Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje



Yüklə 299,57 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə4/4
tarix23.02.2017
ölçüsü299,57 Kb.
#9273
1   2   3   4

Akutni oblik

U  ovom  obliku,  bolest  se  javlja  svega  nekoliko  nedelja  nakon  infekcije.

Tipi~na klini~ka slika se manifestuje povi{enom telesnom temperaturom, lim-

fadenopatijom, no}nim znojenjem, ospom, glavoboljom i ka{ljem. 



Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

219

I stadijum - perzistentna generalizovana limfadenopatija

Ovaj stadijum ili proti~e asimptomski, ili se manifestuje perzistentnom gene-

ralizovanom  limfadenopatijom  (PGL).  Traje  od  nekoliko  meseci do nekoliko

godina. PGL karakteri{u limfni ~vorovi promera ve}eg od 1 cm, lokalizovani

na dva ili vi{e mesta van ingvinalnog kanala, u trajanju najmanje 3 meseca,

uz odsustvo nekih drugih oboljenja koja mogu da uzrokuju uve}anje limfnih

`lezda. PGL mo`e polako da involuira. 

II stadijum 

U  ovom  stadijumu  se  javljaju  tipi~ne  mukokutane  lezije,  kao  {to  je  oralna

leukoplakija,  ili  infekcije,  kao  herpes  zoster.  ^esto  su  izra`eni  i  op{ti  znaci

infekcije:  umeren  gubitak  telesne  mase,  slabost,  anoreksija,  no}no  znojenje.

Mogu se javiti i rekurentne infekcije gornjeg dela respiratornog trakta. 

Vrsta oportunisti~ke infekcije zavisi od sada{nje i pre|a{nje izlo`enosti orga-

nizma infektivnim agensima, {to je i glavni razlog pojavi razli~itih infekcija

u razli~itim sredinama. 



III stadijum - bolesti povezane sa AIDS-om

U  ovom  stadijumu  se  javljaju:  oralna  kandidijaza,  leukoplakija,  pulmonalna

tuberkuloza, labijalni ili genitalni herpes, izosporijaza, neke bakterijske infek-

cije  (pneumonija),  tumori  (Kapo{ijev  sarkom)  koji  su  karakteristi~ni  za  HIV

infekciju,  i  jako  izra`eni  op{ti  simptomi  (konstantna  temperatura,  dijareja,

gubitak vi{e od 10% telesne mase). 



IV stadijum 

Karakteristika ovog stadijuma je pojava mnogobrojnih oportunisti~kih infekci-

ja i nekih tumora, ~iji je tok zbog gubitka odbrambenih sposobnosti organiz-

ma posebno te`ak. Vrsta infekcije u velikoj meri zavisi od pre|a{nje i sada{nje

izlo`enosti  organizma  razli~itim  infektivnim  uzro~nicima.  Mogu  se  javiti  i

te{ki oblici kaheksije i limfoma.  



Neurolo{ka oboljenja

Naj~e{}e  neurolo{ko  o{te}enje  je  subakutna  encefalopatija  koju  karakteri{u

progresivne  promene  u  pona{anju  povezane  sa  demencijom.  Javlja  se  u  oko

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

220


jedne  tre}ine  obolelih  u  poslednjem  stadijumu  bolesti.  Uobi~ajeni  rani  znaci

oboljenja su tremor, usporenost i afazija. 

Pored toga, ~esti su i periferna neuropatija i gubitak pam}enja. Ovo mogu biti

i prve manifestacije bolesti, iako se ~esto javljaju u atipi~nom obliku. 



Klini~ke manifestacije u odoj~adi i male dece

U odoj~adi koja su zara`ena pre, za vreme ili ubrzo po poro|aju, simptomi

se obi~no ispoljavaju u uzrastu 6-12 meseci. Vreme pre`ivljavanja od pojave

prvih simptoma je oko 18 meseci. Klini~ki se ispoljava usporenim razvojem,

sa  pojavom  neurolo{kih  o{te}enja.  Gubitak  telesne  mase,  dijareja,  oralna  ili

ezofagusna  kandidijaza,  pneumonija  i  povi{ena  telesna  temperatura  su  ~esti.

Kako  su  ovi  poreme}aji  i  ina~e  ~esti  u  ovom  uzrastu,  klini~ka  dijagnoza  je

ote`ana.  Neuspeh  u  uobi~ajenom  le~enju  ovih  poreme}aja  mo`e  da  pobudi

sumnju na postojanje HIV infekcije. 

Dijagnoza

Dijagnoza  HIV  infekcije  se  postavlja  na  osnovu  laboratorijskog  testiranja.

Standardni test je baziran na utvr|ivanju antitela na HIV u serumu, a ne na

prisustvu  samog  virusa.  Enzim-povezani  imunoapsorbentni  esej  (ELISA),

imunofluorescentni  esej  i  Western  blot  analiza  su  me|u  naj~e{}e  kori{}enim

tehnikama. Pozitivan test zna~i da su prona|ena antitela i da je osoba zara`ena

HIV-om.  Negativni  test  zna~i  da  antitela  nisu  prona|ena,  odnosno  da  osoba

nije zara`ena. 

Test nije idealan - nisu sve zara`ene osobe pozitivne na testu. Vreme koje je

potrebno  da  se  razvije  imuni  odgovor  i  pojave  antitela  u  serumu  naziva  se

“prozor” - u tom periodu, iako je osoba inficirana, test na antitela je negati-

van. Tako|e, test mo`e biti la`no pozitivan, usled ~ega se, ako je na primer

ELISA test pozitivan, rade dopunski testovi (imunofluorescentni esej ili West-

ern blot). 



Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

221

Imunizacija i HIV infekcija

Deca sa simptomima AIDS-a ne treba da prime BCG vakcinu. Preporu~uje

se redovna vakcinacija DiTePer, polio i MMR vakcinom. 

Prilikom davanja vakcina, va`no je striktno po{tovati proceduru sterilizacije.



Seropozitivnost ozna~ava ne samo sada{nju infekciju, ve} i zaraznost. 

Test na prisustvo HIV antitela dokazuje HIV infekciju, a ne AIDS. Ovaj test

ne mo`e da predvidi kada }e se AIDS pojaviti, ni koliko dugo je osoba infi-

cirana. 


Tako|e  je  mogu}e  direktno  utvr|ivanje  prisustva  HIV  antigena  (virusa  ili

virusnih proteina) u semenu. Ovi testovi se danas sve vi{e koriste u pra}enju

uspeha terapije. 

Tuma~enje rezultata HIV testa u novoro|en~adi

Tokom  trudno}e  HIV  antitela  majke  se  pasivno  prenose  preko  placente  na

fetus. Kako se skrining test zasniva na detekciji ovih antitela, u dece ro|ene

od  HIV  pozitivnih  majki  test  }e  biti  pozitivan  bila  ona  zara`ena  ili  ne.  U

ve}ini slu~ajeva, pasivna antitela nestaju oko 9. meseca trudno}e, mada mogu

da potraju i 18 meseci. Ovo stvara velike probleme i zdravstvenim radnicima

i deci. Zdravstveni radnici su pred dijagnosti~kom dilemom – koja terapija je

odgovaraju}a ukoliko odoj~e razvije neko od uobi~ajenih oboljenja za uzrast?

Ukoliko odoj~e nije zara`eno HIV-om, potrebna je samo simptomatska tera-

pija. Sa druge strane, ako je dete zara`eno virusom, banalno oboljenje mo`e

dovesti  ~ak  i  do  smrtnog  ishoda  ukoliko  se  dete  ne  hospitalizuje  i  ne  pre-

duzmu intenzivne terapijske mere. Najve}a je emocionalna trauma koju do`i-

vljava cela porodica dok se ne ustanovi da li je dete zara`eno ili nije.

Sa ovom odoj~adi treba postupati potpuno normalno, ali se moraju dr`ati pod

medicinskim nadzorom. 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

222


Prevencija

Primarna prevencija

Primarnom prevencijom su obuhva}ene rizi~ne osobe koje jo{ uvek nisu zara-

`ene virusom HIV-a. Neke od ovih osoba prepoznaju svoje rizi~no pona{anje,

ve}ina ne. 



Glavni ciljevi preventivnog rada su:

• identifikacija rizi~nog pona{anja pojedinaca i/ili grupe;

• upoznavanje ovih grupa/pojedinaca sa rizicima koje nosi njihovo pona{anje;

• rad sa ovim osobama na identifikaciji uzroka njihovog rizi~nog pona{anja;

• pomaganje u pronala`enju re{enja za promenu pona{anja;

• podr{ka i rad sa pojedincima u odr`avanju promenjenog pona{anja.

U razli~itim sredinama, razli~ite grupe ljudi se mogu ubrojiti u rizi~ne: prosti-

tutke i njihovi klijenti, osobe koje odr`avaju seksualne odnose sa velikim bro-

jem  partnera,  homoseksualci,  hemofili~ari,  intravenski  narkomani.  Tako|e,

neke profesije, koje podrazumevaju du`u odvojenost od ku}e i porodice, nose

odre|eni rizik (vojnici, voza~i, gra|evinski radnici...).

U proceni rizi~nog pona{anja, treba razmotriti:

• U~estalost  i  vrstu  seksualnih  odnosa  (posebno  neza{ti}en  seks  sa  prosti-

tutkama, vaginalne ili analne odnose bez upotrebe kondoma...);

• Osobe iz rizi~nih grupa (intravenski narkomani, prostitutke i njihovi klijen-

ti, homoseksualci i biseksualci...);

• Primaoce organa, transfuzije krvi...;

• Osobe  izlo`ene  mogu}im  nesterilnim  procedurama,  kao  {to  su  tetoviranje,

bu{enje u{iju...

Osnovni cilj je da se ljudi informi{u i ohrabre da sami naprave pravilan izbor

pona{anja i da preuzmu odgovornost za svoje i za zdravlje drugih. 

Sa osobama koje se rizi~no pona{aju treba razmotriti testiranje na HIV. Ovim

osobama treba pru`iti informacije o tehni~kim aspektima testiranja, i mogu}im

medicinskim,  socijalnim,  psiholo{kim,  zakonskim  i  ostalim  implikacijama

eventualnog pozitivnog ili negativnog nalaza. 



Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

223

Preporuke za prevenciju seksualnog preno{enja HIV infekcije

Smanjenje rizika od prenosa HIV-a putem seksualnih odnosa podrazumeva:

• smanjenje broja seksualnih partnera ({to je ve}i broj partnera, rizik je ve}i);

• izbegavanje seksualnih odnosa sa osobama koje imaju veliki broj seksual-

nih partnera (kao prostitutke, na primer);

• upotrebu kondoma za sve vreme seksualnih odnosa koji podrazumevaju pe-

netraciju.

Najbezbednija je apstinencija. 

Pravilna upotreba kondoma je va`an deo prevencije polnog preno{enja HIV-a

(i drugih polnih bolesti). Pravilna upotreba podrazumeva: 

• Kori{}enje kondoma pri svakom analnom, vaginalnom ili oralnom seksual-

nom odnosu. 

• Pravilno postavljanje, skidanje i bacanje kondoma. 

• Kondom se stavlja na vrh erektiranog penisa neposredno pre penetracije. Po

ejakulaciji, dok se izvla~i penis, treba pridr`ati kondom, kako sadr`aj ne bi

iscureo. Kondom treba pa`ljivo skinuti, tako da se ne prospe semena te~-

nost, a zatim ga baciti u kantu za |ubre.  

• Isti kondom se upotrebljava samo jednom.

• Ukoliko je pakovanje o{te}eno, istekao rok upotrebe (ili je stariji od pet go-

dina), promenjena boja, isu{en, suv - kondom treba baciti. 

• Kondom se ~uva na hladnom, suvom mestu. Toplota, svetlost i vlaga mogu

da ga o{tete. 

Prevencija {irenja infekcije preko transfuzije krvi

Odgovaraju}a selekcija dobrovoljnih davalaca krvi, testiranje krvi i racionalno

kori{}enje krvi, zna~ajno smanjuju rizik od preno{enja infekcije. 

Prevencija perinatalne transmisije

Prevencija perinatalne transmisije podrazumeva savetovali{ni rad sa trudnica-

ma  i  porodiljama,  testiranje  na  HIV  u  toku  trudno}e  i  preduzimanje  op{tih

mera za{tite tokom poro|aja i prilikom sprovo|enja invazivnih procedura.  



Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

224

Pre testiranja na HIV, pri radu sa trudnicama, potrebno je: 

• odrediti nivo znanja trudnice o HIV-u i AIDS-u;

• pru`iti neophodne informacije o ovoj bolesti;

• ukazati na mogu}e posledice rezultata testiranja;

• objasniti postupak prilikom testiranja;

• proceniti reakciju na mogu}i pozitivni rezultat;

• uspostaviti odgovaraju}i odnos koji }e omogu}iti nastavak saradnje u slu~aju

da test bude pozitivan.

Dalji rad sa trudnicama zavisi od rezultata testiranja. 

Ukoliko je rezultat negativan, trudnica verovatno nije inficirana HIV-om.

Me|utim, kako postoji “prazan period”, kod osoba sa rizi~nim pona{a-

njem testiranje treba ponoviti nakon 3 meseca. Ove osobe tako|e treba 

uputiti u rizik koje njihovo pona{anje nosi i preporu~iti im odgovaraju}e 

promene. 

Ukoliko je test pozitivan, potrebno je:

objasniti {ta zna~i pozitivan rezultat;



prodiskutovati njena ose}anja;

dati odgovaraju}u podr{ku;



prodiskutovati o njenim planovima za budu}nost;

uspostaviti saradnju, kao osnov za budu}i zajedni~ki rad;



utvrditi raspored slede}ih poseta;

razgovarati sa partnerom, ukoliko je mogu}e;



prijaviti oboljenje odgovaraju}oj slu`bi. 



Prevencija preno{enja HIV-a putem maj~inog mleka

Rizik od preno{enja HIV infekcije maj~inim mlekom je mali. Me|utim, ako

se  majka  zarazi  u  periodu  laktacije,  na  primer  preko  transfuzije  krvi,  rizik

postaje zna~ajan. Tako|e, ukoliko majka ima simptome AIDS-a, infekcija je

verovatnija. Iz tih razloga, u svakom pojedina~nom slu~aju treba pa`ljivo raz-

motriti prednosti dojenja i rizike od mogu}e infekcije. Uvek imati na umu da

je dojenje sa nutritivnog, imunolo{kog i psiholo{kog stanovi{ta idealna hrana

za  odoj~e  i  da  su  odoj~ad  koja  se  ne  doje  u  ve}oj  meri  izlo`ena  riziku  od

obolevanja  od  dijareje,  respiratornih  i  drugih  infektivnih  bolesti.  Ve}  infici-

ranu odoj~ad maj~ino mleko mo`e da za{titi od infekcija koje mogu da ubrza-

ju  progresiju  oportunisti~kih  infekcija.  U  situacijama  kada  nema  vode,  u

porodicama  koje  su  siroma{ne,  u  porodicama  koje  `ive  u  lo{im  higijenskim

uslovima, dojenje treba da bude izbor, nezavisno od zara`enosti HIV-om. 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

225


Sekundarna prevencija

Sekundarna  prevencija  se  sprovodi  sa  HIV  pozitivnim  osobama.  Potrebno  je

da  zara`ena  osoba,  kao  i  zdravstveni  radnik  zajedni~ki  razmotre  sve  pojave

koje  prate  ovu  infekciju:  spre~avanje  daljeg  {irenja  infekcije,  stigmatizaciju,

hospitalizaciju,  diskriminaciju  od  strane  sredine  ili  porodice,  prekid  {kolova-

nja,  finansijske  probleme,  fizi~ke  aspekte  bolesti,  progresiju  bolesti,  gubitak

prijatelja, bes, usamljenost, depresiju...

Spre~avanje  {irenja  HIV  infekcije  u  najve}oj  meri  zavisi  od  odgovornog

pona{anja.  Osobama  koje  su  inficirane  HIV  virusom  treba  pomo}i  da  se

uklju~e u dru{tvo i da shvate svoju odgovornost u spre~avanju {irenja infek-

cije drugim osobama. Sa ovim osobama treba razmotriti seksualno pona{anje

koje  smanjuje  rizik  od  infekcije  -  upotrebu  kondoma,  alternativne  na~ine  za

postizanje seksualnog zadovoljstva ili apstinenciju od seksa. Tako|e, razmotriti

potrebu da se informi{u sada{nji, kao i biv{i partneri o mogu}nosti HIV infek-

cije. HIV pozitivne osobe treba upozoriti da ne mogu biti dobrovoljni davao-

ci krvi, sperme, organa, kao i da ne smeju da dele igle i {priceve sa drugim

ljudima. 

Ako je zara`ena osoba u drugom stanju, treba razmotriti mogu}nost prekida

trudno}e. Tako|e, treba razmotriti pitanje kontracepcije i budu}ih trudno}a. 

Ukoliko  se  ugrozi  poverljivost  podataka  i  inficirane  osobe  izlo`e  riziku  od

diskriminacije i stigmatizacije, ne mo`e se o~ekivati saradnja ovih osoba. 

Zdravstveno vaspitanje

Osnovni  cilj  zdravstveno-vaspitnih  programa  u  prevenciji  AIDS-a  treba  da

bude  modifikacija  rizi~nog  pona{anja,  smanjenje  rizika  izlaganju  i  {irenju

HIV-a, smanjenje stresa i podr{ka zara`enim osobama da se nose sa nastalom

situacijom.  Da  bi  se  ovo  postiglo,  treba  edukovati  sve,  a  naro~ito  direktno

ugro`ene  osobe,  kao  i  osobe  koje  su  u  kontaktu  (posebno  seksualnom)  sa

njima. 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

226


U  razmatranju  pru`anja  efikasnog  zdravstvenog  obrazovanja,  treba  imati  u

vidu:


• najprihvatljivije na~ine promene rizi~nog pona{anja;

• individue/grupe pod rizikom;

• aktivnosti koje dovode pojedince/grupe u rizik;

• ograni~enja ili razloge koji ote`avaju tra`enje pomo}i od strane ugro`enih,

rizi~nih grupa;

• razloge za nastavak rizi~nog pona{anja;

• forme odbijanja promene pona{anja;

• vrstu priznanja za pozitivne promene pona{anja;

• da li je realno o~ekivati da }e odre|ene osobe promeniti pona{anje;

• sve potencijalne resurse koji mogu da prenesu odgovaraju}e informacije o

prevenciji;

• akcije  koje  treba  preduzeti  po  obolevanju  -  na~in  pomo}i  oboleloj  osobi,

porodici i prijateljima;

• lokalne obi~aje koji mogu imati veze sa HIV infekcijom;

• iskustvo zajednice u no{enju sa ovim problemom;

• grupe ili lidere lokalne zajednice koji mogu da uti~u na promociju zdravog

i promenu rizi~nog pona{anja.

Efekti HIV epidemije na zdravstvene radnike

Epidemija uti~e na zdravstvene radnike u najmanju ruku dvojako – privatno i

profesionalno: 



Privatno, kod pojave epidemije svako je zabrinut i `eli da za{titi i sebe i

svoju porodicu od mogu}e infekcije. 



Profesionalno, od zdravstvenih radnika se o~ekuje da pomognu inficiranim

i obolelim osobama, da budu u toku sa novim medicinskim dostignu}ima u

vezi  ovog  oboljenja,  kao  i  da  pru`e  odgovaraju}e  zdravstvene  informacije

stanovni{tvu. 

Rizik od HIV infekcije za zdravstvene radnike

Neki  od  zdravstvenih  radnika  su  preokupirani  prvenstveno  profesionalnim

rizikom  od  zaraze  HIV-om.  Iako  mali,  rizik  od  zaraze  putem  parenteralnog

davanja  krvi  ili  krvnih  produkata  postoji.  Rutinskom  primenom  postoje}ih

sterilnih  procedura  ovaj  rizik  se  izbegava.  Kada  se  zdravstveni  radnici  iz

razli~itih razloga (npr. nedostatak sterilne opreme) ne pridr`avaju dogovorenih

procedura, ovaj rizik postaje visok.

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

227


Glavni rizici za zdravstvene radnike su:

• povreda kontaminiranom iglom ili instrumentom;

• prisustvo otvorene rane koja je izlo`ena kontaminiranoj krvi;

• kada zara`ena krv ili druge telesne te~nosti padnu na mukozne membrane

i/ili o~i.

Uslovno, u rizi~ne procedure mogu da se ubroje i davanje prve pomo}i disa-

njem usta na usta i zaustavljanje krvarenja. Iako je HIV izolovan iz pljuva~ke

u  laboratorijskim  uslovima,  ne  postoje  dokazi  zaraze  putem  disanja  usta  na

usta. Postoji teoretski rizik, ukoliko osoba kojoj je potrebna pomo} krvari iz

usta.  U  tom  slu~aju  osoba  koja  pru`a  pomo}  treba  prvo  da  odstrani  krv  iz

usne  duplje  povre|ene  osobe  i  da,  preko  za{titne  maske,  pru`i  prvu  pomo}.

Osobi koja krvari treba {to pre zaustaviti krvarenje, uz preduzimanje mera pre-

dostro`nosti da se izbegne kontakt sa zara`enom krvlju. Prvo treba osigurati

da  nijedna  otvorena  rana  ne  do|e  u  kontakt  sa  krvlju.  Posle  ukazane  prve

pomo}i pa`ljivo treba oprati ruke i ostale delove tela. 

Mere za{tite zdravstvenih radnika 

Jasno je da kontakt sa krvlju predstavlja najve}i rizik za {irenje infekcije me|u

zdravstvenim  osobljem.  Radi  za{tite,  preporu~uje  se  primena  univerzalnih

mera, koje se zasnivaju na pretpostavci da je svaka krv infektivna, bez obzi-

ra  od  koga  poti~e,  i  bez  obzira  na  HIV  status.  Univerzalne  mere  za{tite

podrazumevaju primenu slede}ih postupaka:

• bezbedno rukovanje o{trim medicinskim instrumentima;

• bezbedna dekontaminacija instrumenata i opreme;

• pranje ruku;

• no{enje za{titne ode}e;

• bezbedno odlaganje otpada.

Bezbedno rukovanje o{trim medicinskim instrumentima  

Davanje  injekcija  i  druge  intervencije  u  kojima  se  naru{ava  integritet  ko`e

mogu dovesti do HIV infekcije. Osnovne mere predostro`nosti su:

• Restrikcija davanja injekcija i ostalih procedura na neophodnu meru.

• [pricevi, igle i ostali instrumenti koji su namenjeni za jednokratnu upotre-

bu  ne  smeju  se  koristiti  vi{e  puta.  Radi  prevencije  njihove  ponovne

upotrebe, posle upotrebe ih treba uni{titi.

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

228


• Do  povrede  naj~e{}e  dolazi  pri  pokrivanju  upotrebljenih  igala  ili  prilikom

njihovog  bacanja.  Zato  se  za  pokrivanje  igala  odgovaraju}im  poklopcem

preporu~uje metod “zahvatanja” koji se izvodi jednom rukom: poklopac za

iglu se stavlja na tvrdu, ravnu povr{inu; jednom rukom se dr`i {pric i vrh

igle sme{ta u poklopac; kada poklopac u potpunosti prekrije iglu, drugom

rukom  u~vrstiti  njegov  polo`aj.  Za  odlaganje  upotrebljenih  igala  i  o{trih

instrumenata  preporu~uju  se  posebne  posude,  ~vrstih  zidova,  sme{tene  u

blizini.


Ukoliko do|e do uboda, najpre ostaviti da iz rane istekne krv, a zatim oprati

ranu sapunom i vodom i za{tititi je zavojem.



Bezbedna dekontaminacija instrumenata i opreme

Kako  se  HIV  mo`e  preneti  putem  igala,  {priceva  i  drugih  kontaminiranih

instrumenata,  pre  ponovne  upotrebe  ove  predmete  treba  dekontaminirati.

Metode dekontaminacije su sterilizacija, dezinfekcija i pranje (~i{}enje). Koji

}e se metod primeniti zavisi od na~ina primene ovih predmeta i od veli~ine

rizika prenosa HIV-a.



Sterilizacija i dezinfekcija

Na sre}u, HIV je jako osetljiv na toplotu tako da se lako ubija standardnim

metodama sterilizacije i dezinfekcije. Rutinska, standardna sterilizacija i dezin-

fekcija  instrumenata,  opreme  i  materijala  je  dovoljna  da  za{titi  paci-

jente/lekare od HIV infekcije.

Sterilizaciju defini{emo kao uklanjanje (inaktivacija) svih mikroba, uklju~uju}i

i spore. Dezinfekcija predstavlja uklanjanje svih mikroba, osim spora. 

Toplota je najefikasniji metod uklanjanja virusa HIV-a, tako da je sterilizaci-

ja ili dezinfekcija toplotom metoda izbora. Posebne preporuke:



Sterilizacija parom (autoklav) je metod izbora za materijale koji se ponovo

koriste,  ra~unaju}i  i  {priceve  i  igle.  Potrebna  je  sterilizacija  u  trajanju  od

najmanje  20  minuta,  na  temperaturi  od  121

o

C,  pod  pritiskom  od  jedne



atmosfere.



Sterilizacija  suvom  toplotom  se  mo`e  koristiti,  ali  zahteva  temperaturu  od

170

o

C, u trajanju od dva sata (u tu svrhu se mo`e koristiti i obi~na elek-



tri~na rerna u doma}instvu). 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

229

• Najprostiji  i  ujedno  pouzdan  metod,  u  situaciji  kada  nema  opreme  za

izvo|enje sterilizacije, je



kuvanje u trajanju od 20 minuta.



Grejanje na plamenu do usijanja sterili{e metalne instrumente, kao {to su

no`evi.



Hemijska dezinfekciona sredstva se ne smeju koristiti za sterilizaciju {price-



va i igala. Ova sredstva imaju i neke druge nedostatke: krv ili neke druge

organske materije ih mogu inaktivirati, moraju se pa`ljivo pripremati i mogu

izgubiti snagu tokom skladi{tenja. 

Ova  sredstva  treba  koristiti  samo  ukoliko  sterilizacija  ili  visoka  dezinfekcija

nisu mogu}e; ako se mo`e osigurati odgovaraju}a koncentracija i aktivnost ili

ako su instrumenti potpuno o~i{}eni. U tom slu~aju preporu~uje se upotreba

6% vodonik peroksida. 

Pranje (~i{}enje)

Za  rutinsko  ~i{}enje  i  pranje  podova,  zidova,  kreveta,  rublja...  dovoljni  su

deterd`ent i vru}a voda. 

Prilikom uklanjanja krvnih mrlja i drugih telesnih te~nosti sa radnih povr{ina,

najpre  treba  ukloniti  vidljivu  krv  pomo}u  materijala  koji  dobro  upija  (npr.

papirni  ubrus),  a  zatim  to  mesto  treba  dekontaminirati  odgovaraju}im  dezin-

fekcionim  sredstvom.  Preporu~uje  se  upotreba  dezinfekcionih  sredstava  koja

sadr`e hlor. Alkohol ne odgovara zbog brze evaporacije i slabe prodorne mo}i

usled  brze  koagulacije  organskih  materija.  Tokom  ~i{}enja  i  pranja  nositi

rukavice.



Pranje ruku 

Ukoliko su ruke ili neko drugo mesto zaga|eni krvlju, vaginalnim sekretom,

plodovom  vodom  ili  telesnim  te~nostima  koje  sadr`e  krv,  to  mesto  treba

odmah  oprati  sapunom  i  vodom.  Ova  mera  je  posebno  va`na  kada  je  ko`a

izlo`ena velikoj koli~ini krvi ili kada je taj kontakt trajao dugo. Tako|e, po{to

na rukavicama ~esto postoje neprimetna o{te}enja, ruke treba prati i posle ski-

danja rukavica. 

Zdravstveni radnici koji imaju posekotine, grizlice, otvorene rane ili dermati-

tis treba da te rane za{tite flasterom koji je otporan na vodu. 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

230


Primena za{titne ode}e

Kada se o~ekuje izlaganje znatnim koli~inama krvi, treba nositi za{titnu ode}u.

Izbor ode}e zavisi od procedure koja se izvodi i o~ekivanog rizika. U osnovnu

opremu se ubrajaju rukavice, uniforme i kecelje koje ne propu{taju te~nost i

maske i za{titne nao~are. 

Bezbedno odlaganje otpada

Otpadni  materijal  kontaminiran  telesnim  te~nostima  i  laboratorijski  patolo{ki

otpadni materijal treba smatrati infektivnim, i pre bacanja sterilisati ili spali-

ti, odnosno zakopati (u rupu koja je duboka oko 2 metra i udaljena desetak

metara od izvora vode). 

Te~ne otpadne materije (krv, ekskreti, sekreti...) treba pa`ljivo otkloniti baca-

njem u kanalizaciju.

^vrste otpadne materije u ku}i (pelene, ulo{ci) treba smatrati infektivnim. Pre-

poru~uje se njihovo spaljivanje. Ukoliko to nije mogu}e, treba ih zakopati na

sigurno mesto ili baciti u kanalizaciju. Ostale ~vrste otpadne materije, kao {to

je feces, treba odstraniti na higijenski na~in u klozet ili kanalizaciju. 

Treba izolovati infekciju, a ne pacijenta.

Le~enje

U ovom trenutku ne postoji odgovaraju}i lek za HIV infekciju, tako da pre-

vencija preno{enja bolesti ostaje jedini metod kontrole bolesti. 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

231


Literatura:

1.

Cuci} V. Zajedno protiv SIDE. Jugoslovenska asocijacija za borbu protiv



SIDE/AIDS-a JAZAS, Beograd, 1997. 

2.

World  Health  Organization.  AIDS  and  HIV  Infection.  WHO,  Geneva,



1991.

3.

World Health Organization. Guidelines for nursing management of people



infected with human immunodeficiency virus (HIV). World Health Orga-

nization. Geneva 1990.  

4.

World Health Organization. Preventing HIV transmission in Health Facili-



ties. WHO, Geneva, 1995.

5.

UNHCR,  WHO,  UNAIDS.  Guidelines  for  HIV  Interventions  in  Emer-



gency Settings. UNAIDS, New York, 1996. 

Sindrom ste~enog deficita imuniteta

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

232

Yüklə 299,57 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin