Privremene republika srbija stenografske belešKE

Takođe smatram da se rodno senzitivni jezik mora više upotrebljavati. Nedopustivo je da do sada nemamo umrežene sos telefone na celoj državi. Mnoge lokalne samouprave imaju u svojim gradovima sos telefone. Mislim da nam malo treba da ih umrežimo na celoj teritoriji Srbije i da ih imaju sve opštine.

Smatram da se po donošenju ovog zakona za to mora naći sredstava i ja više puta kada u ovom visokom domu govorim o ovoj temi, smatram da Ministarstvo zdravlja mora doneti posebne medicinske protokole, koji moraju voditi računa o nasilniku koji ne uzima terapiju kada izađe iz bolnice. On onda postaje ponovo nasilan i država, odnosno društvo tu moraju naći rešenje.

Još jednom moram da kažem da je prevencija veoma važna i veoma je važno da se stvore uslovi da ona bude konstantna. Takođe, statistika o nasilju nad ženama nije verodostojna. Tu je reč samo o onim slučajevima koji su prijavljeni, a podsetiću sve nas da član 40. Zakona o rodnoj ravnopravnosti nalaže lokalnim samoupravama da vode svaku vrstu rodne statistike.

Uloga medija u ovom procesu je veoma važna, ali ne na senzacionalistički način kako je i moj uvaženi kolega Meho Omerović rekao i to takođe moramo menjati svi zajedno, a neretko se zbog tiraža na senzacionalistički način govori o ovoj temi.

Moram da vam kažem da ja nisam pravnik i da ja ovaj zakon posmatram sa svoje pedagoške struke i vidim ga kao jak preventivni mehanizam koji će nasilniku dati jasnu poruku da se nasilje ne toleriše. Zbog toga ćemo ja i moje kolege iz poslaničke grupe Nove Srbije podržati Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer svako mora da bude bezbedan u svojoj porodici i ne smemo da dozvolimo da porodično nasilje postane epidemija našeg društva.

Takođe želim da vam kažem da ćemo kontrolisati primenu i sprovođenje ovog zakona i da ćemo beskompromisno reagovati ukoliko na bilo koji način budemo videli teškoće u njegovoj primeni ili bilo kakve njegove nelogičnosti i nedorečenosti.

Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona, rekla bih da je veoma važno što se njime uvode nova krivična dela, proganjanje i polno uznemiravanje i prinudno zaključenje braka. Da je cilj ovog Krivičnog zakona usklađivanje sa Istambulskom konvencijom i sa porodičnim zakonom, da su ovim Krivičnim zakonom predviđene još strožije kazne i time se krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstava među najstrožije u Evropi.

Nova zakonska rešenja štite od nasilja, znači, ne samo žene, već i stare, decu, bolesne, sve one koji su ranjivi i kojima je potrebna pomoć.

Ovde smo kao poslanička grupa reagovali amandmanom, jer smatramo da je u ovom nizu osoba koje novi zakon štiti od nasilja trebalo spomenuti i osobe sa invaliditetom i verujem da ćete za to imati razumevanja.

Veoma je važno što se ovim Krivičnim zakonom eliminišu uslovne osudbe, eliminiše se nejednak tretman sudova i to smatram zaista dobrim rešenjima.

Što se tiče Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, veoma je važno što je u ovom zakonu poseban naglasak stavljen na borbu protiv korupcije, što se njime obezbeđuje povezivanje širokog kruga državnih organa i koncentracija, praktično, stručnog znanja, kako bi javni tužioci dobili adekvatnu logistiku. U tom smislu, posebno je važna služba finansijske foreznike i ovde smo amandmanom predložili da se ova služba obavezno obrazuje, kako u tužilaštvu za organizovani kriminal, tako i u novoformiranim odeljenjima nadležnih viših javnih tužilaštava.

Poslednji u nizu ovih zakona, izmene i dopuna Zakona o oduzimanju imovine proističe iz krivičnih dela, smatram da se ovim zakonom poboljšava efikasnost sudskog postupka za privremeno oduzimanje imovine u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa u otkrivanju imovine proistekle iz krivičnog dela, obavljanju poslova međunarodne saradnje, kao i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

Kada je u pitanju upravljanje oduzetom imovinom, dobro rešenje je obaveza da se 30% neto novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine usmeri za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba, u skladu sa odlukom Vlade.

Na kraju, želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ceo set ovih zakona. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

SRĐAN NOGO: Poštovana gospođice ministarka, poštovani narodni poslanici, imamo četiri izmene zakona, odnosno nove zakone, odnosno izmene zakona pred nama. Prvo bih se osvrnuo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Materijalno krivično pravo se menjalo više puta. Ponekada je ta potreba za promenama uslovljena radi zaštite određenih vrednosti i tada je najčešće država pravilno reagovala i donosila kvalitetne izmene zakona i štitila interese građana.

(Predsedavajući: Kolega Nogo, ja vas molim, jako vas slabo čujemo. Ili da sednete, znam da možda nije vaš izbor, da bi bili bliži mikrofonu da vas bolje čujemo. Izvinite.)

Svakako. Znači, ponekada država kada štiti određene vrednosti, zaštitne objekte, pravilno reaguje i vrši izmene zakona, ali ponekad nažalost politički pragmatizam uslovljava izmene krivičnog zakonodavstva i tada je najčešće to uslovljeno nekim uticajima, pre svega spolja i zapadnog faktora, i tada smo svedoci da država donosi pogrešne odluke u ovoj materiji. To se realizuje time što i sudska praksa onda luta u samoj primeni takvih zakonskih rešenja i da to nije doneto u interesu sopstvenih građana i sopstvene države.

Ovaj zakon bih mogao da kvalifikujem kao neko rešenje između ova dva i ono što mi se ne sviđa jeste samo obrazloženje. Vi navodite da je pre svega glavni razlog usklađivanje sa pravom i pravnim sistemom EU, takođe pristupili ste parcijalnim rešenjima.

Želeo bih da postavim pitanje ministarki pravde – kada je formirana radna grupa za izmenu ovog zakona, ko je činio tu radnu grupu, da li je bio neki profesor krivičnog prava sa pravnog fakulteta bilo kog Srbiji deo te radne grupe i kada je bila javna rasprava o ovim izmenama Krivičnog zakonodavstva?

Mislim da parcijalne izmene nisu dobre i takođe imate jedan deo kozmetičkih promena, ali imate i jedan deo gde zaista uvodite određene novine. Takođe bih postavio pitanje zašto jedan deo zakona, pre svega, ova krivična dela koja se tiču privrede, stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, ostale stupaju 1. juna 2017. godine, jedino odredbe koje se odnose na krivično delo terorizma stupaju osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku RS“?

Meni se čini da je to u skladu sa politikom ove Vlade. Naime, kod ove Vlade je sve u futuru, tako i ovaj Krivični zakonik, odnosno izmene su u futuru. Negde je futur najbolja odrednica ove četiri godine ove naprednjačke vlasti i politike Aleksandra Vučića, da će nam se sve desiti nešto u budućnosti.

Takođe, možemo staviti jednu načelnu primedbu na kaznene raspone koje predlaže predlagač. Za pojedina krivična dela su preširoko postavljeni, a za pojedina prenisko opredeljeni. Tu se stvara jedan prostor na pritisak na sudove i na uticaj na rad javnog tužilaštva. Postoji jedan praktičan problem uticaj medija na rad pravosudnih organa, pre svega partijskih medija poput Pinka i Informera, što svakako podriva načelo zakonitosti.

Vi tvrdite da je ovo nastavak reformi započetih 2012. godinine, mada meni ovo više liči na reforme započete 2009. godine i na kontinuitet sa reformama koje je radila DS, koje su bile loše, tako da i to ne možemo da pohvalimo. Imate čak jedan član koji je u sukobu sa načelom ustavnosti. Predloženom dopunom elemenata bića krivičnog dela povreda ravnopravnosti člana 128. Krivičnog zakonika dodaju se reči – seksualna orjentacija i rodni identitet, kao novi osnovi diskriminacije.

Podsećam vas da Ustav u članu 21. stav 3. ne prepoznaje seksualnu orjentaciju i rodni identitet kao osnov diskriminacije, zbog čega je ova dopuna u koliziji sa ustavnom zabranom diskriminacije.

Pomenuto krivično delo se nalazi u Glavi Krivičnog zakonika kojim se propisuju krivična dela koja se odnose na zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina koja su utvrđena Ustavom.

Što se tiče implementacije Istambulske konvencija, tu ima dobrih stvari, ali neke promene su suvišne. Postavljam pitanje zašto mi ne stavljamo rezerve na određene odredbe međunarodnih konvencija? Zašto da opterećujemo katalog krivičnih dela sa nekim inkriminacijama koje su nepoznate u našem podneblju? Da li je to životno, da li pravo i krivično pravo trebaju da prate život ili tek tako prosto treba da potpisujemo nešto što će biti mrtvo slovo na papiru.

Konkretno, mogu da postavim pitanje vezano za krivično delo sakaćenje ženskog polnog organa? To se nikada nije desilo u Srbiji, to nije nešto sa čime se suočila praksa u Srbiji i sada mi to uvodimo iz azijskih ili afričkih zakonodavstava. Zašto sam na ovo reagovao? Moram da vas pitam da li je možda namera ove Vlade da jedan veliki broj migranata koji prolazi kroz našu zemlju u ovom trenutku i zadržava se u našoj zemlji, da u dogovoru sa EU ih naselite na ovim prostorima, pa onda već unapred predviđate takvo krivično delo, jer računate da će nam sa njihovim ostankom u Srbiji doći takvi problemi? To je moje lično opažanje i jedan lični strah vezan za ovu izmenu Krivičnog zakonodavstva.

Sada moram i da pohvalim određene stvari vezano za ovaj zakon. To je inače jedna od retkih stvari koja se može pohvaliti, a tiče se ovoga što imamo danas na dnevnom redu.

Prvo, dekriminalizacija određenih krivičnih dela, konkretno zloupotreba ovlašćenja u privredi. Krivično delo je u praksi pružalo široku arbitrarnost u radu tužilaštva i sudova i svaka čast što smo to dekriminalizovali, ali naročito pohvaljujem dekriminalizaciju krivičnog dela izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića iz člana 228. Krivičnog zakonika.

Ovo drugo krivično delo je služilo poslovnim bankama, ali i jednom privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. da u krivičnom postupku koriste tužilaštvo da naplaćuju sopstvena potraživanja, što je apsolutno bio neverovatno jedan veliki apsurd.

Molio bih vas kao ministarku pravde da prosto ispitate postupanje i rad tužilaštava u prethodnih nekoliko godina, a vezano za ove krivične postupke, pre svega prema privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. koje nije imalo status poslovne banke, odnosno nema ga ni dan danas, niti je moglo da izdaje platne kartice, niti su njihove kartice bile platne kartice. Tek su ove godine dobili dozvolu NBS da to rade.

Sada, zašto niko nije pokrenuo postupak za neovlašćeno izdavanje platnih kartica prema „Dajners klubu“ d.o.o. privrednom društvu? Da li to znači da znamo da imamo tužioca i sudije koji su povlašćeni kod poslovnih banaka ili imaju povoljne kredite, bilo stambene, bilo keš kredite i da se drže u šaci od strane poslovnih banaka, što smo ovde u Skupštini i dokazali i izneli? Sada imamo neke sudije, odnosno neke tužioce koji rade kao uterivači dugova za „Dajners klub“ d.o.o, radili su dugi niz godina i verovatno imaju neke beneficije od njih. Takođe, i u Narodnoj banci službenici, to treba preispitati.

Dobro je što se unose dodatne mere u krivično pravnoj zaštiti porodice, maloletnika i dece. Mi ćemo tu amandmanima samo predložiti više kaznene raspone kod ovih krivičnih dela i to pozdravljamo, ali postavljamo jedno pitanje. Zašto to nije bilo ranije predloženo, da li je trebao da dođe neko iz EU, kako vi to tvrdite u obrazloženju, i da nam kaže da mi treba da štitimo porodicu, decu, novorođenčad, maloletnike?

To mi je apsolutno neverovatno da neko spolja treba nama da govori da mi to treba da radimo, da nam je trebala, ne znam, Istanbulska deklaracija ili bilo šta, konvencija.

Pohvaljujem još jednu stvar, što se konačno uvodi kažnjavanje za pripremne radnje za krivično delo terorizma i to je isto jedna dobra stvar. Takođe mislim da bi trebalo dodatno zaštiti državu, a samim tim i građane, tako što će se doneti jedan poseban zakon za ovu temu.

Želeo bih da vam kažem da što se tiče ovih novih mera koje se tiču privrede, odnosno izmene privrednih krivičnih dela, koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, očekujemo da će na ovo najpre reagovati sama privreda, zatim advokatura, ali i stručna i naučna javnost. Mi smo podneli amandmane i ukoliko ovi amandmani ne budu usvojeni, mi ćemo zajedno sa reakcijama ove javnosti koju smo pomenuli predložiti nove izmene i dopune Krivičnog zakonika jer smatramo da ovde ima dosta spornih stvari.

Što se tiče Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, e, sad, ovaj zakonski predlog je jedan pravi rđavi kontinuitet postpetooktobarske Srbije. Tada je revolucionarna pravda trebalo da posluži da se utvrdi i učvrsti nova vlast, koja je radila za račun i interese zapada. I SNS sada radi isto. Nastavljate, znači, sa tom nekom postpetooktobarskom Srbijom, revolucionarnom pravdom, da biste učvrstili sopstvenu vlast, i sadržinski, a u mnogim rešenjima i personalno, vi nastavljate tu politiku.

Ja tu moram da postavim pitanje. Vrlo jedna čudna stvar. Kada gledamo konferencije za štampu, da li Ministarstva pravde, da li pravosudnih funkcionera, da li MUP-a, Nebojšu Stefanovića, Aleksandra Vučića, kao predsednika Vlade, službi bezbednosti, mi čujemo da je Srbija uspešna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, da su građani i društvo bezbedni i da imamo nikad bolje rezultate kao država na tom polju, a onda nam stigne jedan ovakav zakon i jedno ovakvo obrazloženje. I sad, ja se zaista pitam – ko laže? Da li laže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i njegovi ministri kada ponavljaju da je Srbija bezbedna? Ili laže Aleksandar Vučić kada potpiše jedan propratni akt na ovaj predlog zakona? I ovaj dualizam, šizofrenija i podvojenost je izgleda odlika politike koju sprovodi Aleksandar Vučić, SNS i ova Vlada.

Znači, pominjem, prvi ovakvi zakoni kojima se uvode u naš pravosudni sistem neka specijalna, hajde, posebna odeljenja u sudovima, tužilaštvima i propratne policijske jedinice koje ih prate za organizovani kriminal i ratne zločine, kasnije visokotehnološki kriminal, desile su se 2002. godine. Velika većina vas koja sedi sada sa ove druge strane i vrši vladajuću većinu kritikovali ste kao opozicija te zakonske izmene i rad tih organa dok ste bili u opoziciji. Vi dobro znate da kada su se formirala ta posebna odeljenja da su tu došle odmah strane ambasade i nevladine organizacije koje su upravljale i diktirale rad tih pravosudnih delova. Kritikovali smo i s pravom vi ste kritikovali tada, a sada usvajate brojne beneficije koje su imali članovi tih posebnih odeljenja u tužilaštvu i u sudovima, visoke zarade i razne druge privilegije koje su to pratile. Vi dobro znate da su se čak neki bavili i politikom. Imamo Vladimira Vukčevića, penzionisanog tužioca za ratne zločine, koji je više obavljao političku funkciju nego funkciju tužioca. Da li je to tačno? Ja sam siguran da će se i mnogi iz SNS složiti sa mnom. Znači, vi ste lično to kritikovali, a sada radite to isto. Pravite jedno novo posebno odeljenje, što je zaista neverovatno.

Osnovni motivi za ovaj zakon, znači, malopre sam pokrenuo to pitanje, ja mislim da imate sumnju na kadar u pravosuđu i želite da izvršite degradaciju pravosuđa, koje mora u celosti biti, po vama, političko. Evo, sad ću da vam kažem gde. U razlozima za donošenje zakona vi kažete – uočeni nedostaci u radu. Ko je te nedostatke uočio, postavljam vam pitanje? Ko je zaključio da isti nedostaci postoje? Da li iza tih nedostataka stoje neka konkretna imena i prezimena? Jer, ponavljam, na konferencijama za štampu vi hvalite, a onda nam date ovakvo obrazloženje. Ili je ovo neki signal da tužioci i sudovi moraju da povedu računa i da na mig SNS hapse, gone i sude?

Postavljam isto pitanje – zašto je neophodna nova koordinacija državnih organa i njihovo organizaciono redefinisanje, kada se isti efekat mogao postići postojećim zakonskim mehanizmima međuresurskim radnim grupama? Ko je do sada, koji je to pravni akt do sada sprečavao, pa nam trebaju neki novi alati, napredni alati, nova mreža? Kakvi su to uopšte alati? Znači, imamo ucenjene sudije kojima se daju privilegije, bankarski krediti od poslovnih banaka ili beneficirane plate i čak hoćete i beneficirani radni staž da im date, zaista neverovatno.

U obrazloženju ste naveli da je ovaj zakonski predlog uslovljen i potvrđen međunarodnim aktima. Pa kažete – neki su potvrđeni i u vremenskom periodu počev od 1990. pa do 2009. E, sad postavljam ja pitanje – a šta ste toliko čekali? Svi vi ovde u sali, jer ste se svi izmenjali od SPS-a, preko DS-a, svih frakcija, pa do SNS, 26 godina vršite vlast i niste uspeli da implementirate te međunarodne akte. Šta ste radili? Popunjavali, pravili partijsko pravosuđe preko poslušnika koji su vodili tužilaštva i sudove, sprovodili selektivnu pravdu i čuvali vaš kriminal, kao i vaše kriminalce i tajkune, svih vas ovde u sali, dok je pravosudni sistem u kome se velika većina stručnih ljudi, časnih ljudi, bio gušen prenatrpanim predmetima, neuslovnim uslovima za rad i pritiscima predsednika sudova i javnih tužilaca koji su postupali kao partijski komesari. Zato vam sad treba neka nova koordinacija i novi napredni alati za neku novu naprednu pravdu. Uopšte nemate definisane precizne kriterijume za raspoređivanje u posebna odeljenja koje će vršiti predsednici sudova. To mora da se propiše. Sporne su i visine zarada, a da ne govorim o beneficiranom radnom stažu.

Šta znači služba finansijske forenzike? Je li to neka nova pravosudna profesija? Kako će Pravosudna akademija obezbediti specijalizovanu obuku iz oblasti krivičnog prava za finansijsku forenziku? Mi smo ukazali kako rade sudski veštaci i koji problem imate sa sudskim veštacima, a sada hoćete da uvedete i neku finansijsku forenziku.

Imamo amandmane, obrazložićemo detaljno zašto je ovo pogrešno i loše rešenje, ali postavljamo pitanje. Pravosudna akademija treba da sprovodi neke silne kurseve za razne oblasti u ovim zakonima koje ste predložili. Da li to znači da uvodimo kursadžije u pravosuđe, jer vi volite kursadžije, to je jasno? Šta je udarna grupa. Da li je to oblik rada? Ako je to oblik rada, zašto ga institucionalizujemo zakonom? Šta je sa onim čuvenim radnim grupama prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića? Nisu dale rezultate. Da li su ovo udarne grupe koje to kopiraju?

Na osnovu ovog zakona i obrazloženja mi možemo da shvatimo šta Vlada misli o Ministarstvu unutrašnjih poslova i njenim pripadnicima, o ljudima u tužilaštvu i u sudovima – da oni ne znaju da rade svoj posao i da ga rade loše, da oni ništa nisu uradili do sada, ti organi, na suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i borbi protiv terorizma, takođe da aktuelne sudije višeg i apelacionog suda nisu sposobne da sude za ova krivična dela i zato je to razlog da donesemo jedan ovakav zakon.

E, vidite, upravo suprotno, mi kao poslanička grupa smatramo da ovi ljudi i te kako umeju i znaju da sude za ova krivična dela, isto važi i za policiju i za tužilaštvo. Mislimo da je namera jednog ovog zakona upravo da se stvori jedno partijsko pravosuđe koje će biti kupljeno posebnim privilegijama.

Možda je ovo dovoljno. Ostaviću još vremena za kasnije. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Pravo na repliku ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je veoma bilo zanimljivo u izlaganju kolege iz pokreta Dveri jeste to što je optužio DS za nekoliko zakona i za nekoliko godina koje su iza nas, ali s druge strane, ni jednu jedinu reč, što je veoma indikativno, Srpski pokret Dveri nije, na primer, rekao o zaštiti žena, kada su u pitanju zakoni koji na jedan sveobuhvatan način pokušavaju da zaštite žene od nasilja u porodici. Ne možemo da pričamo ovde o nekim teorijama zavere, kako su neki migranti u Srbiji u budućnosti problem i kako ćemo donositi nekakvo zakonodavstvo zbog njih. Mislim da to apsolutno nije slučaj, kada su u pitanju oni ljudi koji silom prilika moraju da napuste ratno područje i prođu kroz Srbiju i odu dalje, ali s druge strane me vrlo zanima kako to da ni jednu jedinu rečenicu ne kažemo o tome zašto Srbija zaostaje i zašto kao društvo zaostajemo u zaštiti žena, kada je u pitanju porodično nasilje.

Pominjali smo da jednom nedeljno pogine žena u Srbiji. Svaki život je nama preko potreban da bi od ove zemlje napravili zaista moderno društvo. Ako uzmemo to u obzir, onda mi nije jasna politika koja priča o svemu ostalom, a ne o zaštiti onih kojima je zaštita najpotrebnija. Dakle, imamo priliku da danas govorimo o tome kakav je položaj žena u Srbiji, o tome kako vlast gleda na to i o tome kako opozicija gleda na to.

Evo, da budem potpuno realan i neutralan, završavam, poslednja rečenica, ne slažemo se u svemu što govori vlast, ali naravno ni pokreti poput Dveri, koji apsolutno ovu temu guraju pod tepih i uopšte ih ne zanima da ovu stvar rešimo jednom zauvek i do kraja. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Polako kolega, malo ste više replika izazvali.

Narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala predsedavajući.

Moram da priznam više ne znam zašta napadaju SNS i gospodina Vučića. Neretko čujemo neki ljudi su uhapšeni a nisu procesuirani, kao da Vučić i SNS sude. Opet, s druge strane, imamo priču o nekakvim partijskim sudijama. Voleo bih da mi navedete jedno ime i prezime nekog sudije, tužioca izabranog, kada je došlo do promene vlasti, a da znate da je član SNS.

Što se tiče nekih drugih stranaka ranije, to mogu da se složim, pošto smo ovde citirali iza nekih opštinskih odbora dopise kako su se birale sudije, to mogu da se složim. Voleo bih da mi kažete kako se zove taj sudija ili tužilac iz SNS, što je inače zabranjeno, znači, ne možete da budete član stranke. Mi neretko imamo poviku na nas da sudovi slabo rade, kao da mi imamo veze sa tim. Kakve veze ima izvršna vlast sa radom sudova? Nikakve. Uopšte mi nije jasno zbog čega ide takva vrsta napada, s obzirom da smo i kolege sa pravnog fakulteta, pa mi nije jasno šta je poenta ovakvog napada.

S druge strane, razumem opozicija ima pravo da kritikuje i recimo ovo oko posebnih organa, veliki sam protivnik uvođenja tih posebnih, raznih odeljenja za tužilaštva, za specijalni, za organizovani kriminal, za ratne zločine itd. To je uvedeno. Na kraju-krajeva, uvedena je tužilačka istraga, vi ne možete to da negirate danas. Već kad je to tako, onda je elementarni red da tom tužilaštvu date veće ingerencije. Mi smo do sada imali čistu demagogiju. Imali smo tužilaštvo za organizovani kriminal koji suštinski nije imalo nikakve ingerencije nigde, a ono što smo zatekli 2012. godine po nekoj promeni vlasti, a to je da u Tužilaštvu za organizovani kriminal, imali smo slovima i brojem tri predmeta koja su bila u postupku. Znači, da se ništa nije radilo. Ovo je naravno jedno veliko poboljšanje i mislim da bi ovo svakako trebalo da pozdravite. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Planirala sam da radimo do sedam časova. Nema potrebe da se iscrpljujemo.

Srđan Nogo, replika.

SRĐAN NOGO: Prvo, gospodin Božović zaista ne znam zašto brani SNS i njenu politiku, on bi trebao da bude srećan zato što sam ja optužio SNS da je usvojila sve ono pogrešno što ste vi radili. Evo, kolega Đukanović se i složio sa mnom da su ljudi poput Snežane Malović, poput Boška Ristića, poput Dušana Petrovića, poput Slobodana Homena, koji su vodili nekada sudsko pravosuđe ili grobari srpskog pravosuđa, srpskog pravnog poretka. Ali, je problem što sada novi ljudi koji su došli ispred SNS rade to isto. Sam gospodin Đukanović je rekao, znate, mi radimo na kontinuitetu jer već imamo sve to iako se ja ne slažem. Dobro, nikada nisam optužio zašto vi ne presuđujete, ja naprotiv vas optužujem da ne treba da se mešate toliko u rad pravosuđa i pravosudnih organa.

Što se tiče komentara na zaštitu žrtava porodičnog nasilja, nama je ostalo još, gospodine Božoviću, nekih 13, 14 minuta. Nismo bili u mogućnosti sve da sada kažemo, svakako ćete čuti o tome od nas, vrlo sadržajnije i argumentovanije nego što ste vi govorili.

Što se tiče odgovora gospodinu Đukanoviću, ja bih samo uputio na jednu stvar, 13. avgusta 2010. godine Konferencija u predstavništvu SNS, član predsedništva Vladimir Cvijan sa nekolicinom sudija kaže – 650 sudija koji nisu reizabrani od njih 1000 učlanilo se u SNS. Postavljam pitanje uporno ovde par meseci, gde su ispisnice tih ljudi? Znači, njima ne prestaje članstvo u stranci automatski kada su vraćeni na tu funkciju. Morate da im date ispisnice. Da li ste im dali ispisnice, sa kojim datumom su date te ispisnice i da li možemo da vidimo te ispisnice? Evo, gospodine Đukanoviću, vi kontrolišete pravosuđe, predsednik Višeg suda u Beogradu, zna se da je udarna pesnica SNS u pravosuđu.

PREDSEDNIK: Daću još samo jednu repliku, pošto vas ne interesuje diskusija o sprečavanju nasilja u porodici i nastavićemo sutra. Očigledno da ova tema koja je na dnevnom redu vas ne interesuje. Znači, replicirajte koliko hoćete i kraj, da bih vas vratila na vrlo važnu temu za naše društvo.

Replika, Balša Božović.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Veoma je važno, upravo zbog toga što ste maločas pomenuli, zato što je u pitanju nasilje u porodici, u pitanju je politika prema ženama u društvu i ne vidim gde je gospodin Nogo u istoj rečenici koju je rekao, da se ja slažem sa SNS rekao da se u potpunosti slažem sa kolegom Vladimirom Đukanovićem. Dakle, to mi je veoma smešno i nadasve čudno.

Ono što je veoma značajno jeste da smo nekoliko puta rekli, iz mojih usta i više nego dovoljno, reforma pravosuđa od 2008. do 2012. godine nije izvršena kako treba. Ljudi koji su izvršili reformu pravosuđa danas nisu članovi DS. Hoću da vam kažem da zajedno treba da radimo na tome da pravosuđu bude bolje nego što jeste, pošto je danas gore i od tog perioda koji je bio loš. Gde su ispisnice i tu mogu da se složim sa kolegom Nogom, gde su ispisnice 600 sudija koji su se učlanili u SNS da bi se vratili na funkciju na kojoj su bili pre reforme, za koju smo se složili da je imala određenih nedostataka.

Iz tog razloga smatram da ovde nije pitanje da li se neko slaže sa SNS ili ne, nego je u pitanju činjenica da srpski pokret Dveri ne govori o borbi kada je u pitanju borba za žene, kada je u pitanju nasilje u porodici s jedne strane, a s druge strane, govore potpuno o nekim nepoznanicama poput toga ko je reformisao pravosuđe. To vidite sa gospodom koja više nisu u DS, a mi se od te reforme potpuno ograđujemo. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Ne može replika. Ako dam jednom, moram svima repliku.

(Vladimir Đukanović: On je prvi počeo.)

Nema veze ko je započeo.

Moram da dam i Nogu posle vas. Izvolite.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala.

Prosto, samo oko toga, ti ljudi su bili tada na pravdi boga izbačeni iz pravosuđa. Tačno je da oni u tom momentu nisu bili sudije, bili su obični građani koji su se žalili Ustavnom sudu, pa ih je Ustavni sud vratio posle na posao. To morate da imate na umu, i to Ustavni sud još uvek tada, hajde mogli bi da kažemo, iz nekog prethodnog saziva. Znači, Ustavni sud im je vratio pravo da rade.

Ne spojivo je sa članstvom u SNS ako ste sudija. Ne možete da budete. Oni više nisu članovi. To morate da znate. Zato ovo na ovakav način svakako želim da odgovorim. Mi ne želimo da se mešamo u rad pravosuđa, nikada, i ne pada nam na pamet i konkretno ću vam odgovoriti i na tu činjenicu da kada je došlo do promene vlasti, mi nismo menjali revolucionarno, hajdučki nijednog sudiju, nijednog tužioca. Svi su ostali na svojim mestima. Možda se meni to nije dopalo, ali je to nešto što je osnovni postulat u svakoj demokratiji, podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Prema tome, mi smo to i te kako poštovali i ne vidim razloga zašto bi nama bilo ko prebacivao.

Ovo oko nasilja nad ženama, ne znam, mi smo bili u Belgiji pre godinu dana, u Briselu, u Belgiji su nama rekli sledeću stvar – svaki drugi dan u Belgiji smrtno strada žena od nasilja u porodici, smrtno strada. Pa, niko ne kaže da je Belgija divljačka država, da tamo neko ne poštuje žene, niti se na ovakav način priča o robovima i robinjama. Ja bih vas zaista zamolio da vodite računa. Nasilje je prisutno, ali do sada kako je vođena bitka protiv tog nasilja u porodici, nažalost se to nasilje sve više povećavalo i mislim da nije dalo svoje efekte. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima Srđan Nogo, repliku na Balšu Božovića i kraj u 19.00 časova.

SRĐAN NOGO: Uvaženi kolega Božoviću, koliko sam gledao dnevni red i koliko imamo materijale, mi raspravljamo o četiri zakona. Sva četiri zakona su vrlo važni zakoni. Ja mislim da su izmene i dopune Krivičnog zakonika izuzetno bitne stvari. Takođe, mislim i da je izuzetno bitna stvar i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Takođe, mi imamo zakon koji ne implicira nasilje nad ženama, nego nasilje u porodici, što je takođe izuzetno bitan zakon. Sva četiri zakona su vrlo bitna. Ja kao ovlašćeni predstavnik sam imao 20 minuta. Ja sam za samo dva zakona stigao da iskoristim 15 minuta, sa 14 minuta i rekao sam i te kako je ostalo dovoljno vremena da se osvrnem i na taj zakon, koji inače ja mislim da je pogrešno nazvan, jer ovaj zakon nije zakon o sprečavanju nasilja u porodici, već bi pravilno bio zakon koji bi se zvao – način organizovanja međusobne koordinacije i multiresurske saradnje državnih organa na primeni Krivičnog zakonika, Porodičnog zakona i drugih zakona kojima se sprečava nasilje u porodici, što negde iz samog obrazloženja proističe, ako ćemo već da pričamo stručno i ako ćemo da pričamo bez dobijanja jeftinih političkih poena.

Ali, ono što je zanimljivo, ja od ljudi koji su se javili pogođeni mojim govorima nisam čuo nijednu argumentaciju na činjenica o kojima sam govorio, a tiču se ova dva zakona. Tako da, molim vas da još jednom dobijete stenografske beleške i da pogledate i da vidite da sam iznosio određena pitanja i određene činjenice. Ja bih zamolio i uvaženu ministarku da sutra uputi bar neke od odgovora koje sam postavio i da svakako damo podjednaku važnost svim zakonima o kojima danas raspravljamo. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Ovim završavamo današnji rad.

Nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala.

(Sednica je prekinuta u 19.00 časova.)