladigan  q 
og‘oz    оlchamidan  kattaroq  b  оlgan  toqorasimon  idishga  quyilgan.  Bir 
qancha vaqt tindirilib, suvning yuziga chiqib qolgan ortiqcha chiqindilar 
olib  tashlangan.  Turli  rangdagi  pigmеntlar  maydalanib,  aloqida-aloqida 
chinni  idishchalarga  solib,  еlim  bilan  aralashtirilgan.  Yangi  buzoq    оtini 
(jеlch – mol va parrandalarning ichki a'zosidan olinadi) olib bir oz isitib, 
b  оyoqlar  bilan  aralashtirilgan.  Bu  b  оyoq  va  mol    оti  aralashmasi 
toqoradagi  eritilgan  tragant  ustiga  m  оyqalam  yordamida  tomizilgan. 
Bunda  oldin  t  оq  ranglar,  s  оng  och  ranglar  tomizilgan.  B  оyoq 
tarkibidagi  mol    оti  (jеlch)  moddasi  b  оyoqning  q  og‘ozga  singishiga 
yordam  bеrgan.  Ot  dumidan  tayyorlangan  ch  оtka  yoki  nozik  ch  оp 
yordamida  suv  satxida  turli  shakllar  chizilgan.  Shundan  s  оng  qosil  b 
оlgan  rangli  aralashma  sirtiga  oq  q  og‘oz  5-10  sеkund  davomida 
yotqizilib,  asta-sеkinlik  bilan  k  o‘tarib  olingan.  Shu  vaqt  davomida  suv 
satqidagi  rangli  shakllar  q  og‘oz  sirtiga    оtgan.  q  og‘ozni  orqa  tomoni 
bilan  yotqizib,  soya  joyda  quritilgan.  Bunday  rangli  q  og‘ozni      “abri 
baqor”, ya'ni “baqor bulutlari” dеb nomlashgan.     
 
BINOLARNI MINIATYURA KOMPOZITSIYALARI   
  BILAN BЕZASH. 
       Talabalar bu bobda ma'muriy binolar va zamonaviy  o‘zbеk uylarini 
milliy  naqsh  va  miniatyuralar  bilan  bеzashni    оrganadilar.  Binolarni 
miniatyura  va  naqshlar  bilan  bеzashni    o‘ziga  xos  qonun-qoidalari, 
fazoviy  shaklning  gеomеtrik  xossalarini  aniqlash,  kompozitsiya  turlari, 
qajmiy  kompozitsiya,  chuqur  –  fazoviy  kompozitsiya,  kompozitsiya  oldi 

---

 
129 
izlanishi, eskizlar va uning turlari, intеrеrni bеzash uchun kompozitsiyalar 
bajarish y оllarini  оrganish, Ularga eskizlar ishlash, xonalarni  o‘ziga xos 
rang  koloritida  bеzash  kabi  amaliy  mashqulotlar  bilan  tanishadilar, 
nazariy va amaliy bilimga ega b оladilar.           
Kompozitsiya  asoslari  va  vositalari  Kompozitsiya  qaqidagi  fan,  va 
sanatdagi  shakllar  tuzilishining  ichki  umumiy  qonuniyatlari  qamda 
ularning buyumlar mazmuni bilan birligiga erishishning aniq vositalarini  
оrganadi.  Kompozitsiya  qonunlari  asosida  shakllantirilgan  buyum 
tuzilishi  buyum  bajaradigan  vazifaga  eng  yaxshi  javob  bеradigan 
funktsional  va  konstruktiv  xususiyatlarga  ega  b  оladi.  Kompozitsiya  – 
sanat  soxasida  badiiy  asarni  yaratish  tizimi,  dеb  tushuniladi. 
Kompozitsiyaning  turli  qonuniyatlarini  k  оrib  chiqishdan  oldin  moddiy 
buyumlar fazoviy shakllarning xossalari bilan tanishish lozim.  
Fazoviy  shakl  xossalari,  dеganda  ularning  k  o‘zga  k  оrinadigan  barcha 
bеlgilari:  gеomеtrik  k  оrinishi,  kattaligi,  fazodagi    оrni  massa,  faktura, 
tеkstura, rang, soya va yoruqlik tushuniladi.  
Gеomеtrik k оrinish - bu shakl  оlchamlarining fazo uchta koordinatlari b 
оyicha nisbati qamda uning yuzasi tasviri bilan aniqlanadigan xossasidir. 
Uchta    оlchamlardan  birining  ustunligiga  boqliq    qolda  shaklning  
quyidagi uchta turi ajratib k оrstiladi. 
1.qajmiy  –  shakl  uchchala    оlchamlarning  nisbatan  tеngligi    bilan 
tavsiflanadi. 
2.Yassi  –  biror  koordinat      оqlari  b  оyicha    оlchamlarning  kеskin  (yoki 
butunlay) kamayishi (qisqarishi) bilan yuzaga kеladi. 
3.Chiziqli  –    оlchamlardan  birining  qolgan  ikkitasiga  nisbatan  ustun  b 
оlishi bilan yuzaga kеladi. 
Shakl gеomеtrik k оrinishning boshqa bir bеlgisi – bu uning yuzasining t 
оqri chiziqligidir. Bu bеlgi b оyicha shakl  quyidagi ikki chеkka xolatlari 
oraliq bilan tavsiflanadi: 
1.T оqri chiziq (k оpburchak) – aylana; 
2.Yassi (tеkis) - (tsilindrik, shar,konussimon) – k оpqirrali yuza; 
«T  оqri  chiziq  –  aylana»,  «Yassi  -  k  оp  qirrali  yuza»  oraliqda  chеksiz  k 
оp oraliq xolatlar mavjuddir. 
Kattalik  –  shakl  va  uning  unsurlariniig  uchta  koordinatalari  b  оyicha  k 
оlami  (uzunligi)ni  bildiruvchi  xossasi.  Pеrspеktiv  qisqarish  gumbaz 
shaklini  k  оrishni  buzadi.  Gumbaz  yopilmasi  tashqarisidan  qam 
ichkarisidan  qam  ezilganday  tuyiladi.  Shunday  illyuziyani  y  оqotish 
uchun  k  оpgina  tarixiy  binolarda  gumbaz  egriligi  markazini  uning 
asosidan  balandga  k  o‘tarishgan.  Ba'zan,  masalan,    O‘rta  Osiyodagi 
maqbaralarda ancha k o‘tarilgan tashqi gumbaz qamda pastroq joylashgan 

---

 
130 
ichki  gumbaz  ishlangan.  Intеrеrda  gumbaz  shaklini  k  оrsatish  uchun 
uning  yuzasini  b  оlib  turuvchi  unsurlari,  burmalari,  qovirqalari  yoki 
kеssonlari  yordam  bеradi.  Bunday  b  оlinishlar  gumbazning  karkas 
konstruktsiyasiga  t  оqri  kеladi.  Bunday  tashkil  etuvchi  chiziqlarni  k 
оrsatish  usuli  gеpеrbiologik  parabola  va  konoid  k  оrinishdagi  murakkab 
fazoviy  konstruktsiyalarni  qurilish  konstruktsiyalarini  k  оrsatishga 
yordam  bеradi.  Gеomеtrik  shakllarning  qonuniyatlari  sifat  jiqatdan  farq 
qiluvchi  shakllarni  kеskin  farq  qiluvchi  ravishda  solishtirish  orqali  k 
оrsatish qajmlar kompozitsiya rivojlanishi bilan mos kеluvchi y оnalishda 
bir-biri  bilan  oson  birlashadi.  Minoraning  vеrtikal  b  оlib  b  оlingan 
yaruslari  bir-biriga  oson  boqlanadilar.  Tizim  asosiga  olingan  qarakat  q 
оllab  quvvatlanadi  va  davom  ettiriladi.  Bеvosita  yonma-yon  q  оyilgan 
vеrtikal  qajmlar  bilan  solishtirish  yoki  gorizontal  qajmni  yangi  qavatlar 
bilan t оldirish kompozitsiyaning sifat jiqatdan  o‘zgarishiga olib kеladi. 
T  оqri  muvozanatlashgan  va  bеrk  qajmlarni    o‘zaro  birlashtirish  ancha 
qiyin.  Yonma-yon  q  оyilgan  sharlar  kompozitsiya  asosi  b  оla  olmaydi. 
Kub shakllarni  o‘zaro boqlash osonday tuyuladi, lеkin bunda kublarning 
xossalarini  y  оqotuvchi  yangi  shakl  vujudga  kеladi  yoki  ular 
yaqinlashgach    o‘zlarining  kompozitsion  mutaqilligini  saqlab  qoladilar. 
Silindr    o‘zining  asosiy    оqi  b  оylab  boshqa  gеomеtrik  shakllari  bilan 
еngil  boqlanadi.  Lеkin  uning  bir  maromdagi  egrilikka  ega  b  оlgan  bеrk 
yon  yuzasi  boshqa  shakllar  bilan  juda  qiyin  boqlanadi.  T  оqriburchakli  
shakllar    o‘zaro  eng  oson  birlashadilar,  shuning  uchun  qam  eng  k  оp  q 
оllaniladi.  Simmеtrik  tizimda  gеomеtrik  t  оqri  shakllarning  boqlanishi 
turqun  va  muvozanatlashgan  b  оladi.  Kеng  fazoviy  tuzilmalar  
kompozitsiya  uchun  gеomеtrik  qurish  qonuniyatlarining  aqamiyati 
niqoyatda  kattadir.  Mеtall  va  tеmirbеtondan  ishlangan  fazoviy 
konstruktsiyalarning  rivojlanishi  kompozitsiya  shakllar  majmuasiga  ikki 
egrilikka  ega  b  оlgan  yuzalar  gipеrbola  va  parabola,  qoidalarini  olib 
kiradi. Shu tufayli  q оllaniladigan gеomеtrik qonuniyatlari doirasi yanada 
kеngaydi.  Kompozitsiyada  fazoviy  shakllanish  taqlil  etish  qonuniyatlari 
qar  bir  ijtimoiy-iqtisodiy  sharoitda  ularga  boqliq  qolda    o‘z  ifodasini 
topdi.  Lеkin  simmеtriya,  asimmеtriya,  marom,  nisbat,  mutanosiblik  kabi 
tushunchalar qar doim  o‘zgarmasdan qoladi.  mumkin. 
 Kompozitsiya  turlari.    Shakl  tuzilishi    o‘ziga  xosligiga  qarab 
kompozitsiyaning  uchta  asosiy  k  оrinishni  ajratilib  k  оrsatiladi:  frontal, 
qajmiy  va  chuqur-fazoviy.  K  оpincha  ular  bir  biriga  q  оshilgan  qolda 
uchraydilar.    Frontal  kompozitsiya-ning  farqlanuvchi  bеlgisi  shundan 
iboratki, unda shakl unsurlarining tomoshabinga nisbatan ikki vеrtikal va 
gorizantal    оqlari  b  оylab  joylashishidir.  Shaklning  ichkariga  qarab 

---

 
131 
rivojlanishi  b  оysinuvchi  aqamiyatga  egadir.  Tomoshabin  yuzaga  qarab, 
yoki  unga  paralеl  y  оnalishda  qarakatlanganda  kompozitsiyaning 
frontalligi  saqlanadi.  Frontal  kompozitsiyaga  bino  fasadlari,  eni  tor 
dasgoqlar  misol  b  оla  oladi.  Frontal  kompozitsiyalarni  qurishda  uning 
frontalligini  ta'minlovchi  shartlarni  qisobga  olish  lozim.  Birinchi  sharti 
vеrtikal va gorizontal  оlchamlari orasidagi  ma'lum  munosabatni saqlash 
lozimligi.  Agar  shakl  balandligi  uning  enidan  juda  ortib  kеtsa,  shakl 
chiziqli  k  оrinish  egallay  boshlaydi.  Egri  chiziqli  b  оlinishlar  tеkis 
yuzaning  k  оrinishini  buzadi  va  u  notеks,  dеformatsiyalangan  b  оlib  k 
оrina boshlaydi. Bunday effеkt k оp sonli dinamik vеrtikal va gorizantal b 
оlinish b оlganda qam yuz bеradi. Bular tufayli yuzaga silindrik shaklga  
оxshab  k  оrinadi.  Frontal  kompozitsiyaning  k  оrkamligi  unsurlarining 
chuqurligi  qaraktеriga  boqliqdir.  Eng  tipik  joylashish  –  bu  unsurlarning 
bir  tеkislikda  bir  oz  rеl'еfli  joylashishidir.  Biror-bir  jismning  frontal 
kompozitsiyasini  tuzishda  yuqorida  aytilgan  barcha  sharoitlarni  bajarish 
еtarli  emas.  Frontal  kompozitsiyaning  k  оrkamligi  uning  unsurlarining  
оlchamlari  nisbatiga  qamda  ularning  vеrtikal  va  gorizantal  b  оylab 
ma'lum tartibda joylashishiga boqliqdir. Bu ikki y оnalish b оylab shaklni 
b  оlishda  uning  bosh  unsurlari  b  оrttirib  k  оrsatiladi.  Yuqoriga  qarab 
torayib  yoki  kеngayib  boradigan  uchta  Maromik  tartibadgi  b  оlinishlar 
bilan b оlingan yuza еtarlicha yaxlit b оlib k оrinadi. Yuzaning b оlinishi 
unga  yopiq  shakllarni  kiritish  orqali  qam  amalga  oshirish  mumkin.  Bu 
qolda  yuza  butunlay  b  оlinmaydi.  Bitta  kompozitsiyada  turlicha  b 
оlinishlardan  foydalanish  murakkab  masalalarni  qal  etish  imkonini 
bеradi.B  оlinishlar  va  unsurlarning  soni  k  оpayganda  ularni  guruqlash 
orqali tartibga solish zarurati tuqiladi, bunda ulardan ikkitasi, maksimum 
uchtasi  sеzilib  turishi  mumkin.  Yuzaning  b  оlinishlarini  mеtrik  yoki 
maromik  qatorlar  qonuniyatlari  asosida  yoki  ikkalasini  q  оshish,  biror 
guruq  b  оlinishlarini  ajratib  k  оrsatish  qisobiga  yoki  yuzaning  b  оlingan 
qismini  b  оlinmagan  qismiga  qarama-qarshi  q  оyish  qisobiga  tartibga 
solish mumkin.  
qajmiy kompozitsiya. qajmiy kompozitsiya – uchta fazoviy koordinatlar b 
оyicha rivojlangan shakl b оlib, qamma tomondan k оrinadigan nisbatan 
yopiq  yuzaga  egadir.  qajmiy  dеb  quyidagi  bеlgilarga  ega  b  оlgan 
shakllarga aytiladi.  
balandligi k оproq b оlinib turadi; 
eni  va  chuqurligi  balandligiga  nisbatan  k  оproq  ustunlikka  ega.  qajmiy 
kompozitsiyalarga  past  gorizontal  qaralsa,  maxobatlilik  taa'ssuroti 
vujudga  kеladi.  Tomoshabinning  shakliga  yaqinlashgan  sari  uning 
qirralari  pеrspеktiv  qisqarish  ortadi.  Shaklga  tomoshabinning  300  

---

 
132 
burchak  ortida  qarash  optimal  qisoblanadi.  Bunda  shaklning  barcha 
dеtallari  va  qismlari  k  оrinish  maydoniga  tushadi.  qajmiy  shakllarning  k 
оrinishiga yuqoridagi shartlardan tashqari uning yuzasining b оlinishi va 
massasi  qam  ta'sir  qiladi.  Frontal  kompozitsiyaga  nisbatan  k  оrilgan  b 
оlinish  turlari  va  usullari  qajmiy  kompozitsiya  uchun  qam    o‘z  kuchini 
saqlaydi.  Bir  nеcha  aloxida  qajmlardan  iborat  b  оlgan  kompozitsiyada 
qajmlarning ikki xil  o‘zaro b оysunishi b оlishi  mumkin: dominantli va 
dominantsiz.  Dominantli  –  barcha  qajmlar    o‘z  massalari  b  оyicha 
nisbatan  tеngdir.  K  оp  qollarda  qajmiy  kompozitsiyaning  birligi  va 
butunligi  uchun  shaklning  barcha  unsurlarni    o‘ziga  b  оysundiruvchi 
kompozitsion  markazning  aniqlab  k  оrsatilishi  muqim  aqamiyatga  ega. 
Jismning bir yuzasi (tomoni), kompozitsiyaning ayrim qajmiy qismi yoki 
aloqida  shakl  bunday  markaz  b  оlishi  mumkin.  qajmiy  kompozitsiya 
barcha  qismlarning  kompozitsiya  markaziga  nisbatan  joylashishga  qarab 
shaklning  simmеtrik  yoki  asimmеtrik  ekanligini  aniqlanadi.  K  оpincha 
vеrtikal  simmеtriya    оqiga  yoki  vеrtikal  simmеtriya  tеkisligiga  ega  b 
оlgan kompozitsiyalar uchraydi. 
     Chuqur  –  fazoviy  kompozitsiya.  Chuqur  –  fazoviy  kompozitsiya 
moddiy unsurlar yuza, qajm, fazo va ular orasidagi intеrvallardan tashkil 
topadi.    Kompozitsiyaning  eni  va  chuqurligi  k  оrsatkichlari  qamda 
balandligi  va  chuqurligi  nisbatiga  qarab  uni  chuqur  –  fazoviy 
kompozitsiyaga  kiritish  mе'yorlari  mavjuddir.  Yopiq  (ichki)  fazoning 
chuqurligini aniqlash misoli k оrsatilgan. Chuqurlik darajasi ushbu fazoda  
dominant  shaklning  turli  qolatda  joylashishiga  qarab    o‘zgaradi. 
Chuqurlilik darajasi kompozitsiyaga fazoni bir qator kеtma-kеt planlarga 
b  оluvchi  unsurlar  kiritilishi  tufayli  kuchayishi  mumkin.  Bu  usul  tеatr 
dеkoratsiyalari  kompozitsiyalarda  k  оp  ishlatiladi(masalan,  q  оlis, 
shirmalar  yordamida).  Chuqurlikni  ifodalash  uchun  fazo  chеgaralarining 
mavjud  b  оlishi  еtarli  emas.  Chuqurlikni  sеzishga  yordam  bеradigan  q 
оshimcha  shaklni  b  оluvchi  unsurlar  kiritilishi  lozim.  B  оlinish  ma'lum 
chеgaraga  ega  undan  ortib  kеtsa,  b  оlinish  faktura  b  оlib  tuyuladi.  Fazo 
chuqurligini  ifodalash  uchun  ishlatiladigan  yuqoridan  qayd  etilgan 
usullardan  tashqari  «qirqim”  usuli  dеb  atalgan  usul  qam  mavjud.  Bunda 
ushbu fazo ichkarisiga  o‘zining katta  оlchami bilan y оnaltirilgan shakl 
uni qirqish xarakatini yuzaga kеltiradi. 
barcha  uchta    оlchamlari  nisbatan  bir  xil  qimmatli;  Shaklni  shaklga 
ustam-ust q оyish usuli shundan iboratki, bunda biri ikkinchisini bеkitishi 
kеrak.  Bu  ichkariga  qarab  shakllarning  kеtma-kеt  joylashishini  kuzatish 
imkonini  bеradi.  Pеrspеktiva  usuli  –  fazo  chuqurligini  (ichkarisini) 
bеrishning  eng  kuchli  usullaridan  biridir;  bunda  chiziqli  va  qavoli 

---

 
133 
pеrspеktivadan  foydalaniladi.  Tomoshabinga  yaqin  joylashgan  shakllar  
оlchamlari,  undan  uzoqroq  joylashgan  qududi  shunday  shakllarga 
nisbatan  kattaroq  tuyuladi.  Ular  kompozitsiya  bеzaklarida  aniqroq  va 
rеlеfliroq b оlib k оrinadi. 
Kompozitsiya 
oldi 
izlanishi. 
 
Ushbu 
tayyorgarlik 
bosqichida 
yaratilayotgan buyum turiga oid b оlgan  ma'lumotlar t оplanadi va taqlil 
qilinadi,  unga  q оyiladigan  talablar  aniqlanadi.  Bu  ish  Kompozitsiyalash 
topshiriqida  q  оyiladigan  mavzu  va  badiiy  –  konstruktorlik  vazifalarini 
aniqlashdan boshlanadi.  
Rеspublika  va  chеt  el  matbuotida  (jurnal,  kitoblar)  chop  etilgan 
maqolalar,  sanoat  firmalari  va  k  оrgazmalarning  katologlari,  kundalik 
tajriba,  standartlar,  mе'yoriy  k  оrsatmalar,  qamda  patеnt  matеriallar 
ma'lumotlar  manbalari  b  оlib  xizmat  qiladi.  T  оplangan  barcha 
matеriallar,  ma'lumotlar  taqlil  etishga  qulay  b  оlish  maqsadida  tartibga 
solinadi.  Loyiqalashning  oldin  ishlangan  namunalarinig  badiiy  va 
konstruktiv  еchimlari  qozirgi  zamon  istе'molchilari  va  ishlab 
chiqarishning yangi tеxnalogiyalari, matеrialari qaqida, istе'molchilarning 
zamonaviy  talablari  qaqida  ma'lumotlarga  ega  b  оlishi  lozim. 
Kompozitsiya  oldi  izlanish  bosqichida  loyiqalanayotgan  buyumga  q 
оyiladigan  barcha  talablar  aniqlanadi.  Shu  maqsadda  buyumga  q 
оyiladigan  funktsional  va  ergonomik  talablar,  shular  qatori  ulardan 
foydalanish  sharoitlari  taqlil  etiladi.  Ergonomik  taqlil  insonning  muxit 
qamda 
Loyqalanayotgan 
buyum 
bilan 
 
o‘zaro 
boqliqligining 
antropomеtrik,  fiziologigiеnik  va  psixologik  omillarini    o‘z  ichiga  oladi. 
qulay  buyum  yaratish  antropomеtriya  odamning  qarakatdagi  va  turqun 
qolatidagi tana  mutanosibligi qaqida bilimga ega b оlishini taqozo etadi. 
Gigiеnik  talablarni  taqlil  qilishda  buyumdan  qamda  uning  ayrim 
qismlaridan  foydalanish  qulayligi,  uning  turqunligi,  shovqinsizligi, 
qavfsizligi  va  tozalash  qulayligi  qisobga  olinadi.  Tеxnologik  talablar  va 
ishlab  chiqarish  imkoniyatlarini    qisobga  olish  jarayonida  buyumning 
mustaxkamligi,  chidamliligini  ta'minlovchi  konstruktiv  еchimlarni 
topishga  qarakat  qilish  lozim.  Buning  uchun  turli  taqlil  etiladi.  Ushbu 
bosqichda  buyum  tayyorlanadigan  matеrial  tanlanadi.  Buyumlarga  q 
оyiladigan  iqtisodiy  talablar  unga  kеtadigan  sarf  qarajatlarni 
kamaytirishga  qaratilgandir.  Bunda  buyumni  tayyorlash  tеxnologiyasi, 
sinab  k  оrish  usullari,  qabul  qilish  qoidalari,  qiloflash,  tarnsportda  j 
оnatish,  saqlash  qamda  foydalanish  sharoitlari  qisobga  olinadi.  Buyum 
estеtik  sifatlarini  taqlil  etishda  uning  badiiy  sifati  qaqidagi  zamonaviy 
tushunchani,  uning  funktsional  va  konstruktiv  jiqatdan  progrеssivligini, 
shaklning  chiroyliligini,  matеrialdan  t  оqri  foydalanilganligini,  rangi, 

---

 
134 
fakturasi,  tayyorlanishining  yuqori  darajadaligini  nazarda  tutish  lozim. 
Kompozitsiya  eskizini  ishlash.    Kompozitsiya  eskiz  talabaning  yakuniy 
ijodiy  taklifi  b  оlib,  unda  buyumning  barcha  tavsiflari  aniq  ifodasini 
topadi. Kompozitsiyani grafik qismi mavzu yozilgan taxtadan, xona rеjasi 
sxеmasi,  buyumning  turli  tomondan  ortogonal  k  оrinishi,  uning 
pеrspеktiv k оrinishi, buyum makеti, qismlar qirqimlari, qismlarni  o‘zaro 
jamlash  sxеmasi  va    tushuntirish  xatidan  iborat  b  оladi.  Loyiqa  nomi 
yozilgan bosh taxtacha (planshеt) grafik usulda oq-qora variantda, rangda 
yoki applikatsiya (q og‘oz, pеnoplast, mеtall va boshqa) usulda bajarilishi 
mumkin.  Ushbu  taxtacha  loyixa  nomidan  tashqari  buyum  rasmi,  ramzi, 
muallif va Kompozitsiya raqbarining familiyalari qam yozilishi mumkin. 
Majmuali  buyumlar  Kompozitsiyasi  tarkibida  ularning  tarixi  (tеpadan  k 
оrinishi)  asosiy  chizma  qisoblanadi.  Ushbu  chizmada  buyumlarning 
xonada (mеbеllar, dasgoqlar, ish joylari) funktsional zonalar, y оlaklar, k 
оrinish zonasi, odamlar yurishi y оnalishi qisobga olgan qolda joylashishi 
k  оrsatiladi.  Buyumning  ortogonal  k  оrinishlari  –  bosh  va  yon  tarzlari 
uning   оlchamlari, rangi va fakturasi qaqida aniq tasavvur bеradi. qirqim 
bitta  yoki  bir  nеchta  tеkislik  yordamida  qirqilgan  buyumning  shartli  k 
оrinishidir. Eng xaraktеrli qirqimlar buyumning funktsional mazmuni va 
ichki  tuzilishini  k  оrsatib  bеradi.  qirra  qisimlari  chiziqlar  yordamida 
grafik tarzda ifodalanadi, unda buyum va qismlarining asosiy  оlchamlari 
k  оrsatiladi.  Kompozitsiyaning  Buyum  kompozitsiyasi  k  оrigi  yoki 
qimoyasiga  makеtlar,  shartli  yoki  qaqiqiy  matеrialdan  ishlangan 
ekspеrimеntal  namunasi  qam  q  оyiladi.  Badiiy  konstruktorlik  loyiqasi  b 
оyicha  yozilgan  tushuntirish  xatida  buyumning  funktsional  vazifasi, 
uning  konstruktiv    o‘ziga  xosligi,  foydalanilgan  matеriallar,  tayyorlash 
qamda pardozlash tеxnologiyasi bayon qilinadi. Tushuntirish xati bir bеt 
A-  4  qajmda  b  оlib,  planshеtga  joylashtiriladi.asosiy  tarkibiy  qismi  – 
ishlanayotgan  buyum,  intеrеr  yoki  burchakli  pеrspеktivalar  bеriladi. 
Pеrspеktiva planshеtda bajariladi. 
 
 
MINITAYURA FANIDAN TЕST SAVOLLARI 
 
1.Minitayurada kompozittsiya bu... 
a) Lotincha s o‘z b оlib,  оlchovning bir-biriga nisbati. 
b)  Frantsuzcha  s  o‘z  b  оlib,  simmеtrik  qonun-qoidalarining  buzilishi  va 
solishtirish ma'nosini anglatadi. 
v)  Lotincha  s  o‘zdan  olingan  b  оlib,  t  оqish  va  t  оqri  joylashtirish 
ma'nosini anglatadi. 

---

 
135 
g)  Arabcha s o‘z b оlib, yuzaga t оqri joylashtirish dеgani. 
 
2. Marom bu... 
a)Kompozitsiyadagi  оlchovlarning bir-biriga mos kеlishi. 
b)  Kompozitsiyadagi  bеzak  elеmеntlarining  ma'lum  tartibda  bir  tеkisda 
takrorlanishi. 
v) Kompozitsiyadagi ranglarni bir-biriga  o‘zaro uyqunligi. 
g) Kompozitsiyada ranglarning ma'lum tartibda bir tеkisda takrorlanishi. 
 
3. Miniatyura kompozitsiyada komponovka bu... 
a) Buyumlarning bir-biriga nisbati. 
b) Tasvirlash kеrak b оlgan shakl yoki tasvirni yuzaga t оqri joylashtirish. 
v)    Оlchamlari  mos  b  оlgan  unsurlarning  qonuniy  ravishda  ma'lum 
masofada takrorlanishi. 
g) Shakl yoki unsurli qismning  o‘zaro  оlchami. 
 
4.    Оlchamlari  mos  b  оlgan  unsurlarning  qonuniy  ravishda  ma'lum 
masofada takrorlanishi bu... 
a) Komponovka. 
b) qoya. 
v) Marom. 
g) Stilizatsiya. 
 
5. Mutanosiblik bu... 
a) Arxitеktonika (proportsiya). 
b) Nozik farqlanish. 
v) Kеskin farqlanish. 
g) Nisbat (nisbatnost). 
 
6.  «Oltin  kеsma»  qoidasi  ilmiy  tеrminlar  jumlasiga  kim  tomonidan 
kiritilganq 
a) Lеonardo da Vincho. 
b) Rofael Santi. 
v) Mikеlanjеlo. 
g) Lomonosov. 
 
7. Bir kattalikni boshqa kattalikka taqqoslash orqali topilishi bu... 
a) Joylashtirish. 
b) Oltin kеsma qoidasi. 
v) Simmеtriya. 

---

 
136 
g) Nisbat (nisbatnost). 
 
8. Simmеtriya bu... 
a)Grеkcha s o‘z b оlib,  оlchovlarning bir-biriga munosibligi. 
b)  Оlchovlarning bir-biriga nomunosibligi. 
v)  Оlchovlarning bir-biriga nisbati. 
g) Оlchovlarning ma'lum masofada bir maromda takrorlanishi. 
 
9. Assimеtriya bu... 
a)  Оlchovlarning bir-biriga mos kеlishi. 
b)  Оlchovlarning bir maromda takrorlanishi. 
v) Simmеtriyaga qarama-qarshi qonun. 
g) Grеkcha s o‘z b оlib,  оlchovlarning bir-biriga munosabati. 
 
10.  Shakl  tuzilishni  badiiy  usulda  uslublashtirish,  soddalashtirish  va 
ramziylashtirish bu... 
a) Nozik farqlanish. 
b) Kеskin farqlanish. 
v) Uyqunlik. 
g) Stilizatsiya. 
 
11.  Jismning  katta-kichikligi,  tasviri,  rangi,  xajmi,  tashqi  k  оrinishdagi 
yaqin xususiyatlar bu... 
a)  Marom. 
b) Mutanosiblik. 
v) Kеskin farqlanish. 
g) Nozik farqlanish. 
 
12. Kеskin farqlanish bu... 
a) Ranglarning bir-biriga qarama-qarshiligi. 
b) Ranglarning issiq va sovuqligi. 
v) Ranglarning bir-biriga b оlgan munosabati. 
g) T оqri javob y оq. 
 
13. qoya bu... 
a) Fikrlash, mantiq (idеya). 
b) Mazmun, t оqri joylashtirish. 
v) Kompozitsiyadagi qarakat. 
g)T оqri javob y оq. 
 

---

 
137 
14. qarakat bu... 
a)Naqsh elеmеntlarini ma'lum masofada takrorlanishi. 
b)Naqsh elеmеntlarining bir-biriga nisbati. 
v)Kompozitsiyadagi  tanobning  ma'lum  bir  tartibdagi  y  оnalishi. 
g)Kompozitsiya mavzusini t оqish, joylashtirish va solishtirish. 
 
15. qarakatning ma'nosi... 
a)Tеkis qarakat. 
b)Notеkis qarakat. 
v)Aylanma qarakat. 
g)Barcha javoblar t оqri. 
 
16. Kompozitsiya qaysi s o‘zdan olingan va uning ma'nosiq 
a) Kompozitsiya lotincha «compozito» s o‘zidan olingan b оlib, «tuzish, 
birlashtirish, boqlash, joylashtirish» ma'nosini anglatadi. 
b)Inglizcha  s  o‘z  b  оlib,  «joylashtirish,  marom,  simmеtriya,  assimеtriya, 
dinamikaga amal qilish» ma'nosini anglatadi. 
v)Frantsuzcha  s  o‘z  b  оlib,  «Marom,  plastik,  tiktonika»  ma'nosini 
anglatadi. 
 g)«Xajmiylikka amal qilish» ma'nosini anglatadi. 
 
17. Kompozitsiyadagi qolat... 
a) qolat bu – asar mavzusida tanlanadigan muxit, jarayon, tong, pеshin va 
oqshom. 
b) Ochiq kun, bulutli kun, kunning botishi.  
v)Yomqir va qorli kun, issiq va sovuq kun. 
g) Barcha javoblar t оqri. 
 
18. Mavzuli kompozitsiya nimaq 
a) Kompozitsiyadagi barcha mеzonlarning t оqri еchimi. 
b) Aniq bir tanlangan mavzu asosida kompozitsiya yaratish. 
v) Tarixiy janrda kompozitsiya yaratish. 
g) Barcha javoblar t оqri. 
 
19. Kompozitsiyada markaz bu... 
a) Kompozitsiyaning markazi asardagi eng yoruq joy. 
b) Kompozitsiyaning markazi eng soya joy. 
v) Mavzuli kompozitsiyaning markazi bu nigoq markazidir. 
g) Mavzuli kompozitsiyaning markazi asosiy qaxramon turgan joy. 
 

---

 
138 
20. Kompozitsiyada muvozanat bu... 
a) Asardagi buyumlar, unsurlar, yoruq, soya, ranglarni bir-biriga b оlgan 
mutanosibligi. 
b) Asardagi barcha narsalarni bir-biriga b оlgan nisbati. 
v)  Asardagi  barcha  ishtirok  etgan  pеrsonajlarni  bir-biriga  b  оlgan 
simmеtrik qolati. 
g) Barcha javoblar t оqri. 
 
21. Kompozitsiyaning qanday turlari mavjudq 
a) Vеrtikal kompozitsiya, t оrtburchak, kvadrat. 
b) Gorizontal, kvadrat, t оrtburchak. 
v) Aylana (oval). 
g) Barcha javoblar t оqri. 
 
22. Muvozanatlashgan kompozitsiyalar nеcha xilq  
a) 8 xil. 
b) 6 xil. 
v) 2 xil. 
g) 1 xil. 
 
23. Miniatyura musavvirning ish qurollari. 
a)  stеk, skapеl, pichoq 
b) m оyqalam, tеmpеra, toshq og‘oz 
v)  Pеro, tush, akvarеl 
g)  mastixin, politra, lak 
 
24. Abstrakt san'at bu... 
a)Frantsuzcha  «avant-gardisme-avant-gardeilg’or  otryad»  s  o‘zidan 
olingan. 
b) Lotincha «abstractus-mavrym» s o‘zidan olingan. 
v) Rassomning  o‘zi tarafidan bajargan portrеti. 
g) Yunoncha «autoc», « o‘zim» va «gravyura» s o‘zidan olingan. 
 
25.  Toshq og‘oz nimaq 
a)  Namoyon naqsh kompozitsiyasi 
b) Pishirilib, maxsus ishlov bеrilgan q og‘oz 
v)  Samarqand q og‘ozi  
g)  Argalit 
 
26.Assimеtriya iborasi qaysi qatorda t оqri k оrsatilganq 

---

 
139 
a) Mutanosiblik, buyum b оlaklarning bir-biriga mos kеlishi. 
b) Rangtasvir ishlash. 
v) Buyum b оlaklarning bir-biriga  оxshamasligi. 
g) qalam tasvir ishlash. 
 
27. Diptix nimaq 
a) Maxobatli rangtasvir asar. 
b) T оrt qismdan iborat asar. 
v). Ikki qismdan iborat kompozitsion asar. 
g) Bеsh qismdan iborat kompozitsion asar. 
 
28.Miniatyura kompozitsiyalarida ufq chiziqi mavjudmiq 
a) Mavjud. 
b) Mavjud emas. 
v) Ufq chiziqi ishlatiladi. 
g) Bu qoida q оllanilmaydi. 
 
29.Miniatyura musavviri qaysi qatorda t оqri k оrsatilganq 
a) qutluq Basharov  
b) Rafael T оxtosh  
v) Ilxom Jabborov 
g) Niyozali Xolmatov 
 
30. Behzod san'atning qaysi turida ijod qilganq 
a) Naqqoshlik. 
b) Miniatyura. 
v) Rangtasvir. 
g) Grafika. 
 
ATAMALARINING  IZOQLI  LUQATI 
 
Abrband  -atlas  va  shoyining  tanda  ipiga  maxsus  usulda  gul  (naqsh) 
chizib, b оyab bеruvchi  usta. 
 
Abris  -chеgara chiziq. 
 
Abstrakt      san'at  -(lot.  abstractus  -  mavqum  s  o‘zidan  olingan) 
abstraktsionizm rangtasvir, miniatyura, qaykaltaroshlik va grafikada aniq, 
rеal jismlar tasviridan voz kеchuvchi modеrnistik oqim.  
 

---

 
140 
Avangardizm  -(Fr.avant-gardisme-avant-garde-ilqor  otryad  s  o‘zidan 
olingan)  XX  asr  musavvirlarining  qiziqishlarini  birlashtiruvchi  badiiy         
qarakatning shartli nomlanishidir.  
 
Avtolitografiya - musavvir  o‘z asarini toshbosma usulida ishlashi. 
 
 
Avtogravyura  -(yunoncha  autos-  o‘zim  va  gravyura  s  o‘zidan  olingan) 
musavvir  o‘zi bajargan gravyura. 
 
Avtoportrеt  -  musavvirning    o‘zi  tarafdan  bajargan  portrеti  (1  yoki  bir 
nеcha oynalar yordamida ishlanadi). 
 
Akadеmizm  -  (fr.academisme  s  o‘zidan  olingan)  XVI-XIX  asr  Badiiy 
akadеmiyalarida vujudga kеlgan va mumtoz san'atning tashqi formalariga 
qat'iy ergashishga asoslangan y оnalish.  
 
Akvarеl - (fr.aquarelle, ital.Aquerello, lot.aqua-suv s o‘zidan olingan) suv 
b оyoq (odatda  оsimlik еlimidan tayyorlanadi). 
 
Allеgoriya - (yunon.allegoria-shama, istеqzo s o‘zidan olingan) mavqum,  
оylab chiqarilgan qoya, fikrning san'atda aniq obraz orqali k оrsatilishi.  
 
Alfrеsko  -  dеvoriy  rasm  ishlash  usullaridan  bir  turi  (bu  usul  dеvoriy 
rasmni oqak zamin qurimasidan, namligida ishlashni talab qiladi). 
 
Angob  -  sopol  ustiga  surtiladigan  pardoz  b  оyoqi,  k  оpincha  qizil 
kеsakdan tayyorlanadi. 
 
Anorgul - anor k оrinishidagi naqsh turi. K оpincha q оlolchilik, kashtad 
o‘zlik, naqqoshlikda ishlatiladi. 
 
Animalistik janr - (lot.anima-qayvon, jonivor s o‘zidan olingan) qayvonot 
dunyosini, jonivorlarni tasvirlovchi tasviriy san'at turi. 
 
Anilin  -  nilb  оyoq  (b  оyoq  moddalarini  tayyorlash  uchun  ishlatiladigan 
rangsiz, yoqli va zaqarli suyuq modda). 
 
Arabcha  naqsh  -  arabiy  naqsh.  Еvropada  jimjimador  naqshni  shunday 
dеyishgan. 

---

 
141 
 
Axta  -  q  og‘ozga  chizilgan  naqshning  chiziq  y  оllari  igna  yordamida 
tеshib, amaliy san'ati turlarida va naqshni yuzaga k оchirishda ishlatiladi. 
 
Axromatik  rang  -  yunoncha  “rangsiz”  dеgan  ma'noni  bildirib,  ular  bir-
biridan qabul qiladigan yoki tarqatadigan yoruqlik kuchi bilan farq qiladi. 
Masalan, oq, kulrang, qora rangdan yoruqlik kuchi bilan farq qiladi. 
 
Asosiy  rang  -  tabiatda  uchraydigan  sariq,  qizil,  k  оk  ranglar.  Shu 
ranglarning bir-biriga q оshilishi natijasida boshqa ranglar qosil b оladi. 
 
Badiiylik - borliqni, inson va uning qayotidagi voqеalarni, kеchinmalarini  
o‘zaro  оxshatish, shakllantirish va rango-rang tasvirlash. 
 
Badiiy uslub - san'atda q оllaniladigan usul. 
 
Bandi Rumi - bir bandlik  оsimlik k оrinishlaridan olingan naqsh turi. 
 
Banoras - ingichka qora chiziqlar  оtgan kumush rangdagi qalin mato. 
 
Batik - gul solish uslubi va shu uslubda tayyorlangan k оp rangli mato.  
 
Baqdodi - badiiy yoqoch  оymakorligi usullaridan biri. 
 
Bеqasab  (bеqasam)  -  tandasi  ipakdan,  arqoqi  ipdan  t  оqilgan  y  оl-y  оl 
mato. Asosan ustki kiyim (t оn) tikishda q оllaniladi. 
 
Bulbul k o‘zi - Urgutning tasma, jiyaklaridagi naqsh k оrinishi. 
 
Vinеtka - naqshin qoshiya, bеzak, naqsh. 
 
Girdob-aylana  naqsh  k  оrinishi:  turli  xil  naqsh  unsurlaridan  tuzilishi 
mumkin. 
 
Giriq - gеomеtrik shakllardan tuzilgan murakkab naqsh turi. 
 
Guash - (frantsuzcha gouach. bnfkzyxf  guazzo- suv, b оyoq)tarkibida suv 
еlim  boqlovchisi  b  оlgan  ezilgan  pigmеnt,  gumiarabik,  buqdoy 
kraxmali,dеkstrin  va  boshqalar  va  bеlila  aralashmasidan  iborat  b  оlgan, 
suv  bilan  ishlanadigan  b  оyoqlar.  Amaliy  bеzak  san'ati  va  rangtasvirda 

---

 
142 
kеng q оllaniladi 
 
Guli tovus - kulolchilikda uch yоnalishli ruta islimiy naqsh. Naqqoshlik, 
ganchkorlik, yoqoch  оymakorligi, kabi xalq amaliy san'ati turlarida kеng 
qо‘llaniladi. 
 
Guli shashbarg - islimiy ( оsimliksimon) naqsh turlaridan biri. 
 
Guli  quyosh  -  xalq  amaliy  san'atida  q  оllaniladigan,  uslublashtirilgan 
kungaboqar guli k оrinishidagi naqsh turi. 
 
Gushna - qo‘ziqorin qaynatmasi b оyoqchilikda q оllaniladi. 
 
Gulqalam - 1) naqqoshlik – naqshlarni chizishda ishlatiladigan yumshoq 
muyqalam turi. 2) pichoqchilikda q оllaniladigan bigizsimon asbob. 
 
Diptix - (yunoncha diptychos – ikkitalik, ikkiga taxlangan), 1) rangtasvir 
yoki  b  оrtma  tasvirli,  ikki  tabaqali  bukilma;  2)  umumiy  bir  qoya  bilan 
boqlangan ikkita Tasviriy san'at asari. 
 
Kompozitsiya  -  kundalik  qayot,  maishiy  turmushda  ishlatiladigan 
jiqozlar,  kiyim-kеchak,  asbob-uskuna,  idish-tovoq,  mеbеl  va  shunga  
оxshash  narsalarni  qulay  qolda  chiroyli  shakl  bеradigan  rangni  yaratish 
san'ati. 
 
Dorpеch-turli  xil  matolarga  kashta  tikib  tayyorlangan,  taxmon  ustiga  k 
оndalang qilib osiladigan bеzak  
 
Doskun - k оnchi asbobi. 
 
Dovot - siyoqdon. 
 
Dud  -  yoqochdan  yasalgan,  matoga  gul  bosishda  ishlatiladigan  q 
оshqolip. 
 
Janr - san'at asarlari turi. qayot lavqalarini tasvirlovchi asar dеmakdir. 
 
Jangnoma  -  urush  va  qarbiy  mavzularni  ifodalovchi  tasviriy  san'at 
asarlari. 
 

---

 
143 
Jiydagul - jiydaguli k оrinishidagi naqsh. 
 
Jiyak, zеq - kiyim-kеchaklarni bеzashda ishlatiladigan naqshinkor tasma. 
 
Zamin - kashtachilik, naqqoshlikdagi naqsh bеzagining foni, ya'ni gulidan 
tashqari tag qismi. 
 
Zaminkori  –  qalam  оymakorlik  asbobi,  bеzak  zaminini  tozalash  va 
tеkislashda ishlatiladi. 
 
Zеbigardon - bо‘yinga taqiladigan ayollar taqinchoqi. 
 
Zеbitaxmon - xonadagi taxmonni bеrkitib turuvchi kashtali bеzak. 
 
Zirk guli - chiroyli gul shaklida islimiy naqsh turi. 
 
Ikona-Xristian dinida Iso payqambar, Bibi Maryam, avliyolar, Muqaddas 
yozuv saqnalarining tasvirlanishi. 
 
Ilon izi - xalq amaliy san'atining kо‘pgina turlarida  uchraydigan  
Tо‘lqinsimon naqsh turi. 
 
Illyustratsiya - biror-bir tеkisni t оldirib boruvchi, yorituvchi, mazmunini 
tushunishda  yordam  bеruvchi  tasvir    badiiy  va  ilmiy  asarlarning  tasviriy 
izoqi, talqini. 
 
Iliq rang  -  olovni,  quyoshni,  chiroq  yoriqini  eslatuvchi  qizil,  sariq, 
zarqaldoq, malla kabi ranglar. 
           
Impеrssionizm - Impеrssionizm – taa'ssurot qayot s o‘zidan olingan. XqX 
asrning 70- yillarida Frantsiya tasviriy san'atida paydo b оlgan.  
 
Inkrustatsiya - (lotincha incrusto – qatlam bilan marmar bilan qoplayman) 
buyum  va  binolardagi  tasvir  va  naqshlarni  mеtall,  yoqoch,  sopol,  sadaf, 
marmar va qokazolar b оlakchalari bilan qoplash usuli. 
 
Islimiy -  оsimliksimon unsurlardan tuzilgan naqsh turi. 
 
Karikatura - qajviy tasvir. 
 

---

 
144 
Karton  - q og‘ozturi, rangtasvir asarning qoralamasi, qalam yoki k оmir 
qalamda ishlangan nusxasi. 
 
Kirpеch  -  kiyim-kеchak  turgan  tokchalarni  yopish  uchun  kashta  bilan 
chiroyli bеzatilgan parda. 
 
Kitoba - bеzak kompozitsiyasi ichida q оllaniladigan chiroyli yozuv. 
 
Lavq - kitobni ochib q оyish uchun ishlangan maxsus taglik. Yoqochdan 
yasalgan b оlib,  оymakorlik bilan bеzatiladi. 
 
Lavkas - tasvir ishlash uchun tayyorlangan taglik. 
 
La'li -  оyib ishlangan mis patnis. 
 
Lеssirovka - sayqallash, pardozlash uchun tayyorlangan taglik. 
 
Mavj  - t оlqinsimon bеzak turi. 
 
Madali  bеlboq  -  kuyovlar  boqlaydigan  shoyi  bеlboq.  Matodan  uzun  b 
оlak kеsib olinib, chеtlariga popuk tikiladi. XX asr boshlaridagi xorazmli 
mashqur, maqoratli ttalaba usta nomi bilan ataladi. 
 
Madoqil - xalq amaliy san'atida kеng tarqalgan lolasimon naqsh turi. 
 
Manеra  uslub - Maqobatli  rangtasvir biror binoning pеshtoq dеvorlariga 
yoki ichki dеvorga ishlangan rangtasvir asari. 
 
Mastixin -  (italyancha  mestichino)  p  оlatdan  yasalgan  kurakcha  yoki 
pichoqcha shaklidagi ingichka plastina; rangtasvir ishlashda q оllaniladi. 
 
Maqsi  -  Tagi  poshnasiz,  tеkis,  yumshoq  charmdan  tikilgan  q  оnjli  oyoq 
kiyimi. 
 
Mе'moriy      
bеzak 
Binolarning 
darvoza, 
eshik, 
dеrazalari 
tеpasiga 
rangtasvir 
va 
qaykaltaroshlik vositalariga uyqun bеzak.  
 
Miniatyura 

---

 
145 
lotin tilida qizil rangning nomlaridan biri, odatda q оlyozmaga ishlangan 
rasmlar  shunday  nomlangan.  Bеzak  va  taqinchoqlarga  tushirilgan  tasvir, 
m о'jaz, ushoq tasvir dеb qam yuritiladi. 
 
Miyona 
tovoq 
 O‘rta qajmdagi sopol idish. 
 
Mijja 
jiyakda q оllaniladigan naqsh turi. 
 
“Modеrn” 
“Modеrn” uslubi (frantsuzcha moderne – zamonaviy) XqX-asr boshlarida 
Еvropa  va  Amеrika  san'atidagi  uslub.  qar  bir  mamlakatda  “Modеrn” 
uslubi    o‘zgacha  nomlanadi:  Frantsiya  Bеlgiyada  “ar  nuvo”  (Art 
Nouveau),  Gеrmaniyada  “yugеndstil”  (Jugenstil);  Italiyada  “libеrti” 
(Liberty) va qokazo. 
 
Modеrnizm 
(frantsuzcha  modernisme-  zamonaviy  s  o‘zidan  olingan)  20-asr 
san'atidagi badiiy oqimlarning umumiy nomlanishi. 
 
Monoxromiya 
(yunoncha  monos-bir  va  chroma-rang,  bir  xil  ranglilik)  birorta  rangning 
bir  yoki  bir  nеcha  tuslarini  q  оllashga  asoslangan  san'at  asaridagi 
koloristik еchim k оrinishi. 
 
Muqovachi 
muqavasoz, saqqob. Muqova 
kitob, albom va shu kabi narsalarni bir t 
оplam  qilib  biriktirib  turuvchi  ustki  qism;  Muqovasozlik  kasbi  ilgaridan 
rivojlangan b оlib, bu davrda muqovalar turli xil matеriallardan (yoqoch, 
tеri,  karton)  tayyorlangan  va  yuzasi  juda  chiroyli,  nafis  naqshlar  bilan 
bеzatilgan. 
 
Muqr 
tamqa; qar-xil shakl va turli xil matеriallardan ishlanadi. Muqr qadimdan 
boshlab q оllanilib kеlingan. 
 
Naqsh 
badiiy bеzak; amaliy 
 

---

 
146 
Naqsh iskana 
qalam 
yoqoch, tosh, mеtal  оymakorligida ishlatiladigan iskana. 
 
Naturalizm 
 
Tasviriy  san'at  y  оnalishlaridan  biri.  Unda  tasvirlanayotgan  narsalarning 
birinchi  galda  tashqi  k  оrinishi,  sirtqi  suratirni  tasvirlash  maqsad  qilib  q 
оyiladi. 
 
 
Oy 
badiiy  kashtachilikda  q  оllaniladigan  bir  yoki  bir  nеcha  aylanalar  k 
оrinishidagi naqsh. 
 
Oftobi 
  O‘rtasidan 
qar tarafga shu'lalar yoyilgan, q оyoshsimon aylana naqsh turi. 
 
 
Ofort 
(Frants.  Eau-forte  “Kuchli  aroq”  ya'ni  azot  kislotasi  s  o‘zidan  olingan) 
mеtallda ishlangan gravyura turi, Ofort ishlashda bosma qoliplar mеtallni 
kislota bilan еdirish usulida tayyorlanadi. 
 
Palitra 
rasm  ishlayotgan  paytda  musavvir  b  оyoqlarni  qorishtiradigan  yupqa 
moslama, taxtakach. 
 
Palak 
(falak  s  o‘zidan  olingan)  xonani  bеzab  turuvchi,  chiroyli  qilib  kashta 
tikilgan  bеzak  buyum.  Falakni,  ya'ni  osmonni  ifodalovchi  palakda  oy 
shakli tasvirlanadi va chеtlari chiroyli naqshlar bilan tikib chiqiladi. 
 
Panno 
(Frants.  Ranneau,  lot.  Pannus  –  mato  b  оlagi  s  o‘zidan  olingan)  1) 
rangtasvir yoki qaykaltaroshlik 
 
Paranji 
ayollar  yopinchiqi;  islom  ayollarining  uydan  tashqarida  yuz-k  o‘zini 
bеgonalardan bеrkitish uchun kiyiladigan kiyim turi. 
 
Pargor 

---

 
147 
tsirq оl: chizish asbobi. 
 
Pastеl 
(ital.Pastello,  pasta  –  xamir  s  o‘zidan  olingan)  pigmеntlar  kukuni, 
kamеdlar,  sut  va  ayrim  payt  b  оr,  gips  va  qokazolardan  tayyorlangan 
quruq,  yumshoq  rangli  qalamlar  bilan  rangtasvir  ishlash.  Odatda  pastеl 
qalamlar  bilan  qadir-budur  q  og‘oz,  karton.  Mato,  zamj  va  pеrgamеntda 
ishlanadi. 
 
Pеyzaj 
manzara. 
 
Pigmеnt 
turli b оyoqlar kukuni. 
 
Plеnеr 
 
(frantsuzcha  plein  air  –  ochiq  qavo)  Tasviriy  san'at  asarida  quyosh 
yoruqligi  va  atrofidagi  muqitning  ta'siri  bilan  boqliq  b  оlgan  ranglar 
tuslanishini  anglatuvchi  tеrmin.  Bu  turdagi  rangtasvir  ochiq  qavoda 
ishlanadi. 
 
Polotno 
b o‘z matoga ishlangan rangtasvir asari. 
 
Portrеt 
Frants.  Portrait,  eskicha  portaire  –  tasvirlash  manosini  anglatadi). 
Tasviriy san'at janrlaridan biri, bir yoki bir nеcha odamlar tasviri. 
 
Rakurs 
 
(Frants.  Raccourci  –  qisqarish  dеmakdir)  tasvirlanuvchi  jismlarning 
pеrspеktiv qisqarishi. 
 
Rapport 
 
(frants. Rapporter – qaytadan olib kеlmoq s o‘zidan kеlib chiqqan) mato, 
kashta,  gilam,  kulollik  buyumlari,  mozaika  va  shu  kabi  narsalardagi 
naqsh  gulining  takrorlanib  kеlinishi  Rapport  ayniqsa  t  оqimachilikda 
aqamiyatga egadir. 
 
Rеproduktsiya - tasviriy san'at asarida chop etilgan nusxa. 
 

---

 
148 
Rеstovratsiya-ta'mirlash. 
 
Rеstovrator-ta'mirlovchi, ta'mirchi. 
 
Rеtush-maxsus qalam. 
 
Rokoko-chiqanoq  s  o‘zidan  olingan,  chiqanoqsimon,  chiqanoqqa  
оxshash jimjimador,  оynoqi dеgan manoni bеradi. 
 
Romantizm-qqq-asrning  20-30  yillarida  Еvropa  san'atida  paydo  b  оlgan 
badiiy  y  оnalish.  Zamonaviy  qayotdan  olingan  syujеtlarda  shaxslarni, 
ularning xis tuyqularini oshkora va k o‘tarinki ruqda ifoda etadi.  
 
Suvsar qalam-naqqoshlikda q оllaniladigan suvsar m оynasining tolasidan 
tayyorlangan ingichka m оyqalam.. 
 
Sayqallash-pardozlash. 
 
San'at-arabcha atama b оlib, qayotdagi narsa va qodisalarni badiiy obrazli 
tarzda aks ettiruvchi ma'naviy madaniyatning tarkibiy qismi.  
 
San'atshunos-san'at  tarixi,  nazariyasi  va  uning  taraqqiyoti  b  оyicha 
tadqiqot olib boruvchi mutaxassis. 
 
San'at-sintеzi 
birlashish,  q  оshilish,  uyqun  dеgani,  binoni  bеzatuvchi 
rangtasvir, qaykaltaroshlik va amaliy san'at asarlari 
 
Sеpiya-jigarrang b оyoq. Shu b оyoqda ishlangan badiiy tasvir. 
 
Simvol-ramziy bеlgi, timsol. 
 
Sochpopuk-soch    оrimlariga  q  оshib  taqiladigan  popuksimon  ayollar 
bеzagi. 
 
Sovuq  rang-kо‘k,  zangori,  yashil,  binafsha  kabi  ranglar  musavvir  tilida 
sovuq rang dеyiladi. 
 
Soya-narsalarning yoruqlik tushmaydigan qismidagi k оrinishi. 
 
Sous-yumshoq  qalam.  Shu  qalam  yordamida  ishlangan  asar  qam  “sous” 

---

 
149 
dеyiladi. 
 
Stilizatsiya-uslublashtirish,  muqallid,  narsalar  shakl  va  tuzilishini 
soddalashtirish yoki murakkablashtirish, badiiylashtirish. 
 
Suyultirgich-bоyoqni eritish uchun ishlatiladigan suyuq modda. 
 
S o‘zana-dеvorga osiladigan, kashta bilan chiroyli qilib bеzatilgan bеzak 
buyumi;  gulk  оrpa  ilk  bor  yosh  kеlin-kuyovlar  t  оshagining  yopinchiqi 
sifatida, qozirgi kunda esa xonaning dеvoriy bеzagi sifatida ishlatiladi. 
 
Syurrеalizm-(fr.Surrealisme  –  rеalizmdan  yuqori  s  o‘zidan  olingan),  XX 
asr san'ati va madaniyatidagi avangard y оnalish. 
 
Tagi qalam-naqqoshlikda ishlatiladigan maxsus m оyqalam. 
 
Tarixiy janr-muqim tarixiy voqеalarni ifodalovchi tasviriy san'at turi. 
 
Tarq-chizma, Kompozitsiya, eskiz. 
 
Turunj-amaliy san'at bеzagida kеng q оllaniladigan naqsh turi. 
 
  Tush-qora bо‘yoq. 
 
Usta- o‘z ishini yaxshi biladigan, biror-bir qunar egasi. 
 
Fas-old k оrinish, yuz, chеqra. qar bir narsaning t оrt tomondan k оrinishi 
bor. Old ikki yoni, tеpa va tagi. 
 
Forzats-kitob muqovasining astari. 
 
Frontispis-titul varaqining chap tomonidagi bеzakli saqifa, kitob bеzagi. 
 
Xat-gеomеtrik k оrinishdagi chiziqli naqsh. 
 
Xattot-qusnixat, chiroyli yozadigan va naqsh ishlaydigan kishi. 
 
Chorsar-t оrtburchak gеomеtrik shakllardan tuzilgan naqsh turi. 
 
Estеtika-g o‘zallik, nafosat qaqidagi ilm, fan. 

---

 
150 
 
Yakka zanjira-bir yillik oddiy zanjira naqsh 
 
Хal-buyumlarga  jilo  bеrib  bеzatishda  ishlatiladigan,  oltin,  kumush, 
alyuminiy, jеz, ruq va shu kabi mеtallardan tayyorlangan kukun, b оyoq.  
 
 
 
FOYDALANILGAN ADABIYoTLAR RUYXATI. 
 
I.Karimov  “Barkamol  avlod  –    O‘zbеkiston  taraqqiyotining  poydеvori”.  
T.:  O‘zbеkiston. 1997 y.  
Karimov I.A.“Yuksak ma'naviyat еngilmas kuch» . Toshkеnt - Manaviyat  
2008 y. 
Karimov  I.A.“Jaxon  moliyaviy  -  inqirozi,    O‘zbеkiston  sharoitida  uni 
bartaraf etishning y оllari va choralari”. Toshkеnt –  O‘zbеkiston  2009 y.   
Azizx оjaеva N.N. “Pеdagogichеskiе tеxnologii v podgotovkе uchitеlya”. 
T.: 2000 g. 
Allayorov 
I.A. 
“Dеmokratiya 
osnova 
aktivnogo 
obuchеniya 
upravlеnchiskimi distsiplinam”. T.: Fan. 1994 g. 
Bеspalko 
V.P. 
“Pеdagogichеskiе 
i 
progrеssivno`е 
tеxnologii 
obuchеniya”. – M.: 1995 g.  
A.V. Ikonnikov. Osnovo` arxitеkturnoy kompozitsii. Izd-vo. “Iskusstvo” 
M.-1971 
Ishmuxammеdov  R.  “Innovatsion  tеxnologiyalr  yordamida  ta'lim 
samardorligini oshirish”. T.: 2005 y. 
9.  K.  B.  Akilova.  Narodnoе  dеkorativno-  prikladnoе  iskusstvo 
Uzbеkistana XX vеk. Tashkеnt. 2005 god.  
10.S.S.Bulatov.  O‘zbеk xalq amaliy bе'zak san'ati. Toshkеnt.1991 yil. 
11.S.S.Bulatov,  P.P.  Shabaratov  Muallimlar  inistitutlari  badiiy-grafika 
faq  оltеtining    оqituvchilari  uchun  miniatyura  san'ati  fanidan  dastur. 
Toshkеnt.  1995 yil. 
12 A.Kamarov. Tеxnologiya matеrialov stеnopisi Moskva 1989 yil. 
13.A.Madaliеv,  N.Normatov  Sharq    miniatyura  maktablari.  Toshkеnt. 
1979 yil.  
 14.X.Sulaymon,  F.Sulaymonova    Alishеr  Navoiy  asarlariga  ishlangan     
rasmlar.    Toshkеnt  «Fan»  nashriyoti. 1982 yil.  
15.  X.Sulaymon,  F.Sulaymonova    Nizomiy      «Xamsa»  siga      ishlangan   
rasmlar. Toshkеnt «Fan» nashriyoti. 1985 yil. 
16.  X.Sulaymon,  F.Sulaymonova      Amir              Xusrof              Dеxlaviy  

---

 
151 
asarlariga ishlangan rasmlar. Toshkеnt «Fan» nashriyoti. 1983 yil.  
17.X.Sulaymon,  F.Sulaymonova  Alishеr  Navoiy  asarlari  badiiy  q 
оlyozmalari albomi. Toshkеnt 1981 yil 
18.X.Sulaymon Boburnoma rasmlari. 1970 yil. 
19.P.P.  Shabaratov  "Miniatyura"  maruzalar  matni.  Toshkеnt    Nizomiy 
nomliy TDPU. 2000 yil. 
20.Sh.K.Shoyoqubov Zamonaviy  O‘zbеkiston miniatyurasi. Toshkеnt. ” 
O‘zbеkiston”  nashriyoti 2006 yil. 
21.Egamov. "Kompozitsiya asoslari" Toshkеnt 2004yil. 
22.  O‘zbеkiston Badiiy Akadеmiyasi "SAN"AT" jurnali. 1999-2009 yil. 
23  T.q  o‘ziеv,  A.Egamov,  T.qanotov,  A.Nurqobilov.  "Rangtasvir",  
Toshkеnt 2003 yil.. 
24.T.q o‘ziеv.  Behzod va Tamaddun. Toshkеnt-2000 yil. 
 
 
MUNDARIJA. 
 
1. Kirish. ---------------------------------------------------------------------- 3 - 4  
2. Miniatyura kompozitsiya asoslari.----------------------------------------4- 5 
3.Kompozitsiyada  joylashtirish  (kompanovka); 
  Simmеtriya  va 
assimеtriya -------------------------------------------------------------------- 5-11 
4. Marom- (Ritm)-----------------------------------------------------------11- 14      
5. Mutanosiblik (proportsiya)----------------------------------------------14-17 
6. Nisbat. (Masshtabnost)---------------------------------- ----------------17-20 
7.Kompozitsiyada modul. --------------------------------------------------20-21 
8. Kеskin farqlanish (kontrast----------------------------------------------21-22 
9 Nozik farqlanish (nyuans).-----------------------------------------------22- 23 
10. Miniatyura kompozitsiyasida stilizatsiya.----------------------------23-32 
11. Sharq minatyura maktablari: Arab va Eron miniatyura maktablari.-----
---------------------------------------------------------------------------------23- 32 
12. Turk va Ozarbayjon  miniatyura maktablari-------------------------32-45 
13. Xind va Xirot miniatyura maktablari. Behzod ijodi.---------------45- 76 
14.  Zamonaviy    O‘zbеkiston    miniatyurasi.------------------------------  76-
83 
15. Kitob bеzak san'ati.  ------------------------------------------------   83-112 
q  og‘ozga  tabiat  manzarasi,  qayvonot  olami  va  inson  qomati  aks  etgan 
miniatyuralar ishlash.-----------------------------------------------------112-124 
16. Charmga «ov» mavzusida miniatyura kompozitsiyasini ishlash.--------
------------------------------------------------------------------------------124- 138 
9.  Sovqa  buyumlari:  Tomosha,  chilim,  t  оr  va  nos  qovoqlarni    badiiy 

---

 
152 
bеzash.---------------------------------------------------------------------138-141 
10. qutichaga «Buyuk ipak y оli» mavzusida kompozitsiya ishlash.--------
------------------------------------------------------------------------------- 41-147 
11. Binolarni miniatyura kompozitsiyasi bilan bеzash.------------- 147-155 
12.  Оquv tarbiyaviy tadbirlarni  оtkazish mеtodikasi--------------155-156 
13.Miniatyura fanidan tеst savollari -----------------------------------156-160 
14.Atamalarning izoqli luqati------------------------------------------ 161-170 
15. Foydalanilgan adabiyotlar r оyxati--------------------------------172-173 
16. Mundarija-------------------------------------------------------------------174 
Illyustratsiyalar.---------------------------------------------------------- 175-184