Oliy nerv faoliyati ning tiplari


Oily     nerv     faoliyatining    tiplari



Yüklə 442,23 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə2/3
tarix12.05.2022
ölçüsü442,23 Kb.
#57613
1   2   3
Bobojonova Muxlisa-converted

Oily     nerv     faoliyatining    tiplari .

Oily   nerv    faoliyati    bosh     miya     yarim  sharlari   va   ularning     



po

’stlog’ida    joylashgan      nerv          xujayralari   (nerv     markazl

ari)  ning  normal     funksiyasiga yoki      ulardagi      qo

’zg’alish    va    

tormozlanish      jarayonlarining      kuchiga,      tarqalish     tezligiga      

hamda        ularning   bir- biriga        munosabatiga    bog

’liq.



Shartli   reflektor     faoliyatini    belgilab     beruvchi     shu      x



ossalar    yig

’indisi   har    bir      organizmning     irsiy   xususiyatlarig

a   va     avvalo      xayot      tajribasiga         bo

’gliq    bo’lib,         ner

v  siustemasining       tipi    deyiladi .

I.P.Pavlov  ko



’p    yillik   ilmiy        kuzatishlar   asosida       miyaning         

nerv  hujayralardagi  qo

’zg’alish    va     tormozlanish   jarayonlarning      

kuchiga, tarqalish       tezligiga    va    ularning    bir 

–birga     munos

abatiga      ko

’ra     odam      oliy     nerv        faoliyatini    4   tipga       

bo

’lgan    edi . 



www.arxiv.uz


1.

Kuchli,    qo

’zg’aluvchan,     muvozanatlashmagan,   jonsarak   tip.                Bu  tip

da        qo

’zgalish    va    tormozlanish     kuchli, ammo  muvozanatlashmagan,  qo’

zg

’alishi    tormozlanishdan   ustun   turadi.Bu   tipga   kiruvchi   bolalarda   shartli  



reflekslar    sekin    paydo    bo

’ladi,  u  o’rta   o’zlashtiriladi    biror    ishga   tez    ki

rishi,   tez    soviydi. Emotional   reaksiyalari   kuchli,   bilar  - bilmas    javob    beri

b   o


’z   fikrini   maqullaydigan,  topshiriqlarni     o’z  vaqtida   bajarib   kelmaydigan

,  sekin     paydo   bo

’lgan    shartli    reflekslar    tez    so’nadi.   Maktab    hayotiga   

kichiklik   bilan    ko

’nikadi,   nutqi   tez  va   qo’pol,  xarakterli      o’zgaruvchan , o’

z   hissiyotlarini      qiyinchilik   bilan  ushlaydigan,   qiziqqon,    agresiv,    tarbiyaga      

qiyinchilik   bilan      beriluvchi,   faqat     tarbiya     asosidagina     uzoq    va      tizi

omli    ish     faoliyatiga   ega    bo

’ladi. 

2.

Kuchli,  qo



’zg’aluvchan ,  muvozanatlashgan,  serharakat  tip. Bu   tip  nerv   prose

sslarning    kuchliligi,    qo

’zg’alish   va      tormozlanishning     muvozanatlashganli

gi   va    harakatchanligi   bilan    ta

’riflanadi.  Maktab  hayotiga  tez   ko’nikadi,  o’qi

sh   va   yozishni   tez   o

’rganadi,  ular   namunali   hulqqa   ega      bo’ladi,   darsl

arni   a


’lo  darajada  o’zlashtiradi,   uyga     berilgan       vazifalarni     o’z   vaqtida     

bajarib     kelishiga     harakat    qiladi,   nutqi  tez   va     ravon,      so

’z   boyligi ish

oralar   bilanb   o

’z     fikrini       boshqalarga      ifoda      qiladi    va      boshqa       i

jobiy       xarakterlar     bilan      ajralib     turadi.

www.arxiv.uz



www.arxiv.uz


3.

kuchli,    qo’zg’aluvchan, muvozanatlashmagan,  kam     harakat   tip. Bu   

tipda      qo’zg’alish   va    tormozlanish     kuchli,  ammo     ularning    o’ri

n      almashinuvi   sust. Bu    tipga     kiruvchi     bolalarda    shartli   refle

kslar   sekin    hosil     bo’ladi,     tez   so’nadi   va       sekin      tiklanadi,       

ular     o’qish ,    yozish   va      gapirishni       tez     o’rganadilar,     ularni

ng       hulqlari     yaxshi,    odobli,       nutqlari     sekin      va    ravon,        

so’zga     boy      bo’ladilar.

4.

Nimjon  yoki       sust   tip .   Bu     tipda     nerv     prosesslari     sustligi  ,  



kam     kuzatuvchanligi       va  muvozanatlashmaganligi  ,   yani       torm

ozlanish      jarayonning      yuqoriligi   bilan       harakatlanadi. Bu    tipga      

kiruvchi      bolalarning      ish       qobilyati      past ,    nutqi     sekin,      y

axshi       rivojlanmagan,   so’z     boyligi     kam,      qiyinchiliklardan       q

o’rqadi ,    charchaydi ,   o’qish ,    yozishni     sekin     o’rganadi ,   makta

b      hayotiga        qiyinchilik    bilan     ko’nikadi ,   o’z     o’rtog’ining      x

arakteriga    ixtiyorsiz        moslashadi ,     o’zlashtirishi   past ,    xarakteri      

beqaror       maqsadsiz,    diqqati      beqarorligi     bilan      xaraktertlanad

i. 

www.arxiv.uz




.P.Pavlovning      fikricha    oily     nerv      faoliyatining    4 tipi       odamlard

agi     Gipokrat   tomonidan   aniqlangan  4  temperament     turlariga    mos    

keladi.  Gipokrat      odamlarda    to

’rtta  temperament:

Xolerik.



Sangvinik.

Flegmatik.



Melanxonlik.   

Turlarini    aniqlagan.  Jonsarak    tip    xolerik    temperamentiga   va     nimj



on     tip       melanxonlik    temperamentiga    mos     keldi. Oliy    nerv   faoli

yatining   yuqoridagi   tiplari    sof    holda     kamdan - kam    uchrab     ko

’p

incha      bitta    individumda    har- xil   tiplarga    xos  belgi    xususiyatlar    



aralashib     ketadi.  Oliy    nerv   faoliyatning    tipi   nerv   sistemasining      

muayyan      tipi    vujudga     keladi.Oliy     nerv     faoliyatining     tug

’ma      

xususiyatlari      tashqi   muhit        ta

’sirida     doimo    o’zgarib     turadi.  Oli

y   nerv    faoliyatining    o

’zgarib    turish    jarayonnini      plastiklik  deb    at

aladi. 


www.arxiv.uz


• Oliy    nerv    faoliyatining     yuqorida     ko’rsatilgan     ti

plari    tug

’ma,   yani    nasldan- naslga     berilgan   bo’l

adi. Bu     belgilar    asosan    bolaning   yoshlik    davrida    

yaqqollik    ko

’rinadi , yoshi   kattalashgan   sari     tashqi    

muhit ,  ota- ona,  o

’qtuvchilar,    tarbiyachilar    va    atrof

dagi      kishilarning    tarbiyaviy    ta

’siri     natijasida     a

yrim     tipga      xos       bo

’lgan    belgilar     ma’lum dara

jada    o

’zgaradi,   ayniqsa      birinchi    va     to’rtinchi       

tipning      vakillarida      o

’zgarish     ancha      sezilarli    

bo

’ladi,   chunki      ularning     xulq - atrofdagi     yomo



n      odatlar       ko

’proq      bo’lganligi     uchun     atrofda

gi        kattalarning      tarbiyaviy         etibori       ularga      

nisbatan    ko

’proq    bo’ladi. 

www.arxiv.uz




Shunday    qilib     bolalik      davridagi     oliy     nerv     faoliyatining       

tiplari ,   ya

’ni    xulq- atvor    yosh    oshgan    sari      o’zgarib      b

oradi. Oliy    nerv     faoliyatining     tug

’ma      ko’rinishi    temperame

nt ,  ularning     tarbiya     natijasida     o

’zgarishidan    yuzaga     kelg

an     xolati     xarakter   deyiladi .

• Tarixda   yashab    ijod   qilgan    buyuk     siymolar     ham    malum      

tipga      xos       bo

’lganlar. Masalan    rus     sarkardasi       A.V.Suv

orov    xolerik     temperamentiga,  shoir    A.S.Pushkin    ham     xol

erik   temperamentga,   sangivinikga   shoir   A.I.Gersen,   Gonchan

ov    flegmatika,  fransuz     filosofi   Rene, Dakart, ingiliz   olimi    Ch

arlz   Davrin,  polyak    kompozitori     shopen    melanxonlik    tempe

ramentiga     xosinsonlar   bo

’lishgan.

www.arxiv.uz



www.arxiv.uz


• I .P.Pavlov  birinchi  va    ikkichi   signal  sistemalarining     o’zaro    t

a’sirlanish   xususiyatlarini      xisobga     olib,  odam  nerv     sistema

sini     ikkita    asosiy      tipga      ajratish     mumkin    deb     topdi . 

Shularning  birinchi      badiiy    tip     deb    atadi. Yozuvchilar,  musi

qachilar,  rassomlar   va   boshqalarni    u   shu       guruhga   kiritdi.

Bu    guruh   axllarida  1-signal  sistemasi  2- signal  sistemasidan  bi

r  muncha  ustun  turadi.  2- tip  mutafakkirlar  tipi  deb  ataladi.Bu  g

uruxga  olimlar- filosoflar, matemateklar, filologlar  va  boshqalar  kir

adi. Bu guruxga  kishilarda2- signal  sistemasi    1-signal  sistemasid

an  ustun   turadi. Bulardan  tashqari  oraliq  gurux  xam  bor.Oraliq  

guruxga  kiruvchi  kishilarda 1-signal  sistemasi  2-signal  sistemasid

an  ustin  turmaydi.

Xulosa  kelib  aytganda, oliy  nerv  faoliyatining  tipi  xayot  prots



esida   shakillanib  boradi  va  tarbiya  yuli  bilan  o’zgartirilishi  mum

kin.


www.arxiv.uz


• Dinamik   steriotip   Oddiy   hayot    sharoitiga   

odam   va   hayvon   organizimga   turli   xil  tasirl

ovchilarning   murakkab   tazimi   tasir    etadi.    

Organizmning   bunday    murakkab  tasirlozchila

rga   moslashishi   miya   yarim   sharlari   po’stlo

g’ining  shartli   reflekslar   analitik  -sintatik   faoli

yati  tufayli   amalga  oshiririladi  .  Buning   natija

sida  kompleks  shartli   reflekslar   xosil   bo’ladi.  

Bu    miya  yarim   shartli  po’stlog’ining  yan

ada  murakkab   faoliyati bo’lib  ,sharli   reflektor  

faoliyati  yoki   dinamik   stereotib   hisoblanadi.

www.arxiv.uz




www.arxiv.uz


• Dinamik  stereotip –deb   bir  vaqtda   bir   tartibdagi   shartli   reflek

slarning  uzliksiz    ravishda   tartib  bilan  kelishi  va  nerv  tizimida  

bu  tasirlarga  javob  qaytiladi.  Dinamik  steriotip  boshqacha  aytga

nda,   odamda  bir  necha   yillar  davomida  shartli  reflekslarning  iz

chillik   bilan  kelib,  miya  po

’stlog’ida  qo’zg’alish  va  tormozlanish    

juarayonlarini   xosil   qilishdir.   Dinamik   stereotip    har   bir    oda

m   uchun    o

’ziga   xos    bo’lib,    odamdagi   odat   va   malakalarni

ng   asosi   hisoblanadi.    Maktab   yoshidagi   bolalar   bosh    miya   

yarim    sharlari   po

’stlog’ida   dinamik   stereotipni   xosil  bo’lish   ja

rayonlrini   tekshirish    amaliy   jihatdan    muhim   ahamiyatga   ega. 

Masallan:  Darslarni    fiziologik   asosida  tashkil    etish,  kun  tartibi

ni   tuzish,    ovqatlanish,  mehnat  va   dam  olishni   va    boshqa     

faoliyat   turlarini  o

’qituvchilar  nerv   tizimida   dinamik    stereotibni  

vujudga   keltitish   yo

’li    bilan  amalga   oshiriladi.

www.arxiv.uz





Yüklə 442,23 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin