Toshkent moliya instituti hisob va audit fakulteti «moliyaviy tahlil» kafedrasi

takomillashtirish 

Mehnat 

unimdorligi–mehnat 

resurslaridan 

foydalanishning 

asosiy 

ko’rsatkichidir.  Mehnat  unumdorligi  jonli  mehnatning  samarasi  bo’lib 

hisoblanadi.  Mehnat  unumdorligi  deganda  aniq  vaqtbirligi  (1  kishi-soatyoki  1 

---

 

kishi-kuni)  hisobiga  yetishtirilgan  mahsulot  miqdori  yoki  bajarilgan  ish  hamda 

xizmat  hajmi  tushuniladi.  Demak,  1  kishi-soatda  ishlab  chiqarilgan  mahsulot, 

ko’rsatilgan  xizmat  va  bajarilgan  ish  miqdori  mehnat  unumdorligiga  misol 

bo’ladi.  Mehnat  unumdorligi  bevosita  va  bilvosita  ko’rsatkichlar  orqali 

ifodalanadi. 

Mehnat unumdorligining bevosita ko’rsatkichi bo’lib, aniq vaqt birligi ichida 

ishlab  chiqarilgan  mahsulot  yoki  ko’rsatilgan  xizmat  yoki  bajarilgan  ishlar 

miqdori va hajmi hisoblanadi. 

Mehnat  unumdorligining  bevosita  ko’rsatkichlari  o’z  navbatida  uch  turga 

bo’linadi. 

1.Bir  kishi-soat  hisobiga  ishlab  chiqarilgan  mahsulot  miqdori  (V):  Buni 

aniqlash  uchun  ishlab  chiqarilgan  jami  mahsulot  miqdorini  (Q)  jami  kishi 

soatlarga  (T) bo’lish  kerak: 

                                 (3.1) 

 

2.  Bir  kishi-kuni  hisobiga  ishlab  chiqarilgan  mahsulot  miqdori  (V).  Buni 

hisoblash  uchun  ishlab  chiqarilgan  mahsulotning  jami  miqdorini  (Q)  kishi-

 unlari (T)  amiga bo’lish  erak: 

                                (3.2)   

 

3.  Bir  ishlovchi  hisobiga  ishlab  chiqarilgan  mahsulot  miqdori  (V).  Buni 

hisoblash  uchun  ishlab  chiqarilgan  mahsulotning  jami  miqdorini  (Q) 

ishlovchilarning o’rtacha soniga (T) bo’lish  era : 

                                  (3.3) 

 

Mehnat  unumdorligining  bilvosita   o’rsat ichi  bo’lib,  bir  birli   mahsulotni 

yetishtirish  uchun  sarf  bo’lgan  vaqt  (t)  miqdori  ( ishi-soat,  kishi-kuni) 

hisoblanadi. 

T

Q

V



T

Q

V



T

Q

V



---

 

Bu  o’rsat ichlarni aniqlash uchun  ami  ishi-soatni, jami kishi-kunini jami 

mahsulot miqdoriga bo’lish  era : 

                                     (3.4) 

 

Mahsulot  birligi  uchun  qancha  vaqt  kam  sarflansa,  mehnat  unumdorligi 

shuncha  yuqori  bo’ladi.Bu   o’rsat ich  mehnat  unumdorligini  bevosita 

 o’rsat ichini a sidir. 

Mehnat  unumdorligi  dara asining  o’zgarishiga  omillarning  ta’sir  etish 

xususiyatini  hisobga  olib,  tahlilda  omillarning  bevosita  ishtirokida  yuzaga 

keladigan  usullardan  foydalanish  maqsadga  muvofiqdir,  chunki  qaysi  usulda 

aniqlanmasin,  mehnat  unumdorligi  dara asi  o’zgarmaydi,  bir  darajada  qoladi, 

ammo i  inchi usulda mehnat unumdorligi dara asini o’zgarishiga ta’sir etuvchi 

omillar  o’rinib turadi, birinchi usulda ularni  o’rish mum in emas. 

Dema ,  mehnat  unumdorligi   o’rsat ichlarini   ami  ishlab  chiqarilgan 

mahsulot miqdori bilan  ami mehnat sarfi  o’rsat ichlaridan foydalanib aniqlash 

o’rniga,  bir  birli   xizmat  hisobiga  to’g’ri   eladigan  mehnat  sarfi 

 o’rsat ichlaridan  foydalanib  aniqlash  to’g’ri  bo’ladi,  chun i  ushbu 

 o’rsat ichlar o’z navbatida mehnat unumdorligi dara asining o’zgarishiga ta’sir 

qiluvchi bevosita omillar bo’lib hisoblanadi.  

Hisobot  yilidagi  mehnat  unumdorligi  darajasini  bazis  yilidagi  uning  (yoki 

rejadagi) darajasiga solishtirib, oshgan yoki kamayganligi aniqlanadi: 

 

                 (3.5) 

 

bunda,  T

0

,T

1

  –  bazis  va  hisobot  yillarida  bir  birlik  ishlab  chiqarilgan 

mahsulot hisobiga sarf bo’lgan vaqt ( ishi-soat, kishi-kuni hisobida); 

H

0

, H

1

 – bazis va hisobot yillaridagi ishlab chiqarilgan mahsulot hajmi. 

TX

-  i  i  omil  ta’sirida  yuzaga   elgan  mehnat  unumdorligi  bevosita 

 o’rsat ichining o’zgarishini bildiradi. 

Ushbu o’zgarish i  i omil hisobiga sodir bo’ladi. 

Q

T

t



ТХ

Т

Х

Т

Х









)

:

(

)

:

(

0

0

1

1

---

 

 1.    Bir  birli   mahsulot  hisobiga  sarf  bo’lgan  vaqtning  o’zgarishi  hisobiga 

(T

1

-T

0

); 

 2. Jami mahsulot ha mining o’zgarishi hisobiga (H

1

-X

0

). 

Ushbu  omillarning  mehnat  unumdorligi  dara asining  o’zgarishiga  ta’sirini 

aniqlash uchun «Zan irli bog’lanish» usulidan foydalandik. 

Omillarning  ta’sirini  aniqlashdan  oldin  «Shartli  mehnat  unumdorligi» 

 o’rsat ichini  aniqlash  zarur.  «Shartli  mehnat  unumdorligi»   o’rsat ichini 

aniqlash  uchun  bazis  yilidagi  mahsulot  hajmini  (H

0

)  hisobot  yilida  bir  birlik 

mahsulot ishlab chiqarishga sarf bo’lgan vaqt miqdoriga (T

1

) bo’lish  era : 

                                    V

sh

= X

0 

:T

1                                                                                  

(3.6)

 

Endi,  mehnat  unumdorligining  o’zgarishiga  omillarning  ta’sirini  aniqlash 

mumkin. 

Mehnat  unumdorligi  dara asining  o’zgarishiga  miqdoriy  omilning,  ya’ni 

birli   mahsulot  hisobiga  sarf  bo’lgan  vaqt  ( ishi-soat,  kishi-kuni)ning 

o’zgarishining ta’sirini aniqlash uchun, shartli mehnat unumdorligi dara asidan 

bazis yilidagi mehnat unumdorligi darajasini chegirib tashlash kerak: 

 

                       (3.7) 

 

Mehnat  unumdorligi  dara asining  o’zgarishiga  sifatiy  omilning,  ya’ni 

mahsulot ha mi dara asi o’zgarishining ta’sirini aniqlash uchun hisobot yilidagi 

mehnat  unumdorligi   o’rsat ichidan  shartli  mehnat  unumdorligi   o’rsat ichini 

chegirib tashlash kerak: 

 

                   (3.8)     

 

Shu  i  i  omil  ta’sirlarining  yig’indisi  har  doim  mehnat  unumdorligi 

darajasining umumiy o’zgarishiga teng  elishi shart. 

Т

Т

Х

Т

Х









)

:

(

)

:

(

0

0

1

0

х

Т

Х

Т

Х









)

:

(

)

:

(

1

0

1

1

---

 

Tahlilning  mazmuni  va  usullaridan  foydalanib,  "AVTOOYNA"  MCHJ 

korxonasida mehnat unumdorligining bevosita  o’rsat ichi tahlilini 10-jadvalida 

aks ettirdik.