Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Yüklə 299,57 Kb. Pdf görüntüsü
|
|
Akutni oblik U ovom obliku, bolest se javlja svega nekoliko nedelja nakon infekcije. Tipi~na klini~ka slika se manifestuje povi{enom telesnom temperaturom, lim- fadenopatijom, no}nim znojenjem, ospom, glavoboljom i ka{ljem. Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 219 I stadijum - perzistentna generalizovana limfadenopatija Ovaj stadijum ili proti~e asimptomski, ili se manifestuje perzistentnom gene- ralizovanom limfadenopatijom (PGL). Traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. PGL karakteri{u limfni ~vorovi promera ve}eg od 1 cm, lokalizovani na dva ili vi{e mesta van ingvinalnog kanala, u trajanju najmanje 3 meseca, uz odsustvo nekih drugih oboljenja koja mogu da uzrokuju uve}anje limfnih `lezda. PGL mo`e polako da involuira.
U ovom stadijumu se javljaju tipi~ne mukokutane lezije, kao {to je oralna leukoplakija, ili infekcije, kao herpes zoster. ^esto su izra`eni i op{ti znaci infekcije: umeren gubitak telesne mase, slabost, anoreksija, no}no znojenje. Mogu se javiti i rekurentne infekcije gornjeg dela respiratornog trakta. Vrsta oportunisti~ke infekcije zavisi od sada{nje i pre|a{nje izlo`enosti orga- nizma infektivnim agensima, {to je i glavni razlog pojavi razli~itih infekcija u razli~itim sredinama. III stadijum - bolesti povezane sa AIDS-om U ovom stadijumu se javljaju: oralna kandidijaza, leukoplakija, pulmonalna tuberkuloza, labijalni ili genitalni herpes, izosporijaza, neke bakterijske infek- cije (pneumonija), tumori (Kapo{ijev sarkom) koji su karakteristi~ni za HIV infekciju, i jako izra`eni op{ti simptomi (konstantna temperatura, dijareja, gubitak vi{e od 10% telesne mase). IV stadijum Karakteristika ovog stadijuma je pojava mnogobrojnih oportunisti~kih infekci- ja i nekih tumora, ~iji je tok zbog gubitka odbrambenih sposobnosti organiz- ma posebno te`ak. Vrsta infekcije u velikoj meri zavisi od pre|a{nje i sada{nje izlo`enosti organizma razli~itim infektivnim uzro~nicima. Mogu se javiti i te{ki oblici kaheksije i limfoma. Neurolo{ka oboljenja Naj~e{}e neurolo{ko o{te}enje je subakutna encefalopatija koju karakteri{u progresivne promene u pona{anju povezane sa demencijom. Javlja se u oko
jedne tre}ine obolelih u poslednjem stadijumu bolesti. Uobi~ajeni rani znaci oboljenja su tremor, usporenost i afazija. Pored toga, ~esti su i periferna neuropatija i gubitak pam}enja. Ovo mogu biti i prve manifestacije bolesti, iako se ~esto javljaju u atipi~nom obliku. Klini~ke manifestacije u odoj~adi i male dece U odoj~adi koja su zara`ena pre, za vreme ili ubrzo po poro|aju, simptomi se obi~no ispoljavaju u uzrastu 6-12 meseci. Vreme pre`ivljavanja od pojave prvih simptoma je oko 18 meseci. Klini~ki se ispoljava usporenim razvojem, sa pojavom neurolo{kih o{te}enja. Gubitak telesne mase, dijareja, oralna ili ezofagusna kandidijaza, pneumonija i povi{ena telesna temperatura su ~esti. Kako su ovi poreme}aji i ina~e ~esti u ovom uzrastu, klini~ka dijagnoza je ote`ana. Neuspeh u uobi~ajenom le~enju ovih poreme}aja mo`e da pobudi sumnju na postojanje HIV infekcije.
Dijagnoza HIV infekcije se postavlja na osnovu laboratorijskog testiranja. Standardni test je baziran na utvr|ivanju antitela na HIV u serumu, a ne na prisustvu samog virusa. Enzim-povezani imunoapsorbentni esej (ELISA), imunofluorescentni esej i Western blot analiza su me|u naj~e{}e kori{}enim tehnikama. Pozitivan test zna~i da su prona|ena antitela i da je osoba zara`ena HIV-om. Negativni test zna~i da antitela nisu prona|ena, odnosno da osoba nije zara`ena. Test nije idealan - nisu sve zara`ene osobe pozitivne na testu. Vreme koje je potrebno da se razvije imuni odgovor i pojave antitela u serumu naziva se “prozor” - u tom periodu, iako je osoba inficirana, test na antitela je negati- van. Tako|e, test mo`e biti la`no pozitivan, usled ~ega se, ako je na primer ELISA test pozitivan, rade dopunski testovi (imunofluorescentni esej ili West- ern blot). Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 221 Imunizacija i HIV infekcija Deca sa simptomima AIDS-a ne treba da prime BCG vakcinu. Preporu~uje se redovna vakcinacija DiTePer, polio i MMR vakcinom. Prilikom davanja vakcina, va`no je striktno po{tovati proceduru sterilizacije. Seropozitivnost ozna~ava ne samo sada{nju infekciju, ve} i zaraznost. Test na prisustvo HIV antitela dokazuje HIV infekciju, a ne AIDS. Ovaj test ne mo`e da predvidi kada }e se AIDS pojaviti, ni koliko dugo je osoba infi- cirana.
Tako|e je mogu}e direktno utvr|ivanje prisustva HIV antigena (virusa ili virusnih proteina) u semenu. Ovi testovi se danas sve vi{e koriste u pra}enju uspeha terapije.
Tokom trudno}e HIV antitela majke se pasivno prenose preko placente na fetus. Kako se skrining test zasniva na detekciji ovih antitela, u dece ro|ene od HIV pozitivnih majki test }e biti pozitivan bila ona zara`ena ili ne. U ve}ini slu~ajeva, pasivna antitela nestaju oko 9. meseca trudno}e, mada mogu da potraju i 18 meseci. Ovo stvara velike probleme i zdravstvenim radnicima i deci. Zdravstveni radnici su pred dijagnosti~kom dilemom – koja terapija je odgovaraju}a ukoliko odoj~e razvije neko od uobi~ajenih oboljenja za uzrast? Ukoliko odoj~e nije zara`eno HIV-om, potrebna je samo simptomatska tera- pija. Sa druge strane, ako je dete zara`eno virusom, banalno oboljenje mo`e dovesti ~ak i do smrtnog ishoda ukoliko se dete ne hospitalizuje i ne pre- duzmu intenzivne terapijske mere. Najve}a je emocionalna trauma koju do`i- vljava cela porodica dok se ne ustanovi da li je dete zara`eno ili nije. Sa ovom odoj~adi treba postupati potpuno normalno, ali se moraju dr`ati pod medicinskim nadzorom.
Prevencija Primarna prevencija Primarnom prevencijom su obuhva}ene rizi~ne osobe koje jo{ uvek nisu zara- `ene virusom HIV-a. Neke od ovih osoba prepoznaju svoje rizi~no pona{anje, ve}ina ne. Glavni ciljevi preventivnog rada su: • identifikacija rizi~nog pona{anja pojedinaca i/ili grupe; • upoznavanje ovih grupa/pojedinaca sa rizicima koje nosi njihovo pona{anje; • rad sa ovim osobama na identifikaciji uzroka njihovog rizi~nog pona{anja; • pomaganje u pronala`enju re{enja za promenu pona{anja; • podr{ka i rad sa pojedincima u odr`avanju promenjenog pona{anja. U razli~itim sredinama, razli~ite grupe ljudi se mogu ubrojiti u rizi~ne: prosti- tutke i njihovi klijenti, osobe koje odr`avaju seksualne odnose sa velikim bro- jem partnera, homoseksualci, hemofili~ari, intravenski narkomani. Tako|e, neke profesije, koje podrazumevaju du`u odvojenost od ku}e i porodice, nose odre|eni rizik (vojnici, voza~i, gra|evinski radnici...).
• U~estalost i vrstu seksualnih odnosa (posebno neza{ti}en seks sa prosti- tutkama, vaginalne ili analne odnose bez upotrebe kondoma...); • Osobe iz rizi~nih grupa (intravenski narkomani, prostitutke i njihovi klijen- ti, homoseksualci i biseksualci...); • Primaoce organa, transfuzije krvi...; • Osobe izlo`ene mogu}im nesterilnim procedurama, kao {to su tetoviranje, bu{enje u{iju... Osnovni cilj je da se ljudi informi{u i ohrabre da sami naprave pravilan izbor pona{anja i da preuzmu odgovornost za svoje i za zdravlje drugih. Sa osobama koje se rizi~no pona{aju treba razmotriti testiranje na HIV. Ovim osobama treba pru`iti informacije o tehni~kim aspektima testiranja, i mogu}im medicinskim, socijalnim, psiholo{kim, zakonskim i ostalim implikacijama eventualnog pozitivnog ili negativnog nalaza. Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 223 Preporuke za prevenciju seksualnog preno{enja HIV infekcije Smanjenje rizika od prenosa HIV-a putem seksualnih odnosa podrazumeva: • smanjenje broja seksualnih partnera ({to je ve}i broj partnera, rizik je ve}i); • izbegavanje seksualnih odnosa sa osobama koje imaju veliki broj seksual- nih partnera (kao prostitutke, na primer); • upotrebu kondoma za sve vreme seksualnih odnosa koji podrazumevaju pe- netraciju.
Pravilna upotreba kondoma je va`an deo prevencije polnog preno{enja HIV-a (i drugih polnih bolesti). Pravilna upotreba podrazumeva: • Kori{}enje kondoma pri svakom analnom, vaginalnom ili oralnom seksual- nom odnosu. • Pravilno postavljanje, skidanje i bacanje kondoma. • Kondom se stavlja na vrh erektiranog penisa neposredno pre penetracije. Po ejakulaciji, dok se izvla~i penis, treba pridr`ati kondom, kako sadr`aj ne bi iscureo. Kondom treba pa`ljivo skinuti, tako da se ne prospe semena te~- nost, a zatim ga baciti u kantu za |ubre. • Isti kondom se upotrebljava samo jednom. • Ukoliko je pakovanje o{te}eno, istekao rok upotrebe (ili je stariji od pet go- dina), promenjena boja, isu{en, suv - kondom treba baciti. • Kondom se ~uva na hladnom, suvom mestu. Toplota, svetlost i vlaga mogu da ga o{tete.
Odgovaraju}a selekcija dobrovoljnih davalaca krvi, testiranje krvi i racionalno kori{}enje krvi, zna~ajno smanjuju rizik od preno{enja infekcije.
Prevencija perinatalne transmisije podrazumeva savetovali{ni rad sa trudnica- ma i porodiljama, testiranje na HIV u toku trudno}e i preduzimanje op{tih mera za{tite tokom poro|aja i prilikom sprovo|enja invazivnih procedura. Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 224 Pre testiranja na HIV, pri radu sa trudnicama, potrebno je: • odrediti nivo znanja trudnice o HIV-u i AIDS-u; • pru`iti neophodne informacije o ovoj bolesti; • ukazati na mogu}e posledice rezultata testiranja; • objasniti postupak prilikom testiranja; • proceniti reakciju na mogu}i pozitivni rezultat; • uspostaviti odgovaraju}i odnos koji }e omogu}iti nastavak saradnje u slu~aju da test bude pozitivan. Dalji rad sa trudnicama zavisi od rezultata testiranja.
Me|utim, kako postoji “prazan period”, kod osoba sa rizi~nim pona{a- njem testiranje treba ponoviti nakon 3 meseca. Ove osobe tako|e treba uputiti u rizik koje njihovo pona{anje nosi i preporu~iti im odgovaraju}e promene.
• objasniti {ta zna~i pozitivan rezultat; • prodiskutovati njena ose}anja; • dati odgovaraju}u podr{ku; • prodiskutovati o njenim planovima za budu}nost; • uspostaviti saradnju, kao osnov za budu}i zajedni~ki rad; • utvrditi raspored slede}ih poseta; • razgovarati sa partnerom, ukoliko je mogu}e; • prijaviti oboljenje odgovaraju}oj slu`bi. Prevencija preno{enja HIV-a putem maj~inog mleka Rizik od preno{enja HIV infekcije maj~inim mlekom je mali. Me|utim, ako se majka zarazi u periodu laktacije, na primer preko transfuzije krvi, rizik postaje zna~ajan. Tako|e, ukoliko majka ima simptome AIDS-a, infekcija je verovatnija. Iz tih razloga, u svakom pojedina~nom slu~aju treba pa`ljivo raz- motriti prednosti dojenja i rizike od mogu}e infekcije. Uvek imati na umu da je dojenje sa nutritivnog, imunolo{kog i psiholo{kog stanovi{ta idealna hrana za odoj~e i da su odoj~ad koja se ne doje u ve}oj meri izlo`ena riziku od obolevanja od dijareje, respiratornih i drugih infektivnih bolesti. Ve} infici- ranu odoj~ad maj~ino mleko mo`e da za{titi od infekcija koje mogu da ubrza- ju progresiju oportunisti~kih infekcija. U situacijama kada nema vode, u porodicama koje su siroma{ne, u porodicama koje `ive u lo{im higijenskim uslovima, dojenje treba da bude izbor, nezavisno od zara`enosti HIV-om.
Sekundarna prevencija Sekundarna prevencija se sprovodi sa HIV pozitivnim osobama. Potrebno je da zara`ena osoba, kao i zdravstveni radnik zajedni~ki razmotre sve pojave koje prate ovu infekciju: spre~avanje daljeg {irenja infekcije, stigmatizaciju, hospitalizaciju, diskriminaciju od strane sredine ili porodice, prekid {kolova- nja, finansijske probleme, fizi~ke aspekte bolesti, progresiju bolesti, gubitak prijatelja, bes, usamljenost, depresiju... Spre~avanje {irenja HIV infekcije u najve}oj meri zavisi od odgovornog pona{anja. Osobama koje su inficirane HIV virusom treba pomo}i da se uklju~e u dru{tvo i da shvate svoju odgovornost u spre~avanju {irenja infek- cije drugim osobama. Sa ovim osobama treba razmotriti seksualno pona{anje koje smanjuje rizik od infekcije - upotrebu kondoma, alternativne na~ine za postizanje seksualnog zadovoljstva ili apstinenciju od seksa. Tako|e, razmotriti potrebu da se informi{u sada{nji, kao i biv{i partneri o mogu}nosti HIV infek- cije. HIV pozitivne osobe treba upozoriti da ne mogu biti dobrovoljni davao- ci krvi, sperme, organa, kao i da ne smeju da dele igle i {priceve sa drugim ljudima. Ako je zara`ena osoba u drugom stanju, treba razmotriti mogu}nost prekida trudno}e. Tako|e, treba razmotriti pitanje kontracepcije i budu}ih trudno}a. Ukoliko se ugrozi poverljivost podataka i inficirane osobe izlo`e riziku od diskriminacije i stigmatizacije, ne mo`e se o~ekivati saradnja ovih osoba.
Osnovni cilj zdravstveno-vaspitnih programa u prevenciji AIDS-a treba da bude modifikacija rizi~nog pona{anja, smanjenje rizika izlaganju i {irenju HIV-a, smanjenje stresa i podr{ka zara`enim osobama da se nose sa nastalom situacijom. Da bi se ovo postiglo, treba edukovati sve, a naro~ito direktno ugro`ene osobe, kao i osobe koje su u kontaktu (posebno seksualnom) sa njima.
U razmatranju pru`anja efikasnog zdravstvenog obrazovanja, treba imati u vidu:
• najprihvatljivije na~ine promene rizi~nog pona{anja; • individue/grupe pod rizikom; • aktivnosti koje dovode pojedince/grupe u rizik; • ograni~enja ili razloge koji ote`avaju tra`enje pomo}i od strane ugro`enih, rizi~nih grupa; • razloge za nastavak rizi~nog pona{anja; • forme odbijanja promene pona{anja; • vrstu priznanja za pozitivne promene pona{anja; • da li je realno o~ekivati da }e odre|ene osobe promeniti pona{anje; • sve potencijalne resurse koji mogu da prenesu odgovaraju}e informacije o prevenciji; • akcije koje treba preduzeti po obolevanju - na~in pomo}i oboleloj osobi, porodici i prijateljima; • lokalne obi~aje koji mogu imati veze sa HIV infekcijom; • iskustvo zajednice u no{enju sa ovim problemom; • grupe ili lidere lokalne zajednice koji mogu da uti~u na promociju zdravog i promenu rizi~nog pona{anja.
Epidemija uti~e na zdravstvene radnike u najmanju ruku dvojako – privatno i profesionalno: •
svoju porodicu od mogu}e infekcije. •
i obolelim osobama, da budu u toku sa novim medicinskim dostignu}ima u vezi ovog oboljenja, kao i da pru`e odgovaraju}e zdravstvene informacije stanovni{tvu.
Neki od zdravstvenih radnika su preokupirani prvenstveno profesionalnim rizikom od zaraze HIV-om. Iako mali, rizik od zaraze putem parenteralnog davanja krvi ili krvnih produkata postoji. Rutinskom primenom postoje}ih sterilnih procedura ovaj rizik se izbegava. Kada se zdravstveni radnici iz razli~itih razloga (npr. nedostatak sterilne opreme) ne pridr`avaju dogovorenih procedura, ovaj rizik postaje visok.
Glavni rizici za zdravstvene radnike su: • povreda kontaminiranom iglom ili instrumentom; • prisustvo otvorene rane koja je izlo`ena kontaminiranoj krvi; • kada zara`ena krv ili druge telesne te~nosti padnu na mukozne membrane i/ili o~i. Uslovno, u rizi~ne procedure mogu da se ubroje i davanje prve pomo}i disa- njem usta na usta i zaustavljanje krvarenja. Iako je HIV izolovan iz pljuva~ke u laboratorijskim uslovima, ne postoje dokazi zaraze putem disanja usta na usta. Postoji teoretski rizik, ukoliko osoba kojoj je potrebna pomo} krvari iz usta. U tom slu~aju osoba koja pru`a pomo} treba prvo da odstrani krv iz usne duplje povre|ene osobe i da, preko za{titne maske, pru`i prvu pomo}. Osobi koja krvari treba {to pre zaustaviti krvarenje, uz preduzimanje mera pre- dostro`nosti da se izbegne kontakt sa zara`enom krvlju. Prvo treba osigurati da nijedna otvorena rana ne do|e u kontakt sa krvlju. Posle ukazane prve pomo}i pa`ljivo treba oprati ruke i ostale delove tela.
Jasno je da kontakt sa krvlju predstavlja najve}i rizik za {irenje infekcije me|u zdravstvenim osobljem. Radi za{tite, preporu~uje se primena univerzalnih mera, koje se zasnivaju na pretpostavci da je svaka krv infektivna, bez obzi- ra od koga poti~e, i bez obzira na HIV status. Univerzalne mere za{tite podrazumevaju primenu slede}ih postupaka: • bezbedno rukovanje o{trim medicinskim instrumentima; • bezbedna dekontaminacija instrumenata i opreme; • pranje ruku; • no{enje za{titne ode}e; • bezbedno odlaganje otpada.
Davanje injekcija i druge intervencije u kojima se naru{ava integritet ko`e mogu dovesti do HIV infekcije. Osnovne mere predostro`nosti su: • Restrikcija davanja injekcija i ostalih procedura na neophodnu meru. • [pricevi, igle i ostali instrumenti koji su namenjeni za jednokratnu upotre- bu ne smeju se koristiti vi{e puta. Radi prevencije njihove ponovne upotrebe, posle upotrebe ih treba uni{titi.
• Do povrede naj~e{}e dolazi pri pokrivanju upotrebljenih igala ili prilikom njihovog bacanja. Zato se za pokrivanje igala odgovaraju}im poklopcem preporu~uje metod “zahvatanja” koji se izvodi jednom rukom: poklopac za iglu se stavlja na tvrdu, ravnu povr{inu; jednom rukom se dr`i {pric i vrh igle sme{ta u poklopac; kada poklopac u potpunosti prekrije iglu, drugom rukom u~vrstiti njegov polo`aj. Za odlaganje upotrebljenih igala i o{trih instrumenata preporu~uju se posebne posude, ~vrstih zidova, sme{tene u blizini.
Ukoliko do|e do uboda, najpre ostaviti da iz rane istekne krv, a zatim oprati ranu sapunom i vodom i za{tititi je zavojem. Bezbedna dekontaminacija instrumenata i opreme Kako se HIV mo`e preneti putem igala, {priceva i drugih kontaminiranih instrumenata, pre ponovne upotrebe ove predmete treba dekontaminirati. Metode dekontaminacije su sterilizacija, dezinfekcija i pranje (~i{}enje). Koji }e se metod primeniti zavisi od na~ina primene ovih predmeta i od veli~ine rizika prenosa HIV-a. Sterilizacija i dezinfekcija Na sre}u, HIV je jako osetljiv na toplotu tako da se lako ubija standardnim metodama sterilizacije i dezinfekcije. Rutinska, standardna sterilizacija i dezin- fekcija instrumenata, opreme i materijala je dovoljna da za{titi paci- jente/lekare od HIV infekcije. Sterilizaciju defini{emo kao uklanjanje (inaktivacija) svih mikroba, uklju~uju}i i spore. Dezinfekcija predstavlja uklanjanje svih mikroba, osim spora. Toplota je najefikasniji metod uklanjanja virusa HIV-a, tako da je sterilizaci- ja ili dezinfekcija toplotom metoda izbora. Posebne preporuke: •
koriste, ra~unaju}i i {priceve i igle. Potrebna je sterilizacija u trajanju od najmanje 20 minuta, na temperaturi od 121 o C, pod pritiskom od jedne atmosfere. •
170 o
tri~na rerna u doma}instvu). Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 229 • Najprostiji i ujedno pouzdan metod, u situaciji kada nema opreme za izvo|enje sterilizacije, je kuvanje u trajanju od 20 minuta. •
no`evi. •
va i igala. Ova sredstva imaju i neke druge nedostatke: krv ili neke druge organske materije ih mogu inaktivirati, moraju se pa`ljivo pripremati i mogu izgubiti snagu tokom skladi{tenja. Ova sredstva treba koristiti samo ukoliko sterilizacija ili visoka dezinfekcija nisu mogu}e; ako se mo`e osigurati odgovaraju}a koncentracija i aktivnost ili ako su instrumenti potpuno o~i{}eni. U tom slu~aju preporu~uje se upotreba 6% vodonik peroksida.
Za rutinsko ~i{}enje i pranje podova, zidova, kreveta, rublja... dovoljni su deterd`ent i vru}a voda. Prilikom uklanjanja krvnih mrlja i drugih telesnih te~nosti sa radnih povr{ina, najpre treba ukloniti vidljivu krv pomo}u materijala koji dobro upija (npr. papirni ubrus), a zatim to mesto treba dekontaminirati odgovaraju}im dezin- fekcionim sredstvom. Preporu~uje se upotreba dezinfekcionih sredstava koja sadr`e hlor. Alkohol ne odgovara zbog brze evaporacije i slabe prodorne mo}i usled brze koagulacije organskih materija. Tokom ~i{}enja i pranja nositi rukavice. Pranje ruku Ukoliko su ruke ili neko drugo mesto zaga|eni krvlju, vaginalnim sekretom, plodovom vodom ili telesnim te~nostima koje sadr`e krv, to mesto treba odmah oprati sapunom i vodom. Ova mera je posebno va`na kada je ko`a izlo`ena velikoj koli~ini krvi ili kada je taj kontakt trajao dugo. Tako|e, po{to na rukavicama ~esto postoje neprimetna o{te}enja, ruke treba prati i posle ski- danja rukavica. Zdravstveni radnici koji imaju posekotine, grizlice, otvorene rane ili dermati- tis treba da te rane za{tite flasterom koji je otporan na vodu.
Primena za{titne ode}e Kada se o~ekuje izlaganje znatnim koli~inama krvi, treba nositi za{titnu ode}u. Izbor ode}e zavisi od procedure koja se izvodi i o~ekivanog rizika. U osnovnu opremu se ubrajaju rukavice, uniforme i kecelje koje ne propu{taju te~nost i maske i za{titne nao~are.
Otpadni materijal kontaminiran telesnim te~nostima i laboratorijski patolo{ki otpadni materijal treba smatrati infektivnim, i pre bacanja sterilisati ili spali- ti, odnosno zakopati (u rupu koja je duboka oko 2 metra i udaljena desetak metara od izvora vode). Te~ne otpadne materije (krv, ekskreti, sekreti...) treba pa`ljivo otkloniti baca- njem u kanalizaciju. ^vrste otpadne materije u ku}i (pelene, ulo{ci) treba smatrati infektivnim. Pre- poru~uje se njihovo spaljivanje. Ukoliko to nije mogu}e, treba ih zakopati na sigurno mesto ili baciti u kanalizaciju. Ostale ~vrste otpadne materije, kao {to je feces, treba odstraniti na higijenski na~in u klozet ili kanalizaciju.
U ovom trenutku ne postoji odgovaraju}i lek za HIV infekciju, tako da pre- vencija preno{enja bolesti ostaje jedini metod kontrole bolesti.
Literatura: 1. Cuci} V. Zajedno protiv SIDE. Jugoslovenska asocijacija za borbu protiv SIDE/AIDS-a JAZAS, Beograd, 1997. 2. World Health Organization. AIDS and HIV Infection. WHO, Geneva, 1991. 3. World Health Organization. Guidelines for nursing management of people infected with human immunodeficiency virus (HIV). World Health Orga- nization. Geneva 1990. 4. World Health Organization. Preventing HIV transmission in Health Facili- ties. WHO, Geneva, 1995. 5.
gency Settings. UNAIDS, New York, 1996. Sindrom ste~enog deficita imuniteta @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje 232 Yüklə 299,57 Kb. Dostları ilə paylaş:
|