Интернет сайтлари: http://aomai.ab.ru/aomai/main.htm
Маслова О.М. Методика полевых исследований в социологии. – http://rc.msses.ru/rc/Mpis.htm
Шмерлина И.А. Процедурные начала исследовательской социологии. Уч. пособие. – http://www.unn.ac.ru/rus/f14/k2/courses/shmerl1.htm
www.gks.ru – Федеральная служба государственной статистики.
www.vtsiom.ru - ВЦИОМ
www.romir.ru – РОМИР
www.fom.ru – ФОМ
www.stat.uz
www.ziyonet.uz
0000
1 Респондент (инглизча. respond – жавоб бермоқ) – анкета саволларига жавоб берувчи, интерью берувчи.
2 Мягков А.Ю. Опросные методы сбора данных: предпочтения респондентов // Социс., 2000. - №8. - С. 104-105.
3 Социологик тадқиқот инструментарийси – турли-туман шаклларда тақдим этилувчи ҳужжатлар, тегишли ҳаракат ва жараёнларда акс этувчи тадқиқотни амалга оширишнинг методик ва техник усуллари тизими. Қаранг: Ковалевская Е.В. Социология: учебно-методический комплекс. – М.: Изд. центр ЕАОИ, 2009. – С. 154.
4 Капитонов Э.А. Социология ХХ века. - Ростов-на-Дону: «Феникс», 1996. – С. 478-479.
5 Операционализация (лотинча. operatio - ҳаракат) – амалий социологияда тушунчанинг семантик мазмунини (тузилишини) мантиқий детализациялаштириш, яъни тафсилотлари билан аниқлаш. Қаранг: Ковалевская Е.В. Социология: учебно-методический комплекс. – М.: Изд. центр ЕАОИ, 2009. – С. 158.
6 Индикатор - (лотинча. indicator – кўрсаткич) – маълум бир объектнинг ёки унинг маълум бир хусусияти, сифатинининг белгиси ёки тимсоли ҳисобланади.
7 Интерпретация (лотинча interpretatio – воситачи) – у ёки бу нарсани шарҳлаш, мазмунини изоҳлаш. Социологик таҳлил дастлабки шарт-шароитлари ва натижаларини изоҳлаш, тушунтириш, аниқлаштириш ва умумлаштиришнинг кўп поғонали жараёни. Қаранг: Ковалевская Е.В. Социология: учебно-методический комплекс. – М.: Изд. центр ЕАОИ, 2009. – С. 155.
8Эмпирик (юнонча. empereiria – тажриба) – социологияда ижтимоий ҳодиса ва жараённинг сифат характериистикасининг миқдорий (сонли) кўрсаткичи. Қаранг: Ковалевская Е.В. Социология: учебно-методический комплекс. – М.: Изд. центр ЕАОИ, 2009. – С. 162.
9 Вербаль (лотинча. verbalis – сўзга оид, оғзаки) – сўзлар, белгилар билан иш кўриш жараёнини, уларнинг аломатларини белгилашда қўлланиладиган атама.
10 Девиация (лотинча deviatio – оғиш, бош тортиш) – социологияда индивид хулқ-атворининг жамиятдаги ҳуқуқ ва ахлоқ талабларига мос келмаслиги.
12 Дихотомик (юнонча. dixo – икки, tomia – бўлиш) иккиг бўлиш, ўзаро боғлиқ бўлмаган икки қисмга бирин кетин бўлиш. Математика, фалсафа, мантиқ ва тилшуносликда дихотомик бўлиш бир тушунча ёки атаманинг ўзаро бир бирини инкор этувчи кичик бўлимларга айлантириш ҳисобланиб, элементлар таснифини яратиш учун хизмат қилади.
13 Прикладная социология: методология и методы: Учебное пособие / М.К. Горшков, Ф.Э. Шереги. – М.: АльфааМ: ИНФРААМ, 2010. – С. 137-141.
14 Там же.
15 Репрезентативлик – танлов мажмуининг ўрганилаётган мажума (бош мажмуа)нинг характеристикасини акс этиш хусусияти. См: Ковалевская Е.В. Социология: учебно-методический комплекс. – М.: Изд. центр ЕАОИ, 2009. – С. 160.
16 Маълумотларни Microsoft Office Excel саҳифасига киритиш жараёнида индикаторлар (кодлар белгиларини) киритиш шарт бўлмасдан, код рақамини киритиш етарли бўлади.