Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Pravilo br. 1 Dati detetu vi{e te~nosti nego obi~no

Deca s prolivom treba da unose vi{e te~nosti nego obi~no da bi se nadokna-

dio gubitak te~nosti kroz dijarealne stolice i povra}anje. Ako se odgovaraju}e

te~nosti daju u dovoljnim koli~inama ubrzo posle pojave proliva, dehidracija

se mo`e izbe}i.

Treba koristiti slede}e vrste te~nosti:

• Dojenje. Odoj~adi koja se doje treba dozvoliti da nastave sisanje bez preki-

da.

• Voda.  Voda  se  uvek  preporu~uje.  Ona  je  najpristupa~nija,  univerzalno  je

prihva}ena  i  brzo  se  apsorbuje  iz  creva.  Pre  upotrebe,  vodu  treba  proku-

vati pa ohladiti. Najve}i efekat se posti`e kada se voda daje s hranom koja

sadr`i ne{to soli.

• Te~nost  u  ~ijoj  je  osnovi  hrana. Ovde  spadaju  ka{e  (pirin~ana  voda  ili

voda  u  kojoj  su  se  kuvale  druge  `itarice),  supe  i  napici  na  bazi  jogurta.

Supe  mogu  da  sadr`e  mahune,  `itarice,  krompir,  meso  ili  ribu.  Te~nosti

treba malo posoliti (oko 3 g/L - pola kafene ka{ike).

• Oralne  rehidracione  soli  (ORS). ORS  je  najbolja  te~nost  za  rehidraciju.

Preporu~uje  se  za  le~enje  dehidracije,  a  mo`e  se  koristiti  i  za  prevenciju

dehidracije.

Te~nosti  koje  se  pripremaju  kod  ku}e  treba  da  budu  pristupa~ne,  bezbedne,

poznate,  podesne  za  kori{}enje,  podesne  za  davanje  u  ve}im  koli~inama  i

efikasne.

Op{te pravilo je da se daje onoliko te~nosti koliko dete `eli i da se nastavi

sa  primenom  ORT  dok  se  proliv  ne  zaustavi.  Op{te  uputstvo  o  koli~inama

te~nosti koje se daju posle svake retke stolice glasi:

• deca mla|a od 2 godine j 50-100 ml (ova deca ne mogu da tra`e da piju

i zato im se stalno mora nuditi te~nost kako bi se utvrdilo da li su `edna);

• deca uzrasta 2-10 godina j 100-200 ml;

• deca starija od 10 godina j koliko `ele.

Akutni dijarealni sindrom

197

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Ove koli~ine su dovoljne da se obezbedi 500 ml te~nosti dnevno za decu ispod

2 godine, 1 000 ml za uzrast 2-10 godina i 2 000 ml dnevno za decu preko

10 godina.

Pokazati majci kako da izmeri pribli`nu koli~inu te~nosti koju treba dati posle

svake  te~ne  stolice,  koriste}i  {olju  ili  neku  posudu  koju  ima  u  ku}i.  Deci

uzrasta do 2 godine majka treba da daje te~nost kafenom ka{i~icom u razma-

cima  od  1  do  2  minuta.  Ne  bi  trebalo  koristiti  fla{ice  za  bebe.  Starija  deca

treba  da  piju  te~nost  iz  {olje  u  malim  gutljajima.  Ako  se  javi  povra}anje,

majka  treba  da  prekine  davanje  te~nosti  10  minuta  i  da  potom  nastavi,  ali

malo sporije.

Ako postoji mogu}nost, majci dati pakovanja ORS, uz demonstraciju pripreme

i kori{}enja rastvora. 

Pravilo br. 2 Dati detetu dosta hrane

Hrana se nikako ne sme uskra}ivati dok traje proliv. Ishrana treba da se nasta-

vi u toku dijareje i da se pove}a kad proliv prestane, da bi se spre~ile pothra-

njenost i dehidracija.

Izbor hrane koja se daje detetu zavisi od njegovog uzrasta, od toga koju hranu

vi{e  voli  i  od  navika  u  ishrani  pre  oboljenja.  Po  pravilu,  hrana  koju  treba

davati detetu kada je zdravo odgovara i detetu s prolivom. 

Preporu~uje se slede}a hrana:

•

Maj~ino mleko. Odoj~adi  koja  se  doje  treba  dozvoliti  da  nastave  sisanje

bez  prekida.  Odoj~adi  koja  se  ne  doje  treba  davati  uobi~ajeno  mleko  ili

hranu za bebe.

•

Druga hrana. Ako dete ima 6 meseci ili ve} uzima ka{astu hranu, pored

mleka mu treba davati `itarice, povr}e i drugu hranu. Ako ima mogu}nosti

detetu  treba  dati  meso,  ribu  ili  `umance.  Korisna  je  i  hrana  koja  sadr`i

kalijum, kao {to su banane, paradajz i sokovi od sve`eg vo}a. Preporu~ena

hrana  treba  da  bude  prihvatljiva  za  majku,  pristupa~na,  visokokalori~na  i

da sadr`i sve hranljive sastojke.

Treba izbegavati hranu koja sadr`i ve}e koli~ine {e}era jer mo`e da pogor{a

proliv.

Akutni dijarealni sindrom

198

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Hrana treba da je dobro skuvana i ispasirana ili samlevena kako bi bila lak{e

varljiva (fermentirana hrana se tako|e lako vari). Cerealije treba pome{ati sa

mahunarkama ili povr}em. 

Ako je mogu}e, svakom obroku treba dodati 5-10

ml biljnog ulja (1-2 ka{i~ice suncokretovog ulja).

Detetu treba davati onoliko hrane koliko `eli, a treba mu je ponuditi svaka 3-

4 sata (6 puta na dan). 

Manje koli~ine hrane koje se ~e{}e daju lak{e se pod-

nose  od  obilatih  obroka. Mnoga  deca  pate  od  anoreksije,  pa  ih  treba  ~e{}e

ponuditi da jedu.

Koli~ina hrane koja se daje odoj~etu do 6. meseca `ivota po jednom obroku

iznosi od 25 do 50 ml, a za stariju odoj~ad od 50 do 80 ml. Svakoga dana,

sa pobolj{anjem digestivne tolerancije, ovu koli~inu treba pove}avati do opti-

malnog, za uzrast odgovaraju}eg unosa. Odoj~adi koja ne sisaju ili su starija

od  6  meseci  mo`e  se  dati  adaptirano  ili  kravlje  mleko,  zavisno  od  uzrasta,

samo ili pome{ano sa lako svarljivom hranom od vo}a, povr}a ili pirin~a.

Kada se proliv zaustavi, detetu treba davati najmanje jedan obrok dnevno vi{e

od uobi~ajenog, svakog dana tokom dve nedelje. Ovaj obrok treba da sadr`i

istu onu visokokalori~nu hranu koja mu je davana za vreme proliva. Ako je

dete pothranjeno, treba nastaviti s davanjem dodatnih obroka sve dok dete ne

povrati telesnu masu koja odgovara njegovom uzrastu.

Pravilo br. 3 Kada treba odvesti dete lekaru

Posavetovati majku da odvede dete u zdravstvenu ustanovu ako primeti jedan

od slede}ih simptoma:

• detetu nije bolje posle 24 ~asa;

• brojne vodenaste stolice;

• ~esto povra}anje;

• izrazita `e|;

• dete slabo jede i pije;

• visoka temperatura;

• krv u stolici;

• poreme}aji svesti;

• konvulzije;

• ko`ni osip.

Akutni dijarealni sindrom

199

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Program le~enja B: Le~enje dehidriranih pacijenata

Tri osnovna zadatka u le~enju dehidriranih pacijenata su:

1. Korekcija postoje}eg deficita vode i elektrolita (faza rehidracije).

2. Nadoknada trenutnih gubitaka vode i elektrolita (faza odr`avanja).

3. Obezbe|ivanje normalnih dnevnih potreba za te~no{}u.

Rastvor ORS je terapija izbora kod pacijenata s umerenom dehidracijom. Pos-

toje}i  deficit  vode  i  elektrolita  mora  se  korigovati  odmah  i  na  odgovaraju}i

na~in.

Glavni zadaci su:

• proceniti koli~inu rastvora ORS koju treba dati u prva 4 ~asa rehidracije;

• pokazati majci kako da daje rastvor ORS; 

• nastaviti sa dojenjem i davati druge te~nosti koliko je potrebno;

• pratiti  le~enje  i  periodi~no  procenjivati  stanje  deteta  dok  se  ne  zavr{i

rehidracija; 

• identifikovati  pacijente  koji  se  ne  mogu  le~iti  rastvorom  ORS  na  zadovo-

ljavaju}i na~in i pribe}i odgovaraju}em metodu le~enja;

• dati  instrukcije  za  nastavak  le~enja  kod  ku}e,  nakon  {to  je  rehidracija

zavr{ena.

Koli~ina rastvora se odre|uje time koliko je dete `edno i pra}enjem znakova

dehidracije. Kada postoje znaci “umerene dehidracije”, deficit vode je izme|u

50 i 100 ml na svaki kilogram telesne mase. Ako je poznat podatak o telesnoj

masi,  treba  ga  koristiti  za  utvr|ivanje  pribli`ne  koli~ine  potrebnog  rastvora.

Na primer, ako je pribli`an deficit 75 ml/kg, pribli`na koli~ina rastvora ORS

mo`e se izra~unati mno`enjem ove cifre sa telesnom masom (u kg). Tako }e

detetu  te`ine  8  kg  biti  potrebno  oko  600  ml  (8  x  75)  rastvora  ORS.  Ako

telesna masa deteta nije poznata, izabrati pribli`nu koli~inu prema njegovom

uzrastu.

Op{te  pravilo  glasi  da  pacijentu  treba  davati  onoliko  rastvora  ORS  koliko

mo`e  da  popije,  istovremeno  prate}i  znake  dehidracije  kako  bi  se  utvrdilo

pobolj{anje.

Akutni dijarealni sindrom

200

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Uvek  treba  pokazati  majci  kako  da  daje  rastvor  ORS.  Kod  davanja  rastvora

odoj~adi  i  mla|oj  deci  uvek  treba  koristiti  ~istu  {olju  i  ka{iku.  Odoj~adi  se

mogu davati male koli~ine rastvora u usta pomo}u pipete ili {prica. Ne davati

rastvor  pomo}u  cucle  i  fla{ice.  Deci  ispod  2  godine  treba  ponuditi  kafenu

ka{iku  rastvora  u  razmacima  od  1  do  2  minuta;  starija  deca  i  odrasli  mogu

da uzimaju rastvor u ~estim gutljajima direktno iz {olje.

U toku prvog sata davanja rastvora mo`e da se javi povra}anje, ali to obi~no

ne uti~e na uspeh oralne rehidracije. Ako pacijent povra}a, treba sa~ekati 5-

10  minuta,  a  onda  ponovo  po~eti  sa  davanjem  rastvora  ORS  ali  sporije,  u

koli~ini  od  3  do  5  ml/kg/sat  (1/2-1  ka{i~ice)  dok  ne  prestane  povra}anje,  a

zatim  postepeno  pove}avati  dozu  do  optimalne  koli~ine.  Procenjenu  koli~inu

rastvora ORS treba dati za 4 ~asa.

Najva`nije je biti uporan prilikom davanja ORS.

Ako  su  znaci  dehidracije  nestali,  rehidracija  je  zavr{ena:  dete  se  prevodi  na

Program le~enja A.

Pacijente  koji  dobijaju  rehidracionu  terapiju  treba  pa`ljivo  pratiti.  Njihovo

stanje treba ponovo proceniti 1 sat posle po~etka terapije, a potom u razma-

cima  od  1  do  2  sata  kako  biste  bili  sigurni  da  majka  daje  rastvor  ORS  na

odgovaraju}i na~in i da ga dete dobro prihvata. 

Akutni dijarealni sindrom

201

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Priprema ORS rastvora

Najpre  treba  oprati  ruke  vodom  i  sapunom.  Zatim  ceo  sadr`aj  jednog

pakovanja ORS usuti u ~istu posudu. Mo`e se koristiti bilo koji ~isti sud

koji je na raspolaganju, kao {to su tegla, ~inija ili boca. Odmeriti 1 litar

~iste vode (ili ta~nu koli~inu nazna~enu na pakovanju). Najbolje je da se

voda prokuva i prohladi pre upotrebe, ali ako to nije mogu}e, treba ko-

ristiti  naj~istiju  vodu  za  pi}e  koja  je  dostupna.  Sipati  vodu  u  posudu.

Dobro prome{ati ~istom ka{ikom dok se prah potpuno ne rastvori. Pro-

bati  rastvor  da  bi  se  osetio  ukus.  Svakog  dana  treba  pripremati  sve`

rastvor ORS u ~istoj posudi. Posudu treba dr`ati poklopljenu. Rastvor se

mo`e  ~uvati  i  koristiti  jedan  dan  (tokom  24  ~asa).  Neutro{enu  koli~inu

rastvora od prethodnog dana obavezno baciti.

Posebnu pa`nju treba obratiti na:

• broj i koli~inu stolica;

• u~estalost povra}anja;

• promene u znacima dehidracije.

Zabele`ite koli~inu rastvora koju je pacijent primio i broj stolica.

Posle  4-6  sati  za  odoj~ad  i  3  sata  za  stariju  decu  i  odrasle,  ponovo  treba

proceniti stanje pacijenta. Ako je rehidracija zavr{ena:

- turgor ko`e je normalan; 

- `e| se smanjila;

- mokrenje je ponovo uspostavljeno;

- dete je mirno (uglavnom zaspi).

Ako su znaci koji ukazuju na umerenu dehidraciju jo{ uvek prisutni, treba na-

staviti  sa  rehidracionom  terapijom  davanjem  rastvora  ORS  u  procenjenim

koli~inama prema Programu le~enja B. Tako|e treba po~eti sa davanjem hrane

i napitaka kao {to je opisano u Programu le~enja A.

Ukoliko  dete  ima  ~este  vodenaste  stolice,  a  znaci  dehidracije  se  pogor{aju,

treba privremeno obustaviti ORT i izvr{iti rehidraciju intravenski, kao {to je

opisano u Programu le~enja C.

Ako se pojave znaci preterane rehidracije, kao {to su edematozni o~ni kapci,

treba prestati sa davanjem rastvora ORS (ili IV te~nosti) i dati maj~ino mleko

ili obi~nu vodu. Kada se edem povu~e, nastaviti davanje rastvora ORS prema

Programu le~enja A.

Paralelno  sa  napredovanjem  le~enja  kojim  se  nadokna|uje  postoje}i  deficit

vode  i  elektrolita,  moraju  se  podmiriti  normalne  dnevne  potrebe  deteta  za

te~no{}u.  Dojenje  treba  nastaviti  ~ak  i  za  vreme  oralne  rehidracije,  onoliko

~esto koliko to odoj~e `eli. Odoj~adi mla|oj od 6 meseci koja ne sisaju treba,

uz uobi~ajenu ishranu, dati 100-200 ml ~iste vode u toku 4 sata.

Ako majka ne mo`e da ostane u zdravstvenoj ustanovi treba:

• pokazati majci kako da kod ku}e priprema rastvor ORS i daje po~etnu te-

rapiju u prva 4 sata;

• dati majci dovoljno pakovanja ORS;

• objasniti majci kako da nastavi le~enje kod ku}e.

Akutni dijarealni sindrom

202

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Program le~enja C: Le~enje pacijenata sa te{kom dehidracijom

Pacijente  s  te{kom  dehidracijom  pra}enom  slabo{}u  (koja  ometa  njihovu

sposobnost da piju), stuporom, komom ili nekontrolisanim povra}anjem, treba

rehidrisati  intravenski  prema  Programu  le~enja  C.  Ovu  decu  treba  primiti  u

bolnicu i le~iti odmah.

Te~nost se daje: intravenski, nazogastri~nom infuzijom i/ili oralno.

Za korekciju {oka u odoj~eta treba dati 30 ml/kg te~nosti za 30 minuta. U tu

svrhu koristiti dostupne rastvore. Postupak se mo`e ponoviti jo{ jednom ako

nije do{lo do pobolj{anja. 

Celokupna faza nadoknade te~nosti kod odoj~eta traje 6 sati, a kod ve}e dece

i odraslih 3 sata.

IV  terapiju  mo`e  da  daje  samo  obu~ena  osoba  koja  mora  da  upamti

slede}e:

• Igle, tube, boce i te~nost moraju da budu sterilni.

• IV terapija se daje u bilo koju pogodnu venu. Najpogodnije su vene ispred

lakta  (kubitalna  vena)  ili,  u  odoj~eta,  na  poglavini.  Kod  hipovolemijskog

{oka,  istovremena  infuzija  u  dve  vene  mo`e  da  pomogne  da  se  povrati

cirkulatorni volumen.

• Ukoliko se periferna vena ne mo`e na}i usled te{ke hipovolemije, igla se

mo`e uvu}i u femoralnu venu gde mora ~vrsto da stoji. Mesto infuzije treba

prebaciti na perifernu venu ~im postane vidljiva.

Deci koja mogu da piju treba davati rastvor ORS oralno dok infuzija kaplje.

Stanje deteta treba ponovo proceniti posle 30 minuta (stariji pacijenti) ili 60

minuta (odoj~ad) da bi se utvrdio kvalitet radijalnog pulsa. Novu procenu sta-

nja  vr{iti  u  razmacima  od  1  do  2  sata,  da  bi  se  videlo  da  li  se  hidracija

pobolj{ala. Posle 6 sati kod odoj~adi i 3 sata kod starije dece, kada je data

planirana koli~ina IV te~nosti, treba izvr{iti procenu punog statusa hidracije. 

Naro~itu pa`nju treba obratiti na:

• znake dehidracije;

• broj i izgled stolica;

• bilo kakve te{ko}e kod davanja te~nosti.

Akutni dijarealni sindrom

203

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Ako  su  znaci  te{ke  dehidracije  i  dalje  prisutni,  treba  ponoviti  Program

le~enja C.

Ako  se  stanje  deteta  pobolj{ava  ali  jo{  uvek  postoje  znaci  umerene

dehidracije, treba davati rastvor ORS tokom 4 sata, kao {to je odre|eno

Programom le~enja B. 

Ako nema znakova dehidracije, treba nastaviti sa davanjem ORS prema

Programu le~enja A. Treba obu~iti majku kako da daje terapiju kod ku}e

i dati joj dovoljno pakovanja ORS za 2 dana. 

Pre uklanjanja IV linije, treba poku{ati sa davanjem ORS u narednih sat vre-

mena, kako bi se uverili da li dete prihvata ORT. Ukoliko je mogu}e, decu

koja su imala te`ak oblik dehidracije treba zadr`ati u bolnici dok dijareja ne

prestane. U suprotnom, ukoliko ova deca iz bilo kog razloga ne mogu ostati

u bolnici, treba pratiti stanje deteta najmanje 6 sati nakon rehidracije, kako bi

se uverili da je stanje stabilno i da majka mo`e odr`avati hidraciju davanjem

ORS prema Programu le~enja A.

Upotreba lekova u terapiji dijareje

Oko  95%  dece  sa  akutnom  dijarejom  mogu  se  uspe{no  izle~iti  samo  dava-

njem  ORT  i  kontinuiranom  ishranom.  U  le~enju  preostalih  5%  obolele  dece

moraju  se  davati  odre|eni  lekovi.  Antimikrobna  terapija  je  indikovana  u

odoj~adi mla|e od {est meseci i ukoliko: 

• postoji sumnja na bacilarnu dizenteriju, amebijazu, |iardijazu i koleru;

• postoje podaci o uro|enoj ili ste~enoj imunodeficijenciji;

• postoji proteinsko-energentska malnutricija;

• postoje simptomi i znaci sepse.  

Postoje drugi lekovi koji se ~esto vezuju za le~enje proliva kod dece. Ve}ina

ovih lekova nisu indikovani u le~enju akutnog proliva kod dece. U kategori-

ju  takozvanih  “antidijarealnih”  lekova  spadaju:  adsorbenti;  antimotilitetni

lekovi; anti-sekretorni lekovi; kombinovani lekovi.

Ostali  lekovi,  kao  {to  su  antiemetici  (npr.  prometazin  i  hlorpromazin),  kar-

diotonici  i  vazoaktivni  lekovi  (npr.  adrenalin,  nikotinamid),  krv  ili  plazma,

steroidi i purgativi nisu indikovani za le~enje akutnog proliva kod dece. 

Akutni dijarealni sindrom

204

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

Evidencija

Dobar sistem evidencije i prijavljivanja slu~ajeva dijareje veoma je va`an

za:

•  pra}enje rada zdravstvene slu`be;

• utvr|ivanje nivoa zdravstvenog obrazovanja;

• planiranje potreba;

• uo~avanje  razlika  u  pojedinim  geografskim  oblastima  i  identifikovanje

rizi~nih podru~ja;

• suzbijanje mogu}ih epidemija na samom po~etku.

Podaci o anamnezi, pregledu i terapiji svakog deteta obolelog od dijareje mogu

se uneti u poseban obrazac. Popunjen obrazac predstavlja va`nu evidenciju o

postupku  sa  obolelim  detetom,  a  ujedno  slu`i  kao  podsetnik  jer  sadr`i  sve

korake koje treba preduzeti u proceni stanja pacijenta i terapiji. 

Na  osnovu  informacija  i  podataka  prikupljenih  ovim  putem,  mogu  se

pripremati mese~ni ili tromese~ni izve{taji o dijarealnim oboljenjima. Ovo }e

pobolj{ati postupak u le~enju dijarealnih oboljenja u datoj sredini. 

Prijavljivanje slu~ajeva infektivnih bolesti koje izazivaju dijareju

Zarazne  bolesti  koje  izazivaju  dijareju  moraju  se  tretirati  u  skladu  sa

“Zakonom  o  za{titi  stanovni{tva  od  zaraznih  bolesti  koje  ugro`avaju  celu

zemlju”.  Pod  zaraznim  bolestima  koje  izazivaju  dijareju,  a  koje  ugro`avaju

celokupno  stanovni{tvo  u  smislu  ovog  zakona  podrazumevaju  se:  Dysenteria

bacillaris, Toxiinfectio alimentaris, Cholera asiatica, Salmonellosis, Enterocol-

itis, Amoebiasis i Typhus abdominalis.

Zdravstvena ustanova, odnosno zdravstveni radnik, du`ni su da prijave svaki

slu~aj oboljenja ili smrti od navedene zarazne bolesti, svaku infekciju, ili epi-

demiju  zarazne  bolesti.  Prijavljivanje  zaraznih  bolesti  vr{i  se  na  osnovu

klini~ke dijagnoze, odnosno mikrobiolo{kog nalaza. 

Svaka ambulanta poseduje prijavni list za zarazna oboljenja. Ako lekar utvr-

di  zarazno  oboljenje,  mora  da  ispuni  prijavni  list,  koji  dalje  {alje  nadle`noj

higijensko-epidemiolo{koj slu`bi na nivou doma zdravlja. Higijensko-epidemi-

olo{ka slu`ba doma zdravlja dalje pro{iruje epidemiolo{ka istra`ivanja na kon-

takte, puteve {irenja, laboratorijska i klini~ka ispitivanja. Dom zdravlja svakod-

nevno obave{tava nadle`ni okru`ni zavod za za{titu zdravlja o epidemiolo{koj

situaciji  i  {alje  mu  pojedina~ne  prijavne  listi}e.  Okru`ni  zavod  za  za{titu

zdravlja du`an je da prati i istra`uje pojavu svake epidemije i da svakih sedam

Akutni dijarealni sindrom

205

@ivotne poruke o zdravlju majke i deteta

Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje

dana obave{tava republi~ki Institut za za{titu zdravlja o epidemiolo{koj situaci-

ji i to slanjem pojedina~nih prijava i tabelarnih pregleda.

Prevencija

Ve}ina  aktivnosti  koje  poma`u  da  se  spre~i  dijareja  odvija  se  kod  ku}e.

Zdravstveno obrazovanje o prevenciji dijareje mogu}e je organizovati na vi{e

mesta:  u  {koli,  na  radnom  mestu,  na  sastancima  lokalne  zajednice  i  u

zdravstvenim ustanovama. Saveti koji se daju majci u trenutku kada joj je dete

bolesno  smatraju  se  najefikasnijim:  tada  je  majka  veoma  motivisana  i  zain-

teresovana da spre~i ponovno obolevanje deteta od iste bolesti. Pritom treba

voditi  ra~una  da  se  majka  ne  preoptereti  informacijama,  s  obzirom  da  }e

istovremeno dobiti i uputstva za ku}no le~enje. Nastojati da saveti budu {to

konkretniji i prakti~niji, vode}i pritom ra~una o kulturnoj pripadnosti majke.

Razgovor sa majkom uvek treba da zvu~i kao podr{ka, a nikako kao kritika.

Cilj je da se pomogne majci da shvati va`nost svoje uloge u o~uvanju zdrav-

lja deteta. U toku razgovora treba:

• Imati  u  vidu  verovanja  i  obi~aje  lokalne  zajednice  u  vezi  sa  dijarejom  i

na~inima  njenog  le~enja.  Povezati  svoje  savete  sa  lokalnim  navikama  i

koristiti re~i koje }e majka razumeti.

• Objasniti majci prirodu bolesti.

• Pokazati majci {ta da radi.

• Podsta}i majku da postavlja pitanja.

• Zamoliti majku da svojim re~ima ka`e {ta je nau~ila.