Xadislarning insonni ma'naviy komillik sari yetaklovchi omil sifatidagi o‘rni

undan  juftini  (Havoni)  vujudga  keltirgan  hamda  u  ikkovidai  ko‘p  erkak  va 

ayollarni tarqatgan Parvardigoringizdan qo‘rqingiz! YAna oralaringizdagi savol-

javoblarda  o‘rtaga  solinadigan  Allohdan  qo‘rqingiz  va  qarindosh-urug‘ingiz 

(bilan  ajralib  ketishdan  sakdaningiz)!  Albatta,  Alloh  ustingazdan  kuzatib 

turguvchidir" (Niso, 1). 

"Ey  insonlar!",  deya  barcha  insoniyatga  xitob  o‘laroq  boshlangan  bu  oyati 

karimada  bir  nechta  ulkan  haqiqatlar  o‘z  aksini  topgan.  Avvalo,  bu  oyati  karima 

odamlarga ularning inson ekanliklarini eslatadi. Inson o‘zining inson ekanini eslab 

turishi  juda  ham  foydalidir.  SHuningdek,  bu  oyatda  insonlarni  yaratgan  Xoliq 

insonlarning  asli  ham  bir  jon  bo‘lgani  vasf  etilyapti:  "Sizlarni  bir  jondan 

yaratgan". 

Demak,  hozirda  dunyoda  turli-tuman  bo‘lib  yashayottan,  bir-birlari  bilan 

irqiy,  milliy,  diniy  urushlar  qilayotgan,  "men  yaxshi,  sen  yomon",  deb 

janjallashayotgan  kishilarning  tana  rangiga,  qabilasiga,  millati  yoki  irqiga 

ajratayotgan odamlarning asli birdir. Ularni bir Alloh bir jondan yaratgan. Mazkur 

oyati  karimadagi  ulkan  haqiqatlardan  biri,  "...  va  undan  uning  juftini  yaratib" 

jumlasida  o‘z  aksini  topgan.  Ya’ni  u  jondan  uning  jufti  —  xotinini  yaratgan 

ma’nosi kelib chiqadi. Bu esa, o‘z  navbatida, ayol kishi haqidagi barcha noto‘g‘ri 

fikr  va  tushunchalarni  chippakka  chiqarib,  huquqda  va  dunyo  hayotidan 

baxramandlikda u ham erkaklar bilan teng turishini, u ham bir jondan yaralganini 

anglatadi. E’tibor qiling, "va ikkovlaridan..." ya’ni, o‘sha "bir jon" bo‘lmish Odam 

va uning jufti Havodan "ko‘plab erkagu ayollarni tarqatish" muhim bir haqiqatdir. 

---

 

57 

Chunki,  Alloh  taolo  agar  xohlasa,  birdaniga  xilma-xil,  son-sanoqsiz  erkagu 

ayollarni  yaratishga  ham  qodir  edi.  Ammo,  U  bunday  qilishni  xohlamadi.  Er 

yuzidagi  turfa  insonlarning  turfa  aloqalari,  oila  rishtalari  ila  o‘zaro  bog‘liq 

bo‘lishlarini iroda qildi. Islomda oilani mustahkamlashga katta e’tibor berilishining 

siri ham shunda. 

Shuningdek,  hamma  insonlarning  nikohli  bo‘lishi  halollik  belgisidir.  Alloh 

taolo Qur’oni karimda shunday marhamat qiladi: "O‘z oralaringizdan tul (erkak va 

ayollar)ni hamda qul va cho‘rilaringizdan yaroqlilarini uylantiringlar. Agar (ular) 

kambag‘al  bo‘lsalar,  Alloh  ularni  O‘z  fazli  bilan  boyitur.  Alloh  (fazlu  karami) 

keng  va  bilguvchi  Zotdir"  («Nur»,  32)  Mazkur  oyati  karimada  Alloh  taolo 

musulmonlar  jamoasiga  xitob  qilib:  "O‘z  oralaringizdan  tul  (erkak  va  ayollar)ni 

hamda  qul  va  cho‘rilaringizdan  yaroqlilarini  uylantiringlar",  deb  buyurmoqda. 

Binobarin,  musulmonlar  jamiyati  a’zolari  o‘z  oralarida  nikohsiz  kishilarni 

qoldirmaslikka  harakat  qilmog‘i  lozim.  Shuning  uchun  ham  musulmonlar  orasida 

balog‘atga etgan yoshlarni vaqtida uylantirish, biron-bir sabab bilan oilasiz qolgan 

eru xotinlarni nikohli bo‘lishga undash savob amallar sirasiga kiradi. Mazkur ishlar 

ushbu  oyati  karimaga  hamda  Payg‘ambarimiz  (s.a.v)ning  "Nikoh,  mening 

sunnatimdir,  kim  mening  sunnatimga  rag‘bat  qilmasa,  mendan  emas",  degan 

hadislariga  amal  qilish  maqsadida  bajariladi.  Nikoh  orqali  eru  xotinning 

bog‘lanishi jinsiy maylni qondirishning eng tabiiy va halol yo‘lidir. Shuning uchun 

islomda halol nikoh orqali oila qurib yashashga qattiq targ‘ib qilinadi. Oila qurish 

yo‘lidagi to‘siklar olinadi va kerakli omillar yuzaga keltiriladi. 

Islom  dinining  jinsiy  munosabatlar  xususida  g‘oyatda  ma’qul,  nihoyatda 

maqbul  tavsiyalari  bor.  Birinchidan,  nikoh  sunnat  va  savobdir;  nikohlangan 

kishining  savobi  ortadi.  Uylangan  kishi  uyiga  bir  hissa  yegulik  va  ichgulik  olib 

kelsa,  etti  yuz  hissa  savob  beriladi.  Ro‘zg‘or  tebratish  uchun  qilingan  sarf-

xarajatlar  jihod  qilish  bilan  barobar  hisoblanadi  (ya’ni,  «jihod»  deganda  faqat 

urush  nazarda  tutilmaydi,  savob  faqat  urush  tufayli  hosil  bo‘lmaydi,  bunga 

ahamiyat  bermoq  joiz).  Hatto  nikoxdagi  er-xotinning  jinsiy  aloqasida  ham  savob 

bor.  Rasululloh  (s.a.v.)  shu  hakda  gapirganlarida  sahobalar:  «Yo  Rasulalloh,  biz 

---

 

58 

nafsimizning,  shahvatimizning  orzusini  qondiramiz,  bundan  ham  savob  ham 

topamizmi?»  deb  so‘rashganlarida  javob  berdilarkim:  «Albatta!  Shunday 

qilmasangiz,  gunoh  yo‘li  bilan  qondirishingiz  mumkin...  Shuning  uchun  ham 

savobdir». 

Ba’zi odamlar turli bahonalar qilib, turmush qurish va oilali bo‘lishni orqaga 

suradilar.  Ushbu  bahonalarning  eng  kattasi  kambag‘allik  va  qo‘li  kaltalikdir. 

SHuning  uchun  ham  oyatning  davomida  bunga  o‘xshash  bahonalar  bilan  nikohni 

orqaga surishning yaxshi emasligi ta’kidlanmokda: