Fiziologiya, genetika va biokimyo kafedrasi



Yüklə 258.36 Kb.
Pdf просмотр
tarix15.01.2020
ölçüsü258.36 Kb.

  

O„zbekiston respublikasi  oliy va o„rta 

maxsus ta‟lim vazirligi 

 

Alisher navoiy nomidagi Samarqand 

Davlat Universiteti 

 

TABIIY FANLAR FAKULTETI BIOLOGIYA BO`LIMI 



FIZIOLOGIYA, GENETIKA VA BIOKIMYO KAFEDRASI 

 

5140100-biologiya 



 

Biokimyo fanidan 

REFERAT 


 

Mavzu: “Vitaminlar ” 

 

 

Bajardi:    201-guruh               



 

Tekshirdi:       b.f.n. Ismayilova M.A. 

 

 

 



 

 

SAMARQAND – 2014 



 

Vitaminlar  

 

Reja: 

 

 

 

1.  Vitaminlar haqida ma`lumotlar 

2.  Suvda eriydigan vitaminlar 

3.  Yog`da eriydigan vitaminlar 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

            Odam   va   hayvonlarning   hayot   kechirishlari   uchun   oqsillar,  yog’lar, 

karbonsuvlar,  mineral   tuzlar   va   suv   yetarli   deb   hisoblanib    kelingan.   Biroq,  

uzoq   muddatli   sayohatlar,   ayniqsa   dengizchilarning   yurishlari   tabiblar 

tomonidan   tekshirilgach,  ularda  to’la   sifatli  ovqatlanmaslikdan  kelib   chiqqan  

kasalliklar   aniqlanadi.   Bunday   kasalliklardan,  XIX   asrda   keng   tarqalganlari   

lavsha(singa)   ,  beri  -  beri(falaj)   kasalliklaridir.  Ular,  ayniqsa,   uzoq   sharq  

mamlakatlarida,  masalan,  Yaponiyada   kuchli   rivojlangan   bo’lgan,  Yaponiya  

aholisining  qariyb  30  foizi   beri-beri  kasalligiga  chalingan.  1882  yili  Yapon  

tabibi   Takaki,  ikkita   kemada    tuqqiz   oy   muddatga   suzishga   chiqqan,   300  

dengizchi   ustida    tekshirish   o’tkazib    ajoyib   natija   olgan.   Birinchi   kema  

suzuvchilari   har   doimgi   ovqatlanish   me’yorida   ovqatlantirilgan,   ikkinchi  

kema   suzuvchilariga   esa   ko’katlar   ham   qo’shib   berilgan.   Suzish  davrida  

birinchi   kemadagilardan   170   kishi    beri-  beri   kasalligi  bilan   og’rigan,   hatto, 

ulardan   25   kishi   vafot   etgan.  Ikkinchi   kemadagilardan   faqat   14  kishi  yengil 

falaj kasalligi bilan og’rigan. Tabib Takaki, ko’katlarda odam salomatligiga zarur 

bo’lgan qandaydir moddalar bo’lishi kerak, degan hulosaga kelgan. Huddi shunday 

tajribani  Gollandiyalik  hakim  Eykman  tovuqlar  ustida  o’tkazgan.  Tozalangan, 

ya’ni  pusti  olingan  guruch  bilan  boqilgan  tovuqlarda,  huddi  odamlardagiga 

o’xshash,  beri-beri  kasalligi  kuzatilgan.  Bunday  izlanishlar  ovqatlanish 

to’g’risidagi  alohida  fanni  rivojlanishiga   olib  keldi.  Bu  borada  rus  shifokori    

N.I.Lunin  1880  yili  «Hayvonlarning  oziqlanishida  mineral  tuzlarning  ahamiyati 

xaqida»  mavzusidagi  dissertasiyani  himoyalaydi  va  unda  «bunday  moddalarni 

tekshirish  va  oziqlanishdagi  ahamiyatini  bilish  muhim  ahamiyatga  ega»  degan 

hulosaga keladi. 1911 yilda polyak olimi Kazimir Funk sholi kepagidan, beri-beri 

kasalligini davolaydigan, anevrin moddasini ajratib oladi.Uni tarkibini o’rganib, bu 

kristall  modda  tarkibida  amin  shaklidagi  azotning  borligini  aniqlaydi  va  bu  hayot 

uchun  zarur  bo’lgan   yangi  bir  kimyoviy  birikma  deb  qarab,  unga  «vitamin» 

nomini  bergan.  Vitamin  atamasi  lotincha  «vita»-hayot,   «amin»-tarkibida  azot 

tutuvchi  kimyoviy  guruh,  binobarin  vitamin-«hayot  amini»  ma’nosini  anglatadi. 

K.Funk  singa,  raxit,  pellagra  kasalliklari  ham  beri-beriga  o’xshash,  organizmda 

vitamin yetishmasligidan kelib chiqadi degan fikrga keldi va bunday kasalliklarni 

vitaminlar  yo’qligidan  kelib  chiqadigan  kasalliklar  -  avitaminozlar  deb  fanga 

kiritdi,  shunday  qilib,  vitaminologiya  fani  rivojlandi.  Agar,  1912  yili  K.Funk 

vitamin  atamasini  fanga  kiritib  ,  avitanoz  kasalliklarning  biokimyoviy  sababini 

ko’rsatgan bo’lsa, 1913 yilda Mak-Kollum degan olim vitaminlarni, ularni ajratib 

olish va hossalarini o’rganish tartibi bo’yicha lotin alfavitining bosh xarflari bilan 

atashni taklif etadi va A, B, C va x.k. deb nomlana boshlandi. 

 

 

 



           Yog’da  eriydigan  vitaminlar   guruhiga  A,  D,  E,  K  kabi  vitaminlar  qatori 

kiradi, ularning o’rganilishi va biokimyoviy tavsiflari quyidagicha izohlanadi: 

             V  i  t  a  m  i  n   A    «Retinol»,   1909  yilda  ochilgan  va  1933  yilda 

sintezlangan.  Vitamin  A  guruhi  vitamin  A

1

,  vitamin  A



2

  va  vitamin  A

1

  ning    sis  



shakli  neovitamin  A  dan  iborat.  Ularning  molekulasi  tarkibini  retinol  tashkil 

etadi:      

 

         Retinol och sariq rangli kristall moddadir, suvda erimaydi. Lekin yog’da va 



organik  erituvchilarda  yaxshi  eriydi.  U  faqat  hayvon  va  odam  to’qimalarida 

uchraydi, o’simliklardagi provitamin- ka r o t i n l a r dan  sintezlanib turadi.  

Karotinlarning  uch  xil  a,  b  va   g   shakllari  mavjud  bo’lib,  retinol  sintezida   b  - 

karotin qatnashadi, uning bir molekulasidan ikki molekula retinol sintezlanadi: 

 

Karotin ko’prok sabzavotlarda, ayniqsa, sabzida ko’p uchraydi. 



         Avitaminoz  A  ning  belgilari:   ko’rish  o’tkirligini  pasayishi,  qorong’ida 

ko’rmaslik,  ya’ni  «shabko’rlik  kasalligi»   vujudga  keladi,  qoplovchi  to’qimalar 

quriydi,  ayniqsa,  ko’zning  shilimshiq  pardasi  kurib,  ko’z  shox  pardasining 

ko’rishi-kseroftalmiya  «grekcha   xeros  -  quriq,  ophtalmos  -  ko’z  atamalaridan 



olingan»  kasalligi  kelib  chiqadi,  o’sishni  to’xtashi,  og’irlikni  pasayishi  va 

organizmni oriqlab ketishi kuzatiladi. 

 

Teri  quruqligi  kasalligi  oqibatida  dermatit,  bronxit,  katar  kabi  nafas 



yo’llarining  hastaliklari  kelib  chiqadi.  Ayniqsa,  vitamin  A  ning  aldegid  shakli 

retinal  o  p  s  i  n    oqsili  bilan  birikib,  murakkab  oqsil  -  xromolipoproteinni  hosil 

qiladi  va  u  ko’rish  pegmenti  rodopsin  bo’lib,  ko’zning  to’r  pardasida  joylashgan 

tayoqchasimon hujayralarning reseptorlarida o’tadigan fotokimyoviy  reaksiyalarni 

amalga oshiradi. Tarkibi lipoprotein  o p s i n   bilan vitamin  A

ning hosil qilgan 



aldegidi-sisretinalning 

birikishidan 

hosil 

bo’lgan 


azotli 

birikma 


ko’z 

qorachig’ining  yorug’likni  o’tkazuvchi  yo’llaridan   sinib  tushadigan  nur(aks) 

ta’sirida, o’z fazoviy tuzilishini o’zgartirib, bir necha oraliq moddalar orqali, trans-

retinalga  va  opsinga  parchalanadi,  ko’rish  ta’suroti  hosil  bo’ladi.  Fotokimyoviy 

reaksiyadan  so’ng  ajralib  chiqqan  trans-retinal  to’g’ridan-to’g’ri  opsinga  birika 

olmaydi.  U  jigarga  o’tkaziladi  va  u  yerda  qaytarilib  sis-retinal  saqlovchi 

neovitamin A ga aylanadi, so’ngra tur pardaga o’tadi va retinolga aylanadi. Uning 

keyingi  o’zgarishi,  huddi  o’simliklarning  b  -  karotinidan  sintezlangan 

retinol(Vitamin  A

1

)ning spirt guruhini degidrogenlanishi xisobidan aldegid (



) guruhiga aylanishidan hosil bo’lgan sis-retinaldek, ko’rish pigmenti - rodopsinni 

hosil  qilishni  davom  ettiradi.  Retinolni  retinalga  aylanishi  redukal-  retuktaza 

fermenti va NAD ishtirokida amalga oshadi:             

 

                    Ko’rish pigmenti- r o d o p s i n   ko’rish jarayonini , tarkibidagi 



sis-retinalni  trans-retinalga  aylantirishi  hisobidan,  amalga  oshirib  turadi.  Bu 

o’zgarishlarni quyidagicha izohlash mumkin: 

 

6. Sis-retinal, huddi 3-bosqichdagidek, opsin bilan birikib rodopsinni hosil qiladi. 



Demak, sis shakldagi vitamin A

1

ning trans shakliga aylanishida birmuncha 



fotokimyoviy reaksiyalar o’tib, to’r pardada ko’rish ta’siroti(impulsi) hosil bo’ladi 

va u bosh miyaning ko’rish markaziga o’zatiladi. 

          Vitamin  A ning manba’lari- baliq moyi, sariyog’, sabzi, ayniqsa, qizil sabzi, 

qizil  kalampir,  pomidor  va  boshqa  mevalar  hisoblanadi,  ular   b  -  karotin  manbai 

bo’lib hisoblanadi. 

          V  i  t  a  m  i  n     D  (Kalsiferollar  yoki  raxitga  qarshi  faol  moddalar)  bo’lib, 

kimyoviy  tabiati   jihatidan  sterinlar(xolesterin)ninghosilasidir,  1916  yilda 

o’rganilgan va 1931 yilda sun’iy hosil qilingan. Kalsiferollar ichida eng muhimlari 

xolekalsiferol 

(Vitamin 

D

3

), 



ergokalsiferol 

(Vitamin 

D

2



hamda 

digidroergokalsiferol (Vitamin D

4

) lardir: 



 

 

 



Bu  vitaminlar  ma’lum  miqdorlarda  oziq  moddalar  bilan  tushib  turadi. 

Manba’lari bo’lib baliq va baliq mahsulotlari, sariyog’, tuxum sarig’i hisoblanadi. 

Lekin,  organizmlarda  ularning  provitaminlari  -  xolesterol,  ergosterollar  uchraydi, 

ular quyosh nuri ta’sirida tegishli vitaminlar shakliga aylanishadi. 



        Kalsiferollarning  asosiy  funksiyasi  biologik  qobiklardan  kalsiy  va  fosfor  

ionlarini tashilishini ta’minlashdir. Bunda kalsiferollar  Sa

++

- bog’lovchi fermentlar 



bilan  majmuiy  birikmalar  hosil  qiladilar,  qon  zardobi  tarkibida  kalsiy  va   fosfor 

ionlari konsentrasiyasini ta’minlaydi, natijada suyak to’qimalarining minerallanishi 

me’yorda  o’tadi.  Ko’pincha,  ularning  zaxiralari  jigarda  va  yog’  to’qimalarida  

to’planadi. 

       V i t a m i n  Ye (Tokoferol) yoki ko’payish vitamini, u 1925 yilda o’rganilgan 

va  1936-1938  yillari  sintez  qilingan.  Tokoferol  yunoncha  «tocos  -  bola  tug’ilishi, 

fero  -  tashiyman»   degan  ma’noni  anglatadi.  Uning  tabiiy  manba’lari  o’simlik 

moyi,  karam,  pomidor,  don  mahsulotlari  va  h.k.   Tokoferolning  biologik  ta’siri 

molekula darajasida o’rganilgan emas. Lekin avitaminoz Ye da erkak va urg’ochi 

hayvonlarning  jinsiy  a’zolarida  turli  morfo-fiziologik  o’zgarishlar  ruy 

beradi.Erkaklarda embrion epiteliyasi mujmayib, asta-sekin sperma  hosil bo’lmay 

qoladi,  spermatozoidlarning  shakli  o’zgaradi,  dumchasi  yuqoladi.  Urg’ochi 

hayvonlarda,  tuxumi  o’rchisa  ham  homila  oxirigacha  yetkazilmaydi,  homila  va 

yo’ldosh so’rilib ketadi. Shu bilan birga to’qimalarning funksiyasini buzilishi, orqa 

miyaning tuzilmasini o’zgarishi, qo’l-oyoqlarning falaji va yog’larning to’planishi 

kuzatiladi. 

      V i t a m i n  K (antigemorragik vitamini, filloxinon), 1939 yilda kashf etilgan, 

vitamin  K  ning  ikkita  vitameri  (K

1

  va  K


2

)  bor.  Ularni  kashf  etgan  olimlar 

K.E.Doyzi bilan X.Dam 1943 yili Nobel mukofotiga sazovor bo’lishgan. 

       Vitamin K

1

( 2-metil-3-fitil-1-4-naftixinon): 



    

 

       Bu tabiiy vitamin K lardan tashkari fanda sun’iy hosil qilingan vitamin K



(2-


metil-1,4-naftixinon) menadion ham ma’lum: 

 

        Vitamin  K  ning  biokimyoviy  hususiyatlari  yaxshi  o’rganilgan  emas.  Lekin   uning   jigarda 

protrombinning  sintezlanishida  ishtiroki aniqlangan. Shu  bilan  birga  u,  bir nechta,  qon  ivishida 

ishtirok etuvchi, oqsillar sintezini kuchaytiruvchi kofaktorlik vazifasini bajarishi mumkin. 

        Avitaminoz  K  da  jigarda  protrombinning  biosintezi  buzilishi  oqibatida 

qonning ivishi sekinlashadi,ayrim hollarda teri ostida,mushaklarda qon quyilishi(g 

ye m o r a g g i ya ) holati kuzatiladi. 

       Uning tabiiy  manba’si yashil o’simliklar, pomidor hisoblanadi. Unga bo’lgan 

ehtiyoj, ko’pincha, ichak florasi orqali ta’minlanadi. 

        S  u  v  d  a    e  r  i  y  d  i  g  a  n    v  i  t  a  m  i  n  l  a  r   ga  V   vitaminlar  guruhi  

(B1,B2,V

3

),  vitamin  PP,  vitamin  N,  vitamin  S,  vitamin  R  va  boshqalar  kiradi. 



Ularning  biokimyoviy  faoliyati  yaxshi  o’rganilgan.  Ularning  koferment  shaklida 

faollanishi, ko’pincha, fosforlanish jarayonlari bilan kuzatiladi. 

      V i t a m i n   B1 (Tiamin), 1912 yilda K.Funk tomonidan o’rganilgan, uning 

nomi  tiamin  grekcha  «tion-oltingugurt»  atamasidan  olingan.  U  1937  yilda 

sintezlanib, tarkibi quyidagicha ekanligi aniqlandi: 

 

       Uning 



tabiiy 

manba’lari 

achitqi, 

ayniqsa 


pivo 

achitqisi, 

non 

achitqisi(xamirturush),  don,  yorma,  non(ayniqsa,  qora  non),  sabzavotlardir.  Ular 



odam  va  hayvon  organizmlarida  tiaminpirofosfatga  aylanib,  pirouzum  kislotasini 

dekarboksillanish reaksiyasining mahsus biokatalizatori vazifasini bajaradi, kuchli 

zaharli  modda-pirouzum  kislotasini  yo’qotib,  asab  tizimining  qo’zg’alishini 

me’yorlashtiradi. 

         Avitaminoz  B1  da  beri-beri  kasalligi  (polinevrit,  periferik  nerv  tolalarining 

yallig’lanishi)  tufayli  falajlik  kasalligi  kuzatiladi.  Shu  bilan  birga,  suvning 



almashinuvini  buzilishi,  yurak-qon  tomirlari  tizimi  funksiyalarining  buzilishi 

kuzatiladi. 

          V  i  t  a  m  i  n    B2  (Riboflavin)  sariq-qizg’ish  rangli  kristall  modda  ,  issiqqa 

chidamli,  hatto  ovqat  pishirilganda  ham  masalliq  tarkibidagi  riboflavin 

parchalanmaydi,  lekin  ultrabinafsha  nurlar  ta’sirida  parchalanib  ketadi.  Uning 

kimyoviy 

tuzilishi 

quyidagicha:                                                                                                 

                                                   

 

      Tabiiy manba’lari bo’lib sut va sut maxsulotlari, sabzavotlar, ko’katlar, achitqi, 



jigar , buyrak va h.k. 

       Uning  biokimyoviy  faoliyati   FADning  molekulasi  bilan  birikishiga  bog’liq, 

ular  flavinmononukleotid(FMN),  Flavinadenindinukleotid(FAD)  holida  uchrab 

oksidlanish  -  qaytarilish  reaksiyalarida  qatnashadi,  NAD.N  dan  elektron  - 

protonlarni  qabul qilib, ularni sitoxromga uzatadi: 

 


       Avitaminoz   B2  da  o’sishningto’xtashi,  sochni  tushishi,  shillik  qobiqlar 

(ayniqsa,  og’iz  burchaklari)ni  zararlanishi,  ishchanlik  qobiliyatini  pasayishi, 

gemoglobin sinteziningbuzilishi holatlari kuzatiladi. 

       V  i  t  a  m  i  n    R  R   (Nikotin  kislotasi)  1911  yilda  K.Funk  tomonidan  ajratib 

olingan  va  kaptarlarda  beri-beri  kasalligini   davolashda  samara  bermasligi 

aniqlangan.  Keyinchalik  Goldoyerger  degan  olim  tomonidan  pellagra  kasalligini 

davolashini  aniqlagach,  uni  vitaminlar  qatoriga  qo’shganlar.  Pellagra  atamasi 

italyancha  pela  agra  -  g’adir  -  budir  teri  ma’nosini  bildiradi,  unda  dermatit, 

diareya(ich ketish ), hatto, demensiya(aqlning zaiflanish) kasalliklari kelib chiqadi. 

        Kimyoviy  tabiati  jihatidan  nikotin  kislotasi,  piridin  xalqasini  tutuvchi,  azotli 

asos  bo’lib,  u nikotin  kislotasi va  uning amidi holida nikotinamid  (NAD,  NADF 

)larning tarkibini hosil qilishda ishtirok etadi:  

 

       Nikotin  kislotasini  saqlovchi  NAD,  NADF  kofermentlari  glikoliz,  fotosintez, 



aminokislotalarning  dezaminlanishi,  uch  karbon  kislotalar  zanjiri,  lipidlar 

almashinuvi,  makroerg  birikmalar  biosintezi  kabi  metabolik  jarayonlarda  ishtirok 

etadi. 

     Tabiiy manba’lari bo’lib bug’doy noni, jigar, buyrak, kartoshka va boshqa oziq 



mahsulotlar hisoblanadi. 

       V  i  t  a  m  i  n   V

3

  (Pantotenat  kislota)  koenzim  A,  ya’ni  koferment  A  ning 



tarkibiy qismini hosil qilishda ishtirok etadi. Uning tuzilishi quyidagicha: 

 

 



Koenzim  A,  kislota  qoldig’i(asil)ni  ko’chirish  reaksiyalarini  amalga 

oshiruvchi, kofermentdir, u jigarda ko’p uchraydi. U, asetil KoA hosil qilib, juda 

muhim reaksiyalarni amalga oshiradi. 

       V  i  t  a  m  i  n    S   (Askorbat  kislota)   organizmda  oksidlanish-qaytarilish 

reaksiyalarini,  asosan  gidroksillash  reaksiyalarida  qatnashadi.  Buni  kollagen 

oqsilining tarkibidagi prolinni oksiprolinga aylanishida, askorbat kislota qatnashsa 



kerak.  Biroq  uning  vitaminlik  ta’sirining  biokimyoviy  hususiyatlari  yaxshi 

o’rganilmagan.  Biokimyoviy  reaksiyalarda  uning  oksidlanishi  va  qaytarilishini 

quyidagicha izohlash mumkin: 

 

         Askorbat  kislotaning  tabiiy  manba’lari  ho’l  mevalar  va  sabzavotlardir. 



Ayniqsa,  qalampir,  ko’ksulton,  qulupnay,  maymunjon,  ko’kpiyoz,  limon,  apelsin 

va mandarinlarda ko’p uchraydi. 

        Jonzotlar  tarkibida  yoki  ularning  hayot  faoliyatida,  yuqorida  ko’rsatilgan 

muhim vitaminlardan tashkari,  v i t a m i n g a   o’xshash moddalar ham uchrab, 

ayrim 

biokimyoviy 



jarayonlarning 

o’tishini 

ta’minlaydi. 

Ulardan 


paraaminobenzonat  kislotasi,  pangamat  kislotasi,  karnitin (vitamin  V

t

),  inozit, 



xolin, lipoat kislota, KoQ, vitamin U ni ko’rsatish mumkin: 

       Paraaminobenzonat  kislota  mikroblarni  o’sishini  to’xtatadi  va  tibbiyotda 

sulfamid  dorilarini  tayyorlashda  qo’llaniladi.  Uning  manba’lari  bo’lib  jigar, 

achitqi, bug’doy murtagi, sabzavotlar hisoblanadi. Uning tuzilishi quyidagicha: 

 

Keyingi vaqtda paraaminobenzonat kislotasini jun, soch va terining me’yoriy 



rangda bo’yalishini  ta’minlashda ham ishtirok etishi aniqlangan. 

       Pangamat kislota yoki vitamin B1

5

.Uning nomi yunoncha «ran-hamma yerda, 



gami- urug’» 

 

    Karnitin  (Vitamin  V

t

)  hujayrada  yuqori  molekulali  yog’  kislotalarini 



oksidlanishida   

 

         Qolgan  vitaminsimon  moddalardan,  lipoat  kislota  pirouzum  kislotasining 



dekarboksillanishida,  KoQ  -  elektronlarni  kofermentlardan  sitoxromlarga 

ko’chirishda, vitamin U esa S - metilmetionin tarkibli modda bo’lib yaraga qarshi, 

masalan, oshqozon yarasini tuzalishida ishtirok etadi. 

 

 



Foydalanilgan adabiyotlar 

 

1.  Safin M.G. Biokimyodan o`quv-uslubiy majmua. Samarqand, 2014.



 

2.  Тўрақулов Ё.Х. Биокимё. Тошкент, 1996.



 

3.  Valixonov  Biokimyo. Toshkent, 2012.



 

 


Поделитесь с Вашими друзьями:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə