Qarshi Davlat Universiteti Tabiiy fanlar fakulteti



Yüklə 447,52 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə8/12
tarix04.03.2022
ölçüsü447,52 Kb.
#53388
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
amerika qoshma shtatlari

 

 

 



       

 

 



 

 

               

2.3.  Qishloq  xо‘jaligi,  ixtisoslashuvi.  AQSh        qishloq    xo`jligi    yuqori 

darajada entensivlashgan. Bu   tarmoqda  22.8 mln  kishi (18 % ishlovchilar) band. 

Yirik  fermerlar  ko`paymoqda  . 500 ming    dan  dollar  daromad  oluvchi  2 %   

fermer    xo`jaliklar    13  %  ishlanadigan  yerga    egalik    qilganlari    holda  ,    40  %   

mahsulot  ishlab  chiqarilmoqda  . 

AQSH    agrosanoat    majmuasi  qishloq  xo`jaligi,  transport,      qishloq 

xo`jaligi mahsulotlarini qayta ishlovchi sanoat tarmoqlari,  moliya-bank tizimi  va 

ilmning samarali uyg`unlashgan asosidagi agrobiznes  darajasiga yetdi. 

AQSH  jahon bozoriga 50 %  makkajo`xori , 20% mol  va   qo`y   g`oshti , 

1/3    bug`doy    yoki  jami  qishloq      xo`jaligi  mahsulatlarning    15  %ni    chiqaradi  .  

Ko`rinib   turibdiki,  qishloq   x o`jaligi   yirik ko`lami  va  xilma- xil  mahsulotlar 

ishlab    chiqarish    mehnat  unumdorligining      yuqoriligi        va    texnika    bilan  

qurollanganlik    darajasi    ,    yuqori    Tovar  xo`jaliklarning  ixtisoslashuvi  va 

koperatsiyasi bilan    boshqa mamlakatlardan ajralib   turadi.  

Haydaladigan      yerlar    barcha  yerlarning    20  %  ,  o`rmonlar  va   

to`qayzorlarning  29 %ni  , o`tloq  va   yaylovlarning  esa  26 % ni   tashkil etadi  .  

Yer fondining   katta qismi   (hududining 2/3) qismi xususiy yer egaliga ,  qolgani  

davlatda    qarashlidir  .Xususiy  yerlarning  62  %i    fermer      xo`jaliklarga    qarashli  




bo`lib,   60  %    fermerlar      yeri      to`la    xususiy  mulk    bo`lsa      qolganlari    qisman  

egalik  qiladi      yoki  ijarachidir  .  Fermerlar  yerlarining      1/3    qismigina        to`la  

shaxsiy  yer  egaligiga  qarashlidir .  

Qishloq        xo`jaligida        yirik  xo`jaliklarning        roli  ortib    bormoqda.  

Bunday    yirik  xo`jaliklarga      fermer    maydonlarining        50  %i  qarashli  bo`lib,  

qishloq   xo`jaligidagi daromatning 50 %ga  yaqini   tog`ri  keladi . AQSH g`arbida    

esa  o`rtacha    fermer    xo`jlaiklari    (180  ga  )    kengaymoqda.  Ammo    yirik  

xo`jaliklar   tomonidan  kichik   va o`rta  xo`jaliklarni   siqib chiqarish jarayonlari  

ham    kuzatiladi  .  

Qishloq    xo`jaligi        tarkibida    chorvachilik    (Qishloq      xo`jaligi 

mahsulotining    qiymatining    52  %)  ustun      rivojlangan  .  Qishloq    xo`jaligiga 

yaroqli yerlarning   52 % yaylovlarda  iborat (239 mln ga ) va  dunyo    Avstraliya  

va  Xitoydan so`ng   uchinchi o`rinda  turadi  .  

Ziroalchilikda     yirik   don  xo`jaliklari katta o`rin  tutatdi  . (Yalpi  hosil  

bo`cha    Xitoy  dan  ikkinchi  o`rinda    turadi  ).    Ayova    va        Illinois      shtatlarida 

makka jo`xori , Buyuk  tekisliklarning   g`arbiy rayonlarida  bug`doy  yetishtirish 

yetakchi  o`rin      tutadi    .    Ekish    va  hosilni  yig`ishda      iqtisoslashgan  maxsus   

qishloq  xo`jaligi   fermalari ishtiroki   toboro    oshib  bormoqda.   

AQShda  agroiqlimiy    xususisyatlar   hamda   istemol  mintaqalari   tasirida  

quyidagi ixtisoslashgan   qishloq   xo`jaligi mashinalari  shaillangan  .  

 sut    chorvachiligi  mintaqasi- mamlakatning  shimoli  va  shimoli  - sharqi , 

Buyuk Ko`llar  rayoni 

  makkajo`xori mintaqasi – go`sht   chorvachiligi bilan uyg`unlashgan  holda 

Buyuk Ko`llar janubida

 chorvachilik-  donchilik  mintaqasi  -    asosan  makkajo`xori  mintaqasining   

janubida ; 

 bug`doykor    mintaqasi  –  Preriya  ,  mamlakatning      shimoli  –  g`arbi  

Kolumbiya platosida; 




  paxtakor  mintaqa    -    shimolda    chorvachilik  –  donchlik    va    bug`doykor  

mintaqalari  orali`gi  ,      janubda      tor  polosada    Meksika    qo`ltig`idan  

Atlantika  okeaniga qadar  

 yaylov      chorvachiligi  mintqasi  -        g`arb      tog`li    shtatlarini  o`z  tarkibiga  

oladi   va  eng   katta  hududni  egallaydi  ;  

 sabzavotchilik mintaqasi – Atlantika   sohil bo`yidagi   tor polosa ; 

 nam  Suptropik mintaqa  - Meksika ko`rfazi va  Floridani  o`z tarkibiga oladi   

va  sitrus  mevalar  ,  sholi,   tamaki  , shakar qamish  va   boshqa qishloq  

xo`jaligi ekinlari  yetishtiriladi ; 

  quruq   suptropik mintaqasi  - Tinch okeani  qitg`oq bo`yining janubi    va  

Kaliforniya    vodiysini  o`z    ichiga      oladi    hamda      sitrus    mevalar,  

uzumchilik  va          bog`dorchilik  ,  sabzavot  –  poliz  –  kartoshkachilik  

rivojlangan.    

 

 



 

 

                     



 

 

 



 

 

 



 

 


Yüklə 447,52 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin