Privremene republika srbija stenografske belešKE

Podsećam vas da je taj iznos od 150 dinara garantovan samo za ovu godinu i da već od 1. januara 2017. godine taj iznos će iznositi onoliko koliko utvrdi upravni odbor. Upravni odbor može da utvrdi do 500 dinara koliki je zakonski maksimum i ja sam siguran, ukoliko Vlada ne obezbedi iz budžeta dodatan iznos sredstava da će upravni odbor iskoristiti zakonsku mogućnost i povećati na maksimalno ovaj iznos.

U praksi izmene i dopune ovog zakona dovele su do toga da praktično ono oslobođenje koje je po starom zakonu toliko napadanom postojalo, a to je da vlasnici objekata, više objekata, koji imaju električno brojilo na garaži, na pomoćnim objektima, oslobode se ove takse je praktično nemoguće. Mnogo je komplikovanija procedura nego što je bila ranije i danas neki ljudi plaćaju to računajući, dobro, hajde, 150 dinara nije mnogo, mogu to da izdržim. Ali, doći ćemo za manje od dva meseca u situaciju da će taj iznos biti tri puta veći nego što je danas. Onda će se građani zapitati šta nije u redu i šta rade narodni predstavnici i zašto ne vode računa o nama?

Pozivam vas da usvojite ovo rešenje koje govori o tome da jedno fizičko ili pravno lice može da bude obveznik po ovom osnovu samo na jednom mestu, a ne na više mesta ukoliko ima više električnih brojila, jer to jeste bila suština zakona da se utvrdi spisak obveznika. Ne može jedno lice da bude višestruki obveznik jednog nameta. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasano 144 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima.

Nije tu.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 158 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Boško Obradović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom izbornog procesa 2016. godine, od dana raspisivanja republičkih izbora do dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.

Nije tu.

Stavljam na glasanje predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 158 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Nenad Konstantinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 162 narodna poslanika.

Zaključujem da nije prošao predlog.

Narodni poslanik Nenad Konstantinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o opštem upravnom postupku.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 narodni poslanik.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Nenad Konstantinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Nenad Konstantinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Nenad Konstantinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 158 narodnih poslanika.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodna poslanica Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđenja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 158 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Izvolite poslaniče.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovani predsednice.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru donet je pred kraj mandata prethodnog saziva. Mi smo tada kritikovali rešenja u tom zakonu, pre svega, ona koja ugrožavaju interes zaposlenih u javnom sektoru, zatim činjenicu da ovim zakonom javni sektor nije obuhvaćen u celini.

Naime, svesno van dometa ovog zakona su ostala javna preduzeća čiji je osnivač republika, odnosno lokalne samouprave. S obzirom da je prošlo nekoliko meseci od usvajanja ovog zakona, vidimo, pokazuju se na delu njegova loša rešenja. Vidimo da ta činjenica da nisu obuhvaćana javna preduzeća, da nije obuhvaćena NBS, da nije obuhvaćen Javni medijski servis, jednostavno obesmišljava ovakav zakon, jer te razlike koje postoje u javnom sektoru onako kako pre svega građani percipiraju, to su zaposleni i u državnoj upravi i u javnim preduzećima, ne ispunjava svoju svrhu, nema istog plaćana rada za isti posao u različitim institucijama.

Tako da danas neko ko obavlja jednu vrstu posla u državnoj upravi po pravilu je višestruko manje plaćen od iste osobe koja radi isti posao recimo u NBS, gde su najveće plate, ili u javnim preduzećima, gde gotovo da nema nikakve kontrole.

Stalno možemo da čitamo o tome kako se u javnim preduzećima niti poštuje zakon o smanjivanju plata, niti se poštuju odluke Vlade o tome da nema isplaćivanja bonusa ili nekog drugog nagrađivanja i malo po malo jedini koji reaguje na ovakve primere i tek po toj reakciji je, reakciji MMF-a, Vlada nešto radi.

Imamo činjenicu da brojne nepravde su ostale i da rešenja, odnosno da namera ovog zakona nije ispunjena i zato smo mi predložili da se ovim izmenama u javni sektor uključe i javna preduzeća, NBS i Javni medijski servis, da se brišu neka rešenja koja idu na štetu zaposlenih, koja smanjuju njihova prava, koja omogućavaju lakše otpuštanje, da se smanji prostor za partijsko zapošljavanje koje je ovim zakonom praktično postalo obavezno i jedini način da dođete do posla u javnom sektoru.

Sa druge strane, imamo najave o nekom povećanju zarada, od nove godine, iz kojih su zaposleni u državnoj upravi nažalost preskočeni.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 poslanik.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost.

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala predsednice.

Verujem da, s obzirom da ovaj zakon već više od godinu dana, predlažemo da ste upoznati sa njegovim sadržajem. Naime, naš predlog je da se hrana za bebe oporezuje manjom poreskom stopom. Ona se danas oporezuje poreskom stopom od 20% kao i sva ostala roba. Naš predlog je da se hrana za bebe oporezuje nižom poreskom stopom od 10%.

Gomilu argumenata u ovih godinu i više dana svaki put kada smo imali prilike da probamo da stavimo ovu tačku dnevnog reda na dnevni red sednice smo iznosili. Naravno da ova mera nije dovoljna i da ne može da reši demografske probleme u Srbiji, ali je sasvim sigurno jedna od mogućih mera.

Ono što mi pozivamo više od godinu dana je da se sa nekim izmenama i konkretnim merama promena zakona krene. Međutim, odgovora vladajuće većine nema. Sada, evo kao najnovije čujemo formiranje demografskog saveta sa predsednikom Vlade na čelu. Koji će biti rezultati radi tog saveta? Kada možemo da očekujemo konkretne prve mere koje će doći pred poslanike Srbije?

Mislimo da vreme mnogo brzo prolazi i teče, da su procesi negativnih demografski koji se dešavaju u Srbiji možda već prešli onu kritičnu tačku bez povratka i mislimo da je reagovanje potrebno odmah i zato smo već više od godinu dana tražili vašu podršku za ovu izmenu.

Ministar kada smo pre godinu dana usvajajući izmene Zakona o PDV u nekom drugom delu, za koji je Vlada mislila da je najvažniji za građane Srbije, probali kroz amandman da mu predložimo, sam ministar je rekao da to nije problem i da rezultati verovatno ne bi bili veliki, sigurno ne bi bio veliki trošak za budžet, ali bi, tada je ministar rekao kao argument, da se amandman ne prihvata i ova inicijativa ne usvoji preveliko administriranje Poreske uprave. Ja mislim da se građani sa pravom onda pitaju – šta to Poreska uprava radi, pošto poreska rešenja se ne izdaju ili se sa njima mnogo kasni, ne naplaćuje se porez od najvećih dužnika? Imamo firme koje duguju desetine i desetine miliona evra državi i onda preko noći dobijaju reprogram, sa jedne strane, tih dugovanja, a sa druge strane, pomoć države u vidu povoljnih kredita i to je loša politika i cenu te loše politike plaćaju građani Republike Srbije, a bojim se ukoliko nešto ne uradimo po pitanju demografije platiće i srpski narod. Hvala.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje: za – 26, protiv - niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o predlaganju zakona.

Da li želite reč?

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovana predsednice.

Još jedan razlog zašto smatramo da je bitno doneti jedan ovakav zakon malo neobičnog naziva, Zakon o predlaganju zakona, proizilazi iz činjenice da i danas na dnevnom redu sednice po svoj prilici, pošto neće biti usvojen nijedan od predloga zakona koje poslanici opozicije predlažu, imaćemo četiri zakona od kojih su sva četiri u skupštinsku proceduru ušla po hitnom postupku.

To čini mi se statistiku od nekih sedam zakona, koliko u ovom sazivu smo imali, mislim da je šest po hitnom postupku ili pet. U prošlom sazivu procena zakona koji su u skupštinsku proceduru ušli po hitnom postupku i tako usvojeni bio je 54%. Takva praksa jednostavno narušava pravnu sigurnost, onemogućava da građani i institucije zainteresovane za određena zakonska rešenja o kojima ovde raspravljamo i koja usvajamo, nemaju dovoljno vremena da se sa njima upoznaju na pravi način, da eventualno reaguju, predlože neke izmene i da mi ovde usvajamo bolje zakone nego što ih usvajamo.

Da ne usvajamo najbolje zakone govori statistika koliko je zakona koje smo usvajali po hitnom postupku dolazilo na ponovno usvajanje posle nekoliko meseci u parlament Republike Srbije. Neki zakoni su u prethodnom mandatu za te dve, nepune dve godine bili usvajani četiri ili pet puta i ona poslanička mogućnost da Vlada obrazloži predlog i da neki zakon da po hitnom postupku se zloupotrebljava i to je svima jasno.

Kada pročitate to obrazloženje vi ne možete da nađete nijedan argument zašto se nešto donosi po hitnom postupku, da li kasnimo sa ispunjavanjem nekih

obaveza, da li je neko rešenje uslovljeno nekim drugim zakonom. Svega toga nema. Jedna proizvoljnost i zbog tih stvari Srbija ima problema i to se konstatuje i u izveštajima Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija koje cene pravni sistem Srbije, a cene ga lošom ocenom i suština ovog zakona je da uvedemo red, da naravno postoje slučajevi, ali da se jasno propišu zakonom, ne više Poslovnikom, nego zakonom kada ćemo neke zakone razmatrati po hitnom postupku i da to stvarno budu izuzeci, a ne pravila.

Pozivam vas kako bi vratili ugled parlamenta i podigli sigurnost u pravnom sistemu Srbije na jedan viši nivo da usvojimo ovaj Predlog zakona. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, već dve godine je na snazi ovaj izuzetno štetan Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Kada je zakon predložen Narodnoj skupštini, ova reč privremeno u samom tekstu zakona je bila obrazložena i objašnjena time što je zakon trebao da važi do kraja 2017. godine. U raspravi je rečeno, i predsednik Vlade koji je bio tu, i ministar finansija, rekli su kako oni očekuju bolje rezultate od onoga što je u tom trenutku bilo planirano, bolju situaciju u budžetu i da će pre te tri godine se stvoriti uslovi da ovaj zakon prestane da važi.

Evo, prošle su dve godine i mi slušamo cele 2016. godine kako u budžetu Republike Srbije postoji suficit, o sjajnim rezultatima, ali nigde nema najave da će ovaj zakon prestati da važi. Naprotiv, u odgovoru Vlade na ovaj naš predlog zakona se inplicira da će ovaj zakon postati trajan, da će on važiti u nedogled, jer se kaže da treba obezbediti dugoročnu finansijsku održivost sistema penzionog osiguranja i da je zato predlog ovog zakona neprihvatljiv.

Pitam sada ovde vas poslanike SNS i Vladu, da li možete javno da se obavežete pred građanima Srbije da ćete ovaj zakon ukinuti makar za godinu dana?

Podsećam vas, reč privremeno se nalazi u imenu ovog zakona i postojao je taj rok od tri godine. Prošle su dve godine, rezultati su bolji, navodno, po izjavama i predsednika Vlade i ministra finansija. Znači, oni su sada na onom nivou na kome su bili planirani za 2017. godinu. Zašto je onda predlog da se naš predlog zakona o ukidanju ovog zakona ne usvoji, da se vrate penzionerima isplate penzija na onaj nivo koji je postojao u oktobru 2014. godine?

Ne može povećanje od 1,25% prošle godine i najava od 1,5% za sledeću godinu da kompenzuje smanjenje i do 25%. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala.

Zakon o izmenama i dopuni Zakona o kulturi proističe iz naše namere da ispravimo, po nama, jedno loše rešenje koje je usvojeno kada je ovaj zakon menjan početkom ove godine.

Naime, generalno, ova Vlada brojnim zakonima vrlo važne stvari ostavlja za utvrđivanje uredbama i drugim podzakonskim dokumentima i tako je i u ovom zakonu pravo, odnosno način utvrđivanja prava i isplatu nacionalnih penzija zaslužnim građanima u oblasti kulture ostavila na uređivanje uredbom.

Ono što smo mi tražili, to je da se neke osnovne stvari utvrde zakonom, jer smatramo da je utvrđivanje ovako važnih stvari uredbom loše, jer uredbe se donose netransparentno, vrlo ih je teško i pronaći i pogotovo pratiti kako Vlada po njima postupa, dok je u slučaju zakona to kud i kamo lakše i vaše pravo na nešto i mogućnost da ostvarite neko pravo je jače kada to garantuje zakon, a ne uredba.

Vlada je u mišljenju na ovaj naš predlog zakona, koji naravno kaže da predlaže Narodnoj skupštini da se zakon odbije, rekla kako je ono što smo mi ovde predložili stvar uredbe i da zakon ne treba prihvatiti.

Pozivam vas da upravo iz tog razloga prihvatite, da ovako važne stvari budu tema zakona, a ne uredbe, da zakonom definišemo da svaki kulturni radnik koji dobije međunarodnu nagradu u okviru one oblasti kulture kojom se on bavi stekne pravo za nacionalno priznanje, da to ne bude odluka neke komisije, koja po ne znam kojim kriterijumima, često netransparentnim, može da odluči da neko dobije to priznanje, a neko da ne dobije.

Imamo taj slučaj sa sportskim nagradama, sa nagradama sportista. Zakon tamo kaže da svaki sportista koji osvoji neku od medalja na međunarodnim, evropskim i svetskim takmičenjima stiče to pravo automatski, a onda uredbom se samo utvrđuje način na koji će se to pravo ostvariti. Želimo da takav slučaj bude i sa kulturnim radnicima. Mislimo da je oblast kulture podjednako, ako ne i važnija od oblasti vrhunskog sporta, pogotovo što danas vrhunski sportisti ostvaruju i velike zarade i svaka im čast na tome, dok je u kulturi situacija ekonomska neuporedivo teža. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Marinika Tepić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem poštovana predsednice.

Molila bih kolege narodne poslanike da obrate malo pažnju na ovaj moj predlog zakona, kojim bi se ovaj dugačak naziv, da ga ne čitam ponovo, izmenio, a tiče se prepoznavanja jedne, ne nove, ali nove u zakonskom predlogu, grupe ljudi prema kojima su neonacističke, odnosno fašističke organizacije izuzetno ekstremno opredeljene, što su prethodne godine u javnom životu Srbije i te kako dokazale.

Naime, u članu 1. u Zakonu o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja u članu 5. se prepoznaje ova diskriminacija prema određenim grupama naših građana, tačnije manifestacijom, isticanjem simbola ili obeležja ili bilo kakvim drugim delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva ili podstiče mržnja, netrpeljivost ili diskriminacija prema, u trenutnom rešenju to su, prema pripadnicima bilo kog naroda ili nacionalne manjine i prema crkvi ili verskoj zajednici.

Moj predlog za izmenu ovog zakona tiče se uvođenja još jedne grupe, odnosno prema osobama drugačije seksualne orijentacije, pripadnicima lezbijske, gej ili biseksualne populacije ili transrodnim osobama, odnosno LGBT populacije, koja bi ovom izmenom zakona prvi put bila prepoznata u zakonima Republike Srbije kroz skraćenicu LGBT populacija.

Potpuno smo svesni, čak i na nivou rešavanja sudova, da se samo postupanje kao u poslednjem slučaju Mladena Obradovića, kada je pre nekog kratkog vremena bio oslobođen za ovakve potencijalne radnje i diskriminaciju i iskazivanje mržnje prema upravo LGBT populaciji, bio oslobođen pod za mene neprihvatljivim okolnostima, recimo, kao što je bila trudnoća njegove supruge. Pošto ona, pretpostavljam, nije više trudna, to više neće biti povod za odbijanje ovakve zakonske inicijative.

Zamolila bih kolege narodne poslanice i poslanike da se saglase da ovaj predlog bar bude stavljen na dnevni red, a kroz raspravu da se možda i dopuni određenim drugim grupama naših sugrađana koji takođe mogu da budu u riziku od neonacista i fašista. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 28, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću.

Izvolite.

MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem, predsednice.

Takođe molim kolege narodne poslanice i poslanike da uzmu u obzir ovu izuzetno značajnu izmenu u statusu predloga u ovom trenutku još uvek i da se takođe postigne saglasnost da se ovaj predlog stavi na dnevni red i da se bar raspravlja o njoj, s obzirom da je inicijativa usmerena na direktno na povećanje sredstava u budžetskom fondu za lečenje retkih bolesti, onako kako i sam Zakon o igrama na sreću u ovom trenutku predviđa, ali u mnogo nižoj proporciji, odnosno mnogo nižem procentu nego što je ova moja inicijativa za izmenu Zakona.

Naime, po Zakonu o igrama na sreću, 60% prihoda od igara na sreću se izdvaja direktno u republički budžet, a 40% u budžetske namenske fondove koji su opredeljeni za rad Crvenog krsta, za lokalne samouprave, za sport i omladinu i, između ostalog, za istraživanje i lečenje retkih bolesti. Ono što je predmet mog predloga jeste da se ovom izmenom izvrši preraspodela na drugačiji način sredstava koja se prihoduju od igara na sreću, naime, da se umesto odnosa 60 naprema 40, odnosno 60% koje idu direktno u republički budžet, a 40% u ove namenske troškove, da se proporcija promeni u jednakom odnosu, odnosno da se za istraživanje retkih bolesti sporta i omladine, funkcionisanje Crvenog krsta izdvoji u prvom krugu 50% prihoda od igara na sreću, a onda unutar preraspodele sredstava u tih pet oblasti da se za istraživanje i lečenje retkih bolesti koje su izlečive, ali ne postoji mogućnost da se one leče u Republici Srbiji, da se odnos od 5% poveća na 25%.

S obzirom da je ovaj budžetski fond osnovan 2014. godine od strane Vlade i da je izuzetno limitiran u iznosu, odnosno u prikupljanju sredstava koja su namenjena istraživanju retkih bolesti, ali i lečenju retkih bolesti i bolesti van Republike Srbije, dakle za bolesti koje su izlečive, ali u ovom trenutku to nije moguće u našoj zemlji. Cilj ove intervencije, kao što sam rekla, jeste da se iznos od 5% namenjen za ovaj budžetski fond od igara na sreću poveća na 25%. To u praksi znači da bi umesto dosadašnjih 40 miliona za ove namene bilo izdvojeno…