Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


Chiqindi  turlari  va  ularni  sinflarga  bo`linishi



Yüklə 1,29 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə2/3
tarix22.06.2020
ölçüsü1,29 Mb.
#32073
1   2   3
Rakhmonov


Chiqindi  turlari  va  ularni  sinflarga  bo`linishi. 

Kimyoviy  ifloslanish  turlari  va  

darajalari

 

 

Tuproqlarning  kimyoviy  ifloslanishi  turli  omillar  ta’sirida  paydo  bo‘lib,  yillar  davomida  tuproq  qoplami 



zararlanishi  kuzatiladi.  Tuproqlar  ifloslanishi  turlicha  bo‘lib,  asosan  sanoat  korxonalari,  maishiy  va  boshqa 

chiqindilar  hamda  turli  jarayonlar  mobaynida  ifloslanadi  (3-rasm).Har  bir  davlatda  tabiiy  resurslar  hisoblanuvchi 

yer  resurslarini  muhofaza  qiluvchi  tashkilotlar  bo‘lib,  mazkur  tashkilotlar  tomonidan  doimiy  tarzda  tuproqlarni 

kimyoviy  ifloslanish  holati  nazorat  kilinadi  va shu  asosda tegishli  tadbirlar  belgilanadi. 

Uzbekiston  Respublikasida  yer  resurslarining  holati,  ularni  muhofazasi  va  tegishli  masalalar  bilan  Tabiatni 

muhofaza  kilish  Qo‘mitasi,  Gidrometrologiya  xizmati  va  bir  qator  ilmiy  -  tadqiqot  institutlari  shug‘ullanadi. 

Bularda  laboratoriya  sharoitida  ifloslovchi  modda  tarkibi,  miqdori  va  boshqa  xossalari  o‘rganilib,  ifloslanishga 

tavsif  beriladi. 



                                                               

3-rasm 

Tuproqlarni kimyoviy ifloslanish jarayonlarini aks ettiruvchi ayrim lavhalar 

 

Kimyoviy  ifloslangan  tuproqlarning  havfli  -  zaharli  xususiyati,  kimyoviy  tarkibi  va  umumiy  miqsori  bo‘yicha 



turlarga  ajratiladi. 

Havfli-zaharli  xususiyati  bo‘yicha  tuproqlar  quyidagi  kimyoviy  ifloslanishlarga

  ajratiladi: 



1.Radioaktiv 

ifloslanish,  

2. Og‘ir megallar va kimyoviy moddalar bilan ifloslanish,  

3. Turli chiqindilar bilan ifloslanish. 

              Tahlillarga  ko‘ra  radioaktiv  ifloslanish  eng  havfli  o‘rinda  turadi,  chunki  radioaktiv  ifloslanishda  dastlab 

biologik  dunyo  jiddiy  zarar  ko‘radi  va  juda  katta  radiusda  ham  ta’sir  etish  xususiyatiga  ega,  eng  achinarlisi  inson 

sog‘ligiga  juda  havfli  ta’sir  etib,  uning  kelajak  avlodlariga  genlar  orqali  ta’sir  etishi  bilan  boshqa  ifloslanish 

turlaridan  farq  qiladi. 

              Og‘ir  megallar  bilan  ifloslanishning  havfli  tomoni  shundaki,  birinchidan,  og‘ir  megallar  bilan 

ifloslanishni  vujudga  keltiruvchi  omillar  va  manbalar  ko‘p  (transportlar  va  sanoat  -  korxonalari)  bo‘lib, 

ikkinchidan,  tuproq qoplamida  saqlanish  (yemirilish)  muddati  bir necha  ming  yillarga  teng. 

               Tuproqlarni  turli  chiqindilar  bilan  ifloslanishi  yuqoridagi  ifloslanishlar  katori  juda  ko‘p  hisoblanadi. 

Uning  havfli  tomoni  shundaki,  turli  chiqindilar  inson  ta’siri  va  sanoat  korxonalari  tomonidan  juda  katta  miqdorda 

tuproq  qoplamiga  to‘planadi.  Maxsus  chiqindilar  ko‘miladigan  "qabriston"  lar  yillar  davomida  atrof  -  muhit 

tuproq  qoplamiga  salbiy  ta’sir  qiladi.  Chiqindilar  zaharli  xususiyati  bo‘yicha  quyidagi  guruhlarga  ajratiladi  (3-

jadval).

 

Chiqindilar  asosan  kimyoviy  tarkibiga  va  ta’sir  etish  xususiyatig  ko‘ra  bir  -  biridan  farq  qiladi.  Tuproq 



qoplamiga  ko‘proq  to‘g‘ridan  -  to‘g‘ri  ishlab  chiqarish  sanoati  va  maishiy  chiqindilar  tushadi.  Qayta  ishlash 

sanoati  va  boshqa  turdagi  chiqindilar  nisbatan  kamroq.  Tuproq  qoplamini  kimyoviy  ifloslanishida  turli  omillar 

yetakchi  o‘rin  egallaydi.  Ifloslangan  tuproqlar  quyidagi  kategoriyalarga  bo‘linadi  (4-jadval).

 

2-jadval  

1-jadval Chikindi turlari va ularning sinflarga bo‘lnnishi 

 

Chiksndi turlari 

O‘lchov birliklari 

1.  Zaharsiz  chiqindilar: 

Turlicha 

2.  Ishlab  chikarish  sanoat  chiqindilari 

Tonna 

3.  Qayta ishlash  sanoati  chiqindilari 



kub/metr 

4.  Maishiy  chiqindilar 

to1sha 



Zaxarli  chiqindilar: 



1 -sinf-o‘ta  qavfli  zaharli  chiqiidilar 

2- sinf  - yuqori  zaxarli  chiqindilar 

3- sinf  -o‘rtacha  havfli  chiqindilar 

' 4- sinf  -kuchsiz  zaharli  chiqindilar 

tonna 

tonna 


tonna 

tonna   


turli  xil 

Qishloq  xo‘jalik  sohasida  foydalaniladigan  tuproqlarning  kimyoviy  ifloslanish 

kategoriyalari 

Tuproqparni 

ifloslanish 

kategoriyalari 

Ifloslanish tavsifi 

Foydalanish 

holati 

Tavsiya etilgan tadbirlar 

I kategoriya 

ifloslanmagan 

Tuproq  tarkibida  kimyoviy 

moddalar  QQMko‘rsat-kichidan 

oshmaydi. 

Barcha  ekinlarni 

ekish  mumkin 

Tuproq  ifloslanishiga  bo‘lgan 

ta’sirini  kamaytirish. 

II kategoriya 

o‘rtacha  havfli     

Kimyoviy  moddalar  miqdori  QQM 

ko‘rsatkichigacha,  umumiy  sanitar 

meyor  holatida  bo‘lib,tuproqqa  yetib 

kelishi  suv  va havo  orqali  kechadi. 

Sifat  tarkibini 

nazorat  kilgan 

holda  ayrim 

o‘simliklarni 

ekish  mumkin. 

Suv  va havo  orqali  tarqaluvchi 

yo‘llarni  nazorat  qilish  va 

chegaralarshsh,  qishloq  xo‘jaligida 

foydalaniladigan  yerlardagi  suv 

manbalarini  nazoratga  olish 

III kategoriya 

yuqori  havfli 

Tuproq  tarkibida  kimyoviy 

moddalar  miqdori  KQM dan ortik 

va translakatsion  ko‘rsatkichlarga 

zararli  xisoblanadi. 

Faqat texnika 

ekinlari 

ekishda 

foydalanish 

mumkin. 

Qishloq 


xo‘jalik 

1. Qatiy  ravishda  I kategoriya 

tadbirlarini  qo‘llash  va zaxarli 

moddalar  miqdorini  o‘simliklar, 

mahsulotlar  tarkibini  nazorat  qilish. 

2.  Hosil  beruvchi  o‘simliklarni 

toza  tuproq sharoitiga  ko‘chirish  va 

nazorat  qilish.Z.  O‘simliklar  yashil 



ekinlari  ekish 

taqiqlanadi. 

massalaridan  foydalanishni 

cheklash. 

IV kategoriya  o‘ta 

havfli 


 

Tuproq  tarkibida  kimyoviy 

moddalar  KQMdanortadi  va 

tuproqning  barcha  ko‘rsatkichlari 

uchun  zararli  hisoblanadi. 

Barcha  turdagi 

ekinlar  ekish 

taqiqlanadi. 

Ifloslangan  tuproq  qoplamini 

ifloslanish  darajasini  kamaytiruvchi 

tadbirlar  qo‘llash. 

Qishloq  xo‘jaligida  foydalanuvchi 

suv  tarkibini  nazoratga  olish  va 

tabiiy  himoya  omillarini 

shakllantirish 

         

Tuproqni  kimyoviy  ifloslanish  darajalarini  tasniflashda  barcha  kimyoviy  ifloslanish  turlarida  bir  xil 

belgilanmaydi,  balki  muayyan  ifloslovchi  moddaning  kimyoviy  tarkibi,  tuproqdagi  miqdori,  QQM,  zaharli 

xususiyati  va  boshqa  xususiyatlariga  ko‘ra  aloxida-alohida  tarzda  belgilanadi.  Biroq  umumiy  formula  sifatida 

kimyoviy  ifloslangan  tuproqlar  uchun  quyidagi  ifloslanish  darajalari  va  koeffitsiyentlar  qabul  qilingan  (5-jadval). 



5-jadval 

Kimyoviy  ifloslangan  tuproqlarning  ifloslanish  darajalari  va koeffitsiyentlari 



Ifloslanish darajasi 

Yerning ifloslanganlik darajasi 

Ifloslanish koeffitsiyenta 

Ifloslanmagan 



Kuchsiz 



0,3 

O‘rta 



0,6 

Kuchli 



1,5 

Judakuchli 



2,0 

        


Tuproqlarni 

kimyoviy 

ifloslanishini 

muhofaza  qilish  bugungi  kunda  yer  kurrasida  eng  dolzarb 

masalalardan  biri  hisoblanadi,  shu  bois  bu  masalaga  jiddiy  yondashishni  talab  etiladi.  Chunki  bu  insoniyatning 

barcha  turmush  faoliyati  bilan  uzviy  bog‘liqsir.  Yuqoridagi  ko‘rsatkichlar  asosida  ayrim  element  va  moddalar 

uchun  tegishli  ifloslanish  darajalari  keltiriladi  (6-jadval). 

          Dunyo  olimlari  (SL.Davidova,  V.I.Tagasov,  2002  y.)  tomonidan  turli  kimyoviy  modsalarning  havflilik 

nuqtai  nazaridan  stress  -indeks  ko‘rsatkichlari  belgilangan,  bunga  ko‘ra  pestitsidlar  -  140,  og‘ir  metallar  -  135, 

AES  chiqindilari  -  120,  qattiq  shakldagi  zaharli  chiqindilar  -  120,  metallurgiya  materiallari  -  90,  tozalanmagan 

oqava  suvlar  -  85,  oltingugurt  (II)  -  oksidi  -  72,  neft  -72,  kimyoviy  o‘g‘itlar  -  63,  organik  maishiy  chiqindilar  - 

48,  azot  oksidlari  -  42,  saqlanayotgan  radioaktiv  chiqindilar  -  40,  shahar  chiqindilari  -  40,  uchuvchan 

uglevodorodlar  - 18, uglerod  oksidi  - 12 indeks  ko‘rsatkichlari  bilan  belgilangan. 

I (jadval Lyrim  kimyoviy  modda  va elementlarning  ifloblanish  darajasi 

Elementlar va moddalar 

Ifloslanish darajalari, mshforiga ko‘ra (mg/kg), 

1 darajali, ifloslaimagan 

2 darajali, kuchsiz 

3 darajali, o`rta 

4 darajali, I     yuqori 

5 darajali, juda yuqori 

         

Bir  so‘z  bilan  aytganda  tuproq  qogshamini  kimyoviy  moddalar  bilan  ifloslanishini  oldini  olish  muhimroq. 

Aks  holda  tuproq  va  boshqa  tabiiy  komponentlar  bilan  bog‘liq  muammolar  vujudga  kelaveradi.  Ifloslanishning 



har  qanday  turi  va  darajasi  tuproq  xossalariga  salbiy  ta’sir  ko‘rsatadi,  shu  nuqtai  nazardan  muammoning  kelib 

chiqish  mexanyumlari  va muhofaza  qilishning  ilmiy  asoslarini  yaratish  muhim  hisoblanadi. 

Har  qanday  siyosat  kabi,  ekologik  siyosat  ham  aniq  va  ravshandir.  U  obyektning  bilib  olinganlik  darajasi 

davlat  rivojining  ichki  va  tashqi  shart-sharotilari  bunday  siyosatni  amalgam  oshirish  uchun  jamiyat  ega  bo`lgan 

moddiy  imkoniyatlar  bilan  izoxlanaldi.   

Mamlakatning  hozirgi  ekologik  holati  muayyan  darajada  avvalgi  tuzumning  dastlabki  yillarida  faol 

o`tkazilgan  tabiatni  muxofazalash  siyosatining  natijasidir.  1925  yilda  tabiatni  muxofaza  qilish  bo`pyicha  davlat 

komissiyalari  tuzilgan  edi.  

Biroq  30  yillarning  boshlarida  tabiatni  muxofazalash  yo`lidan  chekinish  ro`y  bera  boshladi.  Tabiatni 

o`zgartirish  g`oyasi  ustun  tus  oladiki  bu  amalda  tabiiy  jarayonlarning  jiddiy  ravishda  buzulishiga  olib  keldi. 

Inson  va  tabiatning  o`zaro  ta’siri  munosabatlari  muammosiga  ilmiy  yondashishiga  urinish,  sanoat  va  qishloq 

xo`jaligini  intensive  rivojlantirish  afzalligidan  kelib  chiqqan  ma’muriy  qarorlarga  to`qnash  keldi.   



           Ekologik siyosati quyidagi bosqichlarga bo`linadi.  

1. 


Birinchi  bosqich  vaqt  e’tibori  bilan  taxminan  o`tish  davriga  to`g`ri  keladi.  U  davlatning  mamlakatda 

tabiatdan  foydlanishning  tashkiliy  va  ijtimoiy  iqtisodiy  shakllarini  tartibga  solishga  qaratilgan  faol  qonunchilik 

faoliyati  bilan  tavsiflanadi.  .  

2. 


Ekologik  siyosayni  ikkinchi  bosqichi  taxminan  30  yillarning  o`rtalarida  boshlanadi.  U  tabiatdan 

foydalanishni  tartibga  solishdagi  sustkashlikdan,  tabiatni  o`zgartirishning  ulkan  miqyosli  faol  ishlariga  o`tish 

bilan  tavsiflanadi.  3-10 yillikdan  ko`proq vaqtni  o`z ichiga  oladi.   

           Bu  tamoyil  ko`p  jihatdan  adabiyot,  san’at  ommaviy  axborot  vositalari  ta`sirida  kuchaya  bordi.  Tabiiy 

jarayonlar  o`ziga  xos  xususiyatlari  boisidan  bunday  hatti  harakatlarnin  goqibati  darhol  ko`zga  tashlanmadi,  lekin 

bir  necha  o`n yillardan  keyin  sezilib  qoldi.   

Tabiat  foydalanish  muammolariga  davlat  organlari  e`tibori  susayib  ketdi. 

Tabiatdan  foydalanish  jabhasida  muammolariga  davlat  organlari,  keyingi  yillarda  yanada  murakkablashdi, 

sababi  xalq  xo`jaligini  g`oyat  katta mablag`  sarflashga  to`g`ri  keldi. 

3. 


Ekologik  siyosatning  uchinchi  bosqichi  1967  yildan  1986  yillarva  hozirgi  kunlarimizgacha  bo`lgan  davrni 

o`z ichiga  oladi. 

Bu  davr  davlatning  qonun  chiqaruvchanlik  faoliyati  kuchayishi  tabiatni  muhofaza  qilish  sohasiga  mablag` 

ajratish 

faollashtirish 

tabiatdan 

foydalanishni 

boshqarishning 

markazlashgan 

tizimi 


shakllanishi 

bialn 


tavsiflanadi.  Bu  yillar  davomida  tabiatdan  foydalanishga  oid  munosabatlarni  tartibga  soluvchi  70  ta  umumdavlat 

xujjatlari  qabul  qilindi. 

Shu  bilan  birga  70-80  yillar  boshlarida  ekologik  siyosatni  amalgam  oshirish  nomuigaginabo`ldi,  u  ko`pgina 

jihatdan  mamlakatdagi  turg`unli  holati  bialan  “tepadan”  nazorat  yetarli  bo`lmaganligiga  va  “quyida”  aniq 

manfaatdorlik  yo`qligi  bialn  bog`liq  edi. 

Tabiatdan  foydalanish  va  atrof  muhitni  muhofaza  qilishning  zarur  ilmiy  konsepsion  va  ekologik  jarayonlar 

o`z  vaqtida  ishlab  chiqilmadi.  Bu  esa  ruy  berishi  mumkin  bo`lgan  salbiy  ekologik  oqibatlarni  asosli  ravishda 

bahslash  borasida  loyihalarni  tayyorlash  va  ekspertiza  qilishga  tog`onoq  bo`ldi.   

Salbiy  iqtisodiy  va  ijtimoiy  jarayonlar  mamlakatdagi  ekologik  vaziyatga  salbiy  ta`sir  etmay  qolmadi,  ahvol 

butunlay  keskin  tus  oldi.  Tabiatdan  foydalanishga  idoraviy  munosabat,  tabiiy  boyliklarni  isroflikcha  sarflashga, 

bir  qator  mintaqalarda  tabiiy  muhitning  talay  darajada  ifloslanishi  va  izdan  chiqishiga  olib  keldi.  Buning  ustiga 

korxonalarning  odamlar  sanoati  va  tabiatga  yetkazgan  zararlari,  ularning  xo`jalik  faoliyatini  baholashga  hech 

qanday  ta`sir  o`tkazmasligi  odatiy  tusga  kirdi.   

Faqat  1988  yilning  yanvaridagina  “mamlakatdagi  tabiatni  muhofaza  qilish  ishini  tubdan  qayta  ko`rish 

to`g`risida”  qaror qabul  qilindi. 

Unda  ekologik  muammolarni  hal  etish,  strategiyasi  siyosiy,  iqtisodiy  va  ijtimoiy  sohalaridagi  tub 

o`zgarishlarning  tarkibiy  qismi  sifatida  izohlab  berildi. 

Ekologik  qayta  tiklashning  mohiyati-bu  buyuk  ishlab  chiqarish  tizimiga  o`tishdirki,  unda  bir  texnologik 

jarayonning  chiqitlari  boshqasining  hom  ashyosi  bo`ladi.   

Shubhasiz,  ekologik  qayta  tiklash  uzoqqa  cho`ziladigan,  qadamba-qadam  qilinadigan  ishdir.  Istiqbolli 

ishlab  chiqarish  tizimmining  hammasi  ulkan  buuyuk-texnologik  sekilasosida  ishlaydigan  bo`ladi.  Bu  ekologik 

siyosatning  yangi  sohasidar. 

Ijtimoiy  iqtisodiy  jarayonlarni  boshqarish  sohasida  zamonaviy  ekologik  siyosatning  vazifasi  yangi  xo`jalik 

mexanizmining  qismi  sifatida  tabiatdan  oqilona  foydalanishning  iqtisodiy  mexanizmini  shaklantirishdan  iborat 



bo`lishi  kerak.  Odamlar  ongini  fikrlash  tarsi  va  hatti-harakatlarini  maqsadga  muvofiq  ravishda  qayta  ko`rish  talab 

qilinadi.  Bu  tabiiy  muhitni  saqlash  muammolari  ustida  jon  kuydiradigan  yangi  tipdagi  hodimni  shaklantirish 

natijasida  ro`y  beradi.

 

              KIRISH 

              Orol  dengizining  ekologik ahvol. Orol  dengizi  qurigan  tubining  hozirgi 

аhvoli.Orol  dengizi  va orol buyi  ekologiyasi. 

Topolmay yetibmiz dardiga chora  

O`zi zuv dardiga topolmay davo  

Bizdan yordam so`rar Orol bechora»  

( Uyg`un ) 

Orol  dengizi  va  unda  yondosh  hudud    O`rta  Osiyo  mintaqaviy  ijtimoiy  ekosistemasining  shimolida 

joylashgan.  Umumiy  maydoni  47  ming  km

2

  aholi  soni  3  mln  kishidan  ortiqroq.  Sovet  hokimyati  yillarida  ilgari 



ko`chmanchi  chorvachilik  va  sug`oriladigan  dehqonchilik  mavjud  bo`lgan.  Orol  buyi  jadal  sug`orishga 

asoslangan  ko`p  tarmoqli  qishloq  xo`jalik  ishlab  chiqarish  o`lkasiga  aylandi.  1950  yil  Orol  xavfzasida        2,9  mln 

gektar  yer sug`orilardi.  Hozirga  kelib  sug`oriladigan  yer  maydoni  7 mln  ga yetdi.   

Bu  yerlar  ittifoqda  jami  paxtaning  95  foizini,  sholining  40  foizini,  meva  va  uzumning  uchdan  dan  bir 

qismini  beradi.  Orolning  suv  tizimi  normaga  yaqin  bo`lgan  davrga  nisbatan  har  yili  qishloq  xo`jalik  ishlab 

chiqarish  hajmi  3,8  dan  15,8  mln  gacha  o`sib  bordi.  Aholi  tez  ko`payishiga  qaramay  jon  boshiga  daromad  1,8 

marta  oshdi. 

Orol  dengizi  qit’a  ichkarisidagi  suvi  oqib  chiqib  ketmaydigan  tuzli  hamda  dengiz  va  ko`p  xislatlariga  ega  suv 

havzasidir.  U  Qozog`iston  va  O`zbekiston  Respublikalarning  tropic  cho`llari  tashqarisida  joylashgan  .  Dengizga 

Amudaryo  va  Sirdaryo  suv  yetkazib  beradi.   

 

Dengiz  suv  holati  bir  tomondan  yuqori  fikr  etilgan  daryolarning  suv  keltirishi,  ikinchi  tomondan  suv 



yuzasidagi  bug`lanishlar  bilan  yuzaga  keladi.  Bu  holatlar  iqlimiy  geotektonik  va  antropogen  omillar  dengizning  

morfologik  jihatlari  bilan  bog`liq  60  yillargacha  Orol  dengizi  nisbatan  barqaror  edi.  Amudaryo  va  Sirdaryoning 

unga  tutashuvchi  suvlari  (yiliga  56  km

3

)  va



 

yog`in-sochin  suvlari  (9  km

3

)  dengiz  yuzasidan  bug`lanadigan  suv 



hajmini  65  km

3

  qoplardi.  Bunda  suv  hafzasi  maydoni  67  ming  km



2

  ni  hajmi

 

1064  km


2

  ni  eng  chuqur  joyi  69

 

metrni  tuzlanish  darajasi  9,6  –  10,3  %  ni  tashkil  etardi.  Keyingi  10  yilliklar  mobaynida  sug`orish  va  sanoatni 



rivojlantirish  uchun  lqaytarilmas  suv  iste’molining  o`sishi  shuningdek  qator  yillardagi  qurg`oqchilik  Orol 

dengiziga  daryo  suvlari  quyilishining  asta-sekin  kamayishiga  hatto  butunlay  to`xtab  qolishga  olib  keladi.  90 

yillar  boshlariga  kelib  dengizning  sathi  38  metrgacha  pasaydi,  suv  hajmi  400  km

3

  gacha  kamaydi.  Minerallashuv 



21  gr/l  ga  ko`paydi.  Paxta  maydonlarini  sug`orish  uchun  suvdan  bejtartib  foydalanish  keyingi  yillarda  orol 

dengiziga  Amudaryo  va  Sirdaryo  suvlarining  keskin  qisqarishiga  olib  keldi.  Dengiz  sathi  14  metardan  ziyod 

pasaydi,  suv  maydoni  60  yillar  boshlaridagiga  nisbatan  uchdan  birga  kamaydi.  Suv  hajmi  60  %  ga  kamaydi. 

Amudaryo  va  Sirdaryo  quyi  oqimlarida  daryolari  suvining  sifati  yomonlashdi.  Iste’molga  deyarlik  yaramay 

qoldi.  Yerlari  qurg`oqlashib  sho`rlanmoqda.  Ekologik  sistemasi    hayvonot  va  o`simlik  dunpyosi  chuqur 

inqirozga  uchramoqda.  Sug`oriladigan  yerlarning  tuproq  unumdorligi  pasaymoqda.  Natijada  odamlar  salomatligi 

uchun  xavfli  ekologik  va  sanitar  epidemiologic  vaziyat  vujudga  kelmoqda.  Hozir  (1985-90)  Orol  dengizining 

qurib  qolgan  tubi  26  ming  km

2

  ga  cho`zilgan.  Ana  shu  maydondan  Orol  dengizining  hamma  tomonga  million 



tonnaga  yaqin  qum  va  chang  uchib  boradi.  Keyingi  yillarda  iqlim  ancha  yomonlashdi.  Orol  dengizining 

chekinishi  natijasida  paydo  bo`lgan  qurin  qaqshab  yotgan  yerlar  shamol  ko`taradigan  chang  to`zon  va  tuzlar 

o`chog`idir.  Chang-to`zon  200  km  dan  ham  uzoqqa  yetib  boradi.  Atmosferaga  har  yili  15  mln  tonnadan  75  mln 

tonnagacha  chang  ko`tariladi.  Keyingi  yillarda  O`zbekiston  olimlari  Orol  dengizining  qurigan  [tubini  tadbiq 

qildilar.  Ayro  faza  materiallaridan  keng  foydalanildi,  ayrosuratlarga  olish  o`tkazildi.  Amudaryo  deltasi  asosan 

yumshoq  qumloq  yer  va  alyuvial  (daryo  suzlari  oqizib  kelgan)  jinslardan  tashkil  topgan,  kam  sho`rlangan.  Bu 

yerda  shamol  va  suvdan  yemirilish  uyg`unlashib,  o`nqir-cho`nqir  murakkab  relf  hosil  qiladi.  Mustahkamalangan 

qumloq  maydonlarda  ko`p  yillik  o`simliklar  –  saksovul,  yulg`un,  to`qay  nihollari  va  boshqalar  yaxshi 

rivojlanmoqda.  Orolning  sharqiy  qismidagi  1  mln  gektarli  oqtepa  arxepalegi  tuzlar  to`planishining  eng  yirik 

manbayidir.  Bu  arxepelak  qizilqum  shimoliy  sharqiy  qismining  davom  etib  kelgan  past  baland  va  ariqsimon 

qumlaridan  shakllangan.  Balandligi  10-15 metr.   

Orol  dengizi  tubining  qurigan  doirasi  mikrorelifi  qatlamlar  litalogiyasi  ko`rib  borishning  jadalligi  va  yer 

osti  suvlarinign  chuqur  yoki  yuza  joylashganligiga  qarab  galageo  kimyoviy  jarayonlarning  uzoq  davomli 

bosqichi  o`tadi.   



              Orol mintaqasi ijtimoiy ekologik buxronning sabablari. 

1. 


Ko`p  suv  talab  qiladigan  ishlab  chiqarishga  mo`ljallangan  rivojlantirish,  joylashtirish  va 

ularning  xomashyo  xarakteri.   

2. 

Qishloq  xo`jaligi  ekinlarining  ekologik  jihatdan  asoslanmagan  tuzilmalari  joriy  qilinishi.   



3. 

Bir  qator  xollarda  yerlarni  kengaytirish  va  sug`orish  ishlari  sifatida  e’tibor  bermay 

hosildorlikni  past melioratsiyalash  qiyin  bo`lgan  zaminlash  o`zlashtirilgan.   

4. 


ayrim  hollarda  sug`orish  tizimlarini  loyixalashtirish,  qurish  ishlari  sifatsiz  bajarildi.   

5. 


sug`orish  me’yorlari  ko`p  hosildorlikka  erishishni  o`ylab  yetarli  asoslanmagan  holda 

belgilandi.   

6. 

Aholi  hayot  kechirish  sifati  yaxshilashga  qaratilgan  butun  xo`jalik  siyosiy  faoliyatining 



ijtimoiy  mo`ljallari  kuchsiz  edi.   

    Orol  dengizi  va orol buyi  ekologiyasi.  Orol dengizi buyi  ekologiyasi 

            

Ichki  dengizlar,  sugoriladigan  dexkonchilik,  suvning  sifati,  ekologik   tizimlar,  chullanish  xodisasi, 

muvozanat,  iklim  ugarpishlari,  kuchli  shurlangan,  tukay   usimliklari.  Sanitar-  epidemiologik  axvol. 

1 Respublikamizda  tabiatni   muxofaza  kilishning  mintakaviy  xususiyatlari  kuyidagilardan  iborat. 

Kishlok  xujaligi  va sanoat  ishlab  chikarishi  bilan  boglik  xoldagi  nisbatan  kichik  xududda   axoli  zichligi.  Shuning 

uchun   insonning  kimyolashtirish  xujalik  va maishiy   faoliyati   natijasida   - atrof  muxitga  salbiy  ta’siri  seziladi. 

Suv  resurslarining  tankisligi  undan  sugorish  sanoat,  maishiy  turmush  soxalarida  keng  foydalanish  va uning 

ifloslanishi.  Respublika  xududining  bir  kismi   tog  oraliklarida  bulgani  uchun  tabiat  - iklim   xususiyatlari  bilan   

xavfli  zona  xisoblanadi.  Markaziy  Osiyoda  suv  resurslaridan  asossiz  va nourin   foydalanish   natijasida  Orol  va 

Orol buyi   muammosi  vujudga  keladi.   

  Yerlarning  kayta  shurlanishi  va suvning  yaroksizligi   kuchayib  bormokda.  Usimliklardan   foydalanish,  chorvani   

betartib   utlatish,  tabiiy  manzaraga   rekracion  tazziik  respublikadagi   ekotizimlarning   maxsuldorligining 

kamayishga  olib  keladi. 

Orol dengizi  ilgari  vaktda   dunyodagi  katta ichki   dengizlardan   bari  xisoblanib,  undan  balikchilik,  ovchilik, 

transport   rekracion  maksadlarda  foydalanilar  edi.. Dengiz  suv  rejimini   unga  kuyiladigan    Amudaryo,  Sirdaryo 

Yer osti  suvlari  xamda  atmosfera  yoginlari  tushishi  yuzadan  suvning  buglanishi  tashkil  etardi. 


Kadimgi  davrda  dengiz  satxining  1,5-2 m  uzgarishi  tabiiy  iklim  xususiyatlari    bilan  boglik   bulib  suvning  xajmi   

100-150 kub km  suv  satxi  maydoni  4000 kv. km   ni  tashkil  etgan 

 Orol dengizining  suv  muvozanati  ( km

/ yil) 



Yüklə 1,29 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin