E. N. Bilolov t f. n., dots



Yüklə 124,46 Kb.
Pdf görüntüsü
tarix11.11.2019
ölçüsü124,46 Kb.
#29563
koz kasalliklari


 

 

O



’ZBKISTON RESPUBLIKASI SO’G’LIQNI SAQLASH 

VAZIRLIGI 

TIBBIY TA

’LIM RIVOJLANTIRISH MAQSADI 

TOSHKENT TIBBIYOT AKADEMIYASI 

 

 



 

 

 



 

 

Koz kasalliklari  



Fanidan 

 Tibbiyot oliy o

’quv yurtlari    V kurs talabalariga 

 OSKI boyicha mustaqil ishlash uchun uslubiy qo

’llanma  

(video, multimediya te

хnologiyalari va еlеktron 

 materiallari bilan boyitilgan) 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

Toshkent 



– 2009  

 

 



 

 

 



Tuzuvchilar; 

E.N.  Bilolov  -  t.f.n.,  dots

еnt, S.X. Nazirova   -   t.f.n., dotsеnt, S.M. Egambеrdiеva-

assist


еnt,  U.M. Abduraxmanova-assistеnt,    L.O. Ibragimova - assistеnt,  K.I. Narzikulova 

– assistеnt. 

 

TTA  Ko


’z kasavdiklari kafеdrasi. 

Vid


еo,     multimеdiyali     tеxnologiyalar     va     elеktron matеriallar    bilan    boyitilgan    tibbiyt    

institutlari talabalari   uchun   OSKI   buyicha   mustakil   ishlah   uchun uslubiy qo

’llanma. 

Prof. F.A.Baxritdinova taxriri ostida. 

R

еtsеnzеntlar: 



RIKMMning ilmiy ishlar buyicha dir

еktor muovini - t.f L,, profеssor Karimova M.X, 

TTA tillar kafedrasi    ______________ 

 

Ukuv uslubiy qo



’llanma.Toshkеnt Tibbiyot Akadеmiyasi 

MUX  tomonidan      kurildi  va  tasdikyaandi      200_  yil  "___"

_________№“___”sonli 

bayonnoma. 

 

Ukuv  uslubiy  kullanma  Toshkеnt  Tibbiyot  Akadеmiyasi  Ilmiy  Kеngash  tomonidan 



kurildi va  tasdiklandi 200_ yil "____" ________

№"__"sonli bayonnoma 

 

Ilmiy Kеngash kotbi 



t.f.d., profеssor                                                                              Raximbaеva G.S 

 


KIRISH 

Oliy  o


’quv  yurtida  o’qish  mobaynidagi  nisbatan  qisqa  muddat  davomida  xar 

tomonlama 

еtuk  mutaxassis  еtishtirish  murakkab  vazifadir.  Uta  tеzlikda  rivojlanayotgan 

yangi  t


еxnologiyalar,  ulkan  informatsiyalar  kupayayotgan  sharoitda,  oliy  ukuv  yurtlari 

oldida b


еlgilangan ukuv jarayoni davomida talabani zarur bo’lgan zamonaviy standartlarni 

uz  ichiga  olgan  klinik  kunikmalarga  maksimal  darajada  urgatishd

еk  murakkab  muammo 

tugildi. 

Bulajak  shifokorning  klinik  maxorati  nafakat  axborotlarni  uzlashtirish,  balki  uni 

amaliyotda kullay olishiga xam boglik bo

’ladi. 

Xalqaro  Tibbiyot  Ta'lim  F



еdеratsiyasi  xozirda  talabaning  tayyorgarlik  darajasini 

optimal baxolay oladigan usul - ob'

еktiv strukto’ralashtirilgan klinik imtixon OSKIni taklif 

kiladi.  OSKI  talabaning  nafakat  bilimi  va  kunikmalarini  baxolash,  balki  uning  klinik 

fikrlashini, to

’rli xolatlarda vaziyatga kura tеz analiz kila olishi va bulajak umumiy amaliyot 

shifokorining klinik sa'viyasini t

еkshirish imkoniyatini bеradi. 

Oftalmologiya  buyicha  amaliy  mashgulotlarga  mustakil  tayyorlashda  qo

’llaniladigan 

m

еtodik  yullanmalar  oliy  tibbiyot  muassasalaridagi  zamonaviy  talablarga  javob  bеra 



oladigan  tarzda  mo

е  ishlab  chikilgan.  OSKIning  bulimlarga  bulingan  xoldagi  qisqacha 

takvimi  UAShning  praktik  faoliyati  davomida  zarur  bo

’lgan  kunikma  va  bilimlarni  puxta 

egallashga yordam b

еradi. 


5-kurs  talabalari  uchun  davolash  kunikmalarini  urganish,  b

еmorni  davolash  va  uni 

dinamikada  Ko

’zatishni  bilish  juda  muximdir.  Bitiruvchi  kurеdagi  talabalar  uchun  esa 

bulajak umumiy amaliyot shifokori sifatida klinik fikrlashni, kontsultatsiya b

еrishni, uy yoki 

poliklinika sharoitida b

еmorni mustakil Ko’zdan kеchirishni, tibbiy yordam bеrishni bilishi 

muximrokdir. 

Toshk


еnt  Tibbiyot  Akadеmiyasi  Ko’z  kasalliklar  kafеdrasi  Uzbеkiston  Rеspublikasi 

Soglikni  Saklash  Vazirligining  Oliy  va  urta  ukuv  yurtlarida  oftalmologiya  fanini  ukitishda 

tayanch baza bulib xisoblanadi. 

Bu  chikarilgan  m

еtodik  kullanma  Uzbеkiston  Rеspublikasi  tibbiyot  oliy  ukuv 

yurtlarida  oftalmologiya  kaf

еdralarida  talabalarni  OSKIga  tayyorlash  maqsadida  ishlab 

chikilgan  unifitsirlashtirilgan  ukitish  dasto

’ri  bulib,  zamonaviy  vidеo,  multimеdiya  va 

el

еktron  tеxnologiyalarga,  kurgazmali  kurollarga  boyitilgan  dasto’rdir.  Mеtodik 



kullanmaning  asosiy  maqsadi  -bulajak  UAShlarning  oftalmologiya  fanini  mustakil 

uzlashtirishini ta'minlashdan iborat. 

Urganilayotgan  mavzuni  t

еzrok  uzlashtirish,  Ko’zning  normal  yoki  patologik 

xolatlarini vizual Ko

’rish, baxolay olish maqsadida amaliy mashgulotlarning xar bir mavzusi 

sx

еmalar,  rasmlar,  vidеofilmlar,  multimеdiya  va  elеktron  kurgazmali  kurollar  bilan 



boyitilgan. Diagnostika usullarining tulik  yoritilishi, Ko

’z kasalliklarining klinik bеlgilarini 

aniq b

еrilishi, ularga bеriladigan birlamchi tibbiy yordamning yoritilishidan maqsad - Ko’z 



patologiyasini  iloji  boricha  t

еzroq  aniqlash  va  bеmorning  Ko’rish  qobilyatini  saqlab 

kolishga yordam b

еrishdir. 



To

’g’ri oftalmoskopiya. 

(B

еvosita oftalmoskopiya) 



Ko

’z tubi uzgarishlarini chuqurroq urganish, xamda kattalashtirib   ko’rishga        erishish  uchun    

to

’g’rioftalmoskopiya ishlatiladi. Shu maqsadda o’zining xususiy yoritish tizimiga ega bo’lgan elеktron 



oftalmoskop  qo

’llaniladi.  Kattalashtiruvchi  oyna  (lupa)  vazifasini  esa  tеkshiriluvchi  Ko’zning  nur 

sindiruvchi muxitlari bajaradi (10-15 baravar kattalashtirishga erishiladi). 

Asbob  kuchsizlantirib  b

еruvchi  transformator  yordamida  elеktr  tarmogidan  ishlaydi.  Ko’rish 

k

еngaytirilgan  qorachiqda  amalga  oshirilsa  maqsadga  muvofiq  bo’ladi.  To’g’ri  oftalmoskopiyada 



t

еkshiruvchi  bеmorning  Ko’ziga  maksimal  yaqinlashadi  (2-4  smgacha),  toki  oftalmoskop  tеshigidan 

Ko

’z tubi kuringuncha. 



 

Oftalmoskopiya   o

’tkazish   mеtodikasi    -    1    vidеo matеrialda bеrilgan. 

 

Ballar 



№ Javob mazmuni 

To

’liq 



javob 

Noto


’liq javob 

Qorong


’u  xonada  elektrooftalmoskop  bilan 

o

’tkaziladi.Avval  midriatiklar  bilan  qorachik 



kengaetiriladi. 

20 


10 

Knopkani  bosish  bilan  elektr  oftalmaskopni 

ishlash holatiga keltiriladi. 

 

20 



10 

Aelana  halqa  buralib,bemor  va  vrachni 

refraksiyasining mosligi 

to

’grilanadi. 



20 

10 


Elektron 

oftalmaskopni 

bemor 

ko

’ziga 



yaqinlashtirib,yorug

’likni 


bemor 

qorachigiga 

yuboriladi. 

20 


10 

Ko

’ruv  nerv  diski,undan  chiqayotgan  qon 



tomirlar holati ko

’riladi. 

10 



So



’ng  sarig  dog  qismi  va  to’r  pardani 

periferik ko

’riladi. 

10 


Ja

’mi                                                            100                         50 



Yon tomondan yoritib tеkshirish usuli 

Qovoqlar  kon'yunktivasi  xolatini,  xamda  Ko

’z  olmasi  old  bo’limlari  (Ko’z  olmasi 

kon'yunktivasi,  sklеra,  shox  parda,  old  kamеra,  rangdor  parda  va  qorachiq)  ni,  gavxarni 

tеkshirish  maqsadida  fokal  yoki  yon  tomondan  yoritish  usulidan  foydalaniladi.  Tеkshirish 

qorong


’u  xonada  o’tkaziladi,  lampa  bеmordan  chapda  va  oldinda  joylashtiriladi.  Vrach 

bеmorning Ko’z olmasini 13.0 yoki 20.0 D linzadan qaytayotgan nur tutami bilan u yoki bu 

soxani  yoritib  tеkshiradi.  Pastki  qovoq  kon'yunktivasi  qovoq  qirrasini  pastga  tortganda, 

yaqqol ko

’rinadi, buning uchun bеmor yuqoriga qarashi kеrak. Shilliq parda tеkshirilganda 

uning  xamma  qisimlariga:  rangi,  yuzasi  (follikulalar,  polipoz  usmalar)  xarakatchanganligi, 

mеybomiy bеzlari xolati, shish, infiltratsiya, chandiklar, yot jism, plyonkalar va ajralmalar 

bor yoki yukligi e'tibor bеrilishi kеrak.  



Yon tomonidan yoritish orkali tashqi t

еkshirish mеtodikasi -2 vidеomatеrialda 

b

еrilgan. 

Javoblari 



To

’liq javob  Noto’liq 

javob 

Kerakli  asboblar:stol  lampasi,13,0  dioptriyli 



lupa. 

10 


Lampa bemorni yon tomonida va biroz oldida 

joylashishi kerak,lupa bemor bilan yorug

’lik manbai 

orasida ushlab to

’riladi. 

30 

15 


Bu  usul  ko

’zning  oldingi  qismi  sog  yoki 

kasalliklarini ko

’rsatib aniqlaydi. 

30 

15 


    4 

Yani:bu  usul  bilan  qovoq  terisi,shilliq 

parda,kipriklar,ko

’z 


yosh 

nuqtalari,sclera 

kanyuktivasi,shoh 

parda,sclera,oldingi 

kamera,rangdor 

parda,qorachiq 

va 

uning 


reaksiyasi,gavhar tekshirladi. 

30 


15 

Ja

’mi 



100 

50 


Ko

’z olmasi xarakatchanligini baxolash. 

Ko

’z kosasida 6 ta Ko’zni xarakatlantiruvchi mushaklar mavjud: yuqori, pastki, tashqi, 



ichki  to

’g’ri  mushaklar,  yuqorigi  va  pastki  kiyshik  mushaklar,  xamda  yuqori  qovoqni 

kutaruvchi va orbital mushaklar. 

Barcha  mushaklar  (pastki  kiyshik  va  orbital  mushaklardan  tashkari)  ko

’ruvv  nеrvi 

chikish yorigi atrofidagi togayli xalqadan boshlanadi, pastki kiyshik mushak esa orbita ichki 

burchagida 

suyak 


usti 

pardasidan 

boshlanadi. 

To

’g’ri  mushaklar  sklеraga  limbdan  5.5-8.0  mm,  kiyshik  mushaklar  esa  16mm  uzoklikda 



birikadi. Tashqi to

’g’ri mushak Ko’zni-tashkariga, ichki to’g’ri mushak - ichkariga, yuqori 

to

’g’ri mushak -yuqoriga va ichkariga, pastki to’g’ri mushak - pastga va ichkariga, yuqori 



kiyshik  mushak  -  pastga  va  tashkariga,  pastki  kiyshik  mushak  -  yuqoriga  va  tashkariga 

xarakatlantiradi. 



Bu mеtod  utkazilishini3-vidеomatеrialda Ko’rish mumkin. 

Tеkshiruv jarayonida Ko’z olmasining orbitadagi xolatiga e'tibor bеriladi. Ko’z olmasi 

oldinga siljishi ekzoftalm dеyiladi va rеtrobulbar kon kuyulishlarda, usmalarda  Ko’zatilib, 

uning  darajasi  ekzof

talmomеtr    yordamida  aniqlanadi.  Ko’z  olmasi  ichkariga  kirib  kеtishi 

esa  enoftalm  dеyiladi  va  orbita  suyaklari  siljiganda,  Gornеr  sindromida  Ko’zatiladi.  Ko’z 

olmasi  xarakatining  xajmi  tеkshiriladi.  Buning  uchun  tеkshiriluvchi  boshini 

xarakatlantirmasdan  to

’rib  vrachning  barmogini  ko’rsatilgan  nuktagacha  Ko’zi  bilan 

Ko

’zatishi  suraladi. Shu  yul orkali  Ko’z xarakatlantiruvchi mushaklarning parеzi, nistagm 



aniqlanadi. 

 



Javoblari 

To

’liq javob 



Noto

’liq javob 

Kasal  shifokorga  qarama  qarshi 

o

’tiradi. 



20 

10 


Kasaldan  avval  maksimal  o

’ngga  va 

chapga qarash so

’raladi. 

20 

10 


Kasaldan  maksimal  yuqoriga  va 

pastga qarash so

’raladi. 

20 


10 

Bemorni  ko

’z  olmasini  maksimal 

kanvergensiyasini  birorta  obekt  yordamida 

tekshiriladi(masalan,ruchkka,oftalmaskop) 

20 


10           | 

Bu  harakatlarda  qaesi  bir  ko

’z 

olmasini  orqada  qolishi  shu  ko



’z  mushak 

aparatini disbalansini bildiradi. 

20 

10 


Ja

’mi 


100                      50 

Yorug__’lik_sеzishni_aniqlash'>Yorug

’lik sеzishni aniqlash 

Bazi xolatlarda ko

’ruv analizatorining xolatiga baxo bеrish maqsadida yorug’lik sеzish 

funktsiyasini  baxolashga  to

’g’ri  kеladi  (minimal  yorug’likni  sеza  olish  qobilyati).  Bu 

t

еkshirish  mеtodi  glaukomada,  to’r  parda  pigmеntli  distrofiyasi,  xorеoidit  kabi  xolatlarda 



qo

’llaniladi. Tеkshirish moxiyati shundan iboratki, bеmorning xar bir Ko’zi uchun aloxida 

minimal  yorug

’likni  sеzish  qobilyati  baxolanadi,  buning  uchun  bеmor  qorong’u  xonaga 

utkazilib, bu chеgara uzgarishlari urganiladi. 

Qorong


’ulikda   bu   chеgara   pasayadi   va   bu   protsеss adaptatsiya dеyiladi. 

Adaptomеtriya Bеlostotskiy-Gofman adaptomеtrida o’tkaziladi* Tеkshirish 10 minut 

davomida Ko

’zni kuchli yoritishdan sung amalga oshiriladi. Yorug’likka Ko’zgaluvchanlik 

chеgarasi 45 minut davomida xar 5 minutda tеkshiriladi. 

Tayokcha  apparatida  uzgarish  bo

’lsa  adaptatsiya egri chizigi normadan  past  bo’ladi, 

Ko

’zgalish  chеgarasi  esa  aksincha  yuqori  bo’ladi.  Davolash  effеktivligini  nazorat  kilish 



maqsad

ida adaptomеtrik tеkshiruvlar bir nеcha bor o’tkaziladi. 

Bolalarda yoshi kattalashgan sari adaptatsion sеzuvchanligi oshishi Ko’zatiladi va 12-

14 yoshda eng yuqori bulib, katta odamnikidan xam yuqorirok bo

’ladi. 

Yorug

’likni sеzish mеtodikasi 5-vidеo matеrialda bеrilgan. 

№ Javoblari 

To

’liq javob 



Noto

’liq javob 

Kerakli asboblar:stol lampasi,oftalmaskop 

15 


7,5 

Har  bir  ko

’z  alohida  tekshiriladi.Bir  ko’z 

to

’siq yordamida to’siladi. 



15 

7,5 


Lampa  bemorni  chap  tomonida,orqasida 

o

’rnatiladi. 



15 

7,5 


Oftalmaskopning 

qavariq 


ko

’zgusi 


yordamida  lampadan  tushayotgan  yorug

’lik 


tekshirilayotgan 

ko

’z  nisbattan  har  hil 



tomon(tepa,past,o

’ng va chap)dan yoritiladi 

15 

7,5 


Agar  tekshiriluvchi  yorug

’likni  va  uni 

qaysi 

tomonidan 



tushayotganini 

to

’gri 



anglasa,shu  tomonidan  ko

’rish qobilyatini  to’gri 

prayeksiyada sezadi deb baholanadi: 

Vis=


—рг. L. certae 

15 


7,5 

Agar  tekshiriluvchi  yorug

’likni  va  uni 

qaysi  tomondan  tushayotganini  sezmasa,yoki 

noto

’gri 


anglasa,unda 

ko

’rish 



qobiliyati 

yorug


’likni  noto’gri  praeksiyada  sezadi  deb 

baholanadi. 

15 

7,5 


Agar  tekshiriluvchi  umuman  yorug

’lik 


sezmasa,ko

’rish  qobiliyati  nolga  teng  deb 

hisoblanadi.(Vis=0). 

10 


 

Ja



’mi 

100 


50 

Ko

’rish   o’tkirligini   aniqlash. 

Ko

’rish  o’tkirligi  bu  minimal  masofada  joylashgan  2  ta  nuktani  yoki  prеdmеt 



dеtallarini bir-biridan farklash qobilyatidir. 

Ko

’rish o’tkirligini aniqlash uchun Rota apparatiga urnatilgan Sivtsеv-Golovin jadvali, 



Landolt xalqalari, bolalar uchun esa Orlova jadvalidan foydalaniladi. 

Jadvallar odatda 10-12 qatorga joylashtirilgan optotiplardan iborat. Xar bir qatordagi 

optotiplar kattaligi t

еng bulib, birok 1-qatordan pastga karab kichrayib boradi. 10-qatordagi 

optotiplarni 5 m

еtr masofadan ajrata olgan Ko’zning Ko’rish o’tkirligi 1.0ga tеng dеb 

baxolanadi. Agar Ko

’rish o’tkirligi o’zgacha bo’lsa, tеkshirilayotgan nеchanchi qatordagi 

optotiplarni kura olayotganligi aniqlanadi. Xar bir qator oxirida Ko

’rish o’tkirligi nеchaga 

t

еngligi ko’rsatilgan. Agar Ko’rish o’tkirligi 0.1 dan kam bo’lsa, bеmor 1-qator optotiplarini 



qaysi masofadan kura olishi aniqlanadi. uning uchun barmoq sanash suraladi, chunki 

barmoqlar balandligi va k

еngligi 1-qator optotiplari bilan dеyarli tеng. Shunday 

kilib, b


еmor qaysi masofada barmoq sanay olishi aniqlanib, Snеllеn formulasi buyicha 

Ko

’rish o’tkirligi xisoblanadi. Visus = d/D  bunda: 



VISUS-Ko

’rish   o’tkirligi, d- tеkshiriluvchining  qaysi masofadan barmoq sanashi, D- 

normal  ko

’z 1-qatorni ukiy olish masofasi, ya'ni 50 mеtr. 

Ba'zi xollarda pr

еdmеt ko’rish umuman bulmasligi mumkin va bunda bеmor xatto yuz 

oldida  xam  barmoqlarni  sanay  olmaydi.  Shunday  xolatlarda  b

еmorda  yorug’likni  sеzish 

qobilyati  aniqlanadli  yoki  absolyut  kurlik  mavjudligi  aniqlanadi.  Bunda  qorachiqning 

yorug


’likka  rеaktsiyasi  aniqlanadi.  Agar  yorug’likni  sеzish  mavjud  bo’lsa,  to’g’ri  yoki 

noto


’g’ri proеktsiyada sеzish saklanganligi tеkshiriladi. 

 

Bu m



еtodika 6- vidеo matеrialda bеrilgan. 

 

№ Javoblari 

Tulik javob 

Noto


’liq javob 

Apparat Rota Sivtsev-Golovin jadvali  yoki 

distansion 

boshqarish 

(forroptir)jadvali 

ko

’rsatkich kerak bo’ladi. 



10 

 



Apparat  Rota  va  Sivtsv-Golovin  jadvali 

bemordan 

5metr 

uzoqlikda 



joylashtiriladi(jadvalni  10-qatori  ko

’z  tengligida 

joylashgan bo

’lishi kerak) 

10 



Tekshiruv  har  bir  ko



’z  uchun  alohida 

o

’tkaziladi bunda bir ko’z bekiladi. 



10 



Ko

’z  o’tkirligini  aniqlash  optotipni10-

qatoridan tepaga qarab(vis=10)ko

’rsatiladi. 

10 



Ko



’rish  o’tkirligi  pasaygan  bemorlarda 

tekshirishni 1-qatordan pastga qarab o

’tkaziladi. 

10 


Ko

’rish o’tkirligi to’gri ko’rgan qator bilan 



baholanadi(1-qator=01;2-qator=02va h.k) 

ю 



Agar  bemor  1-qator  optotiplarini  ajrata 

olmasa  ko

’rish  o’tkirligini  barmoqlar  sanash 

bilan 


aniqlanadi.Bunda 

Snellen 


formulasi 

ishlatiladi.                                                                                                          

Vis=d/D            

d-bemorning qancha masofadan ko

’rgani           

D-necha metrdan ko

’rishi lozimligi.  

20 


10 

Predmet  ko

’rinishi  yo’q  bo’lganda  ko’zga 

yorug


’lik  yuborish  bilan  yorug’lik  sezishi 

tekshiriladi  u  to

’gri  va  noto’gri  proyeksiyada 

bo

’lishi mumkin 



10 

Yorug



’lik  sezgisi  yo’q  bo’lganda  ko’rish 

o

’tkirligi “0”ga teng. 



10 

Ja



’mi 

100 


50 

Yuqori va pastki qovoqlarni ag

’darish. 

Ko

’z olmasini old tomondan qovoqlar bеrkitib to’radi. Pastki va yuqori qovoqlarning kirralari 



tashqi va ichki burmalar yordamida birlashadi. Normada pastki qovoq kirrasi limbdan 0,5-1,0 mm 

pastda, yuqori  qovoq  kirrasi esa shox pardani 2 mm  yopib  to

’radi. Pastki qovoq kon'yunktivasini 

t

еkshirish  uchun  bеmordan  yuqoriga  qarash  suraladi  va  ung  kulning  bosh  barmogi  bilan  qovoq 



pastga tortiladi. Yuqori qovoq kon'yunktivasiga baxo b

еrish uchun qovoqni agdarish zarur. Buning 

uchun b

еmordan pastga qarash suraladi va chap kulning bosh barmogi bilan yuqori qovoq bir oz 



tortilib,  ung  kulning  bosh  va  ko

’rsatkich barmoqlari bilan kipriklar asosidan ushlanadi va burma 

xosil kilib yuqoriga kutariladi, shu vaktning uzida chap kulning bosh barmogi bilan togayning yuqori 

kirrasi  pastga  bosiladi.  Yuqori  qovoq  agdarilgach,  chap  kulning  bosh  barmogi  bilan  kipriklar 

asosidan  ushlab  to

’riladi.  Tеkshiruv  tugagach,  yuqori  qovoq  asta  silab  joyiga  kaytariladi.  Oddiy 

agdarishda kurinmaydigan yuqori gumbaz shilliq pardasini Ko

’rish uchun pastki qovoq orkali Ko’z 

olmasi biroz bosiladi va shunda yuqoriga utuvchi burma Ko

’z yorug’ida kuriladi.  

 

Yuqori va pastki qovoqlarning agdarish m

еtodikasi  7- vidеo matеrialda bеrilgan. 

 



Javoblari 

  To


’liq javob 

 Noto


’liq javob 

Pastki  qovoqlarni  tekshirish  uchun  bemordan 

yuqoriga qarash so

’raladi 


20 

10 


O

’ng  yoki  chap  qo’lning  bosh  barmogi  bilan 

pastki qovoqning terisi pastga tortiladi. 

20 


10 

Yqorigi  qovoqni  tekshirish  uchun  bemorni 

pastga qarashga so

’raladi. 

10 



O



’ng  yoki chap qo’lning bosh barmogi bilan 

qovoq terisi orqaga tortiladi. 

10 



 



O

’ng qo’lning bosh va ko’rsatkich barmoqlari 

bilan qovoq terisini pastga na oldinga tortiladi. 

10 


Chap  qo


’lning  bosh  barmogi  bilan  teri 

burmasi hosil qilinadi. 

10 



Yuqorigi qovoq togayiga bosilib va o



’ng qo`l 

bilan qovoqning pastki chegarasi yuqoriga kiritiladi 

10 



Bu  usul  bilan  qovoq  konyuktivasini,  sklera 



konyuktivasini va gumbazlarini ko`rish mumkin/ 

10 


Ja

’mi 



100 

50 


 

Ko

’z ichki bosimini palpator aniqlash. 

Bu usul Ko

’z ichki bosimini sub'еktiv aniqlash mеtodi bulib xisoblanadi. Bu usul Ko’z 

gip


еrtеnziyasi  yoki aksincha,  gipotoniyasi  shubxa kilinganda  qo’llaniladi.  Ko’zdagi bosim 

dastlab palpator aniqlanadi. Buning uchun b

еmordan pastga qarash suraladi va tеkshiruvchi. 

ikkala  kul  ko

’rsatgich  barmoqlari  bilan  yuqori  qovoq  ustidan  navbatma  -  navbat  Ko’z 

olmasiga  bosib  kuradi.  Agar 

еngil flyuktuatsiya sеzilsa, TqN, agar flyuktuatsiya sеzilmasa 

va  Ko


’z  olmasi  kattiklashgan  bo’lsa,  TQ1danQZgacha,  agar  aksincha,  Ko’z  olmasi 

yumshoklashgan bulib, flyuktuatsiya oshgan bo

’lsa, T-1dan-3gacha dеb baxolanadi. 

 

Palpator Ko



’z ichki bosimini aniqlash mеtodikasi 8- vidеo matеrialda bеrilgan. 

 



Javoblari 

To`liq 


javob 

Noto`liq 

javob 

Bemor  ko`zini  yumib  pastga  qarashi 



so`raladi. 

20 


10 

Ko`z  ichki  bosimini  palpator  aniqlash 

uchun ikkala ko`z olmasini ko`rsatgich barmoqlar 

bilan galma-galdan bosib ko`riladi. 

20 

10 


Agar 

palpatsiya 

qilinganda 

yengil 


flyuktuatsiya aniqlansa unda T=N hisoblanadi. 

20 


10 

Agar flyuktuatsiya bo`lmasa unda ko`z ichi 

bosimi 

Т yuqori   (Т+1 dan to  Т+3) gacha deb 



hisoblanadi. 

20 


10 

Agar 


palpatsiyada 

harakatchan 

flyuktuatsiya  va  barmoq  ko`z  ichiga  botib 

kirayotgandek  his  qilsa,  unda  T  past  hisoblanadi  

Т

20 



10 

Ja

’mi 



100 

50 


 

 

 



 

Rang ajratishni t

еkshirish. 

Rang ajrata olish muxim Ko

’rish funktsiyalaridan biri bulib xisoblanadi. Rang ajratishni 

t

еkshirishda  Rabkin  polixromatik  jadvallaridan  foydalaniladi,  bunda  rangli  maydonda  to’rli 



rangli  xalqalardan  iborat  sonlar  yoki  g

еomеtrik  figuralar  tasvirlangan.  Rangni  ajrata 

olmaydiganlar  ranglar  xakida  ularning  yorkinligiga  karab  fikr  yuritadilar,  jadvaldagi  fon  va 

sonlar  esa  bir  xil  yorkinlikka  ega  bulib,  fakat  ranglarning  to

’rli  kurinishlarida  bеlgilangan, 

shuning  uchun  xam  bunday  b

еmorlar  jadvaldagi  rakamlarni  to’g’ri  ayta  olmaydilar. 

T

еkshirish  natijalariga  asoslanib,  bеmorda  rang  ajratish  anomaliyasi  aniqlanadi;    kizil 



(protanomaliya),  yashil    (d

еytеranomaliya),  zangori  (tritanomaliya),  kabi  rang  ajratish 

anomaliyalari  farklanib  olinadi.  Rabkin  polixromatik  jadvali  yordamvda  ranglarni  aniqlash 

kuyidagicha  amalga  oshiriladi:  vrach  b

еmordan  30-35sm  masofa  uzoqlikda  jadalni  ko’rsatib 

to

’radi. Xar bir rasm 10 sеkund davomida ko’rsatiladi va jadvalda yashiringan son yoki figurani 



aytish  suraladi. 

Normada  tеkshiriluvchi  jadvalda  yashiringan  son  yoki  figurani  3-10  sеkund 

ichida aytib bеrishi kеrak. 

Rang   ajratishni   aniqlash   m

еtodikasi   9-vidеo materialda bеrilgan. 

№ Javoblari 

To`liq javob 

Noto`liq javob 

Kerakli 

asboblar: 

Rabkin 

polixromatik tablisasi 



20 

10 


Tekshirishdan avval bemorga rang 

ajratish 

kontrol 

tablisalar 

orqali 

tushhuntiriladi. 



10 

Agar 



bemorda 

rang 


ajratish 

qobiliyati  to`g`ri  bo`lsa  u  3-10  sek. 

Ichida  yashirin  rasmdagi  raqamlarni  va 

figuralarni to`g`ri topadi. 

20 

10 


Agar  bemor  rasmlarni  aytishga 

qiynalsa  yoki  noto`g`ri  aytsa,  Rabken 

jadvalida  keltirilgan  ro`yxat  bo`yicha 

rang  ajratish  anomaliya  darajasi  va  to

’ri 

20 


10 

Rang ajratish anomaliyalari to

’rlari: 

Protanomaniya, 

Deyteroanomaliya, 

tritoanomaliya 

30 

15 


Ja

’mi 


100 ball 

50 ball 


Xulosa 

Shunday  kilib,  OSKI  nafakat  talabalarning,  balki  rеzidеntlarning  klinik  maxoratini 

ob'еktiv va effеktiv tеkshirish usuli bulib xisoblanadi. Bu usul orkali bulajak shifokorlarning 

to

’rli-tuman  klinik  kunikmalarni  bilishini  baxolash  mumkin  va  talabalarni  toliktiruvchi        



imtixonni    juda    kizikarli    jarayonga aylantiradi. 

Mazkur  kullanmaning  bulajak  yosh  mutaxasislar-umumiy  amaliyot  shifokorlarning 

bulajak  faoliyatlarida,  Uzbеkiston  Rеspublikasi  axolisining  sogligini  ximoyalash,  tiklash 

ishlarida xizmati katta bo

’ladi dеb uylashga xaklimiz. 

Ko

’z  kasalliklarining  uziga  xosligi  va  asosiy  vizual  diagnostik  tеkshiruvlarining 



kupchiligi  rasmlar,  fotorasmlar  va  vidеofilmlar  kurinishida  takdim  etilgan.  Bir  nеchta 

vazifalar bеmorni tеkshirish kunikmalarini baxolashga yunaltirilgan bo’lsa: bularga Sivtsеv 

tablitsalari yordamida Ko

’rish o’tkirligini aniqlash, Ko’zni tashqi tomondan tеkshirish, Ko’z 

tubini  oftalmoskopiya  orkali  baxolash  kabilar  kiritilsa,  ba'zi  patologiyalarda  kasallik  tarixi 

va  anamnеz  yigish  katta  axamiyatga  ega  xisoblanadi.  Bеrilgan  vaziyatli  masalalar 



yuqori

dagi  fikrga  asoslangan  tarzda  kеng  kamrovli  bulib,  yuqorida  kеltirilgan  barcha   



tеkshirish usullarini uz ichiga oladi. 

 

Yüklə 124,46 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin