Patologija auditornog receptora

PATOLOGIJA AUDITORNOG RECEPTORA

• PATOLOGIJA AUDITORNOG RECEPTORA

• Funkcija auditornog komunikativnog receptora sastoji se u primanju auditornih verbalnih stimulacija i njihovom pretvaranju u odgovarajuće kodove nervnih impulsa.

• Ove funkcije se ostvaruju na nivou srednjeg i unutrašnjeg uva.

• Do nervnih završetaka u kohlei auditorni receptor prenosi stimuluse, dok se u kohlei ostvaruje proces pretvaranja stimulusa u nervne impulse.

• opšta kongenitalna stanja,

• specifična kongenitalna stanja,

• infekcije,

• toksikacije,

• oksigena deprivacija,

• traume,

• RH i druge inkompatibilnosti.

SIMPTOMATOLOGIJA

• SIMPTOMATOLOGIJA

• 1.Opšta kongenitalna stanja mogu biti:

• pre i perinatalno stečena zbog infekcije i drugih nedovoljno poznatih faktora,

• hereditarno uslovljena zbog hromozomopatija.

• Manifestuju se kroz:

• veći broj sindroma,

• različite vrste displazija,

• osteopatija,

• često i cerebralnu paralizu.

• Pored ostalog ova stanja prouzrokuju oštećenja sluha i deformitete na nivou artikulatornog mehanizma.

• 2.Specifična kongenitalna stanja (zahvataju spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo), mogu biti:

• hereditarna ili

• akvirirana.

• Anomalije i deformacije spoljašnjeg uva mogu prouzrokovati oštećenja sluha.

• Kohlearne aplazije ili razvojne anomalije kohleje, spiralnog gangliona i auditornog živca, atrofije i degeneracije receptora prouzrokuju hipoakuzije.

3.Infekcije prouzrokuju:

• 3.Infekcije prouzrokuju:

• akutne otitise,

• hronične otitise,

• zapaljenja mastoidne kosti.

• Pored toga i nasledni ili stečeni sifilis, bakterijalne ili virusne infekcije različitih vrsta prouzrokuju oštećenja sluha različitih vrsta i stepena.

• 4.Toksikoza kohlee različitim lekovima, drogom, nikotinom i alkoholom ozbiljno afektiraju sluh.

• 5.Rh i druge inkompatibilnosti direktno i indirektno prouzrokuju oštećenja sluha.

LOGOPATIJA

• LOGOPATIJA

• Anomalije i deformacije delova artikulatornog mehanizma i zubala kao i oštećenje sluha, prouzrokuju veoma različitu logopatiju:

• disfoniju koja nastaje kod ektodermalne displazije,

• distorzije glasova različitog tipa (sigmatismus),

• oštećenja govora zbog anomalija i malformacija na nivou artikulatornog mehanizma (dyslalia),

• delimična razvijenost ili nerazvijenost govora (dyseneia,aneneia),

• gluvonemost (surdomutitas).

• Nedovoljno je poznavanje značaja ovog receptora za razvitak, stanje i funkciju verbalne komunikacije.

• Vizuelni receptor ima značanu ulogu u verbalnoj komunikaciji:

• participira u funkciju komunikativne povratne sprege,

• odgovoran je za primanje stimulacija koje su povezane sa položajem i kretanjima, facijalnom ekspresijom i pokretima artikulatora.

• Oblici patologije mogu biti različiti: od lakog oštećenja vida, do potpune slepoće (amaurosis).

• Određeni primarni etiološki faktori za patologiju vida istovremeno prouzrokuju anomalije i deformitete na nivou efektornog sistema,ili mentalnu retardaciju, što se direktno ili indirektno odražava na stanje i funkciju verbalne komunikacije.

SIMPTOMATOLOGIJA

• SIMPTOMATOLOGIJA

• Hallerman-Streiffov syndrom:

• bilateralna mikroftalmija(microphtalmia) kongenitalnog karaktera,

• nistagmus (nystagmus) i strabizam (strabismus),

• kratka glava(bracychepalia),

• čunast oblik glave(scaphocephalia),

• nisko postavljene uši,

• kljunast nos,

• male i tanke usne,

• gotsko nepce,

• dentopatija i

• nenormalno mala vilica (micrognathia).

različite anomalije očiju (microthalmia, hipotelorismus, glaucoma i dr.)

• različite anomalije očiju (microthalmia, hipotelorismus, glaucoma i dr.)

• laka mentalna retardacija,

• niska i produžena glava,

• tanak nos sa malim nazalnim krilom,

• anomalija artikulatornog mehanizma i

• rascep tvrdog nepca.

• Rodžersonov sindrom:

• anomalije očiju,

• deformacije usta (hypodontia, anodontia, odsustvo inciziva i široko lice sa prognatijom).

• Kongenitalna rubeola:

• katarakta ili glaukom, strabizam, nistagmus i hipoplazija irisa,

• mikrocefalija,

• gibitak sluha i

• motorna retardacija.

Manifestuje se kroz primarne i sekundarne probleme verbalne komunikacije.

• Manifestuje se kroz primarne i sekundarne probleme verbalne komunikacije.

• Primarni problemi uključuju:

• redukciju komunikativne osetljivosti;

• redukciju ili odsutnost svesne kontrole pokreta i položaja tela, gestikulacije rukama, mimike i pokreta artikulatora;

• propraćenost dekodiranja pauzama, tj. prekidima tihe prirode;

• poteškoće u razvitku sposobnosti verbalne komunikacije i sl.

• Sekundarni problemi uključuju:

• poteškoće u sticanju sposobnosti korektnog izgovora glasova koji sadrže veći broj vizuelnih komponenata (labiodentali, bilabijali, lingvodentali);

• poremećaj govora zbog deformiteta i anomalija na nivou artikulatornog mehanizma;

• poremećaj artikulacije zbog gubitka sluha i

• ograničenost sposobnosti uspostavljanja komunikativnog fidbeka i sl.

• Stanje verbalne komunikacije gluvoslepih,slepogluvih i slepogluvonemih.

• Gluvoslepa lica - sluh izgubila pre nego što je nastupio gubitak vida (uglavnom se radi o hereditarnoj gluvoći). Do nastupa oštećenja ili gubitka vida imala su razvijen oralni govor ili znakovni govor. Progredovanjem gubitka vida sužavane su mogućnosti komunikacije. Nastupom praktične slepoće gube i sposobnost komunikacije. Ni lica koja su pre toga imala solidan oralni govor u stanju gluvoslepoće ne mogu uspostavljati verbalni (oralni ili znakovni) komunika-tivni kontakt, jer ne mogu primati poruke.

• Slepogluva lica - praktična ili totalna slepoća nastala pre nego što su izgubila sluh. Oni su zadržali sposobnost komunikacije, ali je teško uspostavljaju, jer mogu samo da odašilju, a ne i da primaju poruku.

• Kod sva tri oblika ove patologije moguće je uspostaviti kontakt ili razvijati sposobnost komunikacije samo korišćenjem taktilno-kinestetskog senzoneuralnog kanala, tj. taktilno-kinestetskih delova receptornog i transmitornog sistema.

Postoje dve osnovne vrste:

• Postoje dve osnovne vrste:

• patologija razvojne prirode i

• patologija na bazi disolucije.

• Na intrapersonalnom nivou auditorni senzori imaju primarnu, a vizuelni senzori sekundarnu funkciju.

• Na interpersonalnom nivou auditorni i vizuelni senzori imaju primarnu, a taktilni senzor ima sekundarnu ulogu.

• U fazi razvitka sposobnosti verbalne komunikacije interpersonalni auditorni senzor kontroliše govorne simbole i njihovu zvučnost, jačinu i brzinu izgovora dok taktilno-kinetski senzor kontroliše njihovu produkciju.

U razvojnom periodu auditorni senzorni podsistem je odgovoran za kontrolu verboakustičnih događaja isto tako dobro kao artikulacija, zvučnost, kao i ritam tih događaja. Rastenjem ova kontrola opada srazmerno tempu njenog preuzimanja od strane taktilno-kinestetskog senzora.

• U razvojnom periodu auditorni senzorni podsistem je odgovoran za kontrolu verboakustičnih događaja isto tako dobro kao artikulacija, zvučnost, kao i ritam tih događaja. Rastenjem ova kontrola opada srazmerno tempu njenog preuzimanja od strane taktilno-kinestetskog senzora.

• Razvitak auditorne kontrole i praćenje govora počinje u drugoj polovini prve godine starosti deteta i traje do desete godine kada se kontrola i praćenje oralnih simbola i njihovo proizvođenje u zadovoljavajućoj meri stabilizuju.

• Etiologija nije poznata.

• Patologija se manifestuje na dva načina:

• kao auditorna senzorna nezrelost (auditory sensor immaturity) i

• kao auditorna senzorna nedovoljna sazrelost (auditory sensor dysmaturiti) (E. Mysak, 1976).

Uglavnom se manifestuje kroz četiri oblika:

• Uglavnom se manifestuje kroz četiri oblika:

• paleovokalno ponašanje,

• u obliku brbljanja,

• eholaličnost i

• žargon.

• Eholaiija se može tumačiti kao izraz ustanovljenja audiovokalnog fidbeka, jer on omogućava detetu auditrno da doživi i proveri svoj proizvedeni glas ili glasovne kombinacije. U ovoj fazi pregovornog ponašanja audiovokalna petlja detetu omogućava upoređenje svoje reprodukcije glasova sa produkcijom istih glasova drugih.

Sporost komunikativnog sazrevanja prouzrokuje, isto tako, produženje trajanja paleovokalnog oblika ponašanja kao što su fiziološka perseveracija i introverbalizacija, govorenje samom sebi.

• Sporost komunikativnog sazrevanja prouzrokuje, isto tako, produženje trajanja paleovokalnog oblika ponašanja kao što su fiziološka perseveracija i introverbalizacija, govorenje samom sebi.

• Fiziološka perseveracija je faza zakonomernog razvoja govora, jer se bez toga ne može razviti auditivni, audiovokalni fidbek. Produženje faze ukazuje na smetnje u uspostavljanju auditivnog i vizuelnog fidbeka.

• Intraverbalizacija predstavlja fazu perceptualnog lingvističkog sazrevanja koje se javlja izmedu 18. i 36. meseca starosti deteta. Produženje faze ukazuje na smetnje u sazrevanju.

• Nedovoljna sazrelost auditornog senzora uglavnom prouzrokuje:

• produženje trajanja pregovornih faza;

• zakašnjenje u razvitku unutrašnjeg govora;

• zakašnjenje u sticanju sposobnosti regulacije govornog ritma;

• smetnje u uspostavljanju audiovokalnog fidbeka;

• zaostajanje u razvitku sposobnosti autoregulacije funkcije mehanizama efektornog sistema;

• razvojne artikulativne poremećaje govora.

Prouzrokovana nedovoljnom auditornom senzornom razvijenošću

• Prouzrokovana nedovoljnom auditornom senzornom razvijenošću

• Razni vidovi centralnih nervnih anomalija i disfunkcija prouzrokuju smetnje u jezičkom sazrevanju. Genetske i neurogene smetnje prouzrokuju različite oblike logopatije. U logopedskoj kliničkoj praksi najčešće se javljaju sledeći oblici:

• svi oblici razvojne prirode koji su obrađeni u poglavlju o patologiji integratornog komunikativnog sistema;

• poteškoće u sklapanju rečenica (asyntacticismus);

• kao posledica nerazvijenosti ili nedovoljne razvijenosti unutrašnjeg govora javlja se pseudoaphasia;

• teškoće u zapažanju i kontrolisanju artikulacije visokofrekventnih konsonanata (S, Š, C, T, K, H) kod slučajeva sa redukcijom sluha;

• visok i glasan govor, monoton izgovor i hipernazalnost kod slučajeva sa senzoneuralnom redukcijom sluha.

Ovu vrstu patologije prouzrokuju različiti patološki procesi u toku celog života čoveka, tako da se ona može pojaviti kod dece i kod odraslih.

• Ovu vrstu patologije prouzrokuju različiti patološki procesi u toku celog života čoveka, tako da se ona može pojaviti kod dece i kod odraslih.

• Manifestuje se, uglavnom, kroz smanjenje sposobnosti kontrole govora i ograničenje motorike.

• Zbog toga se javlja u domenu jezika, govora i glasa.

• Ovde spadaju sve vrste i oblici patologije, koji su prouzrokovani lokacijom etiološkog faktora na nivou integratornog sistema i neurogenog su porekla.

• strah od slušanja određenih reči ili imena (onomatophobia);

• ubacivanje besmislenih reči u govor (embolophrasia);

• poremećaji visine i jačine glasa;

• poremećaji akustičke strukture govora (prosodiopathia);

• poremećaji artikulacije.

Taktilno-kinestetski senzor ima višekratno značenje. Pored toga što je veoma značajan za pregovorni i vangovorni stadijum razvitka, on ima veoma značajnu ulogu u sazrevanju za prelaz u zrelog oralnog komunikatora.

• Taktilno-kinestetski senzor ima višekratno značenje. Pored toga što je veoma značajan za pregovorni i vangovorni stadijum razvitka, on ima veoma značajnu ulogu u sazrevanju za prelaz u zrelog oralnog komunikatora.

• Povratni senzorni protok u senzorni sistem može imati dve putanje:

• kortikalnu, tj. svesnu, voljnu i

• cerebelarnu, tj. nesvesnu ili automatsku.

• Kortikalna je aktivna kada se savlađuju novi glasovi, tj. kada se sluša ili izgovara nešto za šta nije uspostavljena audio-taktilna izgovorna asocijacija.

• Kod patologije razvojne prirode najčešće dolazi do pojava:

• artikulatorne nepreciznosti;

• artikulatorne nekonzistentnosti i

• neuspostavljenosti artikulatornog automatizma.

• Patološki faktori razvojne prirode mogu prouzrokovati probleme i u odnosu na preciznost, postojanost i automatizam artikulacije. Svi oni prouzrokuju artikulativne poremećaje sa različitim manifestacijama i različite težine. U praksi dijagnostike i tretmana oni se ne diferenciraju, zbog čega ni rezultati u celosti ne zadovoljavaju.

• U takvim slučajevima dete može izgovarati svaki glas i u svako vreme, ali samo jednom. Već sledeća artikulacija istog glasa nije skladna. Prema tome, neskladnost artikulacije je jedna od manifestacija stanja poremećenosti kontrolne funkcije taktilno-kinestetskog senzora.

• Poremećenost kontrolne funkcije taktilno-kinestetskog senzora prouzrokuje smetnje i poteškoće u brzini i lakoći artikulativnih ciklusa (nizova). Do poremećaja u automatizmu artikulacije dolazi i kada sazrelost artikulatorne kontrole nije dostigla nesvesni cerebralni nivo, već se zadržala na auditornom ili svesnom kortikalnom nivou.

• Odrasli mogu biti podvrgnuti traumi ili oboljenju kortikalnog ili cerebelarnog dela senzornog sistema pri čemu se manifestuju smetnje u kontroli i upravljanju artikulacije i čitavog govornog automatizma.

• Morbidnost i traumatizam koji prouzrokuju patologiju organizma komunikacije na nivou ovog senzora ima veoma različitu i brojnu etiologiju.

Dezintegracija funkcije artikulatornog mehanizma (dodir, pokret, položaj), što se manifestuje gubitkom ili ograničenjem artikulatornih pokreta, prouzrokuje gubitak ili smetnje u funkciji taktilno-kinestetskog fidbeka. U tom slučaju su artikulatorni pokreti usvojeni i zadržani, jer se funkcija artikulatora zasniva na asociranim osećajima pokreta. Kod ovih slučajeva artikulacija je slaba, neprecizna, neujednačena i nestabilna.

• Dezintegracija funkcije artikulatornog mehanizma (dodir, pokret, položaj), što se manifestuje gubitkom ili ograničenjem artikulatornih pokreta, prouzrokuje gubitak ili smetnje u funkciji taktilno-kinestetskog fidbeka. U tom slučaju su artikulatorni pokreti usvojeni i zadržani, jer se funkcija artikulatora zasniva na asociranim osećajima pokreta. Kod ovih slučajeva artikulacija je slaba, neprecizna, neujednačena i nestabilna.

• Lezije kranijalnih živaca prouzrokuju smetnje i ograničenja u funkciji taktilno-kinestetskog senzora, koja se manifestuju ne samo u oštećenju artikulacije nego i u oštećenju kinezije i estezije.

• Deficijentnost funkcije taktilno-kinestetskog fidbeka prouzrokuje i cerebralnu govornu disritmiju i disautomatizaciju.

Ovaj sistem je u osnovi pasivan jer vrši servisnu ulogu ostalim sistemima.

• Ovaj sistem je u osnovi pasivan jer vrši servisnu ulogu ostalim sistemima.

• Nalazi se u aferentnom i eferentnom delu organizma oralne verbalne komunikacije.