Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Yüklə 299,57 Kb. Pdf görüntüsü
|
|
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje A @ i v o t n e p o r u k e o z d r a v l j u m a j k e i d e t e t a • P r i r u ~ n i k z a z d r a v s t v e n e r a d n i k e i r o d i t e l j e A kutni dijarealni sindrom 186 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Akutni dijarealni sindrom Akutna dijareja je jedan od naj~e{}ih uzroka smrti u odoj~adi i male dece u celom svetu. Svake godine u svetu od dijareje umre vi{e od tri miliona dece mla|e od pet godina, uglavnom usled dehidracije. Akutna dijareja je naj~e{}e uzrokovana infektivnim agensima. Tako|e, akutnu dijareju mogu da prouzrokuju lekovi, toksini, hemoterapija, radioterapija, smanjen unos hrane kod posta... U ovom tekstu, pod akutnom dijarejom podrazumeva}e se akutna infektivna dijareja. Definicija Dijareja se mo`e definisati kao pojava vi{e od 3 te~ne ili vodenaste stolice u toku 24 ~asa. Me|utim, najva`nija odlika dijareje jeste sastav, a ne broj stolica. ^este, uobli~ene stolice ne mogu se smatrati dijarejom. Odoj~ad koja se isklju~ivo doje ~esto imaju retke ili ka{aste stolice, {to tako|e nije proliv.
Naj~e{}i prouzrokova~i akutne dijareje su virusi (rotavirus), zatim bakterije (Escherichia coli, shigella, salmonella, campylobacter jejuni) i paraziti (Enta- moeba histolytica). Epidemiologija Infektivni agensi koji uzrokuju dijareju naj~e{}e se prenose fekalno-oralnim putem, koji uklju~uje ingestiju zaga|ene hrane ili vode, i direktnim kontak- tom (kaplji~nim putem, preko zaga|enih ruku ili predmeta, seksualnim kon- taktom). Rizi~no pona{anje u velikoj meri doprinosi preno{enju infektivnih prouzroko- va~a dijareje. Pod rizi~nim pona{anjem podrazumeva se: •
od razvoja te{kog oblika dijareje i umiranja nego deca koja isklju~ivo sisaju. •
cuclom...).
• ^uvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi. •
izvoru, odnosno ~esmi, ili do zaga|enja dolazi usled neadekvatnog ~uvanja u ku}i. Do zaga|ivanja u ku}i naj~e{}e dolazi preko prljavih ruku ili usled ~uvanja vode u nepokrivenom sudu. •
pripremanja hrane...). •
bezopasne, dok, naprotiv, one mogu da sadr`e velike koli~ine patogenih klica.
Oboljenje se ~e{}e, i u te`em obliku, javlja kod dece u prve dve godine `ivota. Incidenca dijareje je najve}a u uzrastu 6-11 meseci. U tom uzrastu se uvodi dopunska hrana, odoj~e po~inje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke sni`en. U na{im uslovima, dijareja je naju~estalija tokom leta i rane jeseni.
Prema mehanizmu nastanka, akutna dijareja mo`e biti sekretorna i osmotska. Sekretorna dijareja Ova dijareja nastaje usled prekomerne sekrecije vode i elektrolita u lumen creva. Nastaje kada patogeni enteralni mikroorganizmi (svi virusi i neke bak- terije), koji se uglavnom lokalizuju u proksimalnom delu tankog creva, o{tete vilusne }elije. Usled toga dolazi do poja~ane sekrecije i gubitka digestivnih i apsortivnih funkcija. Neke bakterije (vibrio kolere ili toksigena e{erihija koli) produkuju toksine koji o{te}uju epitel i tako dovode do poja~ane sekrecije vode i elektrolita. Osmotska dijareja Nerazgra|ene, osmotski aktivne supstance koje se slabo apsorbuju uzrokuju osmotsku dijareju. Ukoliko se takve supstance unose kao izotoni~ni rastvori, rastvor }e jednostavno pro}i du` lumena creva neapsorbovan, uzrokuju}i dijareju (magnezijum sulfat kao purgativ deluje na tom principu). Ako se ove supstance unose u vidu hipertoni~nih rastvora, voda }e zajedno sa nekim elek- trolitima pre}i iz ekstra}elijske te~nosti u lumen, uzrokuju}i dijareju i dehidraciju. Akutni dijarealni sindrom 188 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Klini~ka slika Definisana su tri klini~ka sindroma dijareje: • akutna vodenasta dijareja; • dizenteri~ni sindrom, i • perzistentna dijareja. Akutna vodenasta dijareja Ova dijareja po~inje akutno, traje manje od 14 dana (naj~e{}e traje manje od 7 dana) i manifestuje se u~estalim, ka{astim ili vodenastim stolica- ma, bez vidljivih tragova krvi. Mogu se javiti nauzeja, povra}anje, abdominalni bol i povi{ena temperatura.
To je dijareja sa vidljivim tragovima krvi u stolici. Uobi~ajeno su prisut- ni i abdominalni gr~evi i bol u rektumu pri pra`njenju ili poku{aju pra`njenja creva (tenesmus). Glavni uzro~nik dizenteri~nog sindroma je Shigella.
Za dijareju se ka`e da je perzistentna ako traje dve nedelje ili du`e. Perzistentna dijareja se dovodi u vezu sa pove}anjem mortaliteta. Perzistentnu dijareju ne treba me{ati sa hroni~nom dijarejom koja pred- stavlja povratnu ili dugotrajnu dijareju, izazvanu uzro~nicima koji nisu zarazni.
Naj~e{}e komplikacije ^esta i veoma ozbiljna komplikacija recidivantne dijareje je pothranjenost. Nastaje usled: anoreksije, povra}anja, uskra}ivanja hrane za vreme trajanja dijareje (stroga dijeta) i davanja hrane male hranljive vrednosti. S druge strane, pothranjenost znatno pogor{ava dijareju. Kod pothranjene dece dijareja je mnogo te`a, du`e traje i ~e{}e se javlja, tako da je rizik od smrt- nosti znatno pove}an. Tako dijareja i pothranjenost obrazuju za~arani krug koji, ako se ne prekine, mo`e da se zavr{i smr}u. Ostale komplikacije su: nedostatak vitamina A, poreme}aj metabolizma elek- trolita (hipernatremija, hiponatremija i hipokalemija), konvulzije. Akutni dijarealni sindrom 189 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Dehidracija Gubitak vode i soli iz organizma naziva se dehidracijom. Dehidracija mo`e biti: •
stoji gubitak telesne mase (gubitak telesne mase je manji od 5%, ili do 50 ml/kg);
• “umerena dehidracija” - manjak od 50 do 100 ml/kg (gubitak telesne mase od 5 do 10%); •
od 10%).
Pri utvr|ivanju stepena dehidracije treba proveriti: •
je i razdra`ljivo; mlitavo je, letargi~no ili ima poreme}aje svesti; ima napade konvulzija; veoma je pothranjeno. •
je pla~ u deteta pra}en suzama? •
•
i duboko? •
pije? •
sporo (treba vi{e od 2 sekunde). Kod bebe treba u{tinuti ko`u abdomena ili butine.
Napomena: [tipanje ko`e mo`e da pru`i varljive podatke ako je dete pothranjeno (ko`a mo`e da se povrati sporo, iako dete nije dehidriralo), ili gojazno (ko`a mo`e da se povrati brzo iako je dete dehidriralo).
Akutni vodenasti proliv izaziva dehidraciju. Smrt naj~e{}e nastupa usled akutne dehidracije. Zbog toga, ispitivanjem treba najpre ustanoviti da li je bolesnik dehidrirao, i utvrditi stepen dehidracije. • Puls. Opipati puls i videti da li je: normalan, br`i od normalnog, veoma ubrzan ili slabo punjen. •
da li je: normalna, ulegnuta ili veoma udubljena, napeta. •
sada{nju telesnu masu deteta sa poslednjom zabele`enom. Gubitak te~nosti izaziva gubitak telesne mase, pa je merenje te`ine deteta korisno za utvr|ivanje stepena dehidracije i procenu njegove potrebe za te~no{}u. •
te{kim oblikom dehidracije, a mo`e biti izazvana i nekim drugim poreme}ajem.
Nakon odre|ivanja stepena dehidracije, treba uzeti anamnezu ishrane od majke. Navike u ishrani mogu da uka`u na nutritivne poreme}aje i da otkri- ju razlog pojave dijareje. Sa druge strane, pravilna ishrana za vreme dijareje i posle prele`ane bolesti je, uz pravilnu hidraciju, klju~ za smanjenje mor- biditeta i mortaliteta od ove bolesti. Ishrana pre bolesti • Dojenje - Da li dete sisa? Koliko ~esto? - Da li mu se daju neka druga te~nost ili hrana? Ako se daju: - Koja vrsta te~nosti ili hrane se daje? Kako se pripremaju? Koja se koli~ina daje i na koji na~in - da li se koristi bo~ica? • Adaptirano ili kravlje mleko - Da li se detetu daje jedno od ova dva? Ako se daju, kako se pripremaju? - Da li se koristi prokuvana voda? - Koja se koli~ina mleka ili hrane za bebe daje, na koji na~in - da li se koristi bo~ica? • ^vrsta hrana - Koju hranu dete obi~no uzima? - Da li se ulje dodaje u hranu?
- Koja se koli~ina hrane i koliko ~esto daje detetu? - Da li se detetu daje hrana iz porodi~nog lonca? Ishrana za vreme proliva • Dojenje - Da li se dete doji ~e{}e, kao i obi~no ili manje nego obi~no? - Da li dete dobro sisa? • Adaptirano ili kravlje mleko - Da li se detetu daje ve}a, ista ili manja koli~ina od uobi~ajene? - Da li se mleko ili hrana za bebe pripremaju sa ve}om koli~inom vode od uobi~ajene? • Druge te~nosti - Da li su detetu davani voda ili neki drugi napici? - Da li je detetu data ve}a, ista ili manja koli~ina od uobi~ajene? • ^vrsta hrana - Da li je detetu data ve}a, ista ili manja koli~ina od uobi~ajene? - Koliko ~esto je detetu davana hrana? - Koje vrste hrane je dete prihvatalo? • Maj~ino mi{ljenje o ishrani za vreme trajanja proliva - [ta misli o davanju maj~inog mleka, zamena za maj~ino mleko, drugih te~nosti ili hrane za vreme trajanja proliva? - Koje te~nosti ili hranu smatra prihvatljivim, a koje neprihvatljivim za vre- me trajanja proliva? Klasifikacija bolesnika Na osnovu klini~ke procene, izvr{iti klasifikaciju u kategorije definisane prisu- stvom razli~itih simptoma i stanja. Svaka kategorija se le~i prema odre|enom protokolu le~enja. Na tabeli “Kako klasifikovati slu~aj dijareje” se, na pregledan na~in, daje kratak prikaz pitanja koja treba postaviti i znakova koje treba uo~iti, {to olak{ava procenu stanja deteta i poma`e u odre|ivanju odgovaraju}e terapije. Akutni dijarealni sindrom 192 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Akutni dijarealni sindrom 193 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Stepen dehidracije Klini~ke pojave: C B A • broj te~nih stolica na dan • povra}anje • `e| • mokrenje > 10 ~esto pije malo ili ne mo`e da pije ne mokri poslednjih 6 sati 5 - 10 malo `edno, pije `eljno malo < 5 nema pije uobi~ajeno, nije `edno uobi~ajeno • op{te stanje • suze • o~i • jezik i usna duplja • disanje bez svesti, mlitavo, konvulzije nedostaju suve i upale suvi i oblo`eni ubrzano, duboko pospano i/ili razdra`ljivo nedostaju upale suvi ubrzano dobro, `ivahno prisutne uobi~ajene vla`ni uobi~ajeno • turgor ko`e • puls • fontanela veoma se sporo povla~i slab ili se ne palpira veoma ulegnuta sporo se povla~i ubrzan ulegnnuta brzo se povla~i uobi~ajen uobi~ajena • gubitak u telesnoj masi vi{e od 100 grama na kilogram 50 - 100 grama na kilogram manje od 50 grama na kilogram Zaklju~ak*: Blaga dehidracija Postupak: * Prisutne su najmanje dve klini~ke pojave te`eg stepena dehidracije Koristiti program C Koristiti program B Koristiti program A Te{ka dehidracija Umerena dehidracija Tabela 7.1 Kako klasifikovati slu~aj dijareje Le~enje Tri osnovna pravila u le~enju dece koja imaju akutnu dijareju su: I
II
III
hraniti dete za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se spre~ili nutritivni poreme}aji. Gubitak te~nosti za vreme akutnog proliva mo`e se nadoknaditi oralno ili intravenski.
Kada se da uravnote`en izotoni~ni rastvor glikoze i soli, dolazi do apsorpci- je natrijuma vezano sa glikozom, {to je pra}eno apsorpcijom vode i drugih elektrolita. Kod ve}ine pacijenata sa sekretornom dijarejom, nezavisno od uzroka dijareje ili uzrasta pacijenta, ovaj proces mo`e da nadoknadi postoje}i manjak vode i elektrolita. Osnovni princip ORT je primena uravnote`ene me{avine glikoze i elektrolita koja se koristi u le~enju i prevenciji dehidracije, nedostatka kalijuma i baznog deficita prouzrokovanog dijarejom. Da bi se postigla poslednja dva cilja, pored natrijum-hlorida uklju~ene su kalijumske i limunske (ili bikarbonat) soli. Ova me{avina soli i glikoze naziva se oralne rehidracione soli (ORS). Kada se ORS rastvori u vodi, me{avina se naziva rastvor ORS. Akutni dijarealni sindrom 194 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje ORT je oralno uno{enje te~nosti i elektrolita u obliku oralnog rehidra- cionog rastvora, dopunjeno pove}anim uno{enjem drugih te~nosti i kon- tinuiranom ishranom prilago|enom bolesnom detetu. Sastav oralnih rehidracionih soli po preporuci SZO i UNICEF-a dat je u slede}oj tabeli. * Dozvoljeni rasponi koncentracija (mmol/L) su: Na 60-90; HCO3 25-35; Citrat 8-12; K 15-25 i glikoza 80-140. ** Ili 2,5 g/L natrijum-bikarbonata (30 mmol/L bikarbonata). Napomena: Uz ovaj rastvor ne treba ograni~avati unos te~nosti. Rastvor ORS kori{}en je za le~enje miliona slu~ajeva dijareje razli~ite eti- ologije kod pacijenata svih uzrasta i pokazao se kao veoma siguran i efikasan. U vi{e od 95% slu~ajeva akutne dijareje, dehidracija se mo`e spre~iti ili popraviti samo davanjem ORT. Me|utim, ORT ne odgovara za: • po~etno le~enje te{kih oblika dehidracije sa {okom gde se izgubljena te~nost mora nadoknaditi veoma brzo; • kod pacijenata sa paraliti~kim ileusom ili izrazito nadutim abdomenom; • kod pacijenata koji nisu u mogu}nosti da piju. ORT je neefikasna kod pacijenata koji: gube velike koli~ine te~nosti stolicom (> 15 ml/kg telesne mase na sat), ~esto povra}aju, i koji ne mogu da apsor- buju glikozu.
Intravenska terapija Intravensko davanje te~nosti neophodno je isklju~ivo kod pacijenata s te{kim oblikom dehidracije, kako bi se brzo nadoknadila izgubljena koli~ina te~nosti u cirkulaciji i korigovao hipovolemijski {ok. U tu svrhu koristiti dostupne rastvore - najbolje ~ist fiziolo{ki rastvor natrijum-hlorida ili Ringerov rastvor. Rastvor ~iste glikoze (dekstrozu) ne bi trebalo koristiti jer on obezbe|uje samo vodu i glikozu, ne sadr`i elektrolite i ne nadokna|uje njihov gubitak, niti vr{i korekciju acidoze. U zavisnosti od stepena dehidracije, le~enje akutne dijareje se sprovodi po Programu A, B ili C. Program le~enja A: Ku}no le~enje dijarealnih oboljenja Dijareja po~inje kod ku}e, a dete koje je posetilo dom zdravlja naj~e{}e i dalje ima proliv kada se vrati ku}i. Zbog toga ku}no le~enje, zajedno sa prevenci- jom i prepoznavanjem dehidracije, predstavlja nezaobilazan elemenat pravilnog postupka u le~enju akutnog proliva.
• pregledana u zdravstvenoj ustanovi i nisu pokazivala klini~ki vidljive znake dehidracije; • le~ena u zdravstvenoj ustanovi dok se nije korigovala dehidracija; • nedavno dobila proliv i nisu posetila zdravstvenu ustanovu. Koriste}i ovaj program, majku treba nau~iti kako da kod ku}e le~i sada{nje epizode proliva kod svoga deteta i kako da na vreme prepozna i le~i budu}e epizode proliva. Tri osnovna pravila za ku}no le~enje glase: 1. Dati detetu vi{e te~nosti nego obi~no. 2. Dati detetu dosta kalori~ne hrane. 3. Odvesti dete kod lekara kada je neophodno. Akutni dijarealni sindrom 196 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Yüklə 299,57 Kb. Dostları ilə paylaş:
|