Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Upoznavanje majke sa principima ku}nog le~enja
Yüklə 299,57 Kb. Pdf görüntüsü
|
|
Upoznavanje majke sa principima ku}nog le~enja Proliv po~inje kod ku}e, a dete koje je posetilo zdravstvenu ustanovu naj~e{}e i dalje ima proliv kada se vrati ku}i. Zbog toga je ku}no le~enje zna~ajan deo pravilnog postupka u le~enju akutnog proliva. Da bi ovo le~enje bilo efikas- no, majci treba dati detaljna obja{njenja. Potruditi se da majka shvati i ponovi sva uputstva: nivo slo`enosti poruke treba pa`ljivo uskladiti sa maj~inim nivoom obrazovanja i kulturom. Sadr`aj razgovora treba da obuhvati prirodu bolesti, upoznavanje sa znacima dehidracije i trima pravilima za le~enje dijare- je kod ku}e. Majci objasniti {ta je rastvor ORS i demonstrirati njegovu pripremu. Akutni dijarealni sindrom 206 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Upoznavanje majke sa merama za prevenciju dijareje Poruka treba da sadr`i slede}e ta~ke: • dojenje; • dohranjivanje; • upotrebu vode za pi}e i higijenu; • pranje ruku; • kori{}enje nu`nika; • ispravno odlaganje stolice dece mla|eg uzrasta; • imunizaciju protiv malih boginja.
Dojenje je najbolji i najsigurniji na~in ishrane odoj~adi. Va`ne prednosti dojenja su: • isklju~ivo dojenje znatno smanjuje rizik od te{kog ili letalnog proliva; • dojenje je ~isto, ne zahteva upotrebu bo~ica, cucli... koje se lako mogu zaraziti; • maj~ino mleko ima imunolo{ka svojstva (naro~ito antitela) koja {tite odoj~e od infekcija, naro~ito crevnih; • sastav maj~inog mleka je idealan za odoj~e; mleko u prahu ili kravlje mleko se mogu previ{e ili nedovoljno razbla`iti; • maj~ino mleko sadr`i sve neophodne hranljive sastojke i vodu koji su zdravom odoj~etu potrebni tokom prvih 6 meseci `ivota; • jeftino je i prirodno; • neprihvatanje mleka se retko javlja kod odoj~adi koja isklju~ivo sisaju. Zbog svega navedenog, u prvih 6 meseci `ivota, preporu~uje se isklju~ivo dojenje odoj~adi. Ovo zna~i da zdrava beba treba da dobija samo maj~ino mleko i nikakvu drugu te~nost ili hranu kao {to su voda, ~aj, sokovi ili hrana za bebe. Ohrabriti majku da: • zapo~ne dojenje {to je ranije mogu}e posle poro|aja; • isklju~ivo doji bebu; • doji kada god to beba `eli; • izmlaza mleko ru~no kako bi se izbegla nabreklost dojki u periodima kada je odvojena od bebe; • nastavi dojenje u toku i posle bilo kakvog oboljenja kod bebe, naro~ito proliva.
Akutni dijarealni sindrom 207 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Dohranjivanje Po~etak dohranjivanja je rizi~an period za mnogu odoj~ad zbog toga {to dete mo`da ne}e dobiti odgovaraju}u hranljivu vrednost, a mo`e konzumi- rati hranu i napitke koji su zara`eni mikroorganizmima. Majku treba nau~iti kako da pravilno priprema, daje i ~uva hranu za odoj~e (dete) i time rizik od zaga|ivanja hrane svede na minimum. Ovo podra- zumeva: • Pa`ljivo pranje ruku pre pripremanja hrane i pre davanja hrane odoj~etu. • Pa`ljivo ispiranje ~istom vodom sve`e hrane (vo}a, povr}a...) pre pripre- manja.
• Pripremanje hrane u ~istoj prostoriji. • Davanje dobro skuvane hrane. • Ako je mogu}e, pripremanje hrane neposredno pre obroka. • Pokrivanje hrane koja se ~uva. ^uvanje hrane na hladnom mestu, ako je mogu}e u fri`ideru. • Ako je hrana pripremljena 2 sata pre upotrebe, treba je ponovo zagrejati na visokoj temperaturi (a potom sa~ekati da se ohladi) pre nego {to se da odoj~etu. • Hranjenje odoj~eta ~istom ka{ikom, iz {olje, ili posebnom ka{ikom za hranjenje. Ne treba koristiti fla{ice za hranjenje. • Pranje sve`e hrane u ~istoj vodi pre nego {to se da bebi.
Ve}ina infektivnih agenasa koji izazivaju proliv prenosi se fekalno-oralnim putem i direktno prljavim rukama sa osobe na osobu. Majku savetovati da: • Koristi vodu za odr`avanje li~ne i ku}ne higijene. Ako postoji mogu}nost da je voda zaga|ena, dr`ati je odvojeno od vode koja se koristi za pi}e i pripremanje hrane. • Sakuplja vodu za pi}e iz naj~istijih mogu}ih izvora. • Za{titi izvore vode. • Prikuplja i ~uva vodu za pi}e u ~istim posudama. Ne sme nikome dozvoliti da pije tu vodu direktno iz posuda ili da je dira. Vodu treba zahvatati samo kutla~om sa duga~kom dr{kom koja se koristi samo za ovu svrhu. Posudu isprazniti i isprati svakog dana. • Prokuva vodu koja }e se koristiti za pripremanje hrane i napitaka. Voda treba da vri samo nekoliko sekundi. Dugotrajno prokuvavanje je nepotre- bno i samo rasipa enegiju.
Pranje ruku Pranje ruku mo`e da spre~i proliv kod dece, a naro~ito {irenje {igele. Pravilno pranje ruku se vr{i sapunom i vodom, pa`ljivim pranjem svih delo- va ruku. Obu~iti majku da: • Uredi jedno mesto u ku}i za pranje ruku. Tu treba da stoje lavor, posu- da za vodu i sapun. • Svi ~lanovi porodice treba da peru ruke - posle pranja deteta koje je imalo stolicu ili posle odstranjivanja stolice deteta, - posle velike nu`de, - pre pripremanja hrane, - pre jela, - pre hranjenja deteta. • Odrasli ili starija bra}a i sestre treba da peru ruke mla|oj deci. Kori{}enje nu`nika Ljudske fekalije ne smeju da do|u u dodir sa rukama, vodom ili hranom. Ovo se najbolje posti`e redovnim kori{}enjem dobro odr`avanog nu`nika. Porodice treba da imaju ~ist i funkcionalan nu`nik koji koriste svi ~lanovi porodice koji su dovoljno odrasli. Higijenu nu`nika treba odr`avati redov- nim pranjem uprljanih povr{ina. Ukoliko nema nu`nika, nu`du treba vr{iti dalje od ku}e i povr{ina na koji- ma se deca igraju, najmanje 10 metara od izvora vode. Fekalije treba pokri- ti zemljom. Deci se ne sme dozvoliti da sama odlaze na mesto vr{enja nu`de.
Higijensko odstranjivanje stolice U mnogim zajednicama stolica mla|e dece se smatra neinfektivnom. Me|utim, ona je ~esto zara`ena patogenim agensima koji za druge mogu biti izvor infekcije. Zbog toga, savetovati majku da: • Brzo sakupi stolicu mla|eg deteta ili bebe, uvije je u veliki list novine i stavi u nu`nik ili spali. • Poma`e starijoj deci da vr{e veliku nu`du u no{u. Izmet odmah baciti u nu`nik i oprati no{u. • Pa`ljivo obri{e dete koje je vr{ilo nu`du. Potom da opere svoje i ruke deteta sapunom i vodom. Akutni dijarealni sindrom 209 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Imunizacija protiv malih boginja Kod dece koja obole od malih boginja postoji ve}i rizik da razviju te`ak ili fatalan proliv ili dizenteri~ni sindrom. Savetovati majku da u odgovara- ju}em uzrastu odvede dete na imunizaciju protiv malih boginja. Doprinos preventivnoj praksi u zajednici Kori{}enje jasnih obrazovnih tehnika Poruke o merama za prevenciju dijareje treba da budu kratke i da se odnose na osobu ili grupu sa kojom se razgovara. Svaki put razgovarati samo o nekoliko poruka. Dobre obrazovne tehnike }e na efikasniji na~in pomo}i ~lanovima zajednice da shvate zna~aj preventivnih navika.
Uvek treba “raditi ono {to se propoveda” o prevenciji. Po{tovanjem princi- pa prevencije u svojoj porodici i zdravstvenoj ustanovi, zdravstveni radnik }e dati dobar primer zajednici. U~e{}e u projektima za unapre|enje preventivne prakse u zajednici U saradnji sa odgovaraju}im organizacijama i institucijama u zajednici upotrebiti svoje znanje o merama za prevenciju dijareje kako bi se pomogli korisni projekti. Neki od primera su: • izgradnja vodovodne i kanalizacione mre`e; • izgradnja higijenskih nu`nika; • promovisanje proizvodnje zdrave hrane. Uklju~iti se u organizovano promovisanje preventivnih mera u zajednici, kao {to su odgovaraju}e navike u prehranjivanju, imunizacija protiv malih bogi- nja i ostalih bolesti, itd. Akutni dijarealni sindrom 210 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Podr{ka dojenju Izgradnja i odr`avanje nu`nika u zdravstvenom objektu ^ist i funkcionalan nu`nik u zdravstvenom objektu slu`i}e kao primer ljudi- ma koji dolaze da tra`e zdravstvene usluge.
Neki od izvora vode u zajednici se verovatno mogu pobolj{ati preduzima- njem jednostavnih mera kao {to su: • izgradnja ograde ili zida oko izvora vode kako `ivotinje ne bi mogle da pri|u; • kopanje jaraka oko otvorenog bunara za odvo|enje ki{nice kako bi se spre~ilo njeno uticanje u bunar; • zabraniti umivanje i pranje na izvoru vode; • ne dozvoliti deci da se igraju u i oko izvora vode; • ne postavljati nu`nike na vi{im nivoima od izvora vode i na razdaljini manjoj od 10 metara.
Literatura: 1. Filipovi} D, Popovi} D. Akutni gastroenteritis. U: Ishrana zdrave i bolesne dece. Filipovi} D. Ed. 75-91. “Nauka”, Beograd, 1995. 2. Friedman SL, Isselbacher JK. Diarrhea and Constipation et Harrison's Prin- ciples of Internal Medicine, 14th edition. The Mc Graw-Hill Companies, 1999.
3. Petrovi} O, Virgilio de G, Stojanov Lj. Dijareja - {ta svaki lekar treba da zna. UNICEF, Beograd, 1996. 4. Stojanov Lj. Akutna dijarealna bolest. U: Primarna zdravstvena za{tita majke i deteta. Bani}evi} M. Ed. 94-9. Institut za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije, Beograd, 1997.
@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje S S indrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje @ i v o t n e p o r u k e o z d r a v l j u m a j k e i d e t e t a • P r i r u ~ n i k z a z d r a v s t v e n e r a d n i k e i r o d i t e l j e AIDS (Sindrom ste~enog nedostatka imuniteta) @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 214 Sindrom ste~enog deficita imuniteta Novo oboljenje - AIDS ustanovljeno je 1981. u SAD me|u homoseksualci- ma. Dve godine kasnije utvr|en je etiolo{ki agens, virus nazvan HIV (Humane
Neophodno je razlikovati dva pojma: HIV infekciju i Sindrom ste~enog nedostatka imuniteta - AIDS/SIDA. HIV infekcija je zara`avanje virusom HIV-a, sa ili bez klini~kih manifestacija bolesti. AIDS/SIDA je virusna zaraz- na bolest koju izaziva virus HIV-a. AIDS je u svetu izazvao tri povezane epidemije: prva epidemija, epidemija HIV infekcije, zapo~ela je sedamdesetih godina ovog veka, da bi danas pre- rasla u pandemiju. Druga epidemija je zapo~ela 1981. sa prvim prepoznatim slu~ajem AIDS-a. Tre}a epidemija, intenzivna globalna reakcija na HIV i AIDS, je u punom jeku. Strah i neznanje koji prate ovo oboljenje doveli su do toga da je AIDS postao ozbiljna pretnja dru{tvenoj, ekonomskoj, i ~ak poli- ti~koj stabilnosti. Danas preko 30 miliona ljudi `ivi sa HIV infekcijom, uklju~uju}i i 1,1 mi- lion dece mla|e od 15 godina. Preko 90% ovih osoba `ivi u zemljama u razvoju, i ne zna da je zara`eno. Infekcija se ubrzano {iri - samo u 1997. oko 5,8 miliona ljudi je inficirano (590.000 dece). Od po~etka epidemije do danas je umrlo 11,7 miliona ljudi.
Prouzrokova~ AIDS-a, HIV, SZO je definisala kao “prirodni retrovirus, geografski nepoznatog porekla”. Do sada su identifikovana dva serotipa, HIV-1 i HIV-2. Dominantan je HIV-1. Oba virusa se prenose na isti na~in i daju istu klini~ku sliku. Jedine razlike su {to je HIV-2 ne{to manje zarazan, i {to je period inkubacije kod ovog virusa ne{to du`i. HIV je veoma osetljiv virus, tako da ne mo`e dugo da opstane u spolja{njoj sredini. @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 215 8. Epidemiologija Sredinom osamdesetih godina virus se pro{irio po celom svetu, dobijaju}i razmere pandemije. Pandemija HIV-a se sastoji iz mno{tva odvojenih, speci- fi~nih epidemija (~ak i u okviru jedne zemlje), koje se razlikuju kako po rasprostranjenosti, tako i po zahvatanju razli~itih populacionih podgrupa. HIV je izolovan iz gotovo svih telesnih te~nosti zara`enih osoba, uklju~uju}i i suze i pljuva~ku - me|utim, samo krv, semena te~nost, vaginalni i cervikalni sekret i maj~ino mleko mogu da u~estvuju u preno{enju infekcije. Ulazna vrata infekcije su: • mukozne membrane (epitel rektuma, vagine, uretre i usne duplje); • o{te}ena ko`a - posekotine, abrazije, ubodi ili neke druge lezije (HIV ne mo`e da u|e kroz neo{te}enu ko`u); • o~i.
•
se prenosi sa mu{karca na `enu, sa mu{karca na mu{karca, sa `ene na mu{karca, i vrlo retko sa `ene na `enu) ili, {to je znatno re|e, donacijom semene te~nosti. Naj~e{}a je heteroseksualna transmisija (izme|u mu{karca i `ene).
• Putem krvi i njenih produkata ili transplantacijom organa/tkiva. Do infek- cije dolazi upotrebom kontaminiranih {priceva i igala, odnosno drugih instrumenata koji prodiru kroz ko`u, i eventualno preko transfuzije zara`ene krvi, ako krv prethodno nije testirana. •
tokom trudno}e, poro|aja ili laktacije. Preno{enje infekcije putem polnih odnosa Pod polnim odnosima podrazumevaju se vaginalni, analni i/ili oralni odnosi. Ovo je naj~e{}i na~in preno{enja HIV-a, koji obuhvata oko 75% svih slu~ajeva u svetu. Faktori rizika za polno preno{enje HIV-a direktno su povezani sa pona{anjem ljudi. Tu spadaju: Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 216 Pona{anje partnera. HIV status je nemogu}e odrediti samo na osnovu fizi~kog izgleda. Rizik da se osoba zarazi HIV-om je direktno povezan sa verovatno}om da je partner zara`en. Verovatno}a da je partner zara`en je uslovljena sredinom, populacionom podgrupom, i kre}e se od niske do veoma visoke. Rizik da je partner zara`en se pove}ava ukoliko: • je intravenski narkoman; • upra`njava neza{ti}ene seksualne odnose i sa drugim osobama, pogo- tovo ako su u~estali (verovatno}a da }e se neka osoba zaraziti HIV- om seksualnim putem proporcionalna je broju neza{ti}enih polnih odnosa sa slu~ajnim partnerima tokom poslednjih godina); • je njegova seksualna pro{lost nepoznata.
(analna, vaginalna ili oralna) nose rizik od preno{enja HIV-a, jer dovode seksualne sekrete u direktan kontakt sa mukoznim membranama. Ovaj rizik je smanjen, iako ne i potpuno eliminisan, pravilnom upotrebom kondoma. Najrizi~niji je analni odnos, zatim vaginalni. Povrede mukoz- nih membrana doprinose br`em {irenju virusa, mada se virus mo`e {iriti i preko neo{te}ene sluznice.
drugim polnim bolestima imaju ve}i rizik od dobijanja i preno{enja HIV-a. Pljuva~ka sadr`i veoma malo HIV-a, tako da nije dokazano da se HIV prenosi poljupcem. Ipak, postoji teoretski rizik {irenja HIV-a preko “vla`nog” poljup- ca ukoliko je usled nekog o{te}enja krv prisutna u salivi. Samozadovoljavanje (masturbacija) ne nosi rizik od infekcije. Teoretski, HIV se mo`e preneti pri masturbaciji partnera, ako zara`eni seksualni sekreti do|u u dodir sa o{te}enom ko`om ili mukoznom membranom. Preno{enje infekcije parenteralnim putem Parenteralno {irenje infekcije se odvija upotrebom kontaminiranih igala, {price- va i drugih instrumenata koji prodiru kroz ko`u i preko transfuzije zara`ene krvi i krvnih produkata. Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 217 Preno{enje zara`enim iglama, {pricevima i drugim instrumentima je po- sebno zastupljeno me|u intravenskim narkomanima i u zdravstvenim usta- novama u kojima se ne po{tuje procedura sterilizacije. U rizi~ne proce- dure se ubraja davanje injekcija, zubarski tretman, akupunktura, tetovira- nje, bu{enje u{iju... Naro~ito je ugro`ena populacija intravenskih narkomana. Pored toga {to ~esto koriste istu iglu i {pric, ove osobe ~esto odr`avaju neza{ti}ene sek- sualne odnose sa vi{e osoba, ili se ~ak bave prostitucijom. Posledica ovakvog pona{anja je veoma brzo {irenje HIV-a unutar, ali ponekad i van ove populacione podgrupe. Preno{enje infekcije putem transfuzije krvi je zna~ajan problem u zem- ljama i sredinama u kojima je proku`enost HIV-om velika i gde se ne sprovodi testiranje dobrovoljnih davalaca krvi. Rizik od dobijanja infek- cije nije povezan sa brojem i zapreminom datih transfuzija krvi i njenih derivata: osobe koje prime samo jednu transfuziju zara`ene krvi }e do- slovno u 100% slu~ajeva biti zara`ene. Perinatalno preno{enje infekcije Do vertikalne transmisije dolazi: transplacentarno - rana infekcija (30-50% HIV pozitivne odoj~adi); intrapartalno - kasna infekcija (50-70% HIV pozitivne odoj~adi); putem dojenja - rizik od {irenja infekcije ovim putem je 16% u majki koje su bile HIV pozitivne pre trudno}e i 26% u majki koje su primar- nu infekciju razvile posle poro|aja. Brojne studije su dokazale da se uobi~ajenim kontaktima, kao {to su dodiri- vanje, grljenje ili ljubljenje sa osobom koja je inficirana HIV-om ili je obolela od AIDS-a, ne mo`e preneti HIV infekcija. Tako|e, nema dokaza da se HIV prenosi preko hrane, insekata, vode, znoja, suza, zajedni~kom upotrebom kupatila, klozeta, bazena, telefona, ode}e... HIV pozitivna deca ne predstavljaju rizik za ostalu decu u {koli ili u svom okru`enju. I pored toga, stigmatizacija ove dece je ~esta pojava. Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 218 Patogeneza Ciljne }elije HIV-a su dve grupe }elija bele krvne loze - T4 (CD4+) limfo- citi i monociti, odnosno makrofagi. U normalnim uslovima ove }elije poma`u u prepoznavanju i uni{tavanju stranih antitela, uklju~uju}i i infektivne agense. Kada HIV u|e u }eliju, kombinuje se sa njenim genetskim materijalom, i tu mo`e da ostane neaktivan godinama. Rezultat je infekcija za koju se veruje da je do`ivotna. Zara`ena osoba je tako|e do`ivotni prenosilac infekcije. Posle odre|enog broja godina virus se aktivira, uzrokuju}i svoju pove}anu reprodukciju, i na taj na~in uni{tava imunu }eliju, {to progresivno dovodi do klini~ke pojave AIDS-a. Kako virus zahvata sve ve}u populaciju ovih }elija, imuni sistem slabi i postaje neotporan na druge infektivne agense. Zara`ena osoba tako postaje osetljiva na veliki broj banalnih, takozvanih “oportu- nisti~kih” infekcija, kao i na neke vrste karcinoma (Kapo{ijev sarkom) koji se ina~e retko javljaju u osoba sa o~uvanim imunim sistemom. HIV mo`e da napadne i nervne }elije, uzrokuju}i neurolo{ke i psihijatrijske probleme. Interval izme|u HIV infekcije i pojave klini~kih simptoma AIDS-a mo`e vari- rati od 6 meseci do nekoliko godina, {to komplikuje kontrolu {irenja bolesti. Oko 50% zara`enih osoba pokazuje znake bolesti unutar 10 godina od po~etne infekcije. Nakon pojave simptoma, prose~no vreme pre`ivljavanja je 1-3 godine, {to je uslovljeno genetskim faktorima doma}ina sa jedne i sojevima HIV-a sa druge strane.
Klini~ki znaci i simptomi HIV infekcije su mnogobrojni i varijabilni; oni uklju~uju oportunisti~ke infekcije, karcinome, kao i simptome direktno uzroko- vane HIV-om. Infekcija se klini~ki mo`e ispoljiti u nekoliko stadijuma.
Yüklə 299,57 Kb. Dostları ilə paylaş:
|