Termiz davlat universiteti pedagogika fakulteti

Yor  —  yor  va  kelin  salom. Xotin  qizlarning  qiz  uzatish  bahona  o'zlari  to'qigan 

yor-yorlarida qiz bolaning qismati, uning baxtini tilash, epli - sepliligini ta'kidlash, 

qizlarning  taqdirga  tan  berishi,  ko'nikishi  kerakligi  haqidagi  momolar  o'giti 

ifodalangan  quyidagi  turli  viloyat  va  tumanlardan  yozib  olingan  "Yor-yor"lardan 

namunalar keltiramiz: 

  

 

 

Hay-hay о’lап, jon о 'lan, baxting bo 'lsin yor-yor, 

Payg'amharning qizidek taxting bo'lsin yor-yor, 

---

Payg'amharning qizini kim ko'rgan bor yor-yor, 

Ota-ona uyiga kim  to 'ygan bor yor-yor. 

  

Zargar qilgan zanjirni uzib bo 'lmas yor-yor, 

Xudo qilgan taqdirni buzib bo 'lmas yor-yor, 

Hay-hay о 'lan, jon о 'lan, mis panjara yor-yor, 

Bugungi kundagi turli zararli ta‘sirlardan saqlanish, har qanday sharoitda ham 

xalqimizga  azaldan  xos  bo'lgan  milliy  qiyofa,  betakror  fazilatlar  egasi  bo'lib 

qolishimizda qadimiy an'ana va qadriyatlarimizni asrab-avaylab, ularga amal qilib 

yashash o'ta muhim ahamiyat kasb etadi. 

 Yer  yuzidagi  har  bir  millat  faqat  uning  o'ziga  xos  bo'lgan  an'ana  va 

qadriyatlari bilan alohida ajralib turadi, tabiiyki, har qaysi xalqning bebaho boyligi 

bo'lgan  bunday  qadriyat  va  an'analar  bir-ikki  kunda  paydo  bo'lib  qolmagan. 

Insoniyatnrng  necha  ming  yillik  tarixiy  tajribasi  shuni  ko'rsatadiki,  biror-bir 

narsaning an'anaga, ayniqsa, qadriyatga aylanishi uzoq davrni talab qiladi. Yillar, 

asrlar  davomida  muayyan  qarash,  odat,  tushuncha,  tajribalar  zamonlar,  avlodlar 

sinovidan  o'tadi,  sayqal  topib  boradi.  Agar  ular  keyingi  avlodlar  tomonidan  ham 

qabul  qilinsa,  davom  ettirilib,  urf-odatga  aylansa,  demakki,  endi  ularni  milliy 

an'ana va qadriyat deb atash mumkin bo'ladi. 

Millat uchun muhim ahamiyatga ega bo'lgan etnik jihat va xususiyatlar bilan 

bog'liq qadriyatlar milliy qadriyatlar deyiladi. Milliy qadriyatlar  millatning tarixi, 

yashash  tarzi,  ma'naviyati  hamda  madaniyati  bilan  chambarchas  bog'liq  holda 

namoyon bo'ladi. 

O'zbek  xalqining  asrlardan  asrlarga  o'tib  kelayotgan  milliy  qadriyatlari  ham 

uzoq  tarixiy  jarayonda  shakllangan.  Jumladan,  o'zi  tug'ilib  o'sgan  ona  yurtiga 

ehtirom,  o'z  taqdirini  mana  shu  yurtsiz  tasavvur  qila  olmaslik,  o'tgan  ajdodlar 

xotirasiga sadoqat, kattalarga doimiy hurmat ko'rsatish, har qanday sharoitda ham 

hayo  va  andishani  saqlash,  turmushda  poklikka  alohida  e'tibor  berish  singari 

ko'plab fazilatlar bizning milliy qadriyatlarimiz asosini tashkil etadi. 

---

Xalqimiz  juda  qadim  paytlardan  boshlaboq  ko'chmanchilikdan  o'troq  hayot 

kechirishga o'tgan, shunday hayot tarziga o'rgangan. Odamlar o'zi o'rnashib qolgan 

yerni, uning atrofidagi suv manbalarini qadrlashni, asrashni odat qilganlar. Chunki 

mana shu yer va suv  yordamida olinadigan hosil insonlarning rizqi, tirikchiligina 

muhim  manbayi  hisoblangan.  Bunday  o'troq  hayot  tarzi  odamlarni  jamoa  bo'lib, 

bir-biriga  yelkadosh bo'lib  yashashiga, mehnat qilishi  mehnat mahsullarini  o'zaro 

ayirboshlash  orqali  savdo  munosabatlari  kirishishiga  olib  kelgan.  Shu  tariqa 

qishloq  xo'jaligi  hamda  shahar  madaniyati  yuksala  borgan.  Yurtimizda  bunyod 

etilgan Samarqand, Qarshi, Buxoro, Xiva, Shahrisabz, Andijon, Marg'ilon, Termiz 

va  Qo'qon  singari  o'nlab  shaharlarning  yoshi  ming  yillar  bilan  o‘lchanishi  ham 

bejiz emas. 

Demoqchimizki, xalqimiz  o'zi  tug'ilib  o'sgan  yer-zaminga  qattiq  bog'langan, 

uni  e'zozlashni  bolaligidan  o'rganib,  his  qilib  o'sadigan  millat  sanaladi.  Demak, 

xalqimizning o'z  yurtiga  cheksiz sadoqati,  ehtiromi  bilan  bog'liq  milliy  an'ana va 

qadriyatlari  uning  boy  tarixi  bilan  izohlanadi.  Xuddi  shuningdek,  xalqimizning 

kattalarga  hurmat,  kichiklarga  izzat  ko'rsatish,  mehmondo'stlik,  yordamga 

muhtojlarga  shafqatli  bo'lish,  hayo,  ibo  va  mehr-oqibat,  ahli  ayolini  -  oilasini 

asrash, maishiy turmushda poklikni yuksak qadrlash singari an'ana va qadriyatlari 

ham hayotning uzoq sinovlaridan o'tgan o'lmas ma'naviy merosimiz sanaladi. 

O‗zbek  xalqi  to‗y-tomoshaga  boy  xalq  hisoblanadi.  O‗zbek  to‗y 

marosimlarining  bir  necha  turi  mavjudki,  ularning  har  biri  alohida  bir  kitob 

bo‗lishga  arzigulik.  Oilada  farzand  tug‗ilishi  bilan  to‗y  marosimlari  boshlanib 

ketadi: soch to‗yi, chilla to‗yi, beshik to‗yi, sunnat to‗yi, muchal to‗yi, nikoh to‗yi, 

yosh  to‗yi  (yubiley),  kumush  to‗yi,  oltin  to‗yi  va  hokazo...  Ular  orasida  eng 

asosiysi nikoh to‗yi bo‗lib, bu to‗y milliy urf-odatlarimiz va turli rasm-rusumlarga 

boyligi bilan ajralib turadi. Masalan, o‗g‗il uylantirish yoki qiz chiqarishda avvalo, 

bo‗lajak  quda  tomon  so‗rab-surishtiriladi.  Qiz-yigitning  xarakter-xususiyatlari, 

nasl-nasabi,  ota-onasi,  kasb-kori  va  boshqa  jihatlari  aniqlanadi.  Bundan  asosiy 

maqsad  qurilajak  oilaning  har  tomonlama  mustahkamligini  ta‘minlashdan  iborat. 

Ana  shundan  keyin  har  ikki  tomon  rozi-rizoligi  bilan  to‗yga  tayyorgarlik 

---

boshlanadi.  To‗ygacha  ham  xalqimizning  bir  qancha  milliy  urf-odatlari, 

marosimlari  borki,  ―qarindosh  chaqirdi‖,  ―uy  ko‗rdi‖,  ―fotiha  to‗yi‖,  ―qatlama 

keldi‖  kabi  marosimlarisiz  o‗zbek  to‗yini  tasavvur  qilib  bo‗lmaydi.  Bu  kabi 

an‘analar  millatimizning  nafaqat  qadimiyligini,  balki  mehmondo‗stligiyu 

odamshavandaligini  ham  o‗zida  aks  ettiradi.  Har  bir  odatimizning  o‗ziga  xos  va 

o‗zgacha gashti bor. Ular bilan o‗zbek to‗ylari yanayam fayzli va tarovatli bo‗ladi. 

To‗y  jarayonida  qilinadigan  bir  qancha  milliy  rasm-rusumlarimizning  har  biri 

o‗zgacha  ma‘no-mazmunga  ega,  har  birining  o‗zgacha  xosiyati  bor.  Masalan, 

kelin-kuyov  uyga  kirayotganlarida  hayot  yo‗llari  pok  va  ravon  bo‗lsin  deya  oyoq 

ostlariga  yangi  poyondoz  to‗shaladi.  Keyin  kuyov  jo‗ralar  tomonidan  poyondoz 

bo‗lib olinadi. Bu kuyov jo‗ralarga ham kuyovlik baxti nasib qilsin, degan ma‘noni 

anglatadi. Chimildiqqa kirishda  esa kelin-kuyov boshiga  non ushlab kiritiladi. Bu 

rizq-ro‗z  sifatida  yosh  oilaning  rizqi  butun,  noni  halol,  hayotlari  to‗kis  bo‗lishiga 

ishoradir.  

Nikoh  to‗yi  marosimining  bu  kabi  urf-odatlari,  rasm-rusumlari,  an‘analari 

ta‘rifini  uzoq  davom  ettirish  mumkin.  Bu  to‗yning  yana  bir  muhim  jihati  borki, 

unga  alohida  to‗xtalib  o‗tmaslikning  iloji  yo‗q.  U  ham  bo‗lsa  to‗y  marosim 

qo‗shiqlaridir. O‗zbek xalq og‗zaki ijodining boy namunasi sifatida to‗y marosim 

qo‗shiqlari  muhim  ahamiyatga  ega.  Ayniqsa,  nikoh  to‗yida  aytiladigan  marosim 

qo‗shiqlari  ko‗pligi,  xilma-xilligi,  teran  mazmundorligi  va  hayotiyligiyu  dilga 

yaqinligi  bilan  ajralib  turadi.  Bu  o‗lmas  qo‗shiqlarning  har  biri  alohida  ta‘rif-

tahsinga  sazovor.  Birgina  yor-yor  va  o‗lanlarni  olaylik.  Hech  kim  bu  xonishlarni 

shunchaki  eshitmaydi,  balki  ular  ohangida  sel  bo‗lib,  yuraklari  orziqib,  epkin 

tuyg‗ulari jo‗sh urib, qalb torlari junbushga kelib tinglaydi. Yor-yor sadolari ostida 

kelin  yangi  ostonaga  qadam  qo‗yadi.  Kayvoni  momolar  tomonidan  maromiga 

yetkazib kuylanadigan o‗lan, yor-yor, kelin salom, kelin o‗tirsin, xush kelibsiz, raxt 

urdi  kabi  folklor  namunalaridan  maqsad  yangi  qurilayotgan  oilaga  baxt-saodat, 

tinchlik-osoyishtalik  va  serfarzandlilik  tilashdan  iboratdir.  Xalq  og‗zaki  ijodiga 

mansub  milliy  marosim  qo‗shiqlarini  to‗plash  va  o‗rganish  bo‗yicha  qator  ishlar 

qilingan.  Xususan,  olima  Muzayyana  Alaviyaning  ―O‗zbek  xalq  qo‗shiqlari‖ 

---

monografiyasi nikoh marosimi va uning folklorini o‗rganishdagi dastlabki qadam 

sifatida baholandi. Xalq qo‗shiqlari, ularning tarixiy ildizlari, asosiy xususiyatlari, 

turlari,  xalq  ma‘naviy  hayotida  tutgan  o‗rnini  o‗rganishga  bag‗ishlangan  mazkur 

kitobda  o‗lan,  lapar,  yor-yor,  bayt-g‗azal,  xush  kelibsiz,  to‗y  muborak  kabi  to‗y 

marosim qo‗shiqlari tahlil qilinadi. 

Qadimdan  urf  bo‗lib  kelgan  azaliy  an‘ana  va  qadriyatlarimizni,  milliy 

marosim  qo‗shiqlarimizni  to‗y  marosimlarida  o‗rni  bilan  ijro  qilish  ularning 

boqiyligini, abadiyligini ta‘minlaydi, yosh avlod qalbida ularga nisbatan mehr va 

qiziqish  hissini  uyg‗otadi.  Xalqimizning  milliy  qadriyatlarini  doimo  e‘zozlab, 

qadrlab,  ularga  hurmat  bilan  munosabatda  bo‗lish  har  birimizning  burchimizdir. 

Zero,  milliy  qadriyat  va  an‘analar  millat  iftixori,  g‗ururi  hisoblanadi.  Ammo 

bugungi kunda ko‗plab milliy urf-odatlarimiz unutilib borilayapti, ularga nisbatan 

bepisandlik bilan qaralyapti. Albatta, bunday beparvolikning xosiyati yaxshi emas. 

Chunki  har  bir  qadriyatimiz  zamirida  o‗ziga  xos  ma‘no-mazmun  bor.  Milliy 

ma‘naviyatimiz  shakllanishida,  ma‘naviy  ongimiz  yuksalishida  milliy  odat  va 

an‘analarimizning  o‗rni  beqiyos.  Shunday  ekan,  ularni  o‗rganish  va  amalda 

qo‗llash  orqali  ham  ma‘naviyatimizni  yuksaltirishimiz  va  milliy  qadriyatlarimiz 

umrboqiyligiga o‗z hissamizni qo‗shishimiz lozim.