Završni rad br. 628/SS/2015 Meningitis Lucija Žbulj, 4890/601

Hipertermija u/s infektivnim procesom 

Definicija – Stanje povišene tjelesne temperature iznad normalne. 

Vodeća obilježja 

1.

 

Tjelesna temperatura iznad normale 

2.

 

Crvena i na dodir topla koža 

3.

 

Zimica 

4.

 

Tresavica 

5.

 

 Dehidracija: suh, obložen jezik, oslabljen turgor 

6.

 

Razdražljivost i nemir 

7.

 

Glavobolja, vrtoglavica, osjećaj slabosti i iscrpljenosti 

8.

 

Poremećaj svijesti: kvalitativni, kvantitativni 

9.

 

Dijafereza/pojačano znojenje 

10.

 

Poremećaj elektrolita. 

Cilj : Neće doći do komplikacija visoke tjelesne temperature. 

Cilj : Aksilarno mjerena tjelesna temperatura neće prelaziti 37°C. 

Intervencije 

1.

 

Febrilnom  pacijentu  mjeriti  tjelesnu  temperaturu  sat  vremena  po  primijenjenoj 

intervenciji. 

2.

 

Obavijestiti liječnika o svakoj promjeni temperature. 

3.

 

Mjeriti krvni tlak, puls i disanje svaka 4 – 6 sati i prema potrebi. 

4.

 

Primijeniti fizikalne metode snižavanja temperature. 

5.

 

Primijeniti antipiretike prema pisanoj odredbi liječnika. 

6.

 

Hidrirati pacijenta. 

7.

 

Bilježiti promet tekućine. 

8.

 

Osigurati visokokaloričnu i visokoproteinsku dijetu u slučaju da nije kontraindicirano. 

9.

 

Osigurati optimalne mikroklimatske uvjete. 

10.

 

U slučaju jake i dugotrajne tresavice primijeniti analgetike, sedative, relaksanse prema 

pisanoj odredbi liječnika [20]. 

 

 

29 

 

Bol u/s osnovnom bolešču 

Definicija – Neugodan nagli ili usporeni osjetilni i čuvstveni doživljaj koji proizlazi iz 

stvarnih  ili  mogućih  oštećenja  tkiva  s  predvidljivim  završetkom  u  trajanju  kraćem  od  6 

mjeseci. 

Vodeća obilježja 

1.

 

Pacijentova izjava o postojanju, jačini, lokalizaciji i trajanju boli 

2.

 

Zauzimanje prisilnog položaja 

3.

 

Bolan izraz lica 

4.

 

Usmjerenost na bol 

5.

 

Blijeda i znojna koža 

6.

 

Povišen tlak, puls i broj respiracija 

Cilj : Pacijent će na skali boli iskazati nižu razinu boli od početne. 

Intervencije 

1.

 

Prepoznati znakove boli 

2.

 

Istražiti zajedno s pacijentom različite metode kontrole boli 

3.

 

Primjeniti nefarmakološke postupke ublažavanja bolova 

4.

 

Podučiti pacijenta tehnikama relaksacije 

5.

 

Ublažiti strah prisustvom i razgovorom 

6.

 

Obavijestiti liječnika o pacijentovoj boli 

7.

 

Ukloniti čimbenike koji mogu pojačati bol 

8.

 

Ponovno procjenjivati bol 

9.

 

Dokumentirati pacijentove procjene boli na skali boli [21]. 

 

Visok rizik za smanjeno podnošenje napora 

Definicija  –  Stanje  nedovoljne  fiziološke  ili  psihološke  snage  da  se  izdrže  ili  dovrše 

potrebne ili željene dnevne aktivnosti. 

Cilj – Pacijent će obavljati svakodnevne aktivnosti bez znakova napora. 

Cilj – Pacijent će očuvati mišićnu snagu i tonus. 

 

30 

 

Intervencija 

1.

 

Smjestiti pacijenta u položaj koji omogućava neometano disanje i ne umara ga 

2.

 

Planirati s pacijentom svakodnevne aktivnosti i odmor 

3.

 

Izbjegavati nepotreban napor 

4.

 

Osigurati neometan odmor i spavanje 

5.

 

Osigurati prehranu i unos tekućine sukladno pacijentovim potrebama 

6.

 

Podučiti pacijenta da prepozna stresore 

7.

 

Poticati pacijenta da govori o svojim emocijama u svezi zdravstvenog stanja [21]. 

 

 

31 

 

8. Zadaci medicinske sestre  u edukaciji i zdravstvenom odgoju 

bolesnika i obitelji 

Edukacija/savjetovanje  bolesnika  i  obitelji  je  proces  tijekom  kojeg  medicinska  sestra 

organizirano pomaže bolesniku/obitelji da što bolje upoznaju promjene koje su nastale uslijed 

bolesti  te  da  što  uspješnije  savladaju  nastale  poteškoće,  spriječe  moguće  komplikacije,  a 

poticanjem samostalnosti  bolesnika očuvaju zadovoljavajuću kvalitetu života [18]. 

Edukacija  bolesnika  –  usmjerena  je  na  bolesnika,  obitelj,  zajednicu.  Educiramo 

bolesnika  o  bolesti,  tijeku  liječenja,  potencijalnim  komplikacijama  bolesti,  pravilnoj  njezi 

kože i sluznica, pravilnoj primjeni terapije, pravodobnom zamjećivanju „nus“ efekata. Ulozi 

nefarmakoloških postupaka u liječenju i ublažavanju boli, pravilnoj prehrani [16]. 

Važan  je  čimbenik  u  liječenju  i  oporavku  svakog  bolesnika,  pružanjem  neposredne 

fizičke  i  psihičke  podrške. Kako  bi  ta  pomoć  bila  uspješna  i  učinkovita  potrebno  ih  je 

educirati  (tijekom  cijelog  boravka  člana  obitelji  u  bolnici,  za  vrijeme  posjeta  ili  u 

dogovorenom  razgovoru) o: 

 

samoj bolesti 

 

posljedicama koje ona ostavlja i problemima koji iz njih proizlaze 

 

usvajanju znanja, vještina i načina pomoći 

 

štetnosti pre zaštitničkog odnosa prema članu svoje obitelji [16]. 

Dolaskom  u  bolnicu  i  bolesnik  i  obitelj  zbunjeni  su  i  uplašeni  zbog  novonastale 

situacije. Medicinska  sestra  je  ta  koja  će  svojom  profesionalnošću,  a  istovremeno  toplim  i 

srdačnim  odnosom  pružiti  neposrednu  fizičku  i  psihičku  podršku.  Također  će  preuzeti 

inicijativu  u  što  bržem  uključivanju  u  proces  rehabilitacije  i  oporavka  samog  bolesnika  i 

njegove obitelji. Kao jedan od najvećih nedostataka tijekom liječenja većina bolesnika navodi 

nedovoljnu  komunikaciju  s  medicinskim  osobljem.  Bolesnik/obitelj  s  medicinskom  sestrom 

ostvaruje prisniji kontakt nego s ostalim  članovima zdravstvenog tima i  upravo tu  spoznaju 

sestre bi trebale iskoristiti kako bi liječenje i oporavak bili što uspješniji [18]. 

Bolesnikovu  obitelj  treba  upoznati  s  potrebnom  profilaksom,  ako  je  riječ  o 

meningokoku  (potrebno  je  uputiti  u  higijensko  epidemiološku  službu).  Ako  je  potrebna 

profilaksa u širem krugu, jednako se tako populaciji mora dati informacija. Majke je u njezi 

32 

 

djeteta  općenito  potrebno  poučiti  o  značenju  fontanele  u  novorođenčeta  i  dojenčeta,  radom 

savjetovališta za zdravu djecu, preko popularne literature u vezi sa zdravljem itd.[18]. 

Članovima obitelji ili roditeljima, mora se objasniti da se veliko poboljšanje  i potpun 

oporavak ne mogu očekivati odmah, nego je put postupan, uvijek je individualan, no ponekad 

su  posljedice  trajnog  karaktera.  Bolesniku  i  članovima  obitelji  s  kojima  se  ulazi  u  kontakt 

treba  pružiti  potporu  u  prihvaćanju  situacije.  Nadalje,  kod  otpusta  treba  savjetovati  o 

redovitim kontrolama, načinu pripreme za EEG, izbjegavanju izlaganja sunce i nošenju šešira 

ili  kape  za  zaštitu  od  utjecaja  sunca  u  razdoblju  od  najmanje  6  mjeseci  od  prebolijevanja 

bolesti  [18]. 

 

8.1. Kako poboljšati komunikaciju s bolesnikom i njegovom obitelji 

 

koristiti jednostavne razumljive izraze prilagođene dobi, obrazovanju, zanimanju 

 

davati najvažnije savjete koji će se izreći na početku i na kraju razgovora 

 

provjeriti jesu li zapamtili rečeno tražeći da ponove dobivene informacije 

 

koristiti pisane upute 

 

uvoditi  nemedicinske  sadržaje  u  razgovor  jer  svaka  bolest  stvara  novu  životnu 

situaciju  na  koju  se  bolesnik  mora  naviknuti,  pa  bi  razgovor  trebao  obuhvaćati  i 

sadržaje  u  kojima  bi  se  raspravljalo  i  o  obiteljskim,  socijalnim,  psihološkim, 

poslovnim i drugim problemima. 

 

omogućiti dostupnost informacija u svakom trenutku [16]. 

 

 

 

 

 

 

 

 

33 

 

9. Zaključak 

Meningitis  je  potencijalno  opasan  po  život  i  u  neliječenim  slučajevima  praćen 

visokom smrtnošću. Odgađanje liječenja povezivano je s lošijim ishodom bolesti.

 

Zbog toga, 

je vrlo  važno na vrijeme uočiti  simptome i  znakove same bolesti te pravovremeno započeti 

adekvatno  liječenje.  Najbolja  je  prognoza  bolesti  onda  kada  se,  ovisno  o  kojoj  se  vrsti 

meningitisa radi, liječenje počinje provoditi u što ranijoj fazi bolesti. Meningitis je izlječiva 

bolest  koja  može  ali  i  ne  mora  ostaviti  trajne  posljedice  nakon  prebolijevanja  bolesti. 

Zdravstveni  tim  koji  uključuje  liječnike,  medicinske  sestre  i  ostalo  osoblje  mora  biti  dobro 

educiran  o  postupcima  koji  su  specifični  kod  ove  bolesti.  Teorijsko  znanje  osoblja  jednako 

kao i praktično znanje, uvelike može ubrzati i pomoći u što bržem ozdravljenju oboljelog. 

Medicinska  sestra k

ao član zdravstvenog tima najviše vremena provodi s bolesnikom 

(od  trenutka  prijema  pa  sve  do  otpusta  iz  bolnice).  Uspješnost  edukacije  ovisi  ne  samo  o 

njenoj profesionalnoj kompetentnosti nego i o broju i raspoloživosti medicinskih sestara koje 

provode  edukaciju.   Vrlo  je  važan  njezin  odnos  prema  radu  i  prema  pacijentu  te  on  uvelike 

može pomoći bolesniku u ozdravljenju. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

34 

 

10.

 

Literatura  

[1.]  Demarin  V,  Bašić  Kes  V,  i  sur.  Glavobolja  i  druga  bolna  stanja.  Zagreb:  Medicinska 

naklada, 2011. 

[2.] Kuzman I. Infektologija za visoke zdravstvene škole. Zagreb: Medicinska naklada, 2012. 

[3.]  Keros  P,  Pećina  M,  Ivančić  –  Košuta  M.  Temelji  anatomije  čovjeka.  Zagreb:  Naprijed, 

1999. 

[4. ] Demarin V, Trkanjec Z. Neurologija. Zagreb: Medicinska naklada, 2008. 

[5.] http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=66905 dostupno 02.10.2015. 

[6. ] Ivančević Ž. MSD priručnik dijagnostike i terapije.  Split: Placebo, 2010. 

[7.]http://smediacacheak0.pinimg.com/736x/5b/c0/03/5bc003c0a235d493a47c52f64f341e2.jp

g dostupno 21.10.2015. 

[8.]http://media.atitesting.com/RM/07_NCC/Media_01/RM_NCC_CH12_positive_brudzinsk

is_sign/images/media1_2.jpg) dostupno 21.10.2015. 

[9.] 

Kuzman I, Schonwald S. Infektologija za medicinske škole. Zagreb: Medicinska naklada,  

2000. 

 [10.] http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=197030 dostupno 

06.10.2015. 

[11.] http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=209797 dostupno 

5.10.2015. 

[12.] http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=48264 dostupno 

05.10.2015. 

[13.] http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=77653 dostupno 

12.10.2015. 

 [14.] 

Begovac J, Božinović D, Lisić M, Baršić B, Schonwald. Infektologija. Zagreb: 

Medicinska naklada, 2008. 

[15.] http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/hematologija-i-onkologija/bolesti-

zgrusavanja/diseminirana-intravaskularna-koagulacija dostupno 10.10.2015. 

[16.] http://www.izlog.info/tmp/hcjz/clanak.php?id=13704 dostupno 12.10.2015. 

35 

 

[17

.] Ozmes Š. Zdravstvena njega infektoloških bolesnika. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 

2004.

  

[18.] Broz Lj, Budisavljević M, Franković S, Not T. Zdravstvena njega 3. Zagreb: Školska knjiga 

2005. 

[19.] 

Čukljek S. Osnove zdravstvene njege. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 2005. 

[

20.] Šepec S, Kurtović B, Munko T, Vico M, Abou Aldan D, Babić D. Sestrinske dijagnoze. 

Zagreb:  Hrvatska Komora Medicinskih Sestara, 2011.

 

[21.] Kadović M, Abou Aldan D, Babić Lj, Kurtović B, Piškorjanec S, Vico M. Sestrinske 

dijagnoze 2. Zagreb:  Hrvatska Komora Medicinskih Sestara, 2013. 

 

36 

 

Popis slika 

[7.] Slika 1.4.1. Kernigov znak  

(Izvor:https://smediacacheak0.pinimg.com/736x/5b/c0/03/5bc003c0a235d493a47c52f64f341e

2.jpg 

[8.] Slika 1.4.2. Brudzinskijev znak  

(Izvor: 

http://media.atitesting.com/RM/07_NCC/Media_01/RM_NCC_CH12_positive_brudzinskis_s

ign/images/media1_2.jpg)