Toshkent shahridagi turin politexnika universiteti huzuridagi akademik litsey

TAVQIM- MAVZULARIREJASI

U m um iy ajratilgan  soat

K asb va  guruhlar

jam i

nazariy

am aliy

Laboratori

>a

M ustaqil  ish

C 'S T

T aqvim   m av zu lar rejasi  "A niq v a  tabiiy  fanlar"  kafed rasin in g   2018  yil  "27'  -  avgustdagi  1-sonli 

yig 'ilish id a m u h o k am a etilib,  m a'qullandi.

K afed ra m udiri:

N .X .M atk arim o v a

---

Taqvim-mavzuiy reja:

1- kurs  1-semestr (Aniq  fanlar yo’na ishi)

Dars

№

O'tiladigan mavzu

Da

rs

soa

ti

Da

rs

tur

i

Dars

jihozlari

Foyd

alanil

adiga

n

adabi

yotlar

Uyga

vazifa

1-semestr

i.

D unyoga  ilm iy  qarashning  vujudga  kelishi  va  rivojlanishi. 

XI  -   X V I  asrlarda  O ’rta  O siyo  va  o ’zbek  olim larining 

fizikani  rivojlantirishdagi  roli.  O ’zbekistonda  fizika  va 

texnikaning  taraqqiyoti 

b o ’yicha  ilm iy  ishlar. 

Ilm iy 

tekshirishning  hozirgi  zam on  usullari.  Ilm iy  tekshirishning 

fizik  usullarining  asosiy  xususiyatlari.  Fizik  kattaliklarni 

o ’lchash,  fizik  kattaliklar  orasidagi  b o g ’lanishlar.  Fizik 

nazariyalar,  qonunlar,  hodisa modellari.

2

N

M

avzuga 

oi

d 

p

la

k

a

t,

 

sla

yd

, 

k

a

d

a

sk

o

p

, 

namo

ishis

h 

ji

h

o

z

la

r

,

A

 ot*d

 

1 \r

[1],  [2]

1,2,3

§

2.

B osh lan g’ich  kinematik  tushunchalar.  Trayektoriya.  Y o ’l, 

M oddiy  nuqta.  M exanik  harakat  va  uning  nisbiyligi.  Fazo 

va  vaqt.  N yuton  klassik  m exanikasi,  uning  q o’llanish 

chegarasi.

2

N

a

u 

ta

n 

.2 

м   i

>

  О

  й  с

v

M

a  o  p

la

[1] ,  [2]

4 ,  5, 

6,  7,  8 

j hi§ 

d

a

3.

M atematik 

tushunchalar. 

Vektorlar 

to ’g ’risida 

m a’lumotlar.  Vektorning  kattaligi  va  y o ’nalishi  -   uning 

mustaqil  va teng kuchli  ikki  tafsifi.  Vektorlarni  q o’shish va 

ayirish. 

Ikki 

vektorni 

skalar 

k o ’paytirish. 

Fizik 

formulalarni  skalar  va  vektor  shaklda  yozish.  Sanoq 

sistemasi.  Inersial  va  noinersial  sistemalar.  Inersial  sanoq 

sistem asining  ikki  ta’rifi,  harakatning  nisbiyligi.  Fizik 

qonunlarning  inersial  sanoq  sistem asini  tanlashga  b o g ’liq 

em asligi.

2

N

M

avz

uga

 

oi

d 

p

la

k

a

t,

 

sla

yd

, 

k

a

d

a

sk

o

p

, 

na

mo

ishis

h 

ji

h

o

z

la

r

,

A

 Ot*

c1 1

 \r

[7],[8],[9]

9,  10, 

11  §

4.

G alileyning  harakatlar  nisbiyligi  prinsipining  q o’llanish 

sohasi.  Harakatlarni  q o ’shish.  M ustaqil  harakatlar  ta’rifi. 

Murakkab  harakatni  mustaqil  oddiy  harakatlar  y ig ’indisi 

sifatida tavsiflash imkoniyati

2

N

a

g

u

N  ^2  ^

£  О 

c 

a

S 

£

[1],  [2]

1 2,14, 

15§

5.

T o’g ’ri  chiziqli  va  egri  chiziqli  harakatlar.  Y o ’l  va 

k o ’chish,  trayektoriya.  T o ’g ’ri  chiziqli  tekis  harakat. 

T o’g ’ri  chiziqli  tekis  harakatning  tezligi.  T o’g ’ri  chiziqli 

tekis  harakatda  y o ’l  formulasi.  T o’g ’ri  chiziqli  tekis 

harakatda  tezlik  va  y o ’l  grafiklari.  T o ’g ’ri  chiziqli  tekis 

harakat koordinatasining vaqtga b o g ’liqlik grafigi.

2

N

idoi

a

g

I   «

v

za

M

a

[1],  [2]

13

§

16,

17,

18, 

19,  20

§

6.

O ’zgaruvchan 

to ’g ’ri 

chiziqli 

harakat. 

O ’zgaruvchan 

harakatda  o ’rtacha  va   oniy  tezlik.  Tekis  tezlanuvchan  va 

tekis 

sekillanuvchan 

harakat. 

Tekis 

o ’zgaruvchan 

harakatning  xususiy  hollari:  erkin  tushish  va  yuqoriga  tik 

otilgan jism  harakati,  ularning harakat tenglamalari.

2

N

a  t,

g

a  k

a  ,

u k

d

N

a  id  sl 

M   o

i

[1],  [2] 

[7],[8],[9]

22, 

23, 

24,  25 

§

18

---

7.

A ylana  b o ’ylab  tekis  harakat.  Chiziqli  va  burchak  tezlik. 

A ylanish  chastotasi  va  davri.  Burchak  tezlikning  chastota 

va  davrga  b o g ’liqligi.  Burchak  va  chiziqli  tezliklar 

orasidagi b o g ’lanish.

2

N

a

g 

t, 

u 

ta 

n   . 2  

м

  ;

>   O 

с

[7], [ 8],[9]

2 6 - 

24§

8.

M arkazga  intilm a  tezlanish  formulasini  keltirib  chiqarish. 

A ylanm a  harakatlarni  friksion  uzatish.  Tishli  va  tasmali 

uzatishlar.

2

N

a

g 

t, 

u 

ta 

n   . 2  

м

  ;

>   O 

с

[7], [ 8],[9]

2 6 - 

24§

9.

Gorizontal 

otilgan 

jism ning 

harakati. 

Harakatlar 

m ustaqilligi  prinsipi  yordamida  asosiy  formulalarni  keltirib 

chiqarish.  G orizontga  qiya  otilgan  jism ning  harakati. 

Harakatlar 

m ustaqilligi 

prinsipi 

yordamida 

jism  

harakatining  asosiy  formulalarini  keltirib  chiqarish.  U chish 

uzoqligi va  eng katta k o ’tarilish balandligi.

2

N

id  d

, 

, 

o  y  p

, 

a  a

l 

o 

g  sl 

k

v

a

z  k

ta  d

a

a

a  a  k

a 

M   p

la  k

[ 1],  [2]

27,

28,

29,

30,

31, 

32,  33

§

10.

Dinam ikaning  asosiy  vazifasi.  N yutonning  1,2,3-qonuni. 

N yutonning  ikkinch  qonuni.  Kuch  -   jism larning  o ’zaro 

ta’sirini  ifodalovchi  fizik   kattalik,  uning  vektor  tavsifi. 

K uchlarning teng ta’sir  etuvchisi.

2

N

a

g 

t, 

u 

ta 

n  

72  м   i

>

  О  ей  C

[5], [6]

37,3 8, 

39§

11.

M exanikada  kuchlarning  turlari.  Elastic  kuchlar  va  ularni 

vujudga  keltiruvchi  sabablar.  Tayanchning  reaksiya  kuchi. 

Prujina 

va 

ipning 

taranglik 

kuchi. 

M utlaq 

elastik 

deformatsiyalar,  Guk  qonuni.  M utlaq  elastik  prujinalar  va 

iplar uchun Guk qonuni.

2

N

N 

£

  1

>   Л   с 

a

id

M   o

i

[1],  [2]

37,38,

39§

12.

Ishqalanish  kuchlari  va  uni  vujudga  keltiruvchi  sabablar. 

Tinchlikdagi  ishqalanish  kuchi. 

Sirpanish  ishqalanish 

kuchi.  Dum alanish  ishqalanish  kuchi.  H avoning  qarshilik 

kuchi. 

H avo 

qarshilik 

kuchining 

jism  

tezligiga 

b o g ’liqligi.G ravitasiya 

kuchi. 

Butun 

olam 

tortishish 

(gravitatsiya)  qonuni.  Gravitatsion  doim iy,  uni  tajribaviy 

y o ’l  bilan  aniqlash.  Jismning  Yerga  tortilish  kuchi  (o g ’irlik 

kuchi).  Erkin  tushish  tezlanishi  va  uning  jism   bilan  Yer 

markazi 

orasidagi 

m asofaga  b o g ’likligi. 

Gravitatsion 

maydon.

2

N

СЙ 

, 

с 

k

a

a  p

, 

a

l 

o 

p

l 

k 

d a

0  

i  

СЙ

  - k  

g ,  

u

d 

z y

v

a

z  sla 

M

a  s

[1],  [2]

40,41, 

42  §

13.

Birinchi,  ikkinchi  va  uchinchi  kosm ik  tezliklar  (isbotsiz). 

Jism 

o g ’irligi. 

O g ’irlikning  jism  

harakati 

turlariga 

b o g ’liqligi.V aznsizlik. 

Yuklanish. 

K osm ik 

kem a- 

y o ’ldoshlarda vaznsizlik

2

N

a

g 

t, 

u 

ta 

n  

72  м   i

>

  О  ей  C

46,

47,48,

49,

5 0 §

14.

Bir  necha  kuch  tasiridagi  harakat.  Kuchlarni  q o ’shishning 

vektorlar diagrammasi.

2

N

a

g

u

£   о  

c 

a

[1],  [2]

46,

47,48, 

49, 

5 0 §

15.

Impulsning  saqlanish  qonuni.  Jism  va  kuch  impulsi. 

Jismlar  yopiq  sistem asi  ta’rifi. 

Impulsning  saqlanish 

qonuni-Nyutonning  ikkinchi  va  uchinchi  qonuni  sifatida. 

Tabiatda  va  texnikada  im pulsning  saqlanishi.  Reaktiv 

harakat.  Ish.  M exanik  ish.  M usbat  va  m anfiy  ish.  Quvvat. 

Quvvat  -   m exanizm lar  ta’sirining  unumdorligi  sifatida. 

Oddiy m exanizm larning FIKi.

2

N

id  d

,

o

i  y 

a  a

l

g  s

£  Л   ^

v

a  a

k 

M   p

l

[1] ,  [2]

51,52,

53,54

§

19

---

16.

Energiya.  M exanik  energiya  va  uning  turlari.  Ish  va 

energiya  tushunchalarining  o ’zaro  b o g ’liqligi.  K inetik  va 

potentsial  energiya. 

M utlaq  elastik  deformatsiyalangan 

prujinaning potensial  energiyasi.  T o ’la m exanik energiya.

2

N

a

g 

t, 

u 

ta 

n   . 2  

м

 

;

>  

O  

с

[5], [<^]

55 , 56