Mtr – pitanja I odgovori – II deo tehnoloski sistem, opsti model tehnoloskog sistema?

MTR – pitanja i odgovori – II DEO

1. Tehnoloski sistem, opsti model tehnoloskog sistema? Slika – str 249

Tehnološki sistem je deo šireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. Tehnološki sistemi se po svojoj prirodi ubrajaju u veštaĉke, otvorene, dinamiĉke i stohastiĉke sisteme.

Tehnološki sistemi se dele na: neproizvodne i proizvodne.

2. Struktura tehnoloskog sistema – model? Slika – str 254

Struktura tehnološkog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije, sloţenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja.

Strukturu tehnološkog sistema odredjuju tri osnovna faktora:

1. 
   slozenost tehnologije,
   
2. 
   slozenost proizvoda,
   
3. 
   sistem upravljanja.
   

Osnovni elementi tehnološkog sistema su: ulazni elementi, tehnoloski proces, izlazni elementi

3. Podela tehnoloskih procesa – kriterijum: dinamika kretanja materijala?

• 
  Prekidni – nisu specijalizovani, tok operacija je prekinut i unosi se opearcija ĉekanje, kad na nekom predmetu uslovi ne dozvoljavaju da se obavi naredna aktivnost.
  
• 
  Neprekidni – specijalizovani i kod njih je u visokom stepenu izrazena podela rada. Tok materijala je neprekidan. Neprekidnosti obeznedjuje visok stepen automatizacije što doprinosi povećanju produktivnosti rada. Karakteristiĉni su za velikoserijsku i maloserijsku proizvodnju.
  

4. Podela tehnoloskih procesa – kriterijum: organizacija proizvodnje?

1. 
   Obim proizvoda proizvedenih na isti nacin
   

• 
  Masovni naĉin proizvodnje
  
• 
  Serijski naĉin proizvodnje
  
• 
  Pojedinaĉni naĉin proizvodnje
  

2. 
   Nacin i mesto gde se obavlja proizvodnja
   

• 
  Lancani nacin proizvodnje
  
• 
  Grupna izrada
  
• 
  Radionicarska izrada
  
• 
  Zanatska izrada
  

5. Tehnoloski makroprocesi i operacije? Slika – str 258

Makroprocesi se sastoje od jednog ili više tehnoloških procesa koji se mogu i posebno posmatrati, a vezuju se za pojedine faze i operacije koje se obavljaju na predmetu rada, sve do izrade gotovih proizvoda ţeljenih karakteristika.

Prema redosledu makroprocesa razlikuju se tehnološki procesi:

• 
  pripreme sirovina
  
• 
  hemijske prerade
  
• 
  fiziĉke prerade
  
• 
  završne obrade – finalizacije.
  

6. Veze izmedju tehnoloskih sistema?

Tehnološki sistemi mogu biti:

• 
  Medjusobno uslovljeni - izlaz iz jednog predstavlja ulaz u drugi sistem
  
• 
  Povezani ulaznim elementima - povezani jednim ili više zajedniĉkih ulaznih elemenata (mašina, uredjaj…)
  
• 
  Nezavisni - nemaju nijedan zajedniĉki element
  

7. Opsta analiza tehnoloskog sistema: tehnoloska matrica?

Tehnološka matrica polazi od pretpostavke da se ulazne veliĉine transformišu u okviru tehnolopkog procesa u izlaze.

Tehnološka matrica obuhvata šest globalno postavljenih dopustivih tehnoloških procesa:

1. 
   Po – materijal iz prirode MP se pretvara u materijal za dalju industrijsku obradu MO
   
2. 
   P1 – energija iz prirode EO se pretvara u korisnu energiju EK
   
3. 
   P2 – proizvode se kapitalna dobra K
   
4. 
   P3 – proizvode se potrošaĉka dobra Pš
   
5. 
   P4 – obavlja se recikliranje otpadnih materijala u reciklirane otpatke RO
   
6. 
   P5 – omogućava se reprodukcija stanovništva S
   

Objašnjenje:

• 
  ulazni tokovi su predstavljeni znakom -, a izlazni znakom +,
  
• 
  svi tehnološki procesi na izlazu imaju rasutu energiju RE, rasutu materiju RM i gubitke G,
  
• 
  proces je entropiĉan u svim materijalima, jer degradira korisnu energiju i korisnu materiju u štetni otpadak,
  
• 
  rasuta energija i materija se ne mogu reciklirati u korisnu materiju i energiju...
  

8. Analiza strukture tehnoloskih sistema?

Obuhvata razmatranje razliĉitih postupaka transformacije materijala od pripreme sirovina do odredjenih postupaka završne obrade.

Broj i vrsta makroprocesa je odredjen: karakteristikama sirovina, zahtevima izlaza.
Dopustivi sled i vrsta tehnoloških operacija su odreĊeni fiziĉkim i hemijskim svojstvima materijala. Polazeći od ovih karakteristika, u analizi strukture tehnolokog sistema, osnovu ĉini razmatranje svojstava materijala, a jedna od osnovnih parcijalnih analiza tehnološkog sistema je materijalni bilans tehnološkog sistema.
Materijalni bilans tehnološkog sistema poĉiva na postulatu o konzervaciji resursa:

Ukupni ulaz > ukupni izlaz

Ukupni ulaz = ukupni izlaz + ostatak (ostatak > 0)

9. Ekonomska analiza tehnoloskog sistema?

Ova analiza se obavlja za potrebe specifiĉne industrije. Efikasnost tehnološkog sistema se sagledava kroz odnos ulaznih i izlaznih veliĉina i nastojanje da se sa što manjim troškovima obezbedi što veći izlaz.

Najpre se izracunaju ukupni troškovi, a zatim se u cilju minimiziranja troškova trazi optimalno rešenje tehnološkog sistema, optimalni redosled operacija i dr. Ogranicenja se javljaju u pogledu vrste i koliĉina materijala koji je dostupan.

Zahtev za efikasnošću tehnološkog sistema se moze iskazati sledećim obrazcem:

Pes ═ Pos + Psr + Pps + Pef + Prs

Pes – ukupna verovatnoća da će sistem funkcionisati

Pos – verovatnoća operativne spremnosti sistema da neprekidno funkcioniše, bez zastoja i da pruţi planom predviĊene rezultate

Psr – verovatnoća sigurnosti realizacije zadataka u meri koja je projektom predviĊena

Pps – verovatnoća da je tehnološki sistem pogodan da bude stalno usavršavan sa organizacionog i tehnološkog stanovišta

Pef – verovatnoća da će se ispuniti planom predviĊeni ekonomski efekti

Prs – verovatnoća da su ispunjeni uslovi za razvoj tehnološkog sistema

10. Tehnoloska analiza tehnoloskog sistema?

Osnovni cilj ove analize je da se poboljšaju tehnološke performanse kroz analizu makroprocesa. Ovom analizom se utvrdjuje kako se moguće promene tehnoloških operacija odrazavaju na šire promene tehnološkog sistema.

Tehnološka analiza se odnosi i na sagledavanje performansi pojedinih operacija, da bi se utvrdio ukupni efekat buduće promene. Pod performansom se podrazumeva koliĉina gotovog proizvoda po jedinici ulaza i sl.
Promene u tehnološkim operacijama sagledavaju se praćenjem:

1. 
   troškova osnovnih i obrtnih sredstava
   
2. 
   utrošaka ljudskog rada
   
3. 
   odgovarajućih promena u toku i koliĉini materijala
   
4. 
   promena u svim ostalim operacijama tehnološkog procesa.
   

Optimizacija tehnološkog sistem predstavlja krajnji cilj svih analiza tehnološkog sistema i predstavlja element njegove parcijalne analize.

Optimizacija se moze formulisati: Produktivnost sistema se moţe maksimizirati bilo maksimizirajući ukupni efektivni autput dok je spoljni input konstantan, bilo maksimizirajući input dok se izlaz odrţava na konstantnom nivou

11. Pojam i nacini upravljanja tehnoloskim sistemom, procesom i operacijama?

Upravljanje treba da obezbedi pravilno funkcionisanje sistema, razvoj i promene u skladu sa ciljevima efikasnosti i efektivnosti. Sistemi upravljanja se mogu klasifikovati prema nekim opštim kriterijumima.

Prema prirodi informacionog toka koji postoji u sistemu: otvoreni i zatvoreni sistem upravljanja. Osnova za razlikovanje je (ne)ostvarivanje povratne sprege informacija ili kola povratnog dejstva u sistemu upravljanja.
Nacini upravljanja tehnološkim procesima se razlikuju prema: nacinu proizvodnje, velicini serija, karakteru proizvodnje, opremljenosti rada.
Prema naĉinu proizvodnje moguća je podela naĉina upravljanja proizvodnim tehnološkim procesom na:

• 
  Tehnološkim procesom jedinicne proizvodnje – nizak nivo razvoja tehnologije, manuelizacija. Sve poslove obavlja ĉovek
  
• 
  Mehanizovanim tehnološkim procesom – kada se tehnologija razvija do stupnja mehanizacije koja snabdeva ĉoveka oruĊima i mašinama koje koriste energiju i oslobaĊaju ga fiziĉkog rada
  
• 
  Automatizovanim tehnološkim procesom – viskok stepen razvoja tehnologije. To su takvi sistemi upravljanja u kojima ĉovek donosi upravljaĉke odluke, ali pomoću raĉunara.
  

12. Upravljanje automatizovanim tehnoloskim procesom – topla valjaonica?

Automatizacija - karakteristike:

• 
  potpuna mehanizacija rukovanja i obrade materijala
  
• 
  integracija pojedinaĉnih mašina i operacija u jedinstven sistem
  
• 
  kontinuiranost proizvodnog procesa
  

Kod automatizovanih tehnoloskih procesa (ATP) dolazi do:

• 
  optimizacije i racionalizacije proizvodnje
  
• 
  automatske kontrole, regulisanja i upravljanja proizvodnim procesom što ima dalje posledice ->
  
• 
  upotrebe raĉuanrske tehnike u odluĉivanju
  
• 
  korišćenje povratne sprege u upravljanju
  

Korisni efekti primene automatizovanih sistema:

1. 
   uštede u ljudskom radu
   
2. 
   prevazilaţenje nedostataka neţeljenog subjektivnog uticaja u tehnološkom procesu
   
3. 
   fleksibilnije upravljanje i veće mogućnosti promena
   
4. 
   aktivnosti ĉoveka se pomeraju ka kreativnijim poslovima u kojima se zahteva viši nivo kvalifikacija i obrazovanja
   

3 osnovna sistema izgradnje automatizovanih sistema upravljanja tehnološkim procesom u zavisnosti od sloţenosti algoritma upravljanja:

1. 
   Sistemi logicko-programskog upravljanja
   
2. 
   Sistemi optimalnog upravljanja
   
3. 
   Sistemi kompleksnog upravljanja
   

Karakteristike valjaonice koje se odnose na mogućnost uvoĊenja procesnih raĉunara za automatsko upravljanje procesom:

• 
  proces je visoko-mehanizovan uz mogućnost praćenja i menjanja velikog broja parametara
  
• 
  sredstva za rad i merni uredjaji omogućuju upravljanje procesom online
  
• 
  proces je vrlo kompleksan sa velikim brojem promenljivih koje uticu na kvalitet
  

13. Internet, elektronsko poslovanje i ERP?

Internet je globalna racunarska mreza koja povezuje ljude i organizacije širom planete. Uticaj interneta na poslovanje je sve znaĉajnije u integrisanju globalnih mogućnosti projektovanja proizvoda, operacija, prodaje...

Razvoj interneta je u direktnoj vezi sa elektronskim poslovanjem koje na direktan naĉin utiĉe na vrednost koja se nudi kupcu. Ove veze omogućavaju brzo reagovanje na zahteve kupaca i potrebnu fleksibilnost.

Intranet nudi mogućnost Interneta unutar organizacije, što otvara mogućnosti za razmenu informacija.

Elektronsko poslovanje je novi nacin obavljanja poslova uz prednost racunarskih mreza, pre svega Interneta, u kupovini i prodaji proizvoda i razmeni informacija. Ostvaruje se elektronsko povezivanje i transakcije na sledeći naĉin: B2B, B2C, C2C, C2B
ERP – softverski paket koji integriše operacije poslovnog sistema zasnovano na knjigovodstvenim informacijama koje su neophodne prilikom identifikovanja i planiranja svih resursa, neophodnih da bi se ispunile narudzbine kupaca.

ERP obavlja sledeće zadatke: narucivanje, raspolozivost, proizvodnja, smeštanje u magacin, praćenje narudzbine, planiranje.

14. Fleksibilnost proizvodnje, JIT i KANBAN?

Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnog upravljanja kvalitetom TQM, JIT proizvodnje i participativnosti zaposlenih u kreiranju odgovarajuće organizacione klime.

Proizvodnja JIT – just in time – je posebna filozofija koja obuhvata:

• 
  stalne napore za poboljšanje svih performansi
  
• 
  eliminisanje svi hgubitaka.
  

Medju osnovnim elementima JIT su:

1. 
   obezbediti mesto za sve i drćati sve na svom mestu
   
2. 
   kraća vremena pripreme alata
   
3. 
   proizvodnja uz vuĉenje. JIT se ĉesto povezuje sa programima za smanjivanje zaliha.
   

KANBAN se tumaci i kao informacioni sistem koji je skrojen tako da kontroliše proizvodne zalihe u svakom koraku procesa. Delovanje ovog sistema je jednostavno, to je sistem povlacenja kartica koji znaĉi da radni centri kojima su potrebni delovi iz drugih radnih centara, izvlace i povlace po potrebi.

Kartice se koriste sa dva cilja:

1. 
   da se delovi transportuju s jednog mesta na drugo – transportni kanban
   
2. 
   da se ovlasti proizvodnja delova – proizvodni kanban
   

15. FPS – osnovni elementi FPS?

FPS podrazumeva potpuno automatizovani, kompjuterski vodjeni proizvodni sistem sa specifiĉnim karakteristikama. Ima znaĉajnu ulogu objedinjavanja razliĉitih organizacionih i tehnoloških oblika u jedinstveni automatizovani proizvodni sistem.
Osnovni elementi FPS:

1. 
   fleksibilna automatizacija
   
2. 
   grupna tehnologija
   
3. 
   CNC mašine
   
4. 
   automatizovani unutrašnji transport
   
5. 
   kompjuterska kontrola mašina u unutrašnjeg transporta.
   

FPS se sastoji od grupe obradnih stanica medjusobno povezanih automatizovanim unutrašnjim transportom i sistemom zaliha i pod kontrolom integralnog kompjuterskog sistema. U toku rada sistem moţe fleksibilno da odgovori na nepredviĊene dogaĊaje kao što su kvar ili lom mašine. FPS su prilagodjeni za serijsku proizvodnju srednjeg obima 200-20 000 jedinica godišnje i srednji obim delova 10-200.

16. FPS – podsistemi i klase FPS?

FPS se u najširem smislu sastoje od tri podsistema:

1. 
   zanatska obrada
   
2. 
   mašinska obrada
   
3. 
   montaţa
   

Klasifikacija FPS se vrši i prema broju odgovarajućih komponenti u FPS i s obzirom na njihov fizicki raspored.

Po ovom kriterijumu imamo pet klasa:

• 
  Fleksibilni proizvodni modul - najprostija proizvodna struktura, sastoji se iz numeriĉki kontrolisane mašine
  
• 
  Fleksibilna proizvodna celija – sadrţi više FPM i definiše se u zavisnosti od konstrukcije i zahteva proizvoda
  
• 
  Fleksibilna proizvodna grupa – zbir FPM i FPĆ u istoj oblasti, kojima se pridruţuje sistem unutrašnjeg transporta i kompjuterski sistem
  
• 
  Fleksibilni produkcioni sistem – sastoji se od FPG koji se nalaze u razliĉitim proizvodnim oblastima
  
• 
  Fleksibilna proizvodna linija – skup odgovarajućih mašina radilica koje su meĊusobno povezane. Tipovi: automatski dirigovano vozilo, robot, konvejer, vuĉa, pokretno vozilo.
  

17. Grupna tehnologija i FPS?

U osnovi fleksibilnih sistema, primenjuje se odgovarajući koncept grupisanja mašina i delova koji nije nov i koji je prisutan u koncepciji grupne tehnologije. Grupna tehnologija je zasnovana na proizvodnji na grupi mašina ili radnih mesta.

Prakticna primena grupne tehnologije ima dva osnovna koraka:

1. 
   identifikovanje i definisanje familija delova
   
2. 
   organizacija proizvodne opreme u odgovarajuće linije
   

Grupna tehnologija kao tip organizacije moze da bude uspešna kod realizovanja FPS samo uz dobro razradjenu konstrukciju proizvoda i uz usku povezanost konstrukcije proizvoda sa projektovanjem samog tehnolopkog procesa proizvodnje.

18. Ocena fleksibilnosti tehnologije?

Ocena fleksibilnosti postaje slozenija s obzirom da fleksibilnost predstavlja meru potencijalnih mogućnosti koje sistem poseduje.

Prvi korak je ocena tipa fleksibilnosti koja je od primarnog znacaja kada je u pitanju proizvodni sistem. Razlikujemo fleksibilnost: proizvodnog miksa, opusa proizvoda, mašina, modifikacije, toka materijala, ekspanzije, inovacija, obima, materijala.

Ovi tipovi se grupišu u dve osnovne kategorije: procesna fleksibilnost i proizvodna fleksbilnost.

Sledeći korak je sagledavanje sposobnosti sistema da obezbedi upravo takav tip fleksibilnosti, i to se obavlja ispitivanjem inputa i outputa.
Teško je uspostaviti jedinstvenu meru fleksibilnosti FPS, i ona moţe da se razradi u vezui sa razliĉitim aspektima:

• 
  fleksibilnost modula – broj razlicitih delova koji mogu da se obrade u FPM
  
• 
  fleksibilnost sistema unutrašnjeg transporta – sposobnost da se obezbedi transport razliĉitim delovima razliĉitim putanjama
  
• 
  racunarskog sistema – adaptibilnost obzirom na promenu funkcija
  
• 
  organizaciona fleksibilnost: u pogledu posla, radnih mesta i mašina, kratkoroĉna fleksibilnost, dugoroĉna fleksibilnost.
  

19. Ljudski resurs u tehnoloskim sistemima?

Ljudski rad je ulazni element tehnološkog sistema, koji sa kombinacijom svih neophodnih elemenata na ulazu, ostvaruje tehnološke operacije u kojima nastaje nova vrednost – proizvod/usluga.

Uticaj tehnologija se istorijski manifestuje postepenim gašenjem i nestajanjem odredjenih poslova i potrebnih zanimanja i nastajanjem novih radnih mesta. Korišćenje covekovog fizickog rada, trošenje njegove fiziĉke energije sve se više zamenjuje radom mašina u periodu mehanizacije, a odredjene covekove intelektualne aktivnosti zamenjuju se specifiĉnim mogućnostima novih, informacionih tehnologija.

Uticaj novih tehnologija na promene u oblasti kadrova se moze posmatrati na dva nivoa:

• 
  makro nivo – uticaj na zapošljavanje u privredi i društvu
  
• 
  mikro nivo – uticaj na kvalitet i kvantitet ljudskog rada u tehnološkim procesima.
  

20. Materijali u tehnoloskim sistemima?

Materijal je jedna od komponenti tehnologije i predstavlja ulazni element tehnološkog sistema, i ima dominantan znacaj i ulogu u tehnološkom procesu u kojem trpi transformaciju, pretvara se iz jednog oblika u drugi, i na kraju u gotov proizvod.

Materijali se mogu klasifikovati prema:

• 
  Agregatno stanje – cvrsti, tecni i gasoviti
  
• 
  S obzirom na funkciju – koju obavljaju u tehnološkom procesu, dele se na osnovne i pomoćne.
  

Osnovni materijali koji ulaze u sastav gotovog proizvoda trpe promene u zavisnosti od stepena obrade: sirovine, materijali, poluproizvodi i gotovi proizvodi.
U tehnološkom sistemu, materijali se posmatraju dvojako:

1. 
   Materijali na ulazu u tehnološki sistem – predmet rada
   
2. 
   Materijal na izlazu sistema – ugraĊen u supstancu proizvoda.
   

21. Energija i voda u tehnoloskim sistemima?

Energija kao ulazni element moze da ima razlicite oblike i znacajna je za odvijanje svih operacija u okviru tehnološkog procesa. Trošenje razliĉitih oblika energije u tehnološkom sistemu je jedan od osnovnih pokazatelja tehnološkog progresa.

Energija koja se koristi u tehnološkom sistemu ima razliĉite oblike:

• 
  Mehanicka (kineticka i potencijalna) – kolicinski se neposredno meri radom koji moţe da se obavi njenim utroškom
  
• 
  Hemijska – sadrţana u elementima i jedinjenjima u prirodi
  
• 
  Toplotna – nastaje kao posledica kretanja elementarnih ĉestica materije
  
• 
  Elektricna – hidroelektriĉna i termoelektriĉna
  
• 
  Sunceva – sve više se istraţuje radi njene šire primene
  

Voda se koristi na razlicite naĉine u tehnološkim procesima:

• 
  Tehnološka voda
  
• 
  Voda za hlaĊenje industrijskih peći
  
• 
  Za napajanje parnih kotlova.
  

22. Transport u tehnoloskim sistemima?

Transport u tehnološkim procesima ima veliki znaĉaj, s obzirom da u nekim proizvodnim procesima ucestvuje znacajno u ukupnim troškovima. Narocito je znaĉajan transport za neprekidne tehnološke procese.

Razvijanje transporta podrazumeva rešavanje pitanja unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta. Oblici i organizacija transporta i vrsta transportnih sredstava zavisi od svojstava materijala koji se transportuje i njegovog oblika.
Podela transporta u tehnološkim procesima:

• 
  Prema vrstama i obliku materijala koji se transportuje – transport cvrstih, tecnih i gasovitih materijala,
  
• 
  Prema pravcu kretanja materijala – horizontalan i vertikalan (nadole i nagore)
  
• 
  Prema tehniĉkoj opremljenosti transporta – manuelni, mehanizovani i automatizovani,
  
• 
  Prema karakteru materijalnog toka – kontinualni, diskontinualni i diskretni
  
• 
  prema fleksibilnsosti kretanja materijala – fiksirani, polufiksirani i promenljivi.
  

23. Podela opreme u tehnoloskim sistemima?

Oprema se u tehnološkim sistemima moţe klasifikovati: prema nameni, s obzirom na tehnološke operacije i savremena proizvodna tehnologija.
Podela prema nameni:

• 
  specijalna – za obavljanje specijalizovanih zadataka i teško se prilagoĊavaju za neku drugu namenu
  
• 
  univerzalna – povoljniji za manje obime proizvodnje, mogu da obavljaju više funkcija i širi spektar operacija.
  

Podela prema tehnološkim operacijama: za usitnjavanje, grubo drobljenje, mlevenje, klasiranje asortimana, sabijanje i oblikovanje, isparavanje, sušenje, pecenje, kristalizaciju i dr...

Savremena proizvodna tehnologija: roboti, CAD(computer aided design)/CAM(computer aided manufacturing) sistemi, FPS

24. Tehnoloska dokumentacija?

Kao ulazni element, tehnološka dokumentacija ima osnovni zadatak da definiše redosled i nacin izvodjenja tehnoloških operacija u tehnološkom procesu.

Najcešći oblici tehnološke dokumentacije su:

• 
  Tehnološka karta – pregled redosleda toka predmeta koji se obraĊuje, sa obeleţavanjem pomoću simbola svih promena koje se dešavaju: sadrţi simbole za: operaciju – O, transport ═>, cekanje – D, kontolu - , i skladištenje - ▼
  
• 
  Tehnološki postupak – definiše naziv i broj operacija sa opisom radnji u tehnološkoj operaciji uz definisanje i nekih drugih veliĉina: koliĉina materijala, vreme obrade.
  
• 
  Operacijski list – daje detaljan opis tehnološke operacije sa opisom sredstava za rad, alata, sa opisom rada i detaljnim crteţom proizvoda koji se proizvodi odgovarajućom operacijom.
  

25. Izlaz tehnoloskog sistema – proizvodi i usluge? Slika str 368

Kao izlaz tehnološkog sistema javljaju se proizvodi i usluge, cista dobra i ciste usluge.

• 
  Cista dobra – materijalizovani proizvod koji se moţe skladištiti, transportovati i kupiti radi kasnijeg korišćenja
  
• 
  Cista usluga – neopredmećeni proizvod koji se ne moţe skladištiti, nego se troši ĉim se proizvede.
  

Upravljanje tehnologijom, kroz upravljanje tehnološkim operacijama se ne razlikuje za proizvode i usluge.

Zeljene karakteristike izlaza i sam ostvareni izlaz preko svojih karakteristika uslovljavaju ulaz i promene ulaznih elemenata kao što je predstavljeno šematski, informacionim tokom i povratnom spregom.

26. Kljucni koraci u formiranju totalne globalne strategije?

Kljuĉni koraci u formiranju totalne globalne strategije podrazumevaju:

• 
  Bazicna strategija firme – polazi od nacionalnih uslova poslovanja i predstavlja polaznu osnovicu uspešne globalne strategije. Osnovna strategija se uspostavlja na osnovu realnog, što objektivnijeg sagledavanja konkurentskih prednosti firme. Ako se ova baziĉna strategija ne uspostavi, dalje nadogradjivanje elemenata internacionalizacije i globalnosti neće obezbediti uspešnost.
  
• 
  Internacionalizacija – naredni korak koji podrazumeva dalje napore da se osnovna strategija okrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje, što znaĉi ekspanziju aktivnosti i dodatno prilagoĊavanje osnovne strategije. Ovaj korak se mora savladati da bi se moglo krenuti na narednikorak, globalizaciju.
  
• 
  Globalizacija – unošenje kvalitativno nove dimenzije u meĊunarodnu strategiju firme, integrisanje strategije u razliĉitim zemljama.
  

27. Prednosti i nedostaci globalne strategije?

Prednosti uspešne primene globalne strategije:

• 
  smanjivanje troškova – prednost ekonomije obima, fokusirane proizvodnje, veća pregovaraĉka moć ...
  
• 
  poboljšanje kvaliteta proizvoda i programa – usled koncentrisanja snaga oko manjeg i fokusiranog broja proizvoda i programa
  
• 
  privlaĉenje velikog broja kupaca – globalna prepoznatljivost (bezalkoholna pića i brza hrana)
  
• 
  jacanje konkurentnosti – znaĉajan argument u konkurentskoj borbi
  

Nedostaci su sledeći:

• 
  povećanje troškova menadzmenta – zbog jacanje potrebe za koordinacijom, vodjenjem...
  
• 
  u opasnostima od standardizacije proizvoda – moţe se desiti da ne zadovolji kupce na globalnom trzištu
  
• 
  koncentracija aktivnosti – umanjena responzivnost i fleksibilnost poslovanja
  
• 
  veći rizici vezani za devizni kurs
  
• 
  centralni marketing moţe da umanji stepen prilagodjenosti ponašanju lokalnih kupaca
  
• 
  integrisanje konkurentskih poteza – ugroţava prihode i konkurentsku poziciju firme.
  

28. Dominantni kooperativno profil firme?

Na osnovu empirijakog istraţivanja u Švedskoj, utvrdjeni su dominantni kooperativni profili:

• 
  Izolovane kompanije – imaju slabe i ogranicene tehnološke veze saradnje, nemaju nikakve veze ili su one slabo izraţene.
  
• 
  Fokusirane kompanije – imaju razvijene veze samo u jednom pravcu, vezuju se za kupce ili horizontalno, a najmanje sa snabdevaĉima.
  
• 
  Širok kooperativni profil – one kompanije koje rade sa više partnera i to barem sa dva predstavnika od tri kategorije koje su posmatrane. Dominiraju odnosi sa snabdevaĉima i kupcima.
  
• 
  Kompanije sa veoma širokom kooperacijom – imaju istovremeno barem pet znaĉajnih kontakata kooperacije i zastupljene su sve tri navedene kategorije.
  

29. Strateske alijanse: pojam, ucesnici i forme?

Strateška alijansa je sporazum izmedju dve ili više strana o kolaboraciji u specificnim oblastima.

Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljucuje potrebu da se u cilju jacanja tehnolopkih potencijala, firme udruzuju na razlicite nacine ostvarujući tehnološku operaciju, alijansu savezništvo.
Mreze i alijanse se grade sa tri grupe partnera:

• 
  Sa drugim konkurentima – licence, sporazumi o kolaboraciji, partnerstva i zajedniĉka ulaganja – omogućavaju rasporeĊivanje rizika. Kolaboracija je naĉin da se smanji tehnolopka neizvesnost i da se smanji odnos IR/Prodaja i obrt.
  
• 
  Kolaboracija sa nacionalnim institucijama – znaĉajan izvor eksternog uticaja i faktor uspeha kada su te institucije istovremeno i osnovni klijenti u industriji. Saradnja sa univerzitetima obezbeĊuje pristup visoko kvalifikovanim kadrovima.
  
• 
  Kolaboracija sa klijentima – osnovni izvor inovacije proizvoda, pomaţe u ostvarenju konkurentnosti novih proizvoda. Ove vertikalne alijanse izmedju snabdevaca i kupaca regulišu trzišta duz vertikalnog lanca.
  

Jedna moguća klasifikacija formi: formalizovan i neformalizovan oblik kooperacije

30. Modeli industrijskog IR?

Industrijski IR se definiše sa dve kljuĉne varijable:

• 
  Intenzitet – meren nivoom ulaganja u IR
  
• 
  Priroda industrijskog IR – definisana tipom istraţivanja: eksploratorno, eksploataciono i imitativno.
  

U odnosu na ovo, imamo tri modela industrijskog IR:

• 
  Eksploratorni IR – dugoroĉno orijentisan, okrenut ka akumuliranju znanja i sposobnosti. Ovaj model jaĉa inovativni potencijal firme, obezbeĊuje kljuĉne kompetentnosti.
  
• 
  Eksploativan IR – okrenut trţištima i razvoju spektra proizvoda i usluga koji će zadovoljiti zahteve kupaca. Zasniva se na kljuĉnim kompetentnostima firme, okrenut je ka eksploataciji i praktiĉnoj primeni.
  
• 
  Imitativni IR – utvrĊuje tehnološki benĉmart, kao najbolje tehnološke prakse koju nastoji da imitira u što kraćem roku. Ovaj model je orijentisan na konkurenciju vremenom, tako što u što kraćem vremenu razvija veći broj imitativnih IR programa.
  

31. Klasicni model: invencija – inovacija – difuzija?

Prema ovom modelu, naucno zasnovane inovacije prelaze put od otkrića sve do primene ovog otkrića u praksi. Osnovna istrazivanja šire granice znanja, koja zajedno sa postojećim invencijama stvaraju osnovu za ostvarenje primenjenih istraţivanja koja dovode do nastanka invencija. Neke od ovih invencija se dalje razvijaju i doţivljavaju preobraţaj preko informacija, koje smanjuju neizvesnost, što dovodi do odluke da ideja moţe da se komercijalizuje ĉime nastaje inovacija.

Dalja primena i difuzija inovacija, praćena je ucenjem. Istovremeno se prikupljaju i informacije o inovaciji i njenim karakteristikama, i time se u potpunosti realizuje faza horizontalne difuzije inovacije koja dovodi do ekonomskih efekata.

32. Tehnoloska piramida? Slika str 33 MI

Bliski odnos izmedju naucno-istraţivaĉkog rada i tehnologije se moze sagledati preko klasicne šeme – tehnološka piramida:

Ukazuje na cinjenicu da se broj kadrova angazovanith oko osnovnih naucnih istrazivanja preko primenjenih i razvojnih do komercijalizacije proizvoda, sve više širi.

Fundamentalna - osnovna istraţivanja – odnose se na istraţivanja u svim oblastima ljudske delatnosti ĉiji je cilj proširenje postojećih i stvaranje novih znanja.

Primenjena istraţivanja – usmerena ka odgovarajućem praktiĉnom cilju, tj. Istraţivanje usmereno na odreĊenu oblast ljudske delatnosti i najĉešće sledi fundamentalna istraţivanja.

Razvojna istraţivanja - usmerena su ka praktiĉnoj primeni i adaptiranju nauĉno-tehnoloških dostignuća.

Definisanje i organizacija posla – implementacija u skladu sa zahtevima efikasnosti u primeni novih tehnologija.

Komercijalizovanje – obuhvata realizaciju proizvoda na trţištu, podrazumeva horizontalnu difuziju pronalazaka

33. Pokazatelji tehnoloskog razvoja zemlje, grane, regiona?

Tehnološki razvoj se prati pomoću odgovarajućih pokazatelja na nivou privrede, zemlje, grane, regiona, da bi se odredio dostignuti stepen ostvarenog i sagledali pravci politike i strategije delovanja u budućnosti.

Ti pokazatelji su:

• 
  Patenti – predstavljaju pronalaske kao rezultat IR aktivnosti. Patentni sistem je nastao sa ciljem zaštite i informisanja.
  
• 
  Robna marka – ukazuju na poreklo roba i usluga koje razlikuju jednog prodavca od ostalih. Trgovinska marka ima za cilj da zaštiti ugled i reputaciju trgovca. Registracija robne marke trazi da se znak predstavi grafizki – rezima ili slikama. Pocetni period registracije se odnosi na period od 10 godina, i moze se obnavljati neograniceno.
  
• 
  Industrijski dizajn – pokriva ceo ili delove izgleda proizvoda, posebni izgled proizvoda
  
• 
  Copyright – zaštita za kreatore originalnih materijala za literarna, muzicka dela, snimke zvuka, filmove... Kopirajtom se ostvaruju dva osnovna prava: moralno pravo i ekonomsko pravo.
  
• 
  Ulaganje u istraţivanje i razvoj
  
• 
  Trajanje inovacionih faza – u savremenim uslovima razvoja, prosecno vreme potrebno da bi se ideja proverila i ispitala u praksi i da bi se pretvorila u inovaciju, znatno se skratilo.
  

34. Upravljanje kasnjenjem izmedju faza inovacionog ciklusa – model? Slika str 42 MI

Izmedju naucnog otkrića, invencije i inovacije postoje vremenska kašnjenja, a pojavljuje se i kašnjenje izmedju pojave inovacije i njene difuzije u proizvodne procese i trzište.

Za preduzeća koja su usvojila strategiju tehnološkog lidera, znacajno je da se kašnjenje smanji izmedju otkrića i nastanka invencije i izmedju pojave invencije i njenog pretvaranja u inovaciju. Ovakva preduzeća mogu da ostvare znaĉajne konkurentske prednosti koje znaĉe izuzetan profit. Medjutim, tehnološki lideri su posebno zainteresovani da povećaju kašnjenje izmedju trenutka pojave inovacije i njene šire difuzije u ostale firme.

Nasuprot ovome, preduzeća koja su tehnološki sledbenici, nastoje da što više smanje kašnjenje izmedju trenutka pojave inovacije i njene difuzije

35. Treca generacija IR u preduzecu?

Treća generacija upravljanja IR aktivnostima podrazumeva uspostavljanje modela koji će unapredjivati efikasnost IR aktivnosti, ali i stratešku opravdanost. Najviši nivo menadzera, zajedno sa menadzerima funkcija, odredjuju pravce, ciljeve, sadrzaje i vremenski odredjuju IR aktivnosti.

U trećoj generaciji još je izrazitija stroga kontrola IR aktivnosti. Evolucija ka trećoj generaciji IR aktivnosti sve je blize trzisno orijentisanoj organizaciji koja polazi od marketing-pull ili strategy-pull-a

36. Kriva ucenja? Slika str 52 MI

Krivom ucenja se predstavlja stepen u kome se prosecan trošak proizvodnje jedinice proizvoda smanjuje kao rezultat povećanja ukupnog outputa. Ucenje dovodi do znacajnog opadanja troškova proizvodnje ukoliko postoji stalni napor da se povećava efikasnost proizvodnje

Pojava krive ucenja ima znacajne implikacije koje bi se morale uvaţavati prilikom planiranja tehnološke promene:

1. 
   na pocetku uvodjenja novih tehnologija jediniĉni troškovi će se povećati, a vremenom će se smanjivati ispod pocetnog nivoa
   
2. 
   kod donošenja odluke o kupovini nove tehnologije
   
3. 
   proizvodjaci malog obima proizvodnje su u nepovoljnijem polozaju od velikih proizvodjaĉa.
   

Kriva uĉenja se moţe matematiĉki izraziti:



Gde je:

• 
  C - troškovi inputa za Q-tu jedinicu outputa
  
• 
  a - trošak prve proizvedene jedinice
  
• 
  b - negativno, ako je apsolutna vrednost visoka troškovi brze opadaju sa povećanjem outputa.
  

37. Specificna obelezja tehnoloskih inovacija u transferu tehnologije?

Obelezja su:

• 
  Tehnološke inovacije su vezane za funkcionisanje širih sistema u koje se uklapaju što utiĉe na komplementarnost kao jedno od kljuĉnih svojstava tehnološke inovacije
  
• 
  Kumulativno dejstvo malih poboljšanja i usavršavanja. Sagledava se kroz ĉinjenicu da većina tehnoloških promena koje se dešavaju su veoma malo ili ĉak potpuno neprimetne
  
• 
  Tehnološke inovacije nastaju, šire se i primenjuju ĉvrstim povezivanjem razliĉitih grana, delatnosti, nauĉnih i tehnoloških oblasti i disciplina što izaziva pozitivne efekte i podstiĉe dalji razvoj i inovativnost
  
• 
  Izrazit je medjunarodni karakter tehnološki inovacija i potreba meĊunarodne saradnje i otvorenosti u svim fazama njihovog nastanka, razvoja i difuzije u primeni
  
• 
  Inovativna delatnost podrazumeva povratnu spregu i blisku povezanost nauĉno-istraţivaĉkog rada i konkretne prakse
  
• 
  Poznavanje prirode inovativne delatnosti i karaktera tehnoloških inovacija znaĉajno je za brţe ostvarenje tehnološkog napretka.
  

Faktori transfera tehnologije vezani za karakteristike tehnoloških inovacija:

• 
  zivotni vek tehnološke inovacije
  
• 
  troškovi oko uvodjenja dopunskih
  
• 
  intenzitet istraţivanja i razvoja u strateškom tehnološkom podruĉju kome pripada tehnološka inovacija
  
• 
  priprema uslova za prihvatanje inovacije u novoj sredini
  
• 
  prihvatanje tehnološke inovacije uz ispitivanje mogućnosti njenog unapredjivanja i razvoja
  
• 
  odabir oblika transfera tehnologije sa optimalnim uticajem na razvoj sopstvenog IR rada.
  

38. Hijerarhija kompetentnosti menadzmenta tehnologije?

1. 
   Kompetentnosti strateškog menadţmenta tehnologije – odnose se na sagledavanje strateških pravaca razvoja i kljuĉnih stateških podruĉja, dugoroĉno se orijentišući na eksterne faktore i interne snage.
   

1. 
   Kompetentnosti u ostvarivanju operacije i mreza
   
2. 
   Kompetentnost obezbedjenja tehnologije
   
3. 
   Kompetentnosti prilagodjavanja, modifikovanja i usavršavanja tehnologije
   
4. 
   Kompetentnosti generisanja novih tehnologija
   

2. 
   Kompetentnosti operativnog menadţmenta tehnologije – efikasna primena, korišćenje tehnologije. Preciznije se govori o sledećim posebnim kompetentnostima zasnovanim na: a)
   

1. 
   Resursima
   
2. 
   Transformaciji
   
3. 
   Ulazu - izlazu.
   

39. Karakteristike sistemskog pristupa i tehnoloski sistem?

Sistemski pristup podrazumeva:

1. 
   Odredjen nacin razmišljanja
   
2. 
   Metod ili tehniku analize
   
3. 
   Pristup upravljanju sistemima
   

Sistemski pristup se razvio u skladu sa promenama i dostignućima naucno-tehnološke revolucije. Razvoj tehnologije doveo je do prelaska sa pojedinacnih tehnoloških uredjaja na slozene tehnološke sisteme, što je uslovilo veću sloţenost covekove aktivnosti na polju upravljanja tim sistemima. Sistemski pristup proucava celinu kroz interakciju njenih delova.
U okviru ovakvog pristupa, sistemska analiza je metod za prouĉavanje kompleksnih problema iz oblasti organizacije i upravljanja.

Dva su moguća aspekta sistemske analize:

• 
  Matematiĉki pristup – pomoću matematiĉkih i logiĉkih jednaĉina pokazuje meĊuzavisnosti i pnašanje realnog sistema, i osnovni cilj je rešavanje problema optimizacije neke kvantitativno izraţene funkcije sistema
  
• 
  Logicki pristup – struktuira probleme, odreĊuje ciljeve sistema i naĉine realizacije sistema.
  

40. Hijerarhijski sistemi i odnos tehnoloskog sistema i okruzenja?

Organizacija se posmatra kao sistem sastavljen od medjusobno povezanih podsistema u okviru kojih se donose odluke, a ovi podsistemi su rasporedjeni hijerarhijski. Hijerarhijski karakter sistema u neposrednoj je vezi sa njegovom celinom, i ogleda se kroz:

• 
  lancano ukljucivanje sistema jedan u drugi
  
• 
  interakciju individualnih podsistema
  

Karakteristike zajedniĉke za hijerarhijsku strukturu su:

• 
  Postoji vertikalni raspored podsistema, što znaĉi da se sistem u celini sastoji od grupe medjusobno delujućih podsistema
  
• 
  Postoji podredjene i nadredjene jedinice, odnosno, na funkcionisanje nekog podsistema neposredno utiĉu viši nivoi
  
• 
  Performanse sistema su medjusobno uslovljene.
  

Tehnološki sistem kao otvoreni dinamicki sistem, u bliskoj je vezi sa okruzenjem. Proizvodni tehnološki sistem je deo proizvodnog sistema, a on je deo poslovnog sistema, koji dalje predstavlja deo ekonomskog sistema. Medjusobna uslovljenost i zavisnost tehnološkog sistema od okruţenja ogleda se u ĉinjenici da tehnološki sistem, iako predstavlja integralnu celinu, funkcionalno je deo šireg proizvodnog sistema.

41. Vrste transfera tehnologije?

Transfer tehnologije se prema svojstvima i karakteru deli na:

• 
  Vertikalni – obuhvata aktivnosti vezane za nauĉno-istraţivaĉki rad polazeći od fundamentalnih nauĉnih istraţivanja, preko primenjenih i razvojnih do inovacija, kao i odredjenog proizvoda ili procesa.
  
• 
  Horizontalni – prenos tehnološkog znanja – opredmećenog ili neopredmećenog, u bilo kojoj od faza vertikalnog razvoja tehnologije
  

„Proces 4 I“ : Ideja-Invencija-Inovacija-Imitacija
Horizontalni transfer na nivou preduzeća obuhvata oba navedena tipa prenosa tehnologije

3 tipa tehnološkog transfera:

1. 
   Direktan - tehnologija se koristi za istu svrhu
   
2. 
   Indirektan - za novu svrhu
   
3. 
   Nova primena - u izmenjenom obliku u potpuno novoj oblasti, na drugaĉije probleme
   

42. Nacini horizontalnog transfera tehnologije?

Nacini horizontalnog transfera mogu da budu:

• 
  Kupovina opreme – od transfera tipa kljuc u ruke dokupovine opreme za pojedine delove
  
• 
  Kupovina licenci industrijske svojine
  
• 
  Kupovina licenci know-how - patenti, ţigovi U pogledu pruţanja usluga kod prodaje licenci
  
• 
  se sastojati od materijalnih dobara (novca, opreme, sirovina i poluproizvoda) i nematerijalnih dobara (tehnološka znanja)
  
• 
  Kooperacija – moze da se obavi putem ugovora o dugoroznoj proizvodnoj saradnji i specijalizaciji sa stranim preduzećima. Prednosti su u visokom stepenu partnerstva, rizik je manji, podsticu se sopstvene IR aktivnosti, stice se poslovni ugled
  

43. Tehnoloski napredak i pokazatelji?

Razvijene su metode i tehnike za merenje stepena i uĉinka tehnoloških promena i za praćenje tehnološkog napretka na nivou: privrede, privredne grane, preduzeća.

Geografski-teritorijalno, tehnološki napredak se prati na nivou: šire regije, jedne zemlje, region u okviru jedne zemlje, grada, opštine...

Pokazatelji na nivou preduzeća su: oprema, proizvod, materijal, energija, IR, investicije, zaštita okruţenja, kadrovi, organizacija, upravljanje.

Ovi pokazatelji se na osnovu njihove prirode grupišu na: ekonomsko-finansijske, tehnološke, organizacione. Pokazatelji se mogu iskazati: kvalitativno i kvantitativno.

44. Stopa tehnoloskog progresa?

Proizvodna funkcija je model proizvodnje koji pokazuje maksimalno moguć nivo outputa, uz korišćenje odgovarajućeg inputa u obliku kapitala i rada kao proizvodnih faktora i tehnološkog progresa kao uticajne promenljive.

Stopa tehnološkog progresa se odredjuje polazeći od kvantitativnog modela Kob-Daglasove proizvodne funkcije oblika:

Q = ALαKβ

Gde su:

• 
  Q - obim proizvodnje
  
• 
  L - proizvodni faktor rad
  
• 
  K - proizvodni faktor kapital
  
• 
  A - faktor proporcijalan rastu proizvodnje i zavisi od tehnološkog napretka
  
• 
  α,β - elasticiteti obima proizvodnje u odnosu na proizvodne faktore rad i kapital, i iznose 0,58 i 0,31.
  

Faktor A se izrazava:

A=emt

Gde su:

• 
  e - prirodan broj
  
• 
  m - stopa tehnološkog progresa
  
• 
  t - vreme.
  

Dalje se postupak razvija:

lnQ = mt + αlnL + βlnK

ΔQ/Q = m + αΔL/L + βΔK/K
45. Opredmeceni i neopredmeceni tehnoloski progres?

Opredmećeni tehnološki progres podrazumeva takav napredak kojim se povećava nivo outputa kao direktna posledica povećanja neto - akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenijom, pa se menja starosna struktura opeme

Neopredmećeni tehnološki progres – takodje ima rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje, ali bez novih investicija. Poslovne i organizacione promene, veće znanje zaposlenih, bez neto akumulacije kapitala, osnovni je izvor neopredmećenog tehniĉkog progresa.

46. Neutralni i neneutralni tehnoloski progres?

S = (δQ/δL)/(δQ/δK) – granicna stopa supstitucije rada

Osnovna podela tehnološkog progresa je na dva tipa:

• 
  Neutralni tehnološki progres – karakteriše ga to da se granicni proizvodi povećavaju po istoj stopi u uslovima nepromenjene kompozicije proizvodnih faktora K/L – ovaj odnos se naziva tehniĉka opremljenost rada. S = const.
  
• 
  Neneutralni tehnološki progres – pozitivno menja funkciju proizvodnje. Neneutralni tehnološki progres se ostvaruje u uslovima nepromenjene tehniĉke opremljenosti rada (K/L). Kada se stopa supstitucije rada za kapital (S) smanjuje tada se moţe konstatovati radno-štedan neneutralni tehnološki progres. U obrnutom sluĉaju radi se o radno-intenzivnom tehnološkom progresu.
  

47. Matrica ciljeva za ocenu performansi nove tehnologije?

Matrica ciljeva se koristi za sagledavanje promena u preduzeću pošto je uvedena nova tehnologija. Osnovna prednost ove matrice sastoji se u tome što se oba aspekta – efikasnost i efektivnost – u odnosu na produktivnost mogu ukljuĉiti u kvantitativno razmatranje na taj naĉin što je izvršena dekompozicija ili dezagregacija sveukupnih faktora produktivnosti.
Lista faktora: R.I.Z.(rokovi isporuke zadovoljeni), F. PR.(fleksibilnost procesa), F. Pv.(fleksibilnost proizvoda), Gp(globalna produktivnost), JC(jediniĉna cena), ŢCT(ţivotni ciklus tehnologije), Tno(tehnološki nivo opreme), KUP(kašnjenje u primeni nove tehnologije), Ks(kvalifikaciona struktura radnika), Šk(ukupni škart), KK(korišćenje kapaciteta mašina), MTP(materijalni troškovi proizvodnje), Sa(stepen automatizacije), Sm(stepen mehanizacije).

Ma levoj strani matrice je predstavljena ocena 0-10. Ocena 3 odgovara proseĉnoj vrednosti promenljive, a 10 se vezuje za optimistiĉna oĉekivanja.

Za svaku matricu proseĉna reperna vrednost je 300 u onosu na koju se konkretne razmatraju.

48. Metode i tehnike kreativnog misljenja?

Kreativnost je traganje za promenom, i podrazumeva dva atributa: novo i znacajno.

Kreativno razmisljanje obuhvata dva tipa procesa razmišljanja: divergentni i konvergentni.

Divergentno razmišljanje razvija i širi proces razmišljanja - zapocinje specificnim problemom ili idejom, pa se onda generišu razliĉite perspektive. Svrha ovakvog razmišljanja je prihvatanje razliĉitih mogućnosti.

Konvergentno razmišljanje prati divergentno i suzava opcije koje su raspoloţive u cilju postizanja odredjenog broja zadovoljavajućih rešenja problema.

Problemi koji zahtevaju kreativno razmišljanje su tzv. open-ended problemi, problemi za koje ne postoji samo jedno rešenje.

Metode i tehnike kreativnog razmišljanja se mogu grupisati po tipu:

• 
  Za generisanje ideja: Brainstorming, Brainwriting, Simulacije, Metafore...
  
• 
  Za evaluaciju ideja: Scoring screens, Tehnika glasanja, Obrnmuti brainstorming,
  
• 
  Za implementaciju ideja: RPD, PERT metoda.
  

49. Metode evaluacije, rangiranja i selekcije tehnologije?

1. 
   Metoda poreĊenja troškova – kao ekonomski komparator koristi bruto profit (BP) i odnos BP/fiksne investicije.
   
2. 
   Metode rangiranja – koriste se za ocenu efikasnosti tehnologije uzimajući u obzir ograniĉenja u zemlji domaćinu vezana za investicije, energiju, uvozne sirovine, radnu snagu... U metodi rangiranja bez dodeljivanja tezinskih faktora tehnologijama se daju ocene iz efikasnosti
   

Korisnija metoda je rangiranje tehnologija na osnovu dodeljivanja tezinskih faktora odredjenim tehnološkim parametrima.

50. AHP metod?

AHP – Metoda omogućava donosiocu odluke da ukljuĉi subjektivni stav, iskustvo, znanje i intuiciju u proces odlucivanja. Razmatra kvantitativne i kvalitativne podatke i kombinuje ih kroz dekompoziciju sloţenih problema u model u obliku hijerarhije.

Ovakav hijerarhijski struktuiran model odluĉivanja se u opštem sluĉaju sastoji od cilja, kriterijuma, nekoliko nivoa podkriterijuma i alternativa. Cilj je na vrhu hijerarhije i on se ne poredi sa drugim elementima. Na sledećem nivou su kriterijumi koji se porede, svaki sa svakim u odnosu na cilj.

Aksiomi na kojima se zasniva AHP metoda su:

• 
  Aksiom reciprošnosti - ako je A1 n puta znaĉajniji od A2, tada je A2 1/n puta znaĉajniji od A1.
  
• 
  Aksiom homogenosti - poredjenje ima smisla jedino ako su elementi uporedivi
  
• 
  Aksiom zavisnosti - Dozvoljava se poredjenje medju grupom elemenata jednog nivoa u odnosu na element višeg nivoa
  
• 
  Aksiom odekivanja - Svaka promena u strukturi hijerarhije zahteva ponovno raĉunanje prioriteta u novoj hijerarhiji.
  

51. NEWTECH expert choice?

NEWTECH – ekspertni sistem za podršku u odlucivanju o novim tehnologijama, kod izbora novih tehnologija razmatra preko sto promenljivih koje mogu da budu od znacaja prilikom donošenja odluke o usvajanju nove tehnologije.

Ovaj model je primenjen uz pomoć Expert Choice softverskog paketa. Donosilac odluke treba da rangira relativni znacaj svake od promenljivih prema konkretnim uslovima u njegovom preduzeću.

Na kraju se kao rezultat dobija skala na kojoj se rangiraju dve alternative:

1. 
   Usvojiti novu tehnologiju- nova tehnologija DA
   
2. 
   Odzţati prethodno stanje – nova tehnologija NE
   

Kljucni su sledeći koraci:

1. 
   identifikovanje centralnog problema odluĉivanja
   
2. 
   razvijanje alternativa
   
3. 
   uspostavljanje kriterijuma
   
4. 
   vrednovanje alternativa.