Statistički prikaz potrošnje lijekova u Republici Hrvatskoj u razdoblju od 2009. do 2013. godine. Podaci za obradu

Glavne terapijske skupine u ATK skupini A – Lijekovi s učinkom na  
probavni sustav i mijenu tvari 
 
A01   Stomatološki lijekovi 
A02   Lijekovi za poremećaje kiselosti 
A03   Lijekovi za funkcionalne GIT poremećaje 
A04   Antiemetici i lijekovi za suzbijanje mučnine 
A05   Lijekovi za žuč i jetra 
A06   Laksativi 
A07   Antidijaroici i lijekovi s antiinflamatornim iantiinfektivnim djelovanjem 
A08   Lijekovi za liječenje pretilosti (anoreksici) 
A09   Digestivi, uključujući probavne enzime 
A10   Lijekovi za liječenje šećerne bolesti (antidijabetici) 
A11   Vitamini 
A12   Minerali 
A14   Anabolici 
A16   Ostali lijekovi za probavni trakt i metabolizam
 
 
Lijekovi za profilaksu karijesa, antacidi, lijekovi za ulkusnu bolest i gastroezofagealni 
refluks,  laksativi  i  lijekovi  protiv prekomjerne  težine  te  lijekovi  koji  se  koriste  u dijabetesu 
samo  su  neke  od  podskupina  koje  pripadaju  ATK  skupini  A.  U  ukupnoj  potrošnji  lijekova 
skupine A određeni udio ima i potrošnja lijekova koji se izdaju bez recepta (Over the Counter, 
OTC lijekovi). I prema potrošnji u DDD/TSD i prema potrošnji u kunama lijekovi koji se izdaju 
bez recepta čine oko 10 % ukupne potrošnje lijekova u skupini A. U Tablici A1 prikazana je 
potrošnja  u  milijunima  kuna  za  ATK  skupinu  A  –  Lijekovi koji djeluju na probavni sustav i 
metabolizam.
 
 
U  ovoj  skupini  po  financijskoj  potrošnji  vode  lijekovi  za  liječenje  peptičkog  ulkusa  i 
GERB-a (A02B), čija je godišnja potrošnja oko 190 milijuna kuna u promatranom razdoblju. 
Na drugom mjestu su inzulini (A10A) koje odmah slijede oralni antidijabetici (A10B), a njihovi 
prosječni godišnji troškovi iznose 150, odnosno 110 milijuna kuna (Slika A1). 
 
 
28   
 

Stomatološki lijekovi (A01) 
 
U  skupini  lijekova  Stomatološki  lijekovi  (A01)  većinu  potrošnje  čine  Antiinfektivi  i 
antiseptici za lokalnu oralnu terapiju (Tablica A2). 
 
U  skupini  pripravaka  za  profilaksu  karijesa  (A01AA),  od  2009. godine  potrošnja 
fluorida  se  smanjuje  te  u  2013. godini iznosi  0,16  DDD/TSD  što  je  značajno  smanjenje  u 
odnosu na 2009. godinu kad je potrošnja iznosila 0,76 DDD/TSD. Ovi lijekovi se inače nalaze 
na osnovnoj listi lijekova, ali nijedan lijek nije u 2013. godini registriran u HALMED-u. 
Svakodnevna uporabu fluora u obliku tableta među djecom i mladeži je u opadanju, a kao 
razlog  može  se  navesti  korištenje  fluoriranih  pasti  za  zube  što  je  u  terapijskom  smislu 
ekvivalentno.  Snažna  medijska  usmjerenost  na  zdravlje  zuba  i  sugestije  o  povećanoj  stopi 
karijesa mogu biti objašnjenje za povećanje potrošnje do 2007. godine. Smanjene prodaje u 
2009., 2010., 2011. i 2012. godini mogu se objasniti činjenicom da se tablete fluorida prodaju 
izvan ljekarni kao mineralni dodaci u kombiniranim pripravcima u kategoriji dodataka 
prehrani.  U istom navedenom razdoblju  potrošnja  Antiinfektiva  i  antiseptika  za  lokalnu 
oralnu terapiju je udvostručena.
 
 
Na  Slici  A2  prikazana  je  potrošnja  preparata  fluorida  A01AA01  od  2009. do 2013. 
godine u DTD, a u Tablici A3 i na Slici A3 potrošnja preparata fluorida po županijama u 2013. 
godini u DDD/TSD.  Potrošnja  se  kreće  od  0,03  DTD  u  Međimurskoj  županiji  do  0,63  u 
Požeško-slavonskoj županiji, što čini razliku od 0,6 DDD/TSD. 
 
 
Lijekovi za poremećaje kiselosti (A02) 
 
 
U  skupni  Lijekovi  za  poremećaje  kiselosti  (A02)  95  %  ukupne  potrošnje  izražene 
financijski  u  2013.  godini  odnosi  se  na  lijekove  za  liječenje  peptičkog  ulkusa  i 
gastroezofagealne  refluksne  bolesti,  dok  antacidi  čine  preostalih  5  % ukupne potrošnje. U 
2013. godini bili su sa 37,72  DDD/TSD  na devetom mjestu po  potrošnji  među  svim 
terapijskim skupinama, dok su sa 170 milijuna kuna bili na desetom mjestu po potrošnji u 
kunama. Lijekovi za liječenje peptičkog ulkusa i gastroezofagealne refluksne bolesti iskazuju 
povećanje potrošnje za 8 % u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu izraženo u DDD/TSD. Za 
razdoblje od 2009. do 2013. godine prosječno povećanje potrošnje ovih lijekova iznosilo je 
11 % godišnje. Inhibitori protonske crpke (ATC skupina A02BC) imali su rast potrošnje od 14 
%  godišnje  izraženo  u  DDD/TSD  u razdoblju od 2009. do 2013.  godine.  To  su  izračuni  za 
ukupno povećanje potrošnje lijekova u ATK skupini A02B (Tablica A1, Tablica A4). 
 
U skupini lijekova  za  želučani  vrijed i gastro-ezofagealnu  refluksnu  bolest  najveću 
potrošnju u 2013. godini imali su blokator protonske crpke pantoprazol (20,4 DDD/TSD) te 
blokator H2 receptora ranitidin (8,52  DDD/TSD),  čija  se  potrošnja  neznatno smanjila  u 
odnosu na prethodnu godinu. Pantoprazol i ranitidin u 2013. godini zauzimaju 9. i 27. mjesto 
u sveukupnoj potrošnji  lijekova  izraženo  u  DDD/TSD. Istovremeno, pantoprazol je s 
prometom od 85 milijuna kuna u 2013. godini bio prvi lijek u ukupnoj potrošnji lijekova. Dok 
29   
 

je u promatranom razdoblju od 2009. do 2013.  godine  prisutan  stalan  trend  povećanja 
potrošnje  skupine  inhibitora  protonske  crpke,  kod  antagonista  H2  receptora  zabilježen  je 
porast potrošnje do 2011. godine, a zatim je došlo do značajnog pada koji je najvjerojatnije 
posljedica prebacivanja određenih  doza  i  veličina  pakiranja  inhibitora protonske crpke  u 
bezreceptni  status.  Ovaj  značajan  pad  potrošnje  antagonista  H2  receptora  ne  prati  toliko 
značajan rast lijekova iz skupine inhibitora protonske crpke. U razdoblju od 2009. do 2013. 
godine  potrošnja antacida  povećana  je  za 18  %  (izraženo  financijski,  antacidi  nemaju 
dodijeljeni  DDD),  a kako  ovi  lijekovi  čine  svega  5  % potrošnje u skupini A02, navedeni 
pokazatelji ne mogu pojasniti pad potrošnje antagonista H2 receptora u 2013. u odnosu na 
2011. godinu. 
 
Skupini inhibitora protonske crpke pripadaju još i lijekovi ezomeprazol, omeprazol te 
lanzoprazol s potrošnjom od 4,6 do 1,7 DDD/TSD. Na slici A4 prikazana je potrošnja lijekova 
za peptički ulkus i GERB (A02B) u razdoblju od 2009. do 2013. godine u DDD/TSD.
 
 
Lijekovi  za  funkcionalne  gastrointestinalne  (GIT)  poremećaje  (A03), 
Antiemetici i lijekovi za suzbijanje  mučnine  (A04),  Lijekovi  za  žuč  i 
jetru  (A05),  Laksativi  (A06),  Antidijaroici  i  lijekovi  s 
antiinflamatornim  i  antiinfektivnim  djelovanjem  (A07),  Lijekovi za 
liječenje pretilosti - anoreksici (A08), Digestivi, uključujući probavne 
enzime (A09) 
 
Mebeverin,  lijek  za  funkcionalne  crijevne  poremećaje  te  propulziv  metoklopramid 
čine gotovo cjelokupnu potrošnju lijekova u A03 skupini (3,8 DDD/TSD) u 2013. godini. Vrlo 
slične vrijednosti nalazimo i kroz cijelo promatrano razdoblje od 2009. do 2013. Lijekovi iz 
skupine Beladona i derivati čine vrlo mali ostatak potrošnje u ovoj skupini lijekova (Tablica 
A5). 
U skupini Antiemetika i pripravaka  za  suzbijanje  mučnine  (A04),  u  2013. prema 
DDD/TSD  lijekovi koji se najviše troše su granisetron  i  ondansetron  (0,02  DDD/1000/dan). 
Prema  potrošnji  u  kunama  redoslijed  je  sljedeći:  palonosetron,  granisetron  i  ondasetron 
(Tablica A6). 
Iz skupine Lijekova za žuč i jetru (A05), ursodeoksikolna kiselina je jedini lijek koji se 
propisuje  na  recept  te  čini  cjelokupnu  potrošnju  u  2013. godini (0,35  DDD/TSD).  Ostali 
lijekovi iz ove skupine su uglavnom OTC preparati (Tablica A7). 
U skupini Laksativa (A06), od lijekova koji se izdaju na recept cjelokupna potrošnja u 
2013. godini odnosi se na laktulozu s 3,2  DDD/TSD. Od ostalih lijekova ove skupine koji 
pripadaju OTC pripravcima, bisakodil ima najveću potrošnju (2,9 DDD/TSD) (Tablica A8).
 
 
U skupini Antidijaroika  (A07),  većinu  potrošnje  u  2013.  godini  čine  intestinalni 
antiinflamatorni  lijekovi  kojima  pripadaju  mesalazin  i  sulfasalazin  (1,42  i  0,66  DDD/TSD). 
Ostali  lijekovi  u  ovoj  skupini  imaju  vrlo  malu potrošnju,  kako u  DDD/TSD  tako i u kunama 
(Tablica A9). 
Potrošnja Anoreksika (A08) u Hrvatskoj odnosi se na potrošnju sibutramina i orlistata 
i u 2013. godini ona je zanemariva. U razdoblju do 2009. godine bio je prisutan lagani porast 
potrošnje ovih lijekova, dok se od 2009. do 2013. godine navedeni iznos potrošnje značajno 
30   
 

smanjuje. Navedeno smanjenje potrošnje izravna je  posljedica  povlačenja  odobrenja  za 
stavljanje u promet lijeka sibutramin u siječnju 2010. godine iz sigurnosnih razloga odnosno 
zbog povećanog rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (Tablica A10). 
Skupina Digestiva (A09) ima izrazito malu potrošnju koja prikazana financijski iznosi 
0,13 % cjelokupne potrošnje lijekova u 2013. godini.
 
 
Lijekovi za liječenje šećerne bolesti – antidijabetici (A10) 
 
 
Lijekovi koji se koriste u terapiji dijabetesa (A10) najpropisivaniji su lijekovi u skupini 
pripravaka za probavni sustav i mijenu tvari. Prevalencija dijabetesa u svijetu iznosi oko 3,1 
%, a slična je i u Hrvatskoj te na taj način možemo objasniti da se antidijabetici nalaze na 
petom mjestu najpropisivanijih lijekova prema potrošnji u DDD/TSD, a na četvrtom mjestu 
po potrošnji u kunama u 2013. godini. Oko ¾ bolesnika u terapiji koristi oralne antidijabetike, 
a ¼ inzuline (Tablice A1; A11). 
 
Oralni antidijabetici koriste se u terapiji bolesnika s dijabetesom Tipa 2, dok se inzulin 
može koristiti i u dijabetesu Tipa 1 i Tipa 2. U 2013. godini potrošnja antidijabetika povećana 
je za 5%  izraženo  u  DDD/TSD  u odnosu na 2012. godinu, a godišnji porast bio je  stabilan 
tijekom proteklih pet godina i iznosi prosječno 9,3 % godišnje. U 2013. godini bili su sa 62,5 
DDD/TSD na  petom  mjestu  po  potrošnji  među  svim  terapijskim  skupinama,  dok  su  sa  302 
milijuna kuna bili na četvrtom  mjestu  po  potrošnji  u  kunama.  Tijekom  promatranih  pet 
godina izdvajanja za antidijabetike  u  kunama  povećala  su  se  s  228  milijuna kuna u 2009. 
godini na 302 milijuna kuna 2013. godini. Razlog ovom povećanju  vidimo  u  činjenici  da  je 
povećana  prevalencija  Tipa  2  dijabetesa  te  da  je  intenzivirana  terapijska  strategija  prema 
kojoj  većina  bolesnika  s  dijabetesom  Tipa  2  treba  medikamentoznu  terapiju.  Do  porasta 
prevalencije dolazi i zbog činjenice da je kod pacijenata koji žive dulje povećana učestalost 
dijabetesa Tipa 2. 
 
Ukupna potrošnja inzulina u stalnom je porastu i potrošnja izražena u DDD/TSD veća 
je za 5 % u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu. Tijekom posljednjih godina došlo je do 
povećane potrošnje inzulina srednje dugog djelovanja s brzim nastankom učinka (A10AD) i 
oni sada čine oko 55 % potrošnje inzulina. Inzulin aspart, lijek iz ove skupine, s prometom od 
74 milijuna kuna na trećem je mjestu po potrošnji svih lijekova u 2013. godini. 
Promet oralnih antidijabetika u 2013. godini mjeren u DDD/TSD povećan je također 
za  5  % u odnosu na 2012.  godinu.  Najznačajniji  po  potrošnji  u  ovoj  skupini  lijekova  su 
bigvanid  metformin,  koji  je  na  desetom  mjestu  sveukupne  potrošnje,  te  sulfonamidi  kao 
glimepirid i gliklazid koji čine preko 90 % potrošnje ovih lijekova. 
 
Nekoliko  fiksnih  kombinacija  oralnih  antidijabetika  uvedeno  je  na  tržište  zadnjih 
godina.  To  je  rezultat  povećanog  zanimanja  za  veću  i  optimalnu  kontrolu  šećera  u  krvi  te 
pristup intenzivnijem tretmanu liječenja. Potrošnja navedenih kombinacija lijekova za sada je 
niska. Lijekovi iz skupina tiazolidindiona kao i inhibitora dipeptidil peptidaze u promatranom 
razdoblju su uvedeni na tržište. Ovi lijekovi su predstavnici novih mehanizama djelovanja te 
su tako navedeni kao dopunska terapija u liječenje bolesnika s dijabetesom Tipa 2. U skupini 
tiazolidindiona potrošnja roziglitazona se smanjuje, dok je potrošnja pioglitazona u blagom 
31   
 

rastu.  Nakon što je Europska agencija za lijekove (EMA)  izdala  priopćenje  o  suspenziji 
primjene lijekova koji sadrže  roziglitazon  Agencija  za  lijekove  i medicinske proizvode 
(HALMED) u rujnu 2010. godine izvjestila je o povlačenju ovih lijekova s tržišta u Republici 
Hrvatskoj. Od tada se potrošnja u Hrvatskoj rapidno smanjuje i u 2013. godini je beznačajna. 
Naime, istraživanja su utvrdila kako roziglitazon bitno povećava rizik od srčanog udara te rizik 
od smrti povezane s problemima srca i krvnih žila, a smanjuje i gustoću kostiju. Osim toga, 
roziglitazon ne djeluje na smanjenje razine šećera u krvi značajno bolje od bilo kojeg drugog 
peroralnog lijeka. 
S druge strane, prema podacima o korištenju, pioglitazon uzimaju milijuni oboljelih 
od šećerne bolesti, ali su analize utvrdile kako on nema značajniji učinak u odnosu na ostale 
antidijabetike,  a  ima  izražene  nuspojave.  Tako  je  ustanovljeno  da su  korisnici ovog lijeka 
osim dobivanja na težini, zadržavanju tekućine, povećanoj stopi prijeloma imali i povećanje 
kardiovaskularnih incidenata. Sitagliptin, inhibitor dipeptidil peptidaze, iskazuje konstantan 
porast potrošnje u promatranom razdoblju. 
U tablici A12 i na Slici  A5  prikazana je izvanbolnička  potrošnja lijekova u terapiji 
dijabetesa (oralni antidijabetici i inzulini) po županijama u 2013. godini u DDD/TSD.
 
 
Vitamini (A11), Minerali (A12), Ostali lijekovi za probavni trakt i 
metabolizam (A16) 
 
 
U skupini lijekova Vitamini  (A11),  prema  DDD/TSD,  daleko  najveću  potrošnju  ima 
askorbinska kiselina  (vitamin  C), zatim slijede kalcitriol  (vitamin  D),  tokoferol  (vitamin  E)  i 
tiamin  (vitamin  B1).  Većina  ovih  lijekova  na  tržište  dolazi  u  kombinacijama  vitamina  ili  u 
preparatima koji kombiniraju vitamine i minerale te pripadaju lijekovima koji se izdaju bez 
recepta. S prometom od 35 milijuna kuna u 2013. godini u sveukupnoj potrošnji u kunama 
čine manje od 1 % prometa (Tablice A1; A13). 
 
Oko 70 % potrošnje lijekova  u  2013.  godini  prema  DDD/TSD  u skupini Minerala 
pripada kalciju , a ostatak pripada kaliju. Nasuprot tomu, prema financijskoj potrošnji kaliju 
pripada oko 85 %, a kalciju 15 %. Kao i kod vitamina, i u ovoj skupini lijekova postoje različite 
kombinacije između minerala, zatim kombinacije minerala i vitamina, a često se ovi pripravci 
ne kategoriziraju kao lijekovi nego kao dodaci prehrani (Tablice A1; A14). 
 
U  skupini  lijekova  Ostali  lijekovi  za  probavni  trakt  i  metabolizam  (A16)  svake  se 
godine pojavljuje neki novi lijek za liječenje rijetkih bolesti. Riječ je o lijekovima za liječenje 
metaboličkih bolesti, primjerice za Gaucherovu bolest i Fabrijevu bolest, koje nastaju zbog 
nedostatka određenih enzima, poput agalzidaze, imigluceraze laronidaze i ostalih. Budući da 
je sve više novootkrivenih slučajeva bolesti tijekom promatranog razdoblja, u posljednjih pet 
godina potrošnja dugotrajne zamjenske enzimske terapije je u porastu. Isto tako, lijekovi iz 
ove  skupine  gotovo  u  cijelosti  pripadaju  bolničkoj  potrošnji  lijekova.  Navedeni  lijekovi su 
skupi, troši ih mali broj ljudi tako da je potrošnja u DDD/TSD vrlo mala, a potrošnja u kunama 
se kreće između 74 milijuna u 2009. godini i 89 milijuna u 2013. godini (Tablice A1; A15).
 
 
 
32   
 

Prikaz potrošnje u tablicama i slikama u skupini A 
 
Tablica A 1. Potrošnja u milijunima kuna na trećoj razini ATK sustava za ATK skupinu A – 
Lijekovi koji djeluju na probavni sustav i metabolizam
 
 
  
  
Iznos u milijunima kuna
 
ATK 
Naziv skupine 
2009 
2010 
2011 
2012 
2013 
A01A 
Stomatološki lijekovi 
5,64 
6,87 
8,48 
8,82 
9,26 
A02A 
Antacidi 
7,85 
9,25 
8,70 
8,29 
9,22 
A02B 
Lijekovi za liječenje peptičkog ulkusa i 
GERB 
182,00  197,52  199,68  201,46  163,06 
A03A 
Lijekovi za funkcionalne crijevne 
poremećaje 
6,05 
7,48 
8,32 
9,61 
10,45 
A03B 
Beladona i derivati 
1,90 
2,35 
2,17 
1,95 
2,35 
A03F 
Propulzivi 
3,41 
3,62 
3,57 
3,67 
3,92 
A04A 
Antiemetici i lijekovi za suzbijanje 
mučnine 
10,50  13,56 
13,57 
10,73 
11,66 
A05A 
Lijekovi za žuč 
2,92 
3,31 
3,35 
3,50 
3,62 
A05B 
Lijekovi za jetru, lipotropici 
3,29 
3,22 
3,16 
3,29 
3,36 
A06A 
Laksativi 
15,41  17,17 
17,38 
18,66 
20,10 
A07A 
Intestinalni antiinfektivi 
0,00 
0,01 
0,00 
0,00 
0,01 
A07B 
Intestinalni adsorbensi 
0,93 
1,11 
1,21 
1,24 
1,10 
A07D 
Antipropulzivi 
1,38 
1,33 
1,30 
1,31 
1,33 
A07E 
Intestinalne antiinflamatorne tvari 
14,03  15,40 
16,46 
17,96 
18,98 
A08A 
Lijekovi za liječenje pretilosti 
(anoreksici) 
6,33 
2,56 
1,43 
0,69 
0,62 
A09A 
Digestivi, uključujući probavne enzime 
5,05 
5,86 
9,47 
6,66 
6,97 
A10A 
Inzulini 
128,16  148,02  150,43  156,91  164,99 
A10B 
Oralni lijekovi za snižavanje glukoze u 
krvi (or. Anitdijabetici) 
100,10  101,13  106,38  118,31  136,61 
A11A 
Multivitamini, kombinacije 
0,47 
0,93 
1,38 
2,31 
3,35 
A11B 
Multivitamini, obični 
0,02 
0,05 
0,03 
0,01 
0,00 
A11C 
Vitamini A i D, pojedinačni i u 
kombinaciji 
9,09  11,64 
11,48 
11,77 
13,42 
A11D 
Vitamin B1, obični i u kombinaciji s 
vitaminima B6 i B12 
1,37 
1,66 
1,69 
1,83 
2,10 
A11E 
Vitamin B-Kompleks, uključujući 
kombinacije 
7,12 
7,96 
8,01 
7,56 
7,75 
A11G 
Askorbinska kiselina (vitamin C), 
uključujući kombinacije 
8,11 
7,54 
7,26 
6,70 
6,64 
A11H 
Ostali vitamini 
0,75 
0,75 
0,73 
0,61 
0,60 
A11J 
Ostali vitamini, kombinacije 
0,96 
1,04 
0,91 
0,78 
0,83 
A12A 
Kalcij 
3,79 
3,77 
3,51 
2,98 
2,78 
A12B 
Kalij 
15,11  17,95 
17,38 
18,48 
19,23 
A16A 
Ostali lijekovi za probavni trakt i 
metabolizam 
67,02  48,70 
82,28 
81,42 
88,70 
33   
 

Slika A 1. Potrošnja u milijunima kuna na trećoj razini ATK sustava za skupinu A – Lijekovi 
koji djeluju na probavni sustav i metabolizam (prikazane skupine čija je prosječna godišnja 
potrošnja veća od 10 milijuna kuna) 
 
 
 
 
 
 
Tablica A 2. Ukupna potrošnja stomatoloških lijekova u razdoblju od 2009. do 2013. godine 
u DDD/TSD 
 
 
 
ATK 
INN  
DDD/TSD 
2009 
2010 
2011  2012 
2013 
A01 
STOMATOLOŠKI LIJEKOVI 
3,93 
4,89 
5,90  6,66 
7,08 
A01A 
STOMATOLOŠKI LIJEKOVI 
3,93 
4,89 
5,90  6,66 
7,08 
A01AA 
Lijekovi za profilaksu karijesa 
0,76 
0,64 
0,52  0,40 
0,16 
A01AA01  natrijev fluorid 
0,76 
0,64 
0,52  0,40 
0,16 
A01AB 
Antiinfektivi i antiseptici za lokalnu 
oralnu terapiju 
3,17 
4,25 
5,38  6,26 
6,92 
A01AB09  mikonazol 
3,17 
4,25 
5,38  6,26 
6,92 
 
 
0
50
100
150
200
250
2009
2010
2011
2012
2013
mi
lij
un
i k
un
a 
A02B
A06A
A07E
A10A
A10B
A12B
A16A
34   
 

Slika A 2. Potrošnja preparata fluorida A01AA01 od 2009. do 2013. godine u DDD/TSD 
 
 
 
 
 
Tablica A 3. Izvanbolnička potrošnja preparata fluorida po županijama u 2013. godini u 
DDD/TSD 
 
Županija 
A01AA01 
1  Zagrebačka  
0,11 
2  Krapinsko-zagorska 
0,08 
3  Sisačko-moslavačka 
0,16 
4  Karlovačka 
0,20 
5  Varaždinska 
0,07 
6  Koprivničko-križevačka 
0,09 
7  Bjelovarsko-bilogorska 
0,24 
8  Primorsko-goranska 
0,12 
9  Ličko-senjska 
0,50 
10  Virovitičko-podravska 
0,14 
11  Požeško-slavonska 
0,63 
12  Brodsko-posavska 
0,11 
13  Zadarska 
0,47 
14  Osječko-baranjska 
0,05 
15  Šibensko-kninska 
0,09 
16  Vukovarsko-srijemska 
0,17 
17  Splitsko-dalmatinska 
0,25 
18  Istarska 
0,08 
19  Dubrovačko-neretvanska 
0,15 
20  Međimurska 
0,03 
21  Grad Zagreb 
0,09 
0,00
0,20
0,40
0,60
0,80
1,00
1,20
1,40
1,60
1,80
2,00
2009
2010
2011
2012
2013
DDD/
TS
D 
35   
 

Slika A 3. Izvanbolnička potrošnja preparata fluorida (A01AA01) po županijama u 2013. 
godini u DDD/TSD  
 
 
 
 
 
Tablica A 4. Potrošnja lijekova za poremećaj kiselosti (A02) od 2009. do 2013. godine u 
DDD/TSD 
 
ATK