Al, Na, H, O, hemiski znaci So hemiskite znaci se ozna~uvaat elementite. Hemiskiot znak ima i kvantitativno zna~ewe



Yüklə 468 b.
tarix28.04.2017
ölçüsü468 b.
#15946


IV.1. Hemiski znaci i formuli

  • Al, Na, H, O, - hemiski znaci

  • So hemiskite znaci se ozna~uvaat elementite. Hemiskiot znak ima i kvantitativno zna~ewe.

  • Primer: Fe e simbol za elementot `elezo, no simbolot Fe ozna~uva i eden atom na `elezoto.

  • H2O2, CO2, SO2, N2O3 - hemiski formuli

  • So hemiskite formuli se ozna~uvaat soedinenijata. Hemiskata formula ozna~u- va edna molekula ili edna formulska edinka na soodvetnoto soedinenie.

  • Broevite {to se zapi{uvaat kako dolni desni indeksi, pokraj simbolot na elementot vo hemiskata formula, se vikaat stehiometriski indeksi.

  • Primer: N2O5; broevite 2 i 5 se stehiometriski indeksi vo formulata na soedineneto diazot pentoksid.


Hemiskata formula nudi:

  • Hemiskata formula nudi:

    • kvalitativni i
    • kvantitativni informacii za hemiskoto soedinenie.
  • Primer: H2O2;

    • Kvalitativni informacii: Soedinenieto vodorod peroksid e izgradeno od vodorod i kislorod.
    • Kvantitativni informacii: Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi vodorod i dva atomi kislorod. Odnosot na koli~estvata na vodorodot i kislorodot e opredelen od odnosot na stehimetriskite indeksi i iznesuva 2 : 2. Ovie kvantitativni informacii mo`at da se prika`at i vo oblik na matemati~ki formuli.


IV. 2. Vistinska (molekulska) i najprosta (empiriska) formula







3. Zbirot na proizvodite od oksidaciskite broevi i stehimetriskite indeksi na elementite vo edno soedinenie e ednakov na nula.

  • 3. Zbirot na proizvodite od oksidaciskite broevi i stehimetriskite indeksi na elementite vo edno soedinenie e ednakov na nula.

  • Primer: +3 + 3(-1) = +3 - 3 = 0

  • 4. Oksidaciskiot broj na nekoj sloboden jon e ednakov so polne`ot na jonot.

  • Primer:

  • Zable{ka: Treba da se obrne vnimnie na razlikata vo pi{uvaweto na oksidaciskiot broj i polne`ot na jonot!

  • Vo kovalentnite soedinenija znakot na oksidaciskiot broj zavisi od elektronegativnosta na elementot. Elementite so pogolema elektronegativnost dobivaat negativni, a onie so pomala pozitivni oksidaciski broevi. Od tie pri~ini fluorot ima sekoga{ oksidaciski bro -1, a kislorodot naj~esto -2 (samo vo peroksidite i superoksidite kislorodot ima oksidaciski broj -1 i -1/2, soodvetno. Vidi strana 52 ).



Od ovie pri~ini metalite, kako elektropozitivni elementi, imaat pozitiven oksidaciski broj vo nivnite soedinenija. Isklu~ok se intermetalnite soedinenija, kade poelektronegativniot metal dobiva negativen a drugiot pozitiven oksidaciski broj. Sli~no i vodorodot ima oksidaciski broj +1 vo site soedinenija so nemetalite. Isklu~ok se soedinenijata nare~eni metalni hidridi, kade vodorodot ima oksidaciski broj -1, za{to e povrzan so elementi (metali) {to imaat pomala elektronegativnost.

  • Od ovie pri~ini metalite, kako elektropozitivni elementi, imaat pozitiven oksidaciski broj vo nivnite soedinenija. Isklu~ok se intermetalnite soedinenija, kade poelektronegativniot metal dobiva negativen a drugiot pozitiven oksidaciski broj. Sli~no i vodorodot ima oksidaciski broj +1 vo site soedinenija so nemetalite. Isklu~ok se soedinenijata nare~eni metalni hidridi, kade vodorodot ima oksidaciski broj -1, za{to e povrzan so elementi (metali) {to imaat pomala elektronegativnost.

  • Primeri:

  • 5. Oksidaciskiot broj mo`e da se opredeli i na atomska grupa vo ramkite na edno soedinenie.

  • Primer:



6. Koga stanuva zbor za molekuli izgradeni od dva isti atomi (molekuli na elementarnite supstanci) toga{ oksidaciskiot broj na atomite e nula.

  • 6. Koga stanuva zbor za molekuli izgradeni od dva isti atomi (molekuli na elementarnite supstanci) toga{ oksidaciskiot broj na atomite e nula.

  • Primer:

  • Prose~en oksidaciski broj:

  • Primer:







V.2. Nomenklatura na oksidite

  • Imenuvaweto na hemiskite supstanci se narekuva hemiska nomenklatura. Nomenklaturata na hemiskite soedinenija e definirana od Internacionalnata unija za ~ista i primeneta hemija, IUPAC (Internatioal Iunion of Pure and Applied Chemistry).

  • Nomenklatura na oksidi na metalite

  • Ako metalot gradi samo eden vid oksid, odnosno ako metalot ima samo edna vozmo`na oksidaciska sostojba, toga{ imeto na oksidot se obrazuva od imeto na metalot so dodavawe na zborot oksid.

  • Primeri: Na2O natrium oksid, kalcium oksid CaO, aluminium oksid Al2O3.

  • Oksidaciskiot broj na kislorodot vo oksidite e -2. Isklu~ok se peroksidite kade kisloroot ima oksidaciski broj -1 i superoksidite kade oksidaciskiot broj e -1/2.

  • Primeri:



Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, odnosno mo`e da gradi pove}e vidovi oksidi, toga{ pome|u imeto na metalot i zborot oksid se pi{uva oksidaciskata sostojba na elementot so rimski broj staven vo mala zagrada, vedna{ zad imeto na metalot.

  • Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, odnosno mo`e da gradi pove}e vidovi oksidi, toga{ pome|u imeto na metalot i zborot oksid se pi{uva oksidaciskata sostojba na elementot so rimski broj staven vo mala zagrada, vedna{ zad imeto na metalot.

  • Primeri:

      • Cu2O bakar(I) oksid,
      • CuO bakar(II) oksid,
      • FeO `elezo(II) oksid,
      • Fe2O3 `elezo(III) oksid.


  • Nomenklatura na oksidi na nemetalite

  • Imeto na oksidot se obrazuva od imeto na nematalot i zborot oksid. Pred imeto na nemetalot i pred zborot oksid se dodavaat prefiksi koi go ozna~uvaat soodvetniot stehiometriski indeks imenuvan na gr~ki.

  • Primer: N2O5 diazot pentoksid, N2O diazot monoksid (ili diazot oksid).

  • Nazivi na broevite na gr~ki jazik:



V. 3. Kiselini

  • Kiselinite se soedinenija na vodorodot so nekoj nemetal ili atomska grupa nare~na radikal. Atomskata grupa naj~esto vklu~uva nekoj nemetal i kislorod, no postojat i zna~itelen broj radikali izgradeni od nekoj metal i kislorod.

  • Primeri: HCl hlorovodorodna kiselina, H2S sulfurvodorodna kiselina, HClO4 perhlorna kiselina, H2CrO4 hromna kiselina.

  • Kiselinite vo voden rastvor disociraat i pri toa generiraat vodorodni katjoni, odnosno protoni. Protonite vo vodniot rastvor ne se slobodni, tuku se svrzuvaat so edna molekula voda gradej}i H3O+ hidroniev jon koj preku vodorodni vrski naj~esto se povrzuva so tri moleuki voda gradej}i H3O+ (H2O)3 ili H9O4+.

  • Osnovni svojstva na kiselinite:

  • Kiselinite imaat kisel vkus, nivnite vodni rastvori sproveduvaat elektri~na struja i siniot lakmus go bojat so crvena boja.



Strukturni formuli

  • Strukturni formuli



Nomenklatura na kiselinite

  • Nomenklatura na kiselinite

  • Imeto na kiselinata se formira spored imeto na elementot {to ja obrazuva kiselinata. Pri toa ne mo`e da se definiraat strogi pravila pri formiraweto na nazivite.

  • Primeri za beskislorodni kiselini se:

  • HCl hlorovodorodna kiselina HCN cijanovodorodna kiselina

  • HBr bromovodorodna kiselina

  • H2S sulfurvodorodna kiselina

  • HI jodovodorodna kiselina

  • HF fluorovodorodna kiselina



Osnovnite kislorodni kiselini:

  • HClO3 hlorna kiselina

  • HIO3 jodna kiselina

  • HBrO3 bromna kiselina,

  • H2SO4 sulfurna kiselina

  • H2SeO4 selenova kiselina,

  • H6TeO6 telurna kiselina

  • HNO3 azotna kiselina,

  • H3PO4 fosforna kiselina

  • H3AsO4 arsenova kiselina,

  • H3SbO4 antimonova kiselina

  • H2CO3 jaglerodna kiselina,

  • H4SiO4 siliciumova kiselina

  • H2SnO3 kalajna kiselina,

  • H3BO3 borna kiselina

  • H2CrO4 hromna kiselina,

  • H2MnO4 manganova kiselina



Kislorodni kiselini izvedeni od osnovnata kiselina:

  • Kislorodni kiselini izvedeni od osnovnata kiselina:

  • Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pove}e od osnovnata kiselina, dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks per.

  • Primer: HClO4 perhlorna kiselina, HIO4 perjodna kiselina.

  • Vnimanie! Kiselinata HMnO4 se vika permanganova kiselina iako ima ist broj na kislorodni atomi kako osnovnata kiselina (H2MnO4) no ima eden atom vodorod pomalku od nea. Zaedni~ko za site primeri e {to vo “per” kiselinite elementot {to ja gradi kiselinata ima povisok oksidaciski broj od onoj {to go ima vo osnovnata kiselina.

  • Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od osnovnata kiselina, dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina pri {to nastavkata na, ili ova se zamenuva so esta.

  • Primer: HClO2 hloresta kiselina, H2SO3 sulfuresta kiselina, HNO2 azotesta kiselina.



Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od “esta” kiselinata, dobiva naziv formiran od “esta” kiselinata so prefiks hipo.

  • Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od “esta” kiselinata, dobiva naziv formiran od “esta” kiselinata so prefiks hipo.

  • Primer: HClO hipohloresta kiselina (HClO2 hloresta kiselina), HIO hipojodesta kiselina (HIO2 jodesta kiselina)

  • Kiselina ~ija{to formula se izveduva so formalno odzemawe na edna molekula voda od osnovnata kiselina dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks meta.

  • Primer: HPO3 metafosforna kiselina (H3PO4 - H2O = HPO3, H3PO4 fosforna kiselina).

  • Kiselina ~ija{to formula se izveduva so formalno odzemawe na edna molekula voda od dve mlekuli na osnovnata kiselina dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks “piro”.

  • Primer: H4P2O7 pirofosforna kiselina (2H3PO4 - H2O = H4P2O7).



So zamena na eden ili pove}e kislorodni atomi vo kiselinata so atomi na sulfur, se dobivaat t. n.tio-kiselini”. Nazivot na tio-kiselinata se dobiva od osnovnata kiselina so dodavawe na prefiksot “tio”. Dokolku vo kiselinata pove}e od eden kisloroden atom se zameneti so atomi na sulfur, pred sufiksot “tio” se imenuva i stehimetriskiot indeks na atomot na sulfur iska`an na gr~ki.

  • So zamena na eden ili pove}e kislorodni atomi vo kiselinata so atomi na sulfur, se dobivaat t. n.tio-kiselini”. Nazivot na tio-kiselinata se dobiva od osnovnata kiselina so dodavawe na prefiksot “tio”. Dokolku vo kiselinata pove}e od eden kisloroden atom se zameneti so atomi na sulfur, pred sufiksot “tio” se imenuva i stehimetriskiot indeks na atomot na sulfur iska`an na gr~ki.

  • Primeri: H3AsO3S tioarsenova kiselina (H3AsO4 arsenova kiselina), H3AsO2S2 ditioarsenova kiselina, H3AsOS3 tritioarsenova kiselina.

  • Kiselini {to vo kiselinskiot radikal ne sodr`at nitu kislorod nitu sulfur.

  • Primeri: HAuCl4 tetrahloroauratna(III) kiselina,

  • H2PtCl4 tetrahloroplatinatna(II) kiselina,

  • HPF6 heksafluorofosfatna(V) kiselina,

  • H2SnCl6 heksahlorostanatna(IV) kiselina,

  • HBF4 tetrafluoroboratna kiselina



V. 4. Hidroksidi, bazi

  • Hidroksidite se soedinenija koi se obrazuvaat me|u metalite i hidroksidnata (OH) grupa. Hidroksidite {to se rastvorlivi vo voda i pri toa disociraat na metalni katjoni i hidroksidni anjoni se narekuvaat bazi.

  • Metodi za dobivawe na hidroksidite:

  • 1. Rastoruvawe na metalen oksid vo voda.

  • Na2O + H2O = 2NaOH

  • 2. Reakcija na nekoi soli i bazi.

  • FeCl3 + 3NaOH = Fe(OH)3 + 3NaCl

  • 3. So vzaemodejstvo na alkalen metal i voda.

  • 2Li + 2H2O = 2LiOH + H2

  • 4. Pri reakcija na peroksid so voda

  • 2Na2O2 + 2H2O = 4NaOH + O2



Nomenklatura na hidroksidite

  • Nazivite na hidroksidite se obrazuvaat od imeto na metalot i zborot hidroksid. Dokolku metalot obrazuva pove}e od eden hidroksid (ima pove}e vozmo`ni osidaciski sostojbi) toga{ pome|u imeto na metalot i zborot hidroksid se pi{uva oksidaciskata sostojba na metalot vo soodvetniot hidroksid so rimski broj vo mala zagrada do imeto na metalot. Dokolku metalot ima samo edna vozmo`na oksidaciska sostojba, toga{ taa ne se zapi{uva vo nazivot na metalot.

  • Primeri:



IV. 5. Soli

  • Solite formalno se dobivaat so zamena na vodorodnite atomi, {to se vo sosatavot na hidrosidnite grupi na kiselinata so nekoj metal, ili pak so zamena na OH grupata kaj hidroksidite so nekoj nemetal odnosno kiselinski radikal.

  • Metodi za dobivawe na solite:



Nomenklatura na solite

  • Normalni (neutralni soli)

  • So zamena na site vodorodni atomi na kiselinata so metal se dobivaat normalni (neutralni) soli. Nazivot na solta se formira od imeto na metalot i imeto na radikalot na kiselinata. Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, toga{ do imeto na metalot sleano se zapi{uva oksidaciskata sostojba so rimski broj staven vo mala zagrada.

  • Primeri: NaCl natrium hlorid, CuI bakar(I) jodid, CuSO4 bakar(II) sulfat.

  • Spored ova, neophodno e da se znaat nazivite na kiselinskite radikali. Nazivi na joni formirani od kiselinskite radikali na beskislorodnite i kislorodnite kiselini:



Kiselinskite radikali na beskislorodnite kiselini, odnosno jonite formirani od ovie radikali, dobivaat nazivi spored nemetalot i nastavkata ID.

  • Kiselinskite radikali na beskislorodnite kiselini, odnosno jonite formirani od ovie radikali, dobivaat nazivi spored nemetalot i nastavkata ID.

  • Kiselinskite radikali na osnovnite kislorodni kiselini, odnosno jonite formirani od ovie radikali, gi formiraat nazivite vrz osnova na nazivot na nemetalot i nastavkata AT.

  • Nazivi na jonite formirani od radikalite na kiselinite {to se izvedeni od osnovnite kiselini:



Nazivite na radikalite i jonite na “per” kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks PER i nastavka AT.

  • Nazivite na radikalite i jonite na “per” kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks PER i nastavka AT.

  • Nazivite na radikalite i jonite na “esta” kiselinite vo nazivot dobivaat nastava IT.

  • Nazivite na radikalite i jonite na “hipo-esta” kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks HIPO i nastavka IT.

  • Primeri:

  • Hirogen soli se oni soli kaj koi eden ili pove}e vodorodni atomi na kiselinata ne se supstituirani so metal. Primeri: NaHSO4 natrium hidrogensulfat, KH2PO4 kalium dihidrogenfosfat.

  • Hidrogen solite dobivaat naziv so dodavawe na prefiksot “HIDROGEN” pred imeto na kiselinskiot radikal. Dokolku vo kiselinskiot radikal postojat pove}e od eden vodoroden atom, pred prefiksot “HIDROGEN” se imenuva i stehiometriskiot indeks na vodorodniot atom iska`an na gr~ki.



Hidroksid soli se oni soli koi{o vo svojat sostav sodr`at i hidroksidna grupa pokraj metalot i kiselinskiot radikal.

  • Hidroksid soli se oni soli koi{o vo svojat sostav sodr`at i hidroksidna grupa pokraj metalot i kiselinskiot radikal.

  • Primeri: BiOHSO4 bizmt(III) hidroksid sulfat,

  • Bi(OH)2Cl bizmut(III) dihidroksid hlorid.

  • Nazivite na hidroksid solite se obrazuvaat analogno na hidrogen solite, so taa razlika {to prefiksot “HIDROGEN” e zamenet so terminot “HIDROKSID”.

  • Zabele{ka! Terminot HIDROKSID se pi{uva odvoeno od imeto na metalot i kiselinskiot radikal, dodeka prefiksot HIDROGEN se pi{uva sleano so imeto na radikalot!

  • Oksid soli se oni soli koi{to vo svojat sostav sodr`at kisloroden atom (oksiden jon O2-) pokraj metalot i kiselinskiot radikl.

  • Primeri: BiOCl bizmt(III) oksid hlorid,

  • UO2SO4 uran(VI) dioksid sulfat.

  • Nazivite na oksid solite se obrazuvaat analogno na hidroksid solite, so taa razlika {to terminot “HIDROKSID” e zamenet so terminot “OKSID”.



Dvojni (me{ani) soli se onie soli koi{to vo svojat sostav sodr`at dva ili pove}e razli~ni metali ili kiselinski radikali.

  • Dvojni (me{ani) soli se onie soli koi{to vo svojat sostav sodr`at dva ili pove}e razli~ni metali ili kiselinski radikali.

  • Primeri: NaKSO4 natrium kalium sulfat,

  • CaCl(ClO) kalcium hlorid hipohlorit.

  • Nazivite na dvojnite soli se formiraat spored pravilata za obi~nite soli samo {to se imenuvaat poodelno dvata metala ili dvata kiselinski radikali.

  • Kristalohidrati se onie soli koi{to vo svojot sostav sodr`at edna ili pove}e molekuli voda.

  • Primer: Na2CO3.10H2O natrium karbonat dekahidrat

  • NiCl2.6H2O nikel(II) hlorid heksahidrat

  • Nazivite na kristalohidratite se formiraat spored pravilata za obi~nite soli samo {to posle imeto na solta odvoeno se dodava zborot HIDRAT na koj{to mu se dodava prefiks koj go ozna~uva stehiometriskiot koeficient {to se odnesuva na brojot molekuli voda, iska`an na gr~ki.



Yüklə 468 b.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin