Privremene republika srbija stenografske belešKE

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da glasaju za ovaj važan zakon.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržana – dva, nije glasalo 38 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 36 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 36 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 34 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 11, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 150 poslanika.

Narodni poslanici Milan Lapčević i Dejan Šukić, predložili su da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 10, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 154 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Da li želite reč?

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, ja ću danas pokušati da dobijem vašu podršku za stavljanje na dnevni red 10 predloga zakona, s obzirom da, evo, skoro dva meseca rada, na žalost i dalje na dnevnom redu Skupštine nemamo suštinske zakone, koji se suštinski tiču života građana Republike Srbije.

Prvi od tih zakona je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno, praktično poništavanje onih izmena koje smo usvojili pre mesec dana kada je smanjen procenat izdavanja poreza na dohodak građana koji ostaje lokalnim samoupravama.

Razlog za podnošenje ovog zakona je što nismo čuli u toj raspravi šta je namera Vlade da uradi sa tih nekih pet milijardi dinara, koliko će ovim izmenama biti manje u budžetima lokalnih samouprava, a više na računu centralnog republičkog budžeta.

I nismo, pošto nije bio tu kada smo imali raspravu ministar finansija, mogli da dobijemo odgovor šta je namera Vlade da uradi sa tim parama, nismo dobili i zbog toga smo predložili danas, ispred poslaničke grupe SDS-NPS dva zakona. Jedan je da se ovaj procenat vrati, a drugi je da se smanji porez na dohodak građana, odnosno stopa sa 10% na 9%, da se time, da kažem, napravi nivelacija ovog efekta koji je usvojen sada izmena Zakona o lokalnim samoupravama, ima na lokalne budžete, da oni ostanu umanjeni za ovih pet milijardi dinara, ali da se za pet milijardi dinara smanje prihodi republičkog budžeta, a da se krene u jedan proces koji predstavlja bolnu tačku srpske privrede. To su veliki nameti na poreze i socijalna davanja na zaradu.

Danas u Srbiji, porezi i davanja za socijalno i penziono osiguranje iznose skoro 70% iznosa neto plata. Time smo u vrhu zemalja i svako ko se bavi privredom reći će vam da je veliki problem za privrednike plaćanje tako velikih troškova državi na zarade.

Ovo smanjenje sa 10% na 9% poreza na dohodak građana u tom ukupnom iznosu nije veliko, ali je simbolično i šalje poruku države da želi da olakša poslovanje u Republici Srbiji, da želi da se izbori sa sivom ekonomijom, jer jedan od najvećih uzroka sive ekonomije koja iznosi po proceni 300 miliona evra godišnje, su upravo ovako veliki zahvati na davanja i na plate.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 20, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao 141 poslanik.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.

Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Hvala predsednice.

Zakon o Vladi treba da bude promenjen zajedno sa Zakonom o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a ovaj deo koji se tiče samog Zakona o Vladi, govori da se iznad člana i član 11. menja i kaže – zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa kaže član 11. – pre izbora vlade, svaki predloženi član Vlade, mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Član vlade ne može biti ni na jednoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnosti koje po zakonu je nespojiva sa dužnošću člana vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa. Član vlade, dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.

Ponavljao sam to već nekoliko puta, nekoliko napomena uvodnih. Ovo se ne odnosi ni na jednu vladu pojedinačno, ni na prošle, pošto zakon ne može da deluje retroaktivno, ni na aktuelnu, pošto je ona izabrana, tako kako jeste, nego za budućnost.

Da vam se ne desi ono što se dešava, a to je da dobijamo na visokim državnim funkcijama, ne samo u poslednje četiri godine, nego i nešto malo ranije, ljude za koje postoji sumnja opravdana, da li svojim psihofizičkim sposobnostima mogu da odgovore tim visokim izazovima koje donosi mesto člana vlade. To ne znači da su ljudi bolesni, to ne znači da su ludi ili nesposobni, nego je pitanje da li mogu da odgovore tim visokim potrebama koje nosi funkcija na koju će biti izabrani.

Mislim da je to jako dobro i to može da sačuva građane Srbije, državu Srbiju, institucije Srbije i ovaj parlament, ali pre svega Vladu, kao najoperativnije i najvažniju instituciju u ovoj državi od toga da se donose odluke ili bar daju izjave koje nikako ne mogu da budu na korist ni države ni naroda ni građana, nego stvaraju velike probleme svima nama.

Nadam se da ćete ovog puta uvažiti moj apel i glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 21, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 143 poslanika.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Taj zakon koji sam već pomenuo, a on je vezan i za Zakon o izboru narodnih poslanika, a da bih skratio vreme, ja ću da govorim o oba, ako to ne pravi problem. Znači, Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Predlog zakona o dopuni zakona o izboru narodnih poslanika u suštini imaju zajednički cilj, a to je da se spreči trošenje narodnog novca, novca građana, poreskih obveznika Srbije na reklame, političke, koje ni na koji način ne mogu da budu na čast, veselje i zadovoljstvo u bilo kom smislu, estetskom, moralnom ili bilo kakvom, bilo kome u Srbiji.

Svedoci smo toga da u svim izbornim ciklusima dolazi do toga da vladajuća partija koja god da je u tom trenutku, ima tri, četiri, pet, 15 puta više novca nego bilo ko drugi i zatrpava i kontaminira srpski medijski prostor svojim reklama koje su katastrofa. To je jedan deo, to je taj estetski deo i ta politička nekorektnost i neravnopravnost političkih učesnika u izbornom procesu. Ali, postoji još nešto više od toga, što se negde preko ili blizu sto miliona evra godišnje, kada su izbori troši na te reklame. I to je katastrofa.

Mi istovremeno imamo tu situaciju da decu moramo da lečimo SMS porukama, a istovremeno se bacaju iste te narodne pare za masu reklama koje idu u neke televizije, da li su neke srećne ili su grčke, ili su ružičaste, ne znam kakve, ali u svakom slučaju to je bacanje para. Mi danas imamo situaciju da jedan naš kolega mora preko SMS poruka da leči svoje dete. To se ne bi desilo ni njemu, ni bilo kom građaninu Srbije da se usvoji ovaj zakon, da se sredstva koja su sada namenjena u budžetima i u budućim godinama budu usmerena za lečenje dece koja ne mogu da budu lečena u našoj zemlji iz bilo kog razloga.

Ako tu treba dokazivati humanost ideje i jasno opredeljenje da je to korisno za sve nas, ja ne znam šta onda treba drugo da se predloži da bi poslanici većine glasali za to.

Usput vas pozivam da pošaljete sms poruku na 5757. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje.

Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.

Da li želite reč?

(Zoran Živković: O tome sam već govorio.)

To ste govorili.

Onda, stavljam na glasanje.

Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Da li želite reč? (Da)

Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Ovo je stari predlog. Mislim da ima skoro dve godine. Vrlo je jednostavan. Taj predlog zakona, ako bude usvojen, će biti najbolji lek protiv krađe intelektualne svojine, odnosno to je zakon koji u svom prvom članu kaže – u Zakonu o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik taj i taj, dodaje se tačka 1, a koja glasi – akademska čestitost. U članu 2. kaže – posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a koji glasi – akademska čestitost. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.

Koji deo ove rečenice ne odgovara kolegama koji neće glasati za ovaj predlog zakona, da li deo koji kaže – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, ili deo – kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava? Dakle, samostalna izrada pisanih radova nužno implicira i poštovanje tuđih autorskih prava. Tako da, ja mislim da je rečenica vrlo jednostavna, a ne znam ko bi osim plagijatora imao interes da se ne usvoji ovaj član zakona.

Dobio sam odgovor Vlade, što je retkost, na ovaj predlog zakona. Pa, kaže – s obzirom na činjenicu da u predlogu zakona principi akademske čestitosti su definisani samo u odnosu na pisane radove, uvođenje akademske čestitosti kao novog principa visokog obrazovanja ne može se prihvatiti na način kao što je dato u predlogu zakona.

Kako mislite da se zaštite u usmenom delu? Kako će, koji organ će da sluša permanentno šta ko govori i da ta zaštita bude u usmenom delu? Naravno da je pisani deo, a ne pismeni, važniji i da na predavanjima u izlaganjima ljudi mogu da citiraju čak bez navođenja, bez pozivanja na izvor neke tuđe misli, ali u pisanim radovima, bez kojih ne može da se dobije nijedna akademska titula, bilo da se radi o bilo kojoj diplomi ili doktoratu, to je vrlo jasno.

Ovde u drugom delu obrazloženja, odnosno mišljenja Vlade se kaže da se Vlada sprema da promeni sve to, i to je jako dugo, u potpisu je predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Mislim da treba da pomognemo predsedniku Vlade i Vladi time što ćemo mi da predložimo, ne dnevni red da stavimo ovaj predlog zakona koji će pomoći da se Vlada ne sekira i da ne gleda među sobom ko je tamo čestit, a ko nije akademski čestit, nego da to donesemo mi i da im pomognemo u tom procesu. Hvala.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 19, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 145 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. godine do 1922. godine.

Da li želite reč? (Da)

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Više puta ponovljen predlog Rezolucije. Mislim da sam već koliko puta ponovio argumente, da građani Srbije, srpski narod, ali i svi drugi koji žive u ovoj državi imaju svoj lični, kolektivni, državni, nacionalni interes da mi osudimo genocid koji je vršen nad Jermenima pre sto godina, da to nema nikakve veze sa turskom politikom u ovom trenutku. O njoj bi mogli da pričamo, ali to nije tema ove rezolucije. Da su genocidi, pokušaji genocida, izvršeni, uspešni, nažalost, genocidi, nešto što je obeležavalo i nadam se više neće obeležavati događaje na ovoj teritoriji, na ovom delu svetu gde mi živimo, da su ti genocidi bili i tamo gde je država Srbija nekad bila i gde je sada, ali i u okruženju, pa i u geografskom području koje se danas zove Kosovo, po nekim genijalcima i plagijatorima. Prema tome, učinimo to da solidarnost naša prema jermenskom narodu bude nešto što će nam sigurno biti uzvraćeno sa svih strana.

Da ponovim, tekst ovakve deklaracije, rezolucije ili izjave usvojilo je preko 50 parlamenata na svetu, sa svih strana, i Rusija i Kina, ali i Francuska i Nemačka i mnogi drugi. Ja mislim da je Srbiji mesto među tim časnim državama. Hvala.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i konstatujem: za – 20, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 144 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.

Da li želite reč? (Da)

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici, pa evo, da nastavim. Mi smo predložili dva zakona koja su vezana, odnosno rešenja su međusobno povezana. Ideja je da se poveća zakonom smanjen procenat poreza na dohodak građana koji se izdvaja lokalnim samoupravama, ali da se taj porez smanji, poreska stopa da se smanji sa 10% na 9%.

Od 2004. godine poresko opterećenje, odnosno opterećenje na zarade koje ide državi na ime doprinosa i poreza se ne menja i ono iznosi skoro 70% i jedan je od glavnih uzroka sive ekonomije. Mnogo je poslodavaca danas u Srbiji koji svojim zaposlenima uz njihovu saglasnost isplaćuju onako kako se kaže legalno ili na belo minimalne zarade i državi isplaćuju minimalni iznos na ime poreza i doprinosa, a ostatak do neto zarade se isplaćuje u koverti na ruke. Time država ostaje uskraćena za značajan izvor sredstava. Te procene idu nekoliko stotina miliona evra. I to je, nažalost, normalno, to je posledica situacije u kojoj država vam ne garantuje da ćete imati penziju onoliku koliko bi trebali da imate ako uplaćujete pun iznos penzije, jer je ova država pre dve godine neustavno i nezakonito smanjila penzije samo nekim penzionerima.

Danas u Srbiji ne može država da vam garantuje da ćete imati pravo i mogućnost da se lečite u državnim bolnicama, bez obzira koliko uplaćujete od svoje zarade svakog meseca, pa se onda u nekim kompanijama razvija i privatno zdravstveno osiguranje koje nije loše, ali u drugim zemljama je to stvar izbora da li ćete imati privatno ili državno. Kod nas se preko obaveze koja se plaća za državno osiguranje u određenim kompanijama uplaćuje i privatno osiguranje, kako zdravstveno, tako i penziono.

Sve su ovo razlozi zbog kojih smatramo da ova izmena ne bi rešila te probleme, ali bi makar bio putokaz kojim država treba da ide, s jedne strane, odgovornije trošenje sredstava iz budžeta Republike Srbije, ali i lokalnih budžeta, a s druge strane, manja izdvajanja na zaradi, da rasteretimo zarade.

Svaki put se priča na početku mandata svake Vlade, poslednjih deset godina pričalo se, smanjićemo tih 70% na ispod 50%. Nikad se ništa nije desilo. Ako sada smo mogli da vidimo na primeru da se od lokalnih samouprava uzima pet milijardi bez obrazloženja kakva je namera toga u republičkom budžetu, a evo načina da smanjimo to opterećenje i da krenemo putem olakšavanja privrede.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Odeljenja za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao „Savamala“ 25. aprila 2016. godine.

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovana predsednice.

Mislim da najveći deo javnosti je upoznat samo, doduše, preko medija o onome što se desilo u noću između 24. i 25. aprila ove godine i reakciji države, odnosno izostanku reakcije države. Uvidevši u danima neposredno posle toga da će očigledno država izbegavati da kroz institucije sistema rešava ovaj događaj, naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke – Narodni pokret Srbije je još 6. juna podnela u skupštinsku proceduru zahtev da se formira anketni odbor. Tome se vrlo brzo priključila, kroz inicijativu mog kolege Balše Božovića, i poslanička grupa Demokratske stranke.

Mislim da je krajnje vreme, naravno, posle sedam meseci ćutanja država i nikakvog odgovora na utvrđivanje svega onoga što se dešavalo te noći, a nije poenta tada što je nekoliko baraka legalnih ili nelegalnih, kako komentariše često premijer Republike Srbije, je srušeno. Problem je u tome što je na nekoliko sati suspendovana država Srbija. Policija na pozive građana nije izlazila, nije reagovala i ko je za to odgovoran nikada nije utvrđeno.

Mi želimo da kroz uspostavljanje anketnog odbora dobijemo odgovore na pitanja šta se dešavalo u toj noći, ko su nalogodavci, ko su odgovorni, da konačno čujemo imena, koji su to kompletni idioti iz vrha gradske vlasti koji su odgovorni, kako nam je u svim ovim danima koji su usledili predsednik Vlade, kako je predsednik Vlade okvalifikovao te ljude.

Ono što bi moglo da bude takođe zanimljivo i tema rasprave i saznanja i utvrđivanja na ovom anketnom odboru je, recimo, kao što smo sada videli u slučaju pronalaženja oružja blizu kuće oca premijera. Vrlo brzo su naše službe utvrdile 97, kako se to kaže, bezbednosno interesantnih ljudi koji su tu boravili. Recimo, bilo bi interesantno videti koliko je boravilo ljudi, to se skida preko ovih baznih stanica mobilne telefonije, vrlo lako, koji su to ljudi bili u blizini, da li su bili neki ćelavi, mutavi, šantavi, ne znam ni ja kakvi na tom mestu. Dalje, koji su to kompletni idioti iz vrha gradske vlasti bili prisutni na tom mestu, i to bi onda sasvim sigurno ubrzalo istragu tužilaštva koja, čini mi se, beži od toga da otvori ova pitanja i da dođe do pravih i suštinskih odgovora. Zato vas pozivam da glasate za ovu inicijativu, da formiramo anketni odbor i da dođemo do istine u slučaju „Savamale“. Hvala.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 27, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, predsednice.

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom su jedna tema gde se i Vlada slaže da je neophodno da dođe do promene u načinu na koji država pomaže porodici sa decom.

Ono u čemu ne mogu da se složim jeste način na koji to država radi. Ovaj zakon smo predložili u septembru mesecu. Ja sam nekoliko puta ovde pokušao da dobijem vašu podršku za rešenja. Nisam to dobio. Međutim, stiglo je i mišljenje Vlade. Vlada je po Poslovniku obavezna da na predloge zakona koje ne predlaže Vlada, nego drugi podnosioci, da svoje mišljenje. Obično se Vlada u tom svom mišljenju odredi prema određenim izmenama. Kada zakoni dolaze od strane poslanika opozicije, Vlada odbija i predlaže Skupštini da ne prihvati takve zakone. Vlada je odgovorila i u ovom slučaju. Moram da priznam, odgovor je tu drugačiji od ovih ustaljenih odgovora gde Vlada, kažem, po pravilu ne preporučuje prihvatanje.

Ovde je Vlada obavestila, vi ste kao narodni poslanici dobili taj dopis, ukoliko ga niste pročitali, o tome da je septembra 2014. godine formirana radna grupa za izmene ovog zakona i da je ta radna grupa radila, radila, radila, a onda su se desili izbori. Izbori su se desili u aprilu mesecu 2016. godine. Znači, ta radna grupa je radila godinu i po dana i nije uspela da izradi predlog izmena i dopuna. Ja mislim da je to apsolutno neprihvatljivo. Tolika neodgovornost na ovu važnu temu, na temu koja ne može da se reši formiranjem demografskog saveta, kao što sada vidimo najave iz Vlade, nego konkretnim merama i zakonskim rešenjima.

Mi smo u ovom predlogu, našem predlogu dali neka rešenja. Ja sam o tome nešto govorio predsedniku Vlade koji nije znao za našu inicijativu. Kada su ovde bila poslanička pitanja, govorio sam na ovu temu, govorio sam o tome da je naš sistem socijalne zaštite neefikasan, da iznosi možda nisu smanjeni u prethodnim godinama, oni su u apsolutnom iznosu isti, ali da je sistem neefikasan i loše targetiran i ne daje rešenja. Nedopustivo je da u ovom odgovoru i dalje nema roka kada ćemo dobiti ovaj zakon.

Pozivam vas da stvari ubrzamo, da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, da nateramo Vladu da dođe ovde, da govorimo o tome. Možemo da usvojimo drugačija rešenja od ovih koja mi predlažemo, ali da nešto uradimo. Hvala.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovana predsednice.

Kolege narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona radi se o TV taksi ili, to se nekada zvala, taksa na električno brojilo. Bilo je od strane sada vladajuće stranke napadana godinama, bilo je obećavano da će biti ukinuto i konačno je bila ukinuta dve godine po formiranju ove većine u junu mesecu 2014. godine.

Tada je doneta izmena Zakona o javnim medijskim servisima i tada je samo ta taksa drugačije nazvana. Nazvana je taksa za javni medijski servis i bilo je predviđeno da se njenim plaćanjem krene u januaru 2016. godine. I, gle čuda, krajem prošle godine Skupština usvaja izmene ovog zakona i ponovo plaćanje te takse vezuje za električno brojilo. Znači, potpuno isto kao što smo imali i toliko je bilo napadano do 2014. godine, dobijamo isto rešenje, sa jedinim argumentom da je to sada iznos od 150 dinara.