Republika srbija

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

22. januar 2015. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 10.05 časova. Predsedava Veroljub Arsić, potpredsednik Narodne skupštine.)

*

* *

PREDSEDAVAJUĆI: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 104 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

VOJISLAV VUJIĆ: Gospodine predsedavajući, želim da postavim pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u ime 39 radnika HTP „Fontana“.

HTP „Fontana“ a. d. iz Vrnjačke Banje zapošljava 140 radnika, od kojih se 39 prijavilo za socijalni program. Podsećam vas da je HTP „Fontana“ jedno od preduzeća u restrukturiranju za koje, na sreću, postoji velika zainteresovanost od strane investitora.

Napominjem da su u prethodnim godinama uspešno i bez problema realizovana tri socijalna programa. Na osnovu dopisa Ministarstva i dopisa državnog sekretara Ministarstva za rad pokrenut je socijalni program. Tada su poslati popunjeni anketni listići, kao i zahtev za socijalni program. Rok za dostavu kompletne dokumentacije bio je 31. 12. 2014. godine.

Kadrovska služba je na vreme pripremila svu potrebnu dokumentaciju. Nadzorni odbor je potpisao saglasnost na predlog programa i ostalo je još da izvršni direktori potpišu i izdaju nalog za slanje dokumentacije. Tada je nastao problem, jer su izvršni direktori prećutno, bez ikakvog obaveštenja i obrazloženja, jednostavno čekali da istekne rok koji je dalo Ministarstvo i na taj način osujetili socijalni program. Niko od radnika nije obavešten o tome.

Kada su nakon isteka roka saznali da dokumentacija nije poslata, pokušali su da dobiju odgovor zašto to nije urađeno i dobili su nekoliko naivnih i toliko višeznačnih odgovora, od kojih nijedan nije konkretno opisao razlog. Evo par odgovora koje im je rukovodstvo dalo: šta će vam program, ionako bi neki odustali; nismo znali da treba da potpišemo i pošaljemo; mi ništa nismo dobili od kadrovske službe; država to nije planirala za nas, to je bilo predviđeno samo za „14. oktobar“ iz Kruševca itd.

Svi ovi odgovori vređaju zdrav razum. Jedini odgovor koji je pomalo imao smisla je bio kada su pogledali spisak radnika koji se prijavio i videli da bi im posle toliko teško bilo da nastave da obavljaju poslove jer ne bi mogli da nabave sezonsku radnu snagu. I ovaj odgovor je dosta nejasan.

Glavno pitanje za ministra, gospodina Vulina, je sledeće – ako su zvanično dobili od Ministarstva da mogu da učestvuju na konkursu i ako je država obezbedila novac za socijalni program koji bi pomogao ne 39 ljudi, već 39 porodica, kako je moguće da rukovodstvo ovakvom samovoljom uskrati zaposlenima pravo na socijalni program koji je država i zvanično omogućila? Zahvaljujem na pažnji.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

MIRKO ČIKIRIZ: Hvala, gospodine predsedavajući. Pošto smo najavili reforme u svim segmentima našeg društva, mislim da je reforma obrazovanja jedna od najvažnijih reformi koju treba da sprovede ova vlada. Zbog toga imam pitanje za ministra prosvete i obrazovanja, a tiče se osnovnog obrazovanja.

Jedan od najvažnijih problema osnovnog obrazovanja je preopterećenost učenika nepotrebnim znanjima, nefunkcionalnost osnovnog obrazovanja, neživotnost osnovnog obrazovanja i svođenje osnovnog obrazovanja na nasilno preopterećeno gradivo, svodi se samo na to da učenici reprodukuju znanje, bez njegove životnosti.

Ono što je u svim obrazovnim sistemima u svetu koji su se pokazali kao uspešni i efikasni to je da je u centru zbivanja obrazovnog sistema učenik, a ako se tiče visokoškolskog obrazovanja, onda je u centru tog obrazovnog sistema student.

Procena naše poslaničke grupe je da i dalje učenik i student nisu u potpunosti u centru obrazovnog sistema. Mi smo u potpunosti svesni da je sa industrijskom revolucijom, sa razvojem građanskog društva i sa ubrzanim naučno-tehnološkim razvojem civilizacije potrebno stalno povećavati obim znanja, da nastavni programi ne mogu jednom za svagda biti takvi kakvi su, da su oni apsolutno podložni promenama i da je sa razvojem informatičkog društva potrebno sva ta nova znanja uneti u školske programe.

Ono što je po našoj proceni i po mnogim analizama pozvanih eksperata problem, pre svega, osnovnog obrazovanja, to je što eksperti iz svojih oblasti, koji pre svega pripremaju udžbenike na osnovu kojih nastaju i nastavni programi, često u te udžbenike ubacuju apsolutno nepotrebna znanja, jedan višak znanja koji učenike ne navodi na to da logički zaključuju, da kritički preispituju, da u radu sa nastavnicima primenjuju jednu životnost u savladavanju nastavnog gradiva, već se sve svodi na memorijsko pamćenje.

Pored težine složenosti nastavnog gradiva, organizacije i metode nastavnog rada treba poboljšati. Treba uspostaviti i bolju saradnju sa roditeljima na nivou obrazovna ustanova – roditelj, ali pre svega, preopterećenost nepotrebnim znanjima dovodi do toga da mi imamo tzv. dominaciju predavačke nastave, da je memorija osnovni oblik učenja, da u nastavi dominira predavanje nastavnika, da se sve svodi na upamćivanje i kasniju reprodukciju, da se školsko učenje i izrada domaćih zadataka takođe svode na surovo memorisanje.

Treba poći od filozofije da je učenje mnogo više od pamćenja, da učenje treba da bude misaona obrada dobijenih podataka, njihovo povezivanje sa ranijim podacima, da je učenje rešavanje problema, kao i primena dobijenih podataka u misaonoj ili u praktičnoj delatnosti, da je učenje i vrednovanje usvojenih sadržaja, njihovo ugrađivanje u stavove i mišljenje, da je funkcija pamćenja učenika zaista preopterećena.

To bitno utiče i na narušavanje fizičkog i mentalnog zdravlja učenika, zbog dugog sedenja na časovima i kod kuće, izaziva i brojne zdravstvene probleme, fizičke probleme, psihofizičke probleme itd. Učenje se često svodi na otuđenu aktivnost, a to izaziva i antiintelektualne stavove učenika, pa su posledice toga da učenici i ne vole školu, knjige, čitanje, znanje, obrazovanje, da to dovodi do konflikta u međuljudskim odnosima.

Moje pitanje je – šta će Ministarstvo prosvete i obrazovanja učiniti da se u osnovnim školama sprovede jedan drugi sistem obrazovanja u kome učenici neće biti preopterećeni nepotrebnim znanjima? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

ENIS IMAMOVIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući. Poslanički klub SDA Sandžaka-PDD uputio je predsednici parlamenta zahtev u kom smo obrazložili razloge zbog kojih tražimo od predsednice da pokrene postupak za smenu predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Ono što je nama predsednica parlamenta dostavila nije adekvatan odgovor, jer mi od predsednice parlamenta nismo tražili statističke podatke o broju sednica koje je ovaj odbor održao, kao ni o broju zakona koji su prošli kroz ovaj odbor.

Smatram da ovde svi zajedno treba da vodimo računa o kvalitetu, a ne o kvantitetu i o broju sednica, već o kvalitetu rada skupštinskih radnih tela i smatram da za brojanje i brojeve postoje neke druge službe, a to nije predsednik parlamenta.

Drugo, predsednica je odgovor na zahtev koji smo mi poslali adresirala pojedinačno na poslanike, a ne poslaničkoj grupi. Očekujem objašnjenje zašto je to uradila. Iz toga mogu samo da zaključim da predsednica parlamenta uopšte nije ni čitala zahtev koji smo joj predložili, kao ni argumentaciju koju smo u zahtevu naveli.

Zbog javnosti želim da kažem samo neke od razloga zbog kojih naš poslanički klub traži da se smeni predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Naime, visoki komesar za proširenje EU gospodin Štefan File je prilikom posete Narodnoj skupštini 5. maja 2014. godine ukazao na obavezu Narodne skupštine kao nosioca zakonodavne vlasti da usvoji konkretan program za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji sa tačno definisanim ciljem, jasno određenim nosiocem tog programa, rokom za njegovo izvršenje i iznos i izvor sredstava potrebnih za realizaciju tog programa.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, iako je direktno nadležan za ispunjavanje ove obaveze, nije uradio ništa i mi smatramo da je upravo predsednik Odbora najodgovorniji za ovaj propust. Dodatno otežavajuću okolnost svemu ovome predstavlja i negativan izveštaj Minority Rights Group-a, koji manjine u Srbiji označava kao narode pred istrebljenjem, a u prvom redu navodi Bošnjake, etničke Albance, Hrvate i Rome. To je signal ranog upozorenja, koji je ovaj odbor takođe ignorisao.

Odbijanje amandmana na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje su podneli poslanici izabrani sa bošnjačke, odnosno albanske manjinske izborne liste rezultirao je drastičnim smanjenjem članova Albanskog nacionalnog saveta na 15, kao i nizom propusta u organizovanju i sprovođenju izbora za nacionalna veća nacionalnih manjina koji su se posebno ogledali u uskraćivanju prava izbornim listama gde imaju odgovarajuće učešće u radu organa za sprovođenje izbora i neažuriranje biračkih spiskova, čime je manjinama uskraćeno pravo da biraju i budu birani.

Podsećam vas takođe i da je narodni poslanik Omerović na sednici parlamenta 4. juna 2014. godine, prilikom objedinjene rasprave o godišnjim izveštajima poverenika za zaštitu ravnopravnosti i za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana, obmanuo parlament i čitavu javnost u svom obraćanju pri zatvaranju objedinjene rasprave rekavši da je ovlašćen da u ime čitavog odbora odbija amandmane koje su podneli poslanici iz SDA Sandžaka.

Odbor za ljudska i manjinska prava tada nije zasedao niti raspravljao o amandmanima narodnih poslanika, tako da on tada i nije bio ovlašćen da u ime Odbora odbije naše amandmane. U tim trenucima sednici parlamenta predsedavao je njegov kolega iz poslaničke grupe koji je dozvolio ovakvo pravno nasilje i primitivizam i kršenje Ustava, zakona i Poslovnika.

Predsednica je tada bila dužna da zaštiti Ustav, zakon i dostojanstvo Narodne skupštine, međutim, ona je to propustila da uradi. Umesto toga, dozvolila je da se sednica Odbora za ljudska i manjinska prava održi sutradan, naknadno, mimo svih rokova i procedura, i da se tada raspravlja o našim amandmanima.

Takođe smo skrenuli pažnju na skandalozno ponašanje predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na sednici 16. maja, kada je uskratio pravo bošnjačkim narodnim poslanicima da obave svoju redovnu molitvu džumu i kada je pokušao da onemogući člana Odbora da izađe.

Sve su to razlozi zbog kojih mi tražimo od predsednice da pokrene postupak i da se jasno ogradi da li su ovi postupci predsednika Odbora u njegovo lično ime ili u ime nje i čitave vladajuće većine. Zato predlažemo ujedno i da na čelo Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova bude izabran predstavnik većinskog naroda, čime će vladajuća većina preuzeti potpunu odgovornost za nivo i stanje prava nacionalnih manjina u Srbiji.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću postaviti poslaničko pitanje koje se tiče kredibiliteta naše spoljne politike.

Pitanje ću postaviti predsedniku Vlade gospodinu Vučiću i prvom potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću, a ono glasi – zašto Srbija nema ambasadore u značajnom broju veoma uticajnih zemalja sveta, zašto Srbija preko godinu dana nema ambasadore u nekim veoma značajnim zemljama sveta?

Pitanje takođe vezano za politiku Vlade je – zbog čega na nekim ključnim mestima koja se tiču evropskih integracija nema imenovane ljude koji bi trebalo da vode te poslove i zašto nema na odgovornim mestima u nekim ministarstvima imenovane državne sekretare, a u javnim preduzećima zašto nema imenovane direktore?

Ovo govori o neozbiljnoj kadrovskoj politici i politici koja se u spoljnim, a i poslovima koji se tiču unutrašnje politike vodi marketingom. Naravno, polazim od osnovnih podataka, osnovnih činjenica, a to je da je u Srbiji nikad veći budžetski deficit, nikad veća rupa u budžetu, da je drastično povećano zaduženje, preko osam milijardi evra, da su smanjene plate, da su smanjene strane investicije, odnosno obustavljene, i da su obustavljene ili bitno usporene naše evropske integracije.

Svakako, deo odgovora na pitanje zašto je to tako jeste u činjenici da mi nemamo ljude u ključnim zemljama sveta koji bi trebalo da predstavljaju našu zemlju. Možda naši građani i ne znaju da mi preko godinu dana nemamo ambasadora u Nemačkoj, u zemlji ključnoj za naše evropske integracije, u zemlji ključnoj za ekonomski razvoj naše zemlje.

Možda građani Srbije ne znaju da Srbija nema ambasadora preko godinu dana u SAD, možda građani ne znaju da Srbija nema ambasadora ni u UAE, zemlji o kojoj pričamo o ekonomskoj saradnji i razvoju drugih poslova. Srbija nema ambasadora ni u Indoneziji, četvrtoj zemlji po broju stanovnika u svetu. Možda građani ne znaju da nemamo ambasadore u Argentini, Hrvatskoj i nekim drugim zemljama, Siriji itd. Od 70 zemalja u kojima ukupno imamo ambasade, u devet zemalja uopšte nemamo ambasadore.

Međutim, možda je najčudnija činjenica i pitam predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade – zašto Srbija skoro dve godine nema direktora Kancelarije za evropske integracije? Zašto Srbija nema imenovane državne sekretare u nekim ključnim ministarstvima? Zašto Srbija nema imenovane direktora uprava kao što je Kancelarija za saradnju sa dijasporom? Zašto nema direktore recimo „Lutrije“ i nekih drugih državnih javnih preduzeća?

Ostalo mi je pola minute, ne bih mogao da nabrojim sve institucije gde sve Srbija nije imenovala ključne ljude, da postavim pitanje guverneru NBS, odnosno guvernerki, a ono se odnosi na štediše, odnosno građane Srbije koji imaju kredite u švajcarskim francima.

Sve zemlje u svetu koje vode računa o svojim građanima preduzele su mere kako bi se zaštitili građane koji imaju kredite u švajcarskim francima, pa pitam guvernerku – da li će učiniti nešto da pomogne tim građanima ili će im, kao što smo razumeli pre neki dan, ponuditi samo šećer i vodu? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

IVAN JOVANOVIĆ: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je za ministarku saobraćaja – zašto se ne poštuju pravilnici o ispitivanju kandidata za predavače za obuke za vozače i zašto se ne poštuju zakonska i podzakonska akta, zašto radna tela i nadležni organi Ministarstva ne poštuju ove procedure i zašto se na odgovarajući način ne poštuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima?

Imamo velikih problema u ovoj oblasti. Imamo veliki broj saobraćajnih nesreća, imamo veliko ugrožavanje života i zdravlja građana Srbije. Mislim da je krajnje vreme da nadležno ministarstvo uredi da se poštuje doneti zakon i da se procedure odrađuju u skladu sa pravilnicima.

Drugo pitanje je za Vladu. Vlada puno govori o privredi, o velikim problemima koji su zadesili Srbiju zbog poplava prošle godine. Od maja prošle godine još uvek privrednicima koji su imali štete u poplavama, kojima je roba u magacinima propala, nije otpisan PDV. Na zahteve koje su predali poreskim upravama dobili su odgovore da još uvek nema odgovarajućeg akta Vlade, odnosno uputstva na osnovu kojeg mogu da otpišu PDV privrednicima kojima je roba stradala u poplavama. Podsećam da je nezvanična procena da su građani i privreda pretrpeli štetu od preko dve milijarde evra.

Treće pitanje je takođe za Vladu. Dobili smo revizorski izveštaj ministarstava. Državni revizor je utvrdio da Ministarstvo saobraćaja u 2013. godini nije poštovalo Zakon o javnim nabavkama. Vlada i skupštinska većina su govorili o tome kako je to najznačajniji zakon koji će nam doneti novih 800 miliona evra u budžetu, a vidimo da je 23 miliona dinara u 2013. godini Ministarstvo saobraćaja nabavilo robe ne u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Takođe, ova skupština je donela Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, u republičkim organima. Ministarstvo saobraćaja u 2013. godini je, po navodima revizora, angažovala lica po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu preko omladinske i studentske zadruge i na određeno vreme u većem broju od broja propisanog Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Znači, ovi zakoni se odnose samo na građane koji nisu članovi vladajućih stranaka.

Zatim, državni revizor kaže da je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma izvršilo raspodelu za naknade članovima komisija mimo predviđenog pravilnika u iznosu od preko 15 miliona dinara. Ovo ministarstvo takođe je angažovalo lica mimo Zakona o ograničenom broju zaposlenih u republičkoj administraciji i time prekršilo ovaj zakon. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 2013. godine nije ispoštovalo Zakon o javnim nabavkama i robu u vrednosti 792.000 dinara nije nabavilo u skladu sa ovim zakonom.

Na kraju, takođe izveštaj revizora za Kancelariju za KiM iz 2013. godine koju je tada vodio Aleksandar Vulin – nije ispoštovan Zakon o ograničenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji i bez raspisanog javnog konkursa, a na osnovu finansijskog plana i pojedinačnih odluka o dodeli sredstava, prenela su se sredstva u iznosu od 86 miliona dinara udruženjima građana mimo Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućih dela sredstava i finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja.

Pitanje za Vladu – da li Zakon o javnim nabavkama, Zakon o ograničenju broja zaposlenih, Zakon o dodeli sredstava o udruženjima važi samo za neke druge, a ne za ministre u toj Vladi? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

ZORAN BABIĆ: Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra privrede Željka Sertića i predsednika Vlade Vojvodine, gospodina Bojana „šest procenata“ Pajtića.

Poljoprivredno dobro „Aleksa Šantić“ se kao akcionarsko društvo nalazi u portfoliju Agencije za privatizaciju kao jedna od 502 firme u kojima nije završen postupak privatizacije. Jedno je od onih poljoprivrednih dobara koje je bivši režim ili gurao u velike dugove, kao što to ima „Aleksa Šantić“, ili gurao u krila i ustupao Šariću i Miletu Jerkoviću.

Akcionarsko društvo „Aleksa Šantić“ zapošljava 217 ljudi. Za privatizaciju Akcionarskog društva „Aleksa Šantić“ upućeno je 17 pisama o zainteresovanosti, od kojih se izdvaja kao najozbiljnija i najkonkretnija ponuda kompanije „Ferero“ i ukupna investicija je oko osam miliona evra.

Preduslov za realizaciju programa prodaje je potpuna saglasnost hipotekarnih poverilaca Akcionarskog društva „Aleksa Šantić“. Najveći hipotekarni poverioci prvog reda su Agencija za osiguranje depozita i Poreska uprava. Hipotekarni poverilac drugog, trećeg, četvrtog i petog reda je Razvojni fond Vojvodine.

Vlada Republike Srbije je uputila preporuku, odnosno zaključak da Agencija za osiguranje depozita, Poreska uprava i Razvojni fond Vojvodine daju saglasnost i na taj način omoguće privatizaciju Poljoprivrednog dobra „Aleksa Šantić“ i priliv jedne značajne investicije.

Toj preporuci su se odazvale Agencija za osiguranje depozita i Poreska uprava, ali ne i Razvojni fond AP Vojvodine. Održana su tri upravna odbora Razvojnog fonda Vojvodine. Na svima se vodila rasprava o predlogu Vlade RS. Iako se vodila rasprava, nikakav zaključak nije donesen. Takođe, ni Vlada AP Vojvodine nije razmatrala preporuku, iako su između dostavljanja preporuke održane dve sednice Vlade APV.

Na ovaj način, nedavanjem saglasnosti, rizikuje se velika investicija od osam miliona evra u „Aleksu Šantića“, u Vojvodinu, u Srbiju. S druge strane, pošto je Razvojni fond Vojvodine hipotekarni poverilac drugog, trećeg, četvrtog i petog reda, rizikuje se da u slučaju stečaja ne namiri apsolutno ni jedan jedini dinar plasiranih sredstava.

Zbog toga je moje pitanje upućeno gospodinu Sertiću – da li postoje drugi mehanizmi kojima bi se nestručna, nekompetentna, nesposobna, neodgovorna vlada Bojana „šest procenata“ Pajtića zaobišla u ovom postupku, kako bi se omogućila investicija kompanije „Ferero“ u iznosu od osam miliona evra?

Takođe, pitanje koje je upućeno Vladi APV i gospodinu Bojanu „šest procenata“ Pajtiću – kada će početi da radi svoj posao, kada će odblokirati proces privatizacije Akcionarskog društva „Aleksa Šantić“, kada će dati preporuku i omogućiti da Razvojni fond Vojvodine ipak naplati iz privatizacionih prihoda sredstva koja su plasirana?

Moje drugo pitanje upućeno Vladi AP Vojvodine glasi – u petak, 16. januara 2015. godine, predsednik Vlade APV, gospodin Bojan „šest procenata“ Pajtić, bio je na političkom skupu svoje stranke u gradu Kruševcu, u radno vreme. Da li je tog dana on išao na politički skup svoje stranke privatnim autom ili je koristio resurse APV, da li je tog dana bio na odmoru, da li je koristio slobodan dan… (Predsedavajući: Gospodine Babić, pet minuta.) … ili je opet te političke aktivnosti koristio o trošku građana Srbije, građana AP Vojvodine?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Balint Pastor i Milorad Mijatović.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz dnevnog reda koji je utvrđen u zahtevu 227 narodnih poslanika.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pored saziva sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, koja je sazvana na zahtev 227 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je i zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini određen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti

Prelazimo na rad po dnevnom redu... Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, smatram da su povređeni čl. 107, 283. i 284. Poslovnika naše Narodne skupštine. Evo da pokušam da obrazložim zašto smatram da je povređen Poslovnik i da predložim da delamo tako da se ne krši Poslovnik Narodne skupštine, poštovana gospodo.

Narodni poslanik Zoran Živković se i danas prijavio za reč kako bi učestvovao u raspravi o Predlogu zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu zasedanja Narodne skupštine. Narodni poslanik Zoran Živković je bespravno sprečen da uđe u Veliku salu Narodne skupštine. Ja smatram, poštovana gospodo, da narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću treba da se omogući učešće u raspravi.