Zahiriddin muxammad bobur nomidagi andijon davlat universiteti toirjanov elyor isaqovich


 Milliy gimnastika tizimining yaratilishi



Yüklə 1,41 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə4/48
tarix02.01.2022
ölçüsü1,41 Mb.
#37610
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   48
02gimnastikapdf

1.3. Milliy gimnastika tizimining yaratilishi 
Milliy  gimnastika  tizimining  yaratilishi  XIX  asr 
boshlariga  to’g’ri  keladi.  Bu  ijtimoiy  talablar  oqibati  edi.  Urush 
qilish  usullari  bir  vaqtda  harakat  qilishni,  buyruqlarning  aniq 
bajarilishini,  jang  maydonida  saflanishlarni  talab  qilardi.  O’sha 
davr pedagoglari va shifokorlariga gimnastika yoshlarni jismonan 
tarbiyalashning birdan bir to’g’ri uslubi bo’libko’rinardi. 
XIX 
asrning 
birinchi 
yarmiga 
kelib, 
gimnastika 
taraqqiyotida uch yo’nalish ko’zga tashlana boshladi: 
 
gigiyenik 
yo 
‘nalish 
(gimnastika 
odamning 
salomatligini  mustahkamlash  va  jismoniy  kuch  ini  rivojlantirish 
vositasi hisoblanardi); 
 
citletikyo’nalish  (gimnastika  murakkab  mashqlarni, 
shu  jumladan,  gimnastika  jihozlarida  bajariladigan  mashqlarni 
qo’llash  yo’li  bilan  insonning  harakat  sifatini  rivojlantirish 
vositasi, deb hisoblanardi); 
 
amaliy  yo  ‘nalish  (gimnastika  urushda  uchraydigan 
turli  to’siqlardan  oshib  o’tishni  askarlarga  o’rgatish  vositasi 
hisoblanardi). 
Nemis  gimnastika  tizimi-Napoleon  qo’shinlari  Prussiyani 



 
egallab  turgan  davrda  tarldb  topa  boshladi.  Bu  tizimning 
asoschisi  F.  Yan  (1778-1852)  edi.  F.Yan  gimnastikadan 
mamlakatni  bosqinchilardan  ozod  qilish  maqsadida  yoshlarga 
harbiy 
tayyorgarlik 
berish 
uchun 
foydalanishga 
intildi. 
Gimnastika  jihozlaridagi  mashqlar  va  harbiy  o’yinlar  bu 
tizimning  asosini  tashkil  qilar,  chunki  ular,  Yanning  ftkricha, 
odamning  jismoniy  kuchini  rivojlantirib,  irodasini  mustahkamlar 
edi.  U  o’zining  gimnastikasini  «turnkunst»  (epchillik  san’ati), 
shogirdlarini  esa  «tumerlar»  deb  atadi.  Keyinchalik  nemis 
gimnastikasi «turnen» nomini oldi. 
Yan Frizen Eyzelen bilan birgalikda gimnastika mashqlari 
texnikasini  ishlab  chiqdi.  «Nemis  gimnastikasi»  darsligi  nashr 
etilib, unda o’sha vaqtda ma’lum bo’lgan jihozlarda bajariladigan 
hamma 
mashqlarning 
tavsifi 
berilgan 
edi. 
Mashqlarni 
bajarayotganda  shug’ullanuvchilardan  boshni  to’g’ritutish,  oyoq 
uchlari  cho’zilgan  bo’lishi,  gavdani  harbiycha  to’g’ri  tutish, 
to’g’ri  chiziq  bo’ylab  harakat  qilish  talab  qilinardi. 
Mashg’ulotlarda  musobaqa  usulidan  foydalanilardi,  bu  esa 
shug’ullanuvchilarning  qiziqishini  juda  ham  oshirar  va  ular  bir 
xildagi  mashqni  behisob  takrorlashga  intilishardi.  U  davrda  turli 
harakatlar kombinatsiyalari qo’llanilmas edi. 
A.  Shpiss  (1810-1858)  nemislar  tumenini  maktabda 
o’qitishga  moslashtirib,  mashg’ulotlar  jadvalini  tuzib  chiqdi.  U 
1840-yilda  «Turnerlik  san’ati  haqida  ta’limot»  nomli  asarini 
e’lon  qiladi.  Shpissning  gimnastika  mashg’ulotida  tartibli 
mashqlar  (saf  va  qayta  saflanishlar)  bo’lib,  undan  keyin 
gimnastika  jihozlarida  mashq  bajarishga  tayyorlovchi  erkin 
mashqlar  (Pestalotssi  bo’g’in  gimnas-  tikasidan  va  Fit 
gimnastikasidan  olingan  harakatlar)  bajarilar  edi.  Shpiss  uzun 
yakkacho’p,  uzun  qo’shpoyalar,  qator  narvonlar,  qator 
langarcho’plar  singari  guruhiy  mashq  jihozlarini  joriy  qildi. 
Darsning  yakuniy  qismida  harakatli  o’yinlar  o’tkazilar 


10 
 
vaguruhlarda bajariladigan mashqlar qo’llanilar edi. 
A.Shpiss  nemischa  turnen  tamoyillarini  saqlab  qolgan 
holda  nemis  burjua  milliy  gimnastika  tizimini  yaratib  tugalladi. 
Shpiss  gimnastikasi  buyruqlarni  yaxshi  bajaradigan  va  harbiy 
xizmat  uchun  yetarli  jismoniy  tayyorgarligi  bo’lgan  intizomli 
yoshlarni  tarbiyalab,  yetishtirishga  yordam  beradi.  Biroq  bu 
uslub  bolalar  tashabbusini  bo’g’ib  qo’yar,  ularning  o’ziga  xos 
shaxsiy  qobiliyatlarining  o’sishiga  xalaqit  berar,  eng  muhimi, 
o’sha  davrdagi  tabiiy  va  pedagogik  fanlardagi  ko’pgitia  ilg’or 
fikrlarga  to’g’ri  kelmas  edi.  Ana  shu  kamchiliklar  juda  ko’p 
e’tirozlarga sabab bo’lgan. Bular orasida eng asosli e’tirozlardan 
bin P.F.Lesgaftning e’tirozlaridir. 
Shved  gimnastika  tizimi-nemis  gimnastikasi  bilan  birin  - 
ketin  paydo  bo’lgan.  Unda  gigiyena  yo’nalishi  yaxshi  ishlab 
chiqilgan edi. P. Ling (1776-1839) XIX asrning birinchi yarmida 
gimnastikani  Daniyada  o’rgana  boshladi.  Chunki  o’sha  davrda 
gimnastika  G’arbiy  Yevropadagi  ilg’or  mamlakatlardan  biri 
bo’lgan  Daniyada  tarqala  boshladi.  P.Lingning  tashabbusi  bilan 
1886-yilda  Stokgolmda  maxsus  institut  ochildi.  P.Ling  u  yerda 
o’zining jismoniy tarbiya uslubi  va vositalarini qo’lladi. U inson 
badanini mustahkamlaydigan  va kamol toptiradigan mashqlardan 
foydalanish  kerak,  deb  hisoblardi.  Ammo  u  gimnastikaning 
tarbiyaviy ahamiyatini hisobga olmagan edi. 
Uning  o’g’li  Y.  Ling  (1820-1886)  otasi  boshlagan  ishni 
davom  ettirib,  mashg’ulotlar  jadvalini  ishlab  chiqdi.  Mashqlarni 
jadvalga solib, maxsus gimnastik jihozlardan foydalanishni  va bir 
qancha uslubiy qoidalarni ilgari surdi. Bunda mashqlar anatomik 
belgilariga  qarab,  uning  tasnifi  berildi.  Muvozanat,  to’g’ri 
yo’nalish  va  kuchga  tayanish  bunga  asos  qilib  olindi.  Gavda 
a’zolarining aniq bir holatda bo’lishiga katta ahamiyat berilgan. 
Shved  gimnastika  darsi  qat’iy  tartibda  birin-ketin 
keladigan  16  qismdan  iborat  jadvalga  binoan  tuzilgan  edi.  Bu 


11 
 
tizim 
o’qituvchining  tashabbusini  cheklashiga  qaramay, 
ko’plarga  ilmiy  tomondan  asoslangandek  tuyilgani  bois,  shved 
gimnastikasining  mashhur  bo’lib  ketishiga  va  ko’pgina 
mamlakatlarda keng tarqalishiga sabab bo’lgan. 
Fransuz  gimnastika  tizimi-harbiy-amaliy  yo’nalishda 
bo’lib,  shved  tizimi  bilan  deyarli  bir  vaqtda  shakllandi. 
Fransiyada  gimnastika  tizim  ini  yaratgan  kishi  Amoros  (1770 -
1848)  bo’ldi.  U  A.V.Suvorovning  harbiy-jismoniy  tayyorlov 
tizimi  bilan  tanish  bo’lib,  bundan  o’z  tizim  ini  yaratishda 
foydalandi.  Hayotda  va  harbiy  sharoitda  zarur  bo’lgan 
ko’nikmalar  orttirishga  yordam  beradigan  mashqlar  -  to’siqlar 
qo’yilgan  ochiq  joyda  yurish  va  yugurish,  qurol-yarog’lar  bilan 
turli  holatlardan  sakrash,  yukni  yoki  «yaradorni»  joydan  joyga 
ko’tarib  o’tish,  suzish  va  sho’ng’ish,  kurashtushish,  uloqtirish, 
o’q otish, qilichbozlik  va chavandozlik mashqlarini u eng yaxshi 
mashqlar,  deb  hisoblagan.  Juda  katta  tezlik  bilan  va  kuchni 
ko’proq  tejab  o’tilishi  lozim  bo’lgan  gimnastika  asboblari 
(narvonlar, arqonlar, langarlar, devorlar) qo’llanilar edi. 
Mashg’ulotlar  vaqtida  Amoros  muayyan  jadvalga  rioya 
qilmagan.  U  quyidagi  umumiy  tamoyillarni  belgilab  olgan  edi, 
xolos. 
Mashqlar  shug’ullanuvchi1arga  tushunarli  va  niurrikin 
qadar sodda bo’lishi kerak bo’lgan. Ularni birin-ketin yengilidan 
qiyiniga,  soddasidan  murakkabiga  o’ta  borgan  holda  bajarish 
kerak  bo’lgan  mashg’ulotlarda  o’quvchilarning  o’ziga  xos 
xususiyatlari  hisobga  olinishi  lozim  edi,  Harakatlar  tezligi, 
yo’nalishi  (ko’lami)  va  uni  o’zgartirib,  aynan  bir  mashqning 
ta’sirini  kuchaytirish  yoki  susaytirish  mumkinligi  to’g’risida 
ko’rsatmalar  bo’lgan.  Mashqlar  harbiy  qo’shiqlar  jo’rligida  ijro 
etilar,  bu  nafas  olish  bilan  bog’liq  bo’lgan  sifatlarning 
rivojlanishiga  yordam  berib,  vatanparvarlik  hissini  uyg’otar  edi. 
Bu mashg’ulotlarni musiqa jo’rligida o’tkazishni odat qilishga ilk 


12 
 
bor urinish bo’lgan. 
Fransuz  gimnastika  tizimi  mashqlari  ko’pgina  mamlakat 
qo’shinlarini jismoniy va harbiy tayyorlashda qo’llanilgan. 
Lochinlar  gimnastika  tizimi-Avstriya-Vengriya  tarkibida 
bo’lgan  slavyan  xalqlarining  milliy-ozodlik  kurashiga  aloqador 
tarzda  XIX  asr  o’rtalarida  yuzaga  keldi.  Chexiyada  «lochinlar 
harakati»  paydo  bo’lib,  lochinlar  gimnastika  tizimi  tuzila 
boshlandi. O’z vatanini Avstriya zulmidan ozod qilishga intilgan, 
vatanparvarlik  kayfiyatidagi  liberal  burjuaziya  vakili,  Praga 
universitetining  estetika  va  san’at  tarixi  professori  M.  Tirsh 
(1832-1884)  bu  tizimning  asoschisi  bo’lgan.  Tirsh  XIX  asrning 
birinchi  yarmidagi  gimnastika  tizimlari  bilan  tanish  edi,  lekin 
Chexiyada xalqni milliy-ozodlik  kurashiga tayyorlash maqsadida 
ommaviy  gimnastika  harakatini  tashkil  etish  uchun  ulardan 
birontasini ham yaroqli, deb hisoblamadi. 
«Lochinlar»  gimnastika  tizimi  mazmun  jihatdan  nemis 
gimnastika  tizimiga  yaqin,  ammo  uning  o’ziga  xos  xususiyatlari 
bor  edi.  Tirsh  mashq  bajaruvchilarning  barcha  holat  va 
harakatlanni tomoshabinlarning mhini ko’tarish, quvonch, estetik 
kayfiyat  uyg’otadigan  shaklda  yaratishga  intilgan.  Gimnastika 
jihozlarida  bajariladigan  mashqlar  jihozlar  bilan  va  jihozlarsiz, 
piramidalar, qilichbozlik, boks, jangovar kurash belgilari bo’lgan 
mashqlar ushbu tizim asosini tashkil qilgan. 
«Lochinlar»  o’z  mashg’ulotlarida  mashqlarni  behisob 
takrorlash  o’rniga  turli  harakat  to’plamlarini  kiritishdi.  1862-
yildan  boshlab  esa  gimnastika  musobaqalari  maxsus  ishlab 
chiqilgan  qoidalarga  binoan  o’tkaziladigan  bo’ldi.  Endi  erkin  va 
gimnastika  jihozlarida  bajariladigan  gimnastika  mashqlarida  bir 
belgidan  ikkinchisiga  o’tish  mantiqli  bo’lishiga  alohida  e’tibor 
beriladigan  boldi.  «Lochinlar»  mashqlarni  tashqi  belgilariga 
qarab  tasnif  berishgan  va  har  bir  mashqni  bir-ikki  so’z  bilan 
ataladigan  qilib,  gimnastika  mashqlari  atamalarini  ishlab 


13 
 
chiqishgan, Bu esa mashqlarni bajarishda juda qulaylik tug’dirdi. 
«Lochinlar» gimnastika darsi ucli qismdan iborat bo’lgan: 
  birinchi (tayyorlov) qismida tartibli mashqlar, umumiy 
erkin  mashqlar  yoki  jihozlar  bilan  (tayoqcha,  gantellar  va  h.k.) 
mashqlar bajarilardi; 
  ikkinchi  (asosiy)  qismida  gimnastika  jihozlarida 
bajariladigan  mashqlar,  sakrashlar,  jangovar  mashqlar  va  h.k.lar 
bajarilardi; 
  uchinchi  (yakunlovchi)  qismida,  odatda,  yurish,  asta-
sekin yugurish, harakatli, sport o’yinlari qoilanilardi. 
Mashg’ulotlarning  bir  xil  kiyimlarda,  musiqa  jo’rligida 
o’tkazilishi,  mashqlarning  aniq  bajarilishi,  musobaqalar  va 
ommaviy 
chiqishlarning 
uyushtirib 
turilishi 
lochinlar 
gimnastikasining  ko’p  mamlakatlarga  tarqalishiga  sabab  bo’ldi. 
Bu esa o’z o’rnida hozirgi sport gimnastikasiga asos soldi. 
Yuqorida  zikr  etilgan  tizimlarda  sinfiy  xislat  va  milliy 
an’analar  aks  etgan.  Bu  tizimlarning  bir  yoqlama  bo’lganligi, 
ularning  muallitlari  gimnastikaning  tarbiyalovchi  ahamiyatini 
yetarlicha  tushunib  yetmaganligi  va  ularning  empirizmga 
(Empirizm  -  yunonchadan  tarjima  qilinganda,  falsafiy  ta’lim 

Yüklə 1,41 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   48




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin