Materia medica • Vol. 30 • No. 2 • april 2014. Izabrana tema magnetic resonance imaging



Yüklə 2.11 Mb.
Pdf просмотр
tarix11.01.2017
ölçüsü2.11 Mb.

1121

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.

IZABRANA TEMA

Magnetic resonance imaging

Rade R. Babic

1,2

, Strahinja Babic



6

, Aleksandra Marjanovic

6



Dimitrije M. Pavlovic



6

, Milorad Pavlovic

3

, Gordana 



Stanković-Babic

4,5


1

Centar of Radiology, Clinical Center Nis

2

High Medical School of Professional Studies „Hippocrates“ in Bujanovac



3

Department of Pathology, General Hospital Leskovac

4

Department of Ophthalmology, Clinical Centre Nis



5

Faculty of Medicine, University of Nis

6

Students of the Faculty of Medicine, University of Nis



Abstract

Magnetic  resonance  imaging  (MRI,  magnetic 

resonance  tomography  -  MRT,  nuclear  magnetic 

resonance - NMR, English: Magnetic Resonance 

Imaging  -  MRI)  is  a  modern  non-ionizing,  non-

invasive radiological methods of examination which 

visualize and diagnose anatomical, morphological 

and functional state of the organs of the human body. 

MRI is the only one of the important radiological 

information system. The work of MR is based on the 

application of a strong homogeneous magnetic field 

and modern computer technology. This paper presents 

the basic MRI, history of MRI, magnetic field strength 

in MR, MR physical principles, principles of MR and 

MR sequences.

Conclusion: MRI is a sovereign, dominant and 

non-ionizing  radiological  examination  method, 

which are enriched radiological imaging techniques 

of pathological states authority, and whose work 

requires appropriate knowledge of physics, medicine 

and computer science.

Ključne  reči:  radiology,  magnetic  resonance 

imaging, tesla



Magnetna  rezonanca

Rade R. Babić

1,2

, Strahinja Babić



6

, Aleksandra Marjanović

6



Dimitrije M. Pavlović



6

, Milorad Pavlović

3

, Gordana 



Stanković-Babić

4,5


1

Centar za radiologiju KC Niš

2

Visoka zdravstvena škola strukovnih studija »Hipokrat« u Bujanovcu



3

Služba za patologiju, Opšta bolnica Leskovac

4

Klinika za očne bolesti KC Niš



5

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

6

Studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu



Apstrakt

Magnetna rezonanca (MR, Magnetna rezonantna 

tomografija - MRT, Nuklearna magnetna rezonanca 

-  NMR,  engleski:  Magnetic  Resonance  Imaging 

-  MRI)  je  savremena  nejonizujuća,  neinvazivna 

radiološka metoda pregleda kojom se vizualizuju i 

dijagnostikuju anatomska, morfološka i funkcionalna 

stanja organa ljudskog tela. MRI predstavlja samo 

jednu od karika radiološkog informacionog sistema. 

Rad MR se zasniva na primeni jakog homogenog 

magnetnog polja i savremene računarske tehnike. 

U radu su prikazani osnovni magnetne rezonance, 

istorija magnetne rezonance, jačina magnetnog polja 

kod MR, fizički principi MR, principi rada MR i 

sekvence MR. 

Zaključak:  Magnetna  rezonanca  je  suverena, 

dominantna  i  nejonizujuća  radiološka  metoda 

pregleda,  čije  su  tehnike  snimanja  obogatile 

radiološku sliku patoloških stanja organa, a za čiji je 

rad potrebno adekvatno znanje iz fizike, medicine, 

informatike i dr.

Keywords: Radiologija, magnetna rezonanca, 

tesla


Uvod

Magnetna rezonanca (MR, Magnetna rezonantna tomografija - MRT, Nuklearna magnetna rezonanca - NMR, 

engleski: Magnetic Resonance Imaging - MRI) predstavlja jedan od revolucionarnih pronalazaka u medicini 

koja je radiologiju učinila modernom, savremenom i kompleksnom dijagnostičkom granom medicine

1-27

. MR 


je nejonizujuća i neinvazivna radiološka metoda pregleda kojom se vizualizuju i dijagnostikuju anatomska, 

morfološka i funkcionalna stanja organa ljudskog tela. Rad MR se zasniva na primeni jakog homogenog 

magnetnog polja i savremene računarske tehnike za obradu virtualne MR slike u digitalnu. MR je samo 

jedna od karika radiološkog informacionog sistema (RIS)

8-13

. Jačina magnetnog polja MR aparata izražava 



se jedinicom tesla (T)

22-27




1122

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.

IZABRANA TEMA

Istorija magnetne rezonance

Edvard Parcel (engleski: Edward Mills Purcell; 1912 - 1997) i Feliks Bloh (nemački: Felix Bloch; 1905 - 

1983) su 1946. g. prvi, nezavisno jedan od drugog, otkrili NMR (slika 1). Edvard Parcel demonstrirao je rad 

NMR u jednom litru parafina u čvrstom stanju, dok je Feliks Bloh prikazao rad NMR u vodonikovim jezgrima 

2 cm

3

 vode. Za ovo otkriće Edvard Parcel i Feliks Bloh su 1952 g. podelili Nobelovu nagradu za fiziku 



14,15

.

Pol Kristian Loterbur (engleski: Paul Christian Lauterbur) i ser Piter Mensfild (engleski: Sir Peter Mansfield) 



su prvi, nezavisno jedan od drugog, MR primenili u dijagnostičke svrhe kod ljudi i za to otkriće su 2003.g. 

podelili Nobelovu nagradu za filiologiju i medicinu (slika 1)

16,17

.

Od 1950.g. do 1970.g. NMR se neprekidno razvijala i korišćena je samo za hemijske i fizičke analize. 



Prva studija MR na čoveku objavljena je 1977.g. 

Američko udruženje radiologa je 1983. g. predložilo da se iz naziva nuklearna magnetna rezonanca, izostavi 

naziv nuklearna kako bi se otklonile negativne predrasude prema jozujućem zračenju. Od tada je NMR dobila 

novi naziv - Magnetic Resonance Imaging (MRI) ili samo magnetna rezonanca (MR)

9



Edward Mills 



Purcell 

Paul Christian 

Lauterbur

Felix Bloch

Sir Peter Mansfield

Slika 1. Edvard Parcel i Feliks Bloh su 1952 g. podelili Nobelovu nagradu za fiziku, dok su Pol Kristian 

Loterbur i ser Piter Mensfild 2003.ggodine podelili Nobelovu nagradu za filiologiju i medicinu

14-17

.

Kod nas, u našoj sredini, prvi opis rada i primene MR u dijagnostičke svrhe dao je profesor radiologije 



Medicinskog fakulteta Univeziteta u Nišu dr Radomir Babić sa radovima “Kompjuterizovana medicinska slika. 

Naučni podmladak 1982; 14 (3-4): 123-130.” 18, “Nuklearno magnetska rezonancija. Acta medica Medianae 

1983; 22(1): 121-124” 19 i “Mogućnosti primene NMR u medicini. Naučni podmladak 1983; 14 (1-2): 111-

115” 20,21 (slika 2). 



1123

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.

IZABRANA TEMA

Slika 2. Prof. dr Radomir Babić, specijalista radiologije  (1. decembar 1932. g., s. Desimirovac, Kragujevac, 

Kraljevina Jugolsavija - 7. septembra 2006. g., Niš, Republika Srbija)

21

U radovima o NMR prof. dr Radomir Babić je šematski  prikazao rad NMR 18-20 (slika 3).



Slika 3. Šematski prikaz rada NMR.Šema iz rada prof. dr Radomira Babića - Nuklearno magnetska 

rezonancija. Acta medica Medianae 1983; 22(1):121-124 19



Jačina magnetnog polja magnetne rezonance

Jačina magnetnog polja MR aparata izražava se jedinicom tesla (T)

22-27

. Tesla je SI izvedena jedinica za 



magnetnu rezonancu (gustinu magnetnog fluksa). Jedinica je nazvna u čast Nikole Tesle, koji je otkrio obrtno 

magnetno polje (1882.g., Budimpešta, Austrougarska Carevina). U čast Nikole Tesle jedinica za magnetnu 

indukciju nalazi se na papirnatoj novčanici od 100 dinara Narodne banke Srbije

9, 23


.

Tesla je:

MR aparati prema jačini magnetskog polja mogu biti: MR aparati magnetnog polja niske jačine (do 0,5T), 

MR aparati magnetnog polja srednje jačine (od 0,5 T do 1 T) i MR aparati magnetnog polja visoke jačine 

(preko 1 T, a mogu biti od 1,5 T, 2 T, 3 T,....7 T, 8,5 T.....).

U dijagnostičke svrhe koriste se MR aparati od 0,1 T do 4 T, najčešće od 0,5 T do 1,5 T, dok se MR aparati 

preko 4 T koriste u eksperimentalne svrhe.

Radi uporedjenja ističemo da je Zemljino magnetno polje 50 μT (0,000 005 T), dok MR aparat od 1,5 T 

ima magnetno polje 30.000 jače od magnetnog polja Zemlje. 

U prirodi magnetno polje od 0,2 T je slabo magnetno polje, od 0,2-0,6 T je srednje magnetno polje, a od 

1,0-1,5 T je visoko magnetno polje.


1124

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.



Fizički principi magnetne rezonance

Nukleo magnetna rezonanca (danas: magnetna rezonanca) bazira na tri momenta:

Nulearni – radi se o spinovima atomskog jezgra;

Magnetni – homogeno magnetno polje sa magnetnim prelazima spinova nukleusa;

Rezonantni – elektromagnetnim talasom spin nukleusa se dovodi u rezonancu

1-4,9,18-20

.

Nukleus vodonika (1H1) tj. proton vodonika poseduje ugaoni (mehanički) moment i magnetni moment, koji 



zajedno predstavljaju spin (slika 4), mada se spin protona (nukeleusa) odnosi na njegov mehanički (ugaoni) 

moment. Spin jezgra atoma je zbir spinova protona i neutrona koji ulaze u njegov sastav. Mehanički moment 

i magnetni moment atoma jezgra je univerzalna osobina hemijskih elemenata. Dakle, spin se koristi za česticu 

kao celinu tj. za kombinaciju magnetnog i mehaničkog momenta ili spin atomskog jezgra je osobina protona 

i neutrona poput mase ili naelektrisanja. 

Magnetni moment (µ)

Ugaoni (mehanički) moment (I)

Spin 


(µ+I)

S

N



Slika 4. Jezgro vodonika poseduje spin (μ + I) tj. ugaoni moment (I) i magnetni moment (μ). Spin čestice 

odnosi se na njen mehanički moment. Medjutim, često se naziv koristi i za česticu kao celinu tj. za kombinacuju 

magnetnog i mehaničkog momenta. Spin atomskog jezgra je zbir spinova protona i neutrona koji  ulaze u 

njegov sastav.

Atomska jezgra sa parnim brojem protona i parnim brojem neutrona nemaju magnetni moment, kao što su 

helijum (4He), ugljenik (12C), kiseonik (16О) i dr. 

U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja nuklearni spin je praktično nevidljiv. Unet u magnetno polje, 

nuklearni spin se orjentiše, poput magnetne igle kompasa u magnetnom polju Zemlje. Zbog kvantne prirode 

moguće su samo diskretne orjentacije spinova čiji je broj definisan spinskim kvantnim brojem.

Spin poseduje mehanički moment, dakle ponaša se kao čigra. Po analogiji, kao što Zemljino gravitaciono 

polje ne može da obori čigru dok se okreće već je navodi na procesiono kretanje, tako i spoljašnje magnetno 

polje ne može u potpunosti da orjentiše spin već ga navodi na procesiono kretanje (slika 5). Dakle, u spoljašnjem 

magnetnom polju spin precesuje oko pravca polja nagnutog pod odredjenim uglom. Pri tome je procesiona 

frekvencija jednaka rezonantnoj frekvenciji.

IZABRANA TEMA


1125

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.

Magnetni moment (µ)

Spoljašnje

magnetno

polje


Precesiono kretanje

Ugaoni (mehanički) moment (I)

Spin 

(µ+I)


S

N

Slika 5. Proton vodonika poseduje spin ili ugaoni momet i magnetni dipolni moment. Kada se proton 

vodonika nadje u magnetnom polju, obrtni moment deluje na proton vodonika i uzrokuje da se zbog kvantne 

prirode spin u magnetnom polju orjentiše u smeru magnetnog polja (paralelno) ili suprotno magnetnom polju 

(antiparalelno).

Energija spina u spoljašnjem magnetnom polju zavisi od ugla koji spin zaklapa sa magnetnim poljem. 

Svakom uglu odgovara odredjena energija, pa su energetska stanja spina podeljena na diskretne dobro definisane 

nivoe. Energetska razlika medju susednim nivoima zavisi od prirode spinova i jačine (indukcije) spoljašnjeg 

magnetnog polja. Što je jače polje to je i razlika veća.

Pod uticajem elektromagnetnih talasa spinovi iz jednog energetskog nivoa mogu da predju u drugi energetski 

nivo, ali samo ako je energija kvanta (elektromagnetni talas) jednaka energetskoj razlici medju nivoima.

Pošto je broj spinova u nižem energetskom nivou veći od broja spinova u višem energetskom nivou, ukupan 

rezultat je da prilikom rezonance dolazi do apsorcije radio talasa (radiofrekvenog signala).

Apsorbovana energija elektromagnetnog talasa (radiofrekventnog signala – RF) neće ostati u pobudjenom 

nukleusu za dugo, već će se iz pobudjenog nukleusa osloboditi višak energije u vidu novog elektromagnetnog 

talasa, dok se pobudjeni nukleus vraća u svoje prvobitno stanje (slika 6). Kaže se da nukleus odjekuje u svojoj 

okolini. Signal koji se emituje u okolinu je odjek. Odjeci se detektuju, analiziraju i obradjuju i uz pomoć 

kompjutera pretvaraju u MR sliku (tomogram, sken ili presek).

Foton

S

N



H

S

N



H

Slika 6. Apsorbovana energija elektromagnetnog talasa neće ostati u pobudjenom nukleusu za dugo, već 

se iz pobudjenog nukleusa oslobadja u vidu viška energije, u vidu novog elektromagnetnog talasa. Pobudjeni 

nukleus se vraća u svoje prvobitno stanje. U tom trenutku nukeus odjekuje, a signal koji se emituje je odjek. 

IZABRANA TEMA



1126

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.



Princip rada magnetne rezonance

Rad MR zasniva se na kretanju protona iz jezgra vodonika koji sadrži spin  tj. mehanički moment i magnetni 

moment. Koriste se atomi vodonika u molekulima vode i lipida. Vodonikovog atoma u ljudskom telu praktično 

ima u izobilju (oko 63%) pa ga je lako iskoristiti u dijagnostičke svrhe. 

U prirodnim uslovima vodonici (

1

H



1

) vode i lipida kada nisu u magnetnom polju ponašaju se kao slobodni 

magneti, nasumice orjentisani (slika 7).

Slika 7. Nukleusi vodonika (

1

H



1

) vode i lipida kada nisu u magnetnom polju ponašaju se kao slobodni 

magneti, nasumice su orjentisani

2

Kada se nadju u magnetnom polju jezgra vodonika počinju da se ponašaju kao čigra. Spin vodonikovog 



jezgra se navodi na procesiono kretanje i nalazi se u karakterističnoj frekvenciji poznatoj kao Larmer-ova 

frekvencija (slika 8).

Energija spina u spoljašnjem magnetnom polju, zavisi od ugla koji spin zaklapa sa megnetnim poljem. 

Spin nukleusa može da se nadje u dva energetska nivoa - spin gore (paralelan magnetnom polju) i spin dole 

(antiparalelan magnetnom polju). Spin gore je manjeg energetskog nivoa od spin dole.

Magnetno polje

Opšta namegnitasanost nukleus

=

Zbiru vektora pojedinih nukleusa

Slika 8. Nukleusi vodonika se u spoljašnjem magnetnom polju procesiono kreću. Javljaju se dva energetska 

nivoa – spin gor i spin dole

2

Spinovi iz jednog energetskog nivoa mogu da predju u drugi pod uticajem elektromagnetnih talasa 



(radiofrekvencije – RF), pod uslovom da je energija elektromagnetnog talasa jednaka energetskoj razlici 

medju nivoima (Slika 9).

IZABRANA TEMA


1127

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.

Apsorbovana energija elektromagnetnog talasa (radiofrekventni signal – RF) neće ostati u pobudjenom 

nukleusu za dugo, već će se osloboditi višak energije u vidu novog elektromagnetnog talasa. Pobudjeni nukleus 

se vraća u svoje prvobitno stanje emitujući radiofrekventni signal (elektromagnetni talas) u svoju okolinu, pa 

se kaže da nukleus odjekuje. Ovi RF signali se detektuju, analiziraju i obradjuju i uz pomoć komjutera i daju 

u vidu slike (slika 10). 

Magnetno polje

RF

Opšta namegnitasanost nukleus

=

Zbiru vektora pojedinih nukleusa

Slika 9. Spinovi nukelusa vodonika pod uticajem radio frekventnog signala (RF) prelaze iz jednog 

energetskog nivoa u drugi energetski nivo

2

Magnetno polje

Slika 10. Apsorbovana energija radiofrekventnog signala (RF) oslobadja se kao višak energije u vidu 

elektromagnetnog talasa, dok se pobudjeni nukleus vraća u svoje prvobitno stanje, a oslobodjena energija u 

vidu elektromagnetnog talasa emituje se u okolinu, pa se kaže da nukleus odjekuje

Postoji još nekoliko parametara koji utiču ne odnos signala koje emituju pojedini delovi tela. Najvažniji 

od njih su vremena kada se registruje električni impuls u namotaju, kao i vreme izmedju dve indukcije RF 

talasima (protoni tkiva prolaze kroz dva različita vremena relaksacije):

- Т1 relaksaciono vreme ogleda se u činjenici da po prestanku dejstva RF talasa jezgre protona se vraćaju 

u prethodnu relaksaciju. Energija se predaje okolini (spin-rešetka). Uspostavlja se longitudinalna relaksacija. 

Relaksacija ide po  eksponencionalnom zakonu. Uzima se vreme potrebno da se obnovi 63% od maksimalne 

longitudinalne magnetizacije. MR sliku Т1 relaksacionog vremena daju masti. MR slika dobijena u Т1 

relaksacionom vremenu je obrnuta od MR slika dobijenih u Т2 relaksacionom vremenu. MR slika u Т1 

relaksacionom vremenu je slična CT skenu. Tako npr. moždane komore zbog obilja vode (cerebrospinalne 

tečnosti) su tamne tj. crne (слика 11).

IZABRANA TEMA



1128

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.



T

1

 Relaksaciono vreme

Magnetno polje

Opšta namegnitasanost nukleus

=

Zbiru vektora pojedinih nukleusa

Slika 11. Т1 relaksaciono vreme 2

- Т2 relaksaciono vreme (slika 12) ogleda se u činjenici da nakon prestanka dejstva RF talasa protoni prestaju 

sinhrono da se kreću. Sve je manje protona usmereno u istom pravcu. Nastaje interakcija izmedju molekula 

(spin-spin). Beleži se vreme potrebno da se transverzalna magnetizacija smanji na 37%. MR slika dobijena u 

Т2 relaksaciono vreme daje voda (Н2О), npr. cerebrospinalna tečnost. MR slika u Т2 relaksacionom vremenu 

je obrnuta od MR slike u Т1 relaksacionom vremenu. Moždane komore zbog obilja vode (cerebrospinalne 

tečnosti) su svetle, tj. bele (слика 11). 

Razlićita tkiva imaju različito trajanje Т1 i Т2 relaksacionog vremena.

Kombinacijom virtualnih slika Т1 i Т2 vremenu rezolucije dobija se platforma kombinacija digitalnih slika.

Magnetno polje

Opšta namegnitasanost nukleus

=

Zbiru vektora pojedinih nukleusa

T

2

 Relaksaciono vreme

Slika 12. Т2 relaksaciono vreme

2

IZABRANA TEMA



1129

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.



Sekvence magnetne rezonance

Sekvence (tehnike snimanja) magnetne rezonance su brojne i raznovrsne

9

. Baziraju na osnovnim principima 



rada MR. Čine ih:

I Sekvence MR koje krosite spin:

- Spin-echo (SE) imaging; 

- Fast Spin - echo (FSE) imaging;

- Inversion Recovery (IR) imaging;

- Fluid Attenuated Inversion Recovery (FLAIR) imaging;

- Short Tau Inversion Recovery (STIR) imaging;

II Sekvence MR koje koriste gradijent:

- T2* Weighted imaging;

- Steady-State Free Precession (SSFP) imaging;

- Fast Low Angle Shot (FLASH) imaging;

III Ostale (posebne) sekvence MR:

- Magnetic Resonance Cholecysto-Pancreatography (MRCP);

- Magnetic Resonance Imaging Angiography (MRA);

- Functional Magnetic Resonance Imaging (fMRI);

- Magnetic Resonance Spectroscopy (MRS);

- Diffusion Weighted Imaging (DWI) 

- Diffusion Tenzor Imaging (DTI) MRI

- Tractography Imaging (TI).

Sa razvojem računarske opreme za očekivati je napredak i poboljšanje postojećih sekvenci i pojavu novih 

sekvenci MR.

Zaključak

Magnetna rezonanca je suverena, dominantna i nejonizujuća radiološka metoda pregleda. Magnetna 

rezonanca predstavlja budućnost radiološke diijagnostike. Rad MR zasniva se na primeni jakog homogenog 

magnetnog polja i savremene računarske tehnike. MR predstavlja minijaturan radiološki informacioni sistem. 

MR je nejonizujuća, neinvazivna radiološka metoda pregleda, kojom se vizualizuju i dijagnostikuju anatomska, 

morfološka i funkcionalna stanja organa ljudskog tela. MR pruža pregled centralnog nervnog sistema, grudnog 

koša, abdomena, male karlice, ekstremiteta, žučnih puteva, krvnih sudova, zglobova, dojke i dr. U primeni su 

sekvence (tehnike pregleda) MR koje krosite spin (Spin-echo (SE) imaging; Fast Spin - echo (FSE) imaging; 

Inversion Recovery (IR) imaging; Fluid Attenuated Inversion Recovery (FLAIR) imaging; Short Tau Inversion 

Recovery (STIR) imaging), koje koriste gradijent (T2* Weighted imaging; Steady-State Free Precession (SSFP) 

imaging; Fast Low Angle Shot (FLASH) imaging) i ostale (posebne) sekvence MR (Magnetic Resonance 

Cholecysto-Pancreatography (MRCP); Magnetic Resonance Imaging Angiography (MRA); Functional 

Magnetic Resonance Imaging (fMRI); Magnetic Resonance Spectroscopy (MRS); Diffusion Weighted Imaging 

(DWI); Diffusion Tenzor Imaging (DTI) MRI; Tractography Imaging (TI) i dr.). MR zahteva školovan kadar  

i adekvatno znanje iz medicine, fizike, informatike i dr. MR je samo jedna od karika savremenog radiološkog 

informacionog sistema (RIS). Sa razvojem računarske opreme za očekivati je napredak i poboljšanje postojećih 

sekvenci i pojavu novih sekvenci MR. Tehnike snimanja u MR obogatile su radiološku sliku patoloških stanja 

pojedinih organa.

IZABRANA TEMA


1130

MATERIA MEDICA • Vol. 30 • No. 2 • april 2014.



Literatura

1.  Magnetna rezonantna tomografija. http://sr.wikipedia.org (Otvoreno: децмбар 2013)

2.  MRI basics http://www.cardiff.ac.uk/biosi/researchsites/emric/basics.html

3.  Felix Rоland, Heshiki Atsuko, Hricak Hedving, Chang Kee-Hyun Chang, Hosten Norbert, Lemke Arne-Jörn: 

Magnevist. Monograph.Blackwell Science Berlin.Vienna. 2001.

4.  Sudimac D. Dijana: Magnetna rezonanca. Master rad. Prirodno-matematički fakultet. Department za fiziku. Univerzitet 

u Nišu. Niš. 2013. http://www.pmf.ni.ac.rs

5.  Smiljanić Ljubica. Difuzni tenzorski imidžing (TDI) kod bolesnika sa vaskularnom demencijom. Master rad. 

Departemnt za fiziku. Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad. 2011.

6.  Zhukov L, Barr A: Oriented Tensor Reconstruction: Tracing Neural Pathways from Diffusion Tensor MRI. IEEE 

Visualization 2002, Proceedings of Vis 2002, pp 387-394, 2002.

7.  Cekić Sonja, Risimić Dijana, Stanković-Babić Gordana, Babić Rade, Jakšić Vesna, Jovanović Ivan, Djordjević-Jocić 

Jasmina: Papilledema as a diagnostic challenge – report of three cases. Central European Journal of Medicine 2012; 

7 (1). 103-107.

8.  Babić Strahinja. Zdravstveni informacioni sistem. Seminarski rad. Medicinski fakultet. Univerzitet u Nišu. Niš. 2012.

9.  Babić Strahinjia, Ivanković Nemanja: Tehnike snimanja u magnetnoj rezonanci. Seminarski rad. Medicinski fakultet. 

Univerzitet Niš. 2013.

10. Babić R Rade, Milošević Zoran, Djindjić Boris, Stanković Babić Gordana: Radiološki informacioni sistem. Acta 

Medica Medianae 2012; 51 (4): 39-46.

11. Babić R Rade, Milošević Zoran, Stanković Babić Gordana: Web technology in health information system Acta 

Facultatis Medicinae Naissensis 2012; 29 (2): 81-87..

12. Babić R Rade, Milošević Zoran, Stanković Babić Gordana: Teleradiology – radiology at distance Acta Facultatis 

Medicinae Naissensis 2012; 29 (3): 145-151.

13. Strahinjić Spira, Babić R. Rade: Prevencija bubrežnih bolesti. Udžbenik. Medicinski fakultet Niš. Univerzitet u Nišu. 

Sven – Niš. Niš. 2012.

14. Edward Mills Purcell. http://en.wikipedia.org/wiki/Edward_Mills_Purcell

15. Felix Bloch http://sr.wikipedia.org/sr/

16. Paul Christian Lauterbur. http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Lauterbur

17. Sir Peter Mansfield. http://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Mansfield

18. Babić Radomir. Kompjuterizovana medicinska slika. Naučni podmladak 1982; 14 (3-4): 123-130.

19. Babić Radomir. Nuklearno magnetska rezonancija. Acta medica Medianae 1983; 22(1): 121-124.

20. Babić Radomir. Mogućnosti primene NMR u medicini. Naučni podmladak 1983; 14 (1-2): 111-115

21. Dušan Mitrović. In memoriam Radomir M Babić (1932-2006). Acta medica Medianae  2006; 44 (4): 67.

22. Tesla (jedinica): http://sr.wikipedia.org/sr

23. Babić RR, Stanković-Babić Gordana. Medicina u notafiliji – III deo. Medicinski pregled 2013; 66 (5-6): 268-272.

24. Babić RR. Tesla o X-zracima. Vojnosanitetski pregled. 2006; 11: 979-982.

25. Babić RR. Nikola Tesla i X-zraci. Acta Medica Medianae 2004; 4: 81-82.

26. Babić RR. Nikola Tesla i osnove rendgenografiranja. Acta Medica Medianae 2005; 1: 85-87.

27. Babić RR. Nikola Tesla o štetnom dejstvu X-zraka. Acta Medica Medianae 2005; 3:67-69.

Prof. Rade R. Babić, radiolog

posao: Centar za radiologiju KC Niš

 Bulevar dr Zorana Đinđića br. 48 

Tel: 018/4202040

18000 Niš, Srbija 

gordanasb@open.telekom.rs

IZABRANA TEMA





Поделитесь с Вашими друзьями:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə