@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
A
@ i v o t n e p o r u k e o z d r a v l j u m a j k e i d e t e t a • P r i r u ~ n i k z a z d r a v s t v e n e r a d n i k e i r o d i t e l j e
A
kutni
dijarealni
sindrom
186
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Akutni
dijarealni
sindrom
Akutna dijareja je jedan od naj~e{}ih uzroka smrti u odoj~adi i male dece u
celom svetu. Svake godine u svetu od dijareje umre vi{e od tri miliona dece
mla|e od pet godina, uglavnom usled dehidracije.
Akutna dijareja je naj~e{}e uzrokovana infektivnim agensima. Tako|e, akutnu
dijareju mogu da prouzrokuju lekovi, toksini, hemoterapija, radioterapija,
smanjen unos hrane kod posta... U ovom tekstu, pod akutnom dijarejom
podrazumeva}e se akutna infektivna dijareja.
Definicija
Dijareja se mo`e definisati kao pojava vi{e od 3 te~ne ili vodenaste stolice u
toku 24 ~asa. Me|utim, najva`nija odlika dijareje jeste sastav, a ne broj stolica.
^este, uobli~ene stolice ne mogu se smatrati dijarejom. Odoj~ad koja se
isklju~ivo doje ~esto imaju retke ili ka{aste stolice, {to tako|e nije proliv.
Etiologija
Naj~e{}i prouzrokova~i akutne dijareje su virusi (rotavirus), zatim bakterije
(Escherichia coli, shigella, salmonella, campylobacter jejuni) i paraziti (Enta-
moeba histolytica).
Epidemiologija
Infektivni agensi koji uzrokuju dijareju naj~e{}e se prenose fekalno-oralnim
putem, koji uklju~uje ingestiju zaga|ene hrane ili vode, i direktnim kontak-
tom (kaplji~nim putem, preko zaga|enih ruku ili predmeta, seksualnim kon-
taktom).
Rizi~no pona{anje u velikoj meri doprinosi preno{enju infektivnih prouzroko-
va~a dijareje. Pod rizi~nim pona{anjem podrazumeva se:
•
Ve{ta~ka ishrana. Deca koja su na ve{ta~koj ishrani imaju mnogo ve}i rizik
od razvoja te{kog oblika dijareje i umiranja nego deca koja isklju~ivo sisaju.
•
Neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta (upotreba fla{ica sa
cuclom...).
187
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
7.
•
^uvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi.
•
Upotreba zaga|ene vode za pi}e. Voda mo`e biti zaga|ena ili na samom
izvoru, odnosno ~esmi, ili do zaga|enja dolazi usled neadekvatnog ~uvanja
u ku}i. Do zaga|ivanja u ku}i naj~e{}e dolazi preko prljavih ruku ili usled
~uvanja vode u nepokrivenom sudu.
•
Lo{a li~na higijena (izostanak pranja ruku posle defekacije, mokrenja ili pre
pripremanja hrane...).
•
Nehigijensko odlaganje fekalija. ^esto se veruje da su stolice odoj~adi
bezopasne, dok, naprotiv, one mogu da sadr`e velike koli~ine patogenih
klica.
Oboljenje se ~e{}e, i u te`em obliku, javlja kod dece u prve dve godine `ivota.
Incidenca dijareje je najve}a u uzrastu 6-11 meseci. U tom uzrastu se uvodi
dopunska hrana, odoj~e po~inje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je
nivo antitela dobijenih od majke sni`en.
U na{im uslovima, dijareja je naju~estalija tokom leta i rane jeseni.
Patogeneza
Prema mehanizmu nastanka, akutna dijareja mo`e biti sekretorna i osmotska.
Sekretorna dijareja
Ova dijareja nastaje usled prekomerne sekrecije vode i elektrolita u lumen
creva. Nastaje kada patogeni enteralni mikroorganizmi (svi virusi i neke bak-
terije), koji se uglavnom lokalizuju u proksimalnom delu tankog creva, o{tete
vilusne }elije. Usled toga dolazi do poja~ane sekrecije i gubitka digestivnih i
apsortivnih funkcija. Neke bakterije (vibrio kolere ili toksigena e{erihija koli)
produkuju toksine koji o{te}uju epitel i tako dovode do poja~ane sekrecije
vode i elektrolita.
Osmotska dijareja
Nerazgra|ene, osmotski aktivne supstance koje se slabo apsorbuju uzrokuju
osmotsku dijareju. Ukoliko se takve supstance unose kao izotoni~ni rastvori,
rastvor }e jednostavno pro}i du` lumena creva neapsorbovan, uzrokuju}i
dijareju (magnezijum sulfat kao purgativ deluje na tom principu). Ako se ove
supstance unose u vidu hipertoni~nih rastvora, voda }e zajedno sa nekim elek-
trolitima pre}i iz ekstra}elijske te~nosti u lumen, uzrokuju}i dijareju i
dehidraciju.
Akutni dijarealni sindrom
188
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Klini~ka slika
Definisana su tri klini~ka sindroma dijareje:
• akutna vodenasta dijareja;
• dizenteri~ni sindrom, i
• perzistentna dijareja.
Akutna vodenasta dijareja
Ova dijareja po~inje akutno, traje manje od 14 dana (naj~e{}e traje manje
od 7 dana) i manifestuje se u~estalim, ka{astim ili vodenastim stolica-
ma, bez vidljivih tragova krvi. Mogu se javiti nauzeja, povra}anje,
abdominalni bol i povi{ena temperatura.
Dizenteri~ni sindrom
To je dijareja sa vidljivim tragovima krvi u stolici. Uobi~ajeno su prisut-
ni i abdominalni gr~evi i bol u rektumu pri pra`njenju ili poku{aju
pra`njenja creva (tenesmus). Glavni uzro~nik dizenteri~nog sindroma je
Shigella.
Perzistentna dijareja
Za dijareju se ka`e da je perzistentna ako traje dve nedelje ili du`e.
Perzistentna dijareja se dovodi u vezu sa pove}anjem mortaliteta.
Perzistentnu dijareju ne treba me{ati sa hroni~nom dijarejom koja pred-
stavlja povratnu ili dugotrajnu dijareju, izazvanu uzro~nicima koji nisu
zarazni.
Naj~e{}e komplikacije
^esta i veoma ozbiljna komplikacija recidivantne dijareje je pothranjenost.
Nastaje usled: anoreksije, povra}anja, uskra}ivanja hrane za vreme trajanja
dijareje (stroga dijeta) i davanja hrane male hranljive vrednosti.
S druge strane, pothranjenost znatno pogor{ava dijareju. Kod pothranjene dece
dijareja je mnogo te`a, du`e traje i ~e{}e se javlja, tako da je rizik od smrt-
nosti znatno pove}an. Tako dijareja i pothranjenost obrazuju za~arani krug
koji, ako se ne prekine, mo`e da se zavr{i smr}u.
Ostale komplikacije su: nedostatak vitamina A, poreme}aj metabolizma elek-
trolita (hipernatremija, hiponatremija i hipokalemija), konvulzije.
Akutni dijarealni sindrom
189
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Dehidracija
Gubitak vode i soli iz organizma naziva se dehidracijom.
Dehidracija mo`e biti:
•
“blaga dehidracija” - nema klini~ki vidljivih znakova dehidracije, ali po-
stoji gubitak telesne mase (gubitak telesne mase je manji od 5%, ili do 50
ml/kg);
•
“umerena dehidracija” - manjak od 50 do 100 ml/kg (gubitak telesne mase
od 5 do 10%);
•
“te{ka dehidracija” - manjak ve}i od 100 ml/kg (gubitak telesne mase ve}i
od 10%).
Pri utvr|ivanju stepena dehidracije treba proveriti:
•
Op{te stanje deteta. Da li dete: izgleda dobro i ~ilo; izgleda lo{e, nemirno
je i razdra`ljivo; mlitavo je, letargi~no ili ima poreme}aje svesti; ima napade
konvulzija; veoma je pothranjeno.
•
O~i. Pogledati da li su o~i: normalne, upale ili veoma suve i upale. Da li
je pla~ u deteta pra}en suzama?
•
Usta i jezik. Pogledati da li su usta i jezik vla`ni, suvi ili veoma suvi.
•
Disanje. Da li dete di{e normalno, br`e nego normalno ili veoma ubrzano
i duboko?
•
@e|. Ponuditi detetu vodu: da li pije normalno, `eljno ili nije u stanju da
pije?
•
Turgor ko`e. U{tinuti ko`u i videti da li se povla~i: brzo, sporo ili veoma
sporo (treba vi{e od 2 sekunde). Kod bebe treba u{tinuti ko`u abdomena ili
butine.
Napomena: [tipanje ko`e mo`e da pru`i varljive podatke ako je dete pothranjeno (ko`a
mo`e da se povrati sporo, iako dete nije dehidriralo), ili gojazno (ko`a mo`e da se povrati
brzo iako je dete dehidriralo).
Akutni dijarealni sindrom
190
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Akutni vodenasti proliv izaziva dehidraciju. Smrt naj~e{}e nastupa usled
akutne dehidracije. Zbog toga, ispitivanjem treba najpre ustanoviti da li
je bolesnik dehidrirao, i utvrditi stepen dehidracije.
•
Puls. Opipati puls i videti da li je: normalan, br`i od normalnog, veoma
ubrzan ili slabo punjen.
•
Stanje fontanele. Kod dece ~ija fontanela jo{ uvek nije zatvorena, opipati
da li je: normalna, ulegnuta ili veoma udubljena, napeta.
•
Izmeriti telesnu masu. Izmeriti dete bez ode}e ili lako obu~eno. Uporediti
sada{nju telesnu masu deteta sa poslednjom zabele`enom. Gubitak te~nosti
izaziva gubitak telesne mase, pa je merenje te`ine deteta korisno za
utvr|ivanje stepena dehidracije i procenu njegove potrebe za te~no{}u.
•
Izmeriti telesnu temperaturu. Visoka temperatura je ponekad udru`ena sa
te{kim oblikom dehidracije, a mo`e biti izazvana i nekim drugim
poreme}ajem.
Nutritivno stanje
Nakon odre|ivanja stepena dehidracije, treba uzeti anamnezu ishrane od
majke. Navike u ishrani mogu da uka`u na nutritivne poreme}aje i da otkri-
ju razlog pojave dijareje. Sa druge strane, pravilna ishrana za vreme dijareje
i posle prele`ane bolesti je, uz pravilnu hidraciju, klju~ za smanjenje mor-
biditeta i mortaliteta od ove bolesti.
Ishrana pre bolesti
• Dojenje
- Da li dete sisa? Koliko ~esto?
- Da li mu se daju neka druga te~nost ili hrana?
Ako se daju:
- Koja vrsta te~nosti ili hrane se daje? Kako se pripremaju? Koja se koli~ina
daje i na koji na~in - da li se koristi bo~ica?
• Adaptirano ili kravlje mleko
- Da li se detetu daje jedno od ova dva? Ako se daju, kako se pripremaju?
- Da li se koristi prokuvana voda?
- Koja se koli~ina mleka ili hrane za bebe daje, na koji na~in - da li se
koristi bo~ica?
• ^vrsta hrana
- Koju hranu dete obi~no uzima?
- Da li se ulje dodaje u hranu?
Akutni dijarealni sindrom
191
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
- Koja se koli~ina hrane i koliko ~esto daje detetu?
- Da li se detetu daje hrana iz porodi~nog lonca?
Ishrana za vreme proliva
• Dojenje
- Da li se dete doji ~e{}e, kao i obi~no ili manje nego obi~no?
- Da li dete dobro sisa?
• Adaptirano ili kravlje mleko
- Da li se detetu daje ve}a, ista ili manja koli~ina od uobi~ajene?
- Da li se mleko ili hrana za bebe pripremaju sa ve}om koli~inom vode od
uobi~ajene?
• Druge te~nosti
- Da li su detetu davani voda ili neki drugi napici?
- Da li je detetu data ve}a, ista ili manja koli~ina od uobi~ajene?
• ^vrsta hrana
- Da li je detetu data ve}a, ista ili manja koli~ina od uobi~ajene?
- Koliko ~esto je detetu davana hrana?
- Koje vrste hrane je dete prihvatalo?
• Maj~ino mi{ljenje o ishrani za vreme trajanja proliva
- [ta misli o davanju maj~inog mleka, zamena za maj~ino mleko, drugih
te~nosti ili hrane za vreme trajanja proliva?
- Koje te~nosti ili hranu smatra prihvatljivim, a koje neprihvatljivim za vre-
me trajanja proliva?
Klasifikacija bolesnika
Na osnovu klini~ke procene, izvr{iti klasifikaciju u kategorije definisane prisu-
stvom razli~itih simptoma i stanja. Svaka kategorija se le~i prema odre|enom
protokolu le~enja.
Na tabeli “Kako klasifikovati slu~aj dijareje” se, na pregledan na~in, daje
kratak prikaz pitanja koja treba postaviti i znakova koje treba uo~iti, {to
olak{ava procenu stanja deteta i poma`e u odre|ivanju odgovaraju}e terapije.
Akutni dijarealni sindrom
192
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Akutni dijarealni sindrom
193
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Stepen dehidracije
Klini~ke
pojave:
C
B
A
• broj te~nih stolica na dan
• povra}anje
• `e|
• mokrenje
> 10
~esto
pije malo ili ne mo`e da pije
ne mokri poslednjih 6 sati
5 - 10
malo
`edno, pije `eljno
malo
< 5
nema
pije uobi~ajeno, nije `edno
uobi~ajeno
• op{te stanje
• suze
• o~i
• jezik i usna duplja
• disanje
bez svesti, mlitavo, konvulzije
nedostaju
suve i upale
suvi i oblo`eni
ubrzano, duboko
pospano i/ili razdra`ljivo
nedostaju
upale
suvi
ubrzano
dobro, `ivahno
prisutne
uobi~ajene
vla`ni
uobi~ajeno
• turgor ko`e
• puls
• fontanela
veoma se sporo povla~i
slab ili se ne palpira
veoma ulegnuta
sporo se povla~i
ubrzan
ulegnnuta
brzo se povla~i
uobi~ajen
uobi~ajena
• gubitak u
telesnoj masi
vi{e od 100 grama
na kilogram
50 - 100 grama
na kilogram
manje od 50 grama
na kilogram
Zaklju~ak*:
Blaga dehidracija
Postupak:
* Prisutne su najmanje dve klini~ke pojave te`eg stepena dehidracije
Koristiti program C
Koristiti program B
Koristiti program A
Te{ka dehidracija
Umerena dehidracija
Tabela 7.1 Kako klasifikovati slu~aj dijareje
Le~enje
Tri osnovna pravila u le~enju dece koja imaju akutnu dijareju su:
I
spre~iti razvoj dehidracije, ukoliko ve} nema znakova dehidracije;
II
le~iti dehidraciju, ako je prisutna;
III
hraniti dete za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se spre~ili
nutritivni poreme}aji.
Gubitak te~nosti za vreme akutnog proliva mo`e se nadoknaditi oralno ili
intravenski.
Oralna rehidraciona terapija (ORT)
Kada se da uravnote`en izotoni~ni rastvor glikoze i soli, dolazi do apsorpci-
je natrijuma vezano sa glikozom, {to je pra}eno apsorpcijom vode i drugih
elektrolita. Kod ve}ine pacijenata sa sekretornom dijarejom, nezavisno od
uzroka dijareje ili uzrasta pacijenta, ovaj proces mo`e da nadoknadi postoje}i
manjak vode i elektrolita.
Osnovni princip ORT je primena uravnote`ene me{avine glikoze i elektrolita
koja se koristi u le~enju i prevenciji dehidracije, nedostatka kalijuma i baznog
deficita prouzrokovanog dijarejom. Da bi se postigla poslednja dva cilja, pored
natrijum-hlorida uklju~ene su kalijumske i limunske (ili bikarbonat) soli. Ova
me{avina soli i glikoze naziva se oralne rehidracione soli (ORS). Kada se
ORS rastvori u vodi, me{avina se naziva rastvor ORS.
Akutni dijarealni sindrom
194
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
ORT je oralno uno{enje te~nosti i elektrolita u obliku oralnog rehidra-
cionog rastvora, dopunjeno pove}anim uno{enjem drugih te~nosti i kon-
tinuiranom ishranom prilago|enom bolesnom detetu.
Sastav oralnih rehidracionih soli po preporuci SZO i UNICEF-a dat je u
slede}oj tabeli.
* Dozvoljeni rasponi koncentracija (mmol/L) su: Na 60-90; HCO3 25-35; Citrat 8-12; K 15-25 i
glikoza 80-140.
** Ili 2,5 g/L natrijum-bikarbonata (30 mmol/L bikarbonata).
Napomena: Uz ovaj rastvor ne treba ograni~avati unos te~nosti.
Rastvor ORS kori{}en je za le~enje miliona slu~ajeva dijareje razli~ite eti-
ologije kod pacijenata svih uzrasta i pokazao se kao veoma siguran i efikasan.
U vi{e od 95% slu~ajeva akutne dijareje, dehidracija se mo`e spre~iti ili
popraviti samo davanjem ORT. Me|utim, ORT ne odgovara za:
• po~etno le~enje te{kih oblika dehidracije sa {okom gde se izgubljena te~nost
mora nadoknaditi veoma brzo;
• kod pacijenata sa paraliti~kim ileusom ili izrazito nadutim abdomenom;
• kod pacijenata koji nisu u mogu}nosti da piju.
ORT je neefikasna kod pacijenata koji: gube velike koli~ine te~nosti stolicom
(> 15 ml/kg telesne mase na sat), ~esto povra}aju, i koji ne mogu da apsor-
buju glikozu.
Akutni dijarealni sindrom
195
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Sastav
Tabela 7.2 Sastav oralnih rehidracionih soli
Koncentracija* (mmol/L)
Joni
Koli~ina (g/L)
Natrijum-
hlorid
60
60
Natrijum
Hlorid
3,5
Trinatrijumski
citrat, dihidrat
30
10
Natrijum
Citrat
2,9**
Kalijum-
hlorid
20
20
Kalijum
Hlorid
1,5
Glikoza
(bezvodna)
111
Glikoza
20,0
Intravenska terapija
Intravensko davanje te~nosti neophodno je isklju~ivo kod pacijenata s te{kim
oblikom dehidracije, kako bi se brzo nadoknadila izgubljena koli~ina te~nosti
u cirkulaciji i korigovao hipovolemijski {ok. U tu svrhu koristiti dostupne
rastvore - najbolje ~ist fiziolo{ki rastvor natrijum-hlorida ili Ringerov rastvor.
Rastvor ~iste glikoze (dekstrozu) ne bi trebalo koristiti jer on obezbe|uje samo
vodu i glikozu, ne sadr`i elektrolite i ne nadokna|uje njihov gubitak, niti vr{i
korekciju acidoze.
U zavisnosti od stepena dehidracije, le~enje akutne dijareje se sprovodi po
Programu A, B ili C.
Program le~enja A: Ku}no le~enje dijarealnih oboljenja
Dijareja po~inje kod ku}e, a dete koje je posetilo dom zdravlja naj~e{}e i dalje
ima proliv kada se vrati ku}i. Zbog toga ku}no le~enje, zajedno sa prevenci-
jom i prepoznavanjem dehidracije, predstavlja nezaobilazan elemenat pravilnog
postupka u le~enju akutnog proliva.
Program za ku}no le~enje dijareje primenjuje se u dece koja su:
• pregledana u zdravstvenoj ustanovi i nisu pokazivala klini~ki vidljive znake
dehidracije;
• le~ena u zdravstvenoj ustanovi dok se nije korigovala dehidracija;
• nedavno dobila proliv i nisu posetila zdravstvenu ustanovu.
Koriste}i ovaj program, majku treba nau~iti kako da kod ku}e le~i sada{nje
epizode proliva kod svoga deteta i kako da na vreme prepozna i le~i budu}e
epizode proliva.
Tri osnovna pravila za ku}no le~enje glase:
1. Dati detetu vi{e te~nosti nego obi~no.
2. Dati detetu dosta kalori~ne hrane.
3. Odvesti dete kod lekara kada je neophodno.
Akutni dijarealni sindrom
196
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta
Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Dostları ilə paylaş: |