Med Pregl 2010; LXIII (3-4): 159-162. Novi Sad: mart-april. 159 Originalni naučni radovi original studies



Yüklə 437,73 Kb.
Pdf görüntüsü
tarix18.12.2016
ölçüsü437,73 Kb.

Med Pregl 2010; LXIII (3-4): 159-162. Novi Sad: mart-april.

159

ORIGINALNI NAUČNI RADOVI

ORIGINAL STUDIES

Klinički centar Vojvodine, Novi Sad 

Originalni naučni rad

Klinika za bolesti uva, grla i nosa 



Original study

 

UDK 616.211-089.84-06



 

DOI: 10.2298/MPNS1004159K 



KIFOTIČAN NOS – PETOGODIŠNJA ANALIZA

NASAL HUMP – FIVE YEAR ANALYSIS

Vladimir KLJAJIĆ, Slobodan SAVOVIĆ i Karol ČANJI

Sažetak – Postavljen u centru, nos izgledom daje estetski pečat i harmoniju licu. Za profilni aspekt lica najznačajniji je dorzum nosa, 

dimenzija koju sam pojedinac nije u mogućnosti da vidi, a opet je najčešći razlog podvrgavanja operativnom tretmanu. Rad predstav-

lja retrospektivnu petogodišnju studiju, koja je obuhvatila 216 pacijenata oba pola, prosečne starosti 22 godine, koji su u periodu od 

2001. do 2006. godine operisani u Klinici za bolesti uva, grla i nosa u Novom Sadu. Muškog pola je bilo 89 pacijenata, a ženskog 127. 

Najveći broj pacijenata bio je starosti između 18 i 22 godine, čak 57%. Deformisanu nosnu piramidu i deviranu pregradu imalo je 

81,1% pacijenata, dok je 18,9% (41 pacijent) imalo samo deformisanu nosnu piramidu. Od ukupnog broja pacijenata dvadeset četvoro 

ih je imalo kombinovanu kifozu i skoliozu nosne piramide. Kod svih pacijenata je uklonjana kifoza, uz obaveznu lateralnu osteotomi-

ju. Kod dva pacijenta urađena je reoperacija zbog pojave manje dorzalne kifoze u hrskavičavom delu, a kod jednog pacijenta postojala 

je postoperativna perforacija nosne pregrade. Kod jednog pacijenta se u postoperativnom toku javio apsces dorzuma nosa, koji je kon-

zervativno saniran. Kifotičan nos je najčešći vid deformisane nosne piramide, često bez devijacije nosne pregrade. Relativno je lak za 

operativno rešavanje.

Ključne reči: Nos; Kifoza; Nosna pregrada; Nosne hrskavice; Rinoplastika; Postoperativne komplikacije

Adresa autora: Asist. mr sc. med. Vladimir Kljajić, Klinika za bolesti uva, grla i nosa, 

21000 Novi Sad, Hajduk Veljkova 1-7, E-mail: kljaja@eunet.rs

Uvod

Postavljen u centru, nos izgledom daje estet ski pe-

čat i harmoniju licu. Pri pogledu spreda, licem do-

miniraju  dužina  i  širina  nosa  uz  medioponiranost. 

Za profilni aspekt lica najznačajniji je dorzum nosa, 

dimenzija koju sam pojedinac nije u mogućnosti da 

vidi,  a  opet  je  najčešći  razlog  podvrgavanja  opera-

tivnom tretmanu. U prilog ovome ide i činjenica da 

je  kifoza  nosa  u  najvećem  broju  slučajeva  praćena 

dobrim  disajnim  prostorom,  kao  i  očuvanom  miri-

snom funkcijom [1, 2].

Ideal  lepog  lica  koji  danas  poznajemo  postavili 

su  svojim  radom  Leonardo  da  Vinči  (1452–1519)  i 

Albreht  Direr  (1471–1528).  U  skladu  sa  ovim  kon-

ceptom, harmonično i lepo ljudsko lice podeljeno je 

na tri jednaka horizontalna i pet jednakih vertikal-

nih  delova.  Naravno,  ovo  je  strogo  definisano  za 

belu rasu, odnosno leptorini nos. Ovako postavljen 

koncept  nosa  više  odgovara  umetničkom  pristupu, 

jer  sa  zdravstvenog  stanovišta  na  prvom  mestu  je 

funkcija,  a  tek  na  drugom  estetika.  Ako  prilikom 

operativnog zahvata postignemo estetski lep nos koji 

nije funkcionalan, rezultat je neprihvatljiv. Takođe, i 

dobra funkcija nosa praćena lošim estetskim rezul-

tatom uzrok je trajnih psihičkih patnji pacijenta. Ide-

alno bi bilo uklopiti dobre funkcionalne rezultate sa 

dobrim estetskim učinkom. 

Specifičnost  rinoseptoplastike  je  u  dualističkom 

pristupu – zadovoljiti estetski momenat sa popravlja-

njem funkcije nosa ili njenim očuvanjem ukoliko je 

dobra. Naročito je bitno minuciozno anali zirati kon-

figuraciju nosa i lica te ih uskladiti kako bi se posti-

gao najbolji estetski rezultat. Rinoplasti ka je specifi-

čan operativni zahvat i po tome što često indikaciju 

ne postavlja lekar, već najčešće sam pacijent. 

Cilj rada je bio analiza petogodišnjih rezultata ope-

rativnog lečenja pacijenata koji su podvrgnuti rinosep-

toplastici u Klinici za bolesti uva, grla i nosa, a imaju 

kifotičan nos bez skolioze nosne piramide ili sa njom.

Materijal i metode

Rad predstavlja retrospektivnu petogodišnju stu-

diju, koja je obuhvatila 216 pacijenata oba pola, pro-

sečne starosti 22,5 godina, koji su u periodu od 2001. 

do  2006.  godine  operisani  u  Klinici  za  bolesti  uva, 

grla  i  nosa  u  Novom  Sadu.  Muškog  pola  je  bilo  89 

pacijena ta, a ženskog 127. Najveći broj pacijenata bio 

je sta ro sti između 18 i 22 godine, čak 57% (124 paci-

jenta). Distri bucija pacijenata po polu prikazana je na 

Grafikonu 1.

Svi  pacijenti  su  operisani  zatvorenom  tehnikom, 

uz obaveznu korekciju vrha nosa. Kod svih pacijenata 

je uklonjena kifoza, uz obaveznu lateralnu osteotomi-

ju. Period postoperativnog praćenja bio je 6 meseci. 

Svaki pacijent je obavezno imao preoperativnu i po-

stoperativnu  fotodokumentaciju  dimenzija  10  x  15 

cm. Preoperativna i postoperativna fotografija iz pro-


Kljajić V, i sar. Kifotičan nos – petogodišnja analiza

160

fila jedne pacijentkinje prikazane su na slikama 1 i 

2.

Rezultati

Uticaj  kifotičnog  nosa  na  ukupni  estetski  izgled 

lica  razlog  je  podvrgavanja  osoba  mlađeg  životnog 

doba i uzrok njihove dominantnosti u ukupnom broju 

operisanih. Pacijenti srednjeg i starijeg životnog doba 

opredeljuju se za operaciju nosa po tipu rinoseptopla-

stike iz funkcio nalnih razloga. Najveći broj pacijena-

ta, čak 57% ope risanih, imao je između 18 i 22 godi-

ne.

Starosna  distribucija  pacijenata  prikazana  je  na 



Grafikonu 2.

Kod pacijenata sa kifotičnom nosnom piramidom 

u najvećem procentu se javlja kombinacija deformi-

sane nosne piramide i pravog nosnog septuma. Vrsta 

deformiteta nosne piramide i udruženost sa devijaci-

jom nosne pregrade prikazana je na Grafikonu 3. 

Kod  dva  pacijenta  je  urađena  reoperacija  zbog 

po jave manje dorzalne kifoze u hrskavičavom delu, 

a  kod  jednog  pacijenta  je  postojala  postoperativna 

per foracija nosne pregrade. Kod jednog pacijenta se 

u postoperativnom toku javio apsces dorzuma nosa, 

koji  je  konzervativno  saniran.  Postoperativne  kom-

plikaci je su postojale kod 1,85% pacijenata.

Grafikon 1. Distribucija pacijenata po polu

Graph 1. Distribution of patients by sex 

Slika 1. Preoperativna fotografija

Fig 1.

 Preoperative photo

Grafikon 2. Starosna struktura pacijenata

Graph 2. Age structure of patients 

Slika 2. Postoperativna fotografija

Fig 2.

 Postoperative photo 


Med Pregl 2010; LXIII (3-4): 159-162. Novi Sad: mart-april.

161

Diskusija

Prilikom  estetskih  zahvata  na  nosnoj  pi ra midi,  

neophodno je imati u prvom planu imati dobru funk-

ciju  nosa,  a  tek  potom  estetski  izgled.  Ukoliko  je 

funkcija  dobra,  mora  se  takva  i  sačuvati,  a  ako  je 

loša, onda treba uspostaviti dobru funkciju nosa uz 

dobar estetski rezultat.

Rinoplastika, kao i ostale estetske operacije, spe-

cifična je po tome što operativni zahvat često ne in-

dikuje sam lekar, već pacijent.

Podjednaka  zastupljenost  oba  pola  uz  dominan-

tnost mlađeg životnog doba može se objasniti kako 

psihičkom  vulnerabilnošću  mlade  populacije  na  po-

stojeće deformitete i vrlo često preuveličavanjem te-

lesnih mana koje su prisutne, tako i periodom sma-

njenja do potpunog prestanka razvoja nosa i ličnog 

masiva (ili masiva lica), te pristankom lekara da iz-

vrše planirani operativni zahvat. 

Postojanje psihičke komponente u podvrgavanju 

operativnom  zahvatu  proučavao  je  Borges,  koji  je 

prili kom preoperativne analize pacijenata kod 20% 

njih pronašao poremećaj ličnosti. On nije primetio ra-

zlike u polovima što se tiče poremećaja ličnosti. Ta-

kođe je primetio da je kod više od polovine pacijena-

ta poraslo samozadovoljstvo i to naročito među oso-

bama ženskog pola [3].

Broj operacija je dosta ujednačen po godinama, u 

proseku jedna operacija nedeljno. To može biti odraz 

činjenice da se estetskom hirurgijom nosa pored oto-

rinolaringologa bave i plastično-rekonstruktivni hi-

rurzi, a i da se deo pacijenata radi veće anonimnosti 

opredeli za privatnu lekarsku praksu. 

Izbor određenog operativnog koncepta zavisi od 

opredeljenja samog hirurga i od deformiteta koji je 

potrebno rešiti. Otvorene tehnike korekcije nosne pi-

ramide vrlo su popularne u Sjedinjenim Američkim 

Državama, a za njihovu primenu je zaslužan Rethi, 

koji je ovaj pristup uveo 1934. godine [4]. Od Rethija 

je ovu tehniku prihvatio Šercer i Padovan [5, 6]. Pa-

dovan je sedamdesetih godina prošlog veka demon-

strirao ovu tehniku u Sjedinjenim Američkim Drža-

vama, gde je od Goodmana prihvaćena i široko po-

pularisana [7–11].

Padovan  koristi  još  jedan  pristup  većim  defor-

mitetima  nosne  piramide  i  nosne  pregrade,  a  to  je 

kombinovani spoljašnji i endonazalni pristup kao je-

dini mogući način u potpunom rešavanju teških slu-

čajeva [12]. Mladina smatra da je indikacija za otvo-

rene ope racije bulozan nos, rinomegalija i svaka reo-

peracija nosne piramide, a da je neka od endonazalnih 

tehnika predviđena za ostale tipove deformiteta [13]. 

U slučaju kifotičnog nosa, primarno se koristi endo-

nazalni pristup, a izuzetak su slučajevi rinomegalije 

gde je indikovana otvorena tehnika. Kod naših paci-

jenata  je  u  svim  slučajevima  korišćena  zatvorena 

tehnika.


Po navodima iz literature, incidencija komplika-

cija kod rinoplastika kreće se između 4 i 18%, a oz-

biljne komplikacije se sreću kod oko 5% pacijenata 

[14–17]. Kom plikacije se mogu podeliti po vremenu 

nastanka, te po prolaznosti i težini. Po vremenu na-

stanka se dele na intraoperativne, neposredno post-

operativne komplikacije, rane postoperativne i kasne 

postoperativne. Po prolaznosti se dele na prolazne i 

neprolazne, a po težini na lake i teške. 

Teichgraeber  kao  najčešću  komplikaciju  navodi 

postoperativno krvarenje [15]; u našem materijalu se 

nije javljala ova komplikacija.

Oticanje  mekih  struktura  nosa  kao  reakcija  na 

šavni materijal nastaje usled korišćenja polifilamen-

tnog šavnog materijala i to primarno zbog provoka-

cije odbrambenih mehanizama organizma, ali i zbog 

lakšeg  prodora  infekcije  u  dublja  tkiva.  Huizing  i 

Groot  savetuju  obaveznu  upotrebu  antibiotika  i  kor-

tikosteroida  kod  osteotomija,  a  kombinaciju  dvaju 

anti biotika u slučaju transplantacije tkiva [18]. Kod 

naših  pacijenata  se  u  jednom  slučaju  javio  apsces 

dorzuma  nosa,  što  je  najverovatnije  posledica  gru-

blje preparacije tkiva uz zaostajanje koštanih partiku-

la. U postope rativnom toku, svi pacijenti su bili pod 

antibiotičnom terapijom.

Beekhuis opisuje da se kod 10% pacijenata posle 

urađene  rinoplastike  pojavljuje  otežano  disanje  na 

nos [19]. Uzroci otežanog disanja posle rinoplastike 

mogu  biti  brojni:  hipertrofija  sluznice  nosa,  pojava 

ožiljaka, oštećenja na nivou no sne valvule, kolaps no-

snog vrha zbog gubitka oslonca i brojni drugi.

Pojava perforacije nosne pregrade je trajna kom-

plikacija,  koju  je  vrlo  teško  rešiti.  Komplikacije  u 

našem materijalu od oko 1,84% ukazuju na to da po-

stoji pažljiv i precizan rad, koji smanjuje mogućnost 

komplikacija na minimum. Treba naglasiti da razlog 

ovako niskog procenta komplikacija leži i u činjenici 

da  se  patologija  nosa  u  vidu  nosne  kifoze  najlakše 

rešava.

Kamer navodi da je broj revizionih operacija po-



sle rinoplastike u porastu i da je u periodu od tri go-

dine koji obrađuje bio 18%. On smatra da svakoj re-

vizionoj operaciji treba pristupiti veoma pažljivo jer 

svaka  naredna  operacija  znatno  smanjuje  šansu  za 

dobar  rezultat  [20].  Reoperaciji  treba  pristupiti  tek 

šest  meseci  po  izvršenom  primarnom  operativnom 

zahvatu. Mali procenat reoperacija koje smo obavili 

(0,9%  od  broja  operisanih)  govori  u  prilog  dobrog 

preoperativnog planiranja i analize pacijenata.

Grafikon 3. Udruženost deformacije nosne piramide i devijacije 

nosne pregrade



Graph 3. Assosiciated nasal deformity and septal deviation

Kljajić V, i sar. Kifotičan nos – petogodišnja analiza

162

Zaključak

Broj pacijenata muškog i ženskog pola koji su se 

podvrgli operaciji kifotičnog nosa jeste jednak. 

Rinoseptoplastika primenjena u rešavanju nosne 

grbe operacija je koja se najčešće izvodi kod pacije-

nata mlađeg životnog doba.

Deformacija nosa po tipu nosne grbe jeste tip de-

formacije  nosa  koja  je  u  znatnom  broju  slučajeva 

udružena sa pravom nosnom pregradom.

Postoperativne komplikacije nakon rešavanja ki-

fotičnog nosa su retke.

1. Savović S, Ivetić V, Lemajić S, Komazec Z, Kljajić V, Pilija 

V: Uticaj životnog doba na mirisnu funkciju kod zdravih ispita-

nika. Med Pregl 2002;55(5-6):221-4.

2. Savović S, Pilija V, Buljčik M, Kljajić V, Lemajić S. Ose-

ćaj mirisa kod pacijenata sa obostranom polipozom nosa. Med 

Pregl 2004;(3-4):164-7.

3.  Borges  Dinis  P,  Dinis  M,  Gomes  A.  Psychosocial  conse-

quences of nasal aesthetic and functional surgery: a controlled 

prospective study in an ENT setting. Rhinology 1998;36:32-36.

4. Rethi A. Right and wrong in rhinoplastic operations. Plast. 

Reconstr. Surg. 1948;3:361-4.

5. Šercer A. Decartication der nase. Chir Maxillofac Plast. 

1958;1:149-51. 

6. Padovan I. External approach in rhinoplasty. Surg. ORL 

Lung. 1966;3:354-7. 

7. Goodman WS. Recent advances in external rhinoplasty. J 

Otolaryngol. 1981;10:433-6. 

8.  Goodman  WS.  External  approach  to  rhinoplasty.  Can  J 

Otolaryngol. 1973;2:207-11. 

9.  Goodman  WS,  Carles  DA.  Why  external  rhinoplasty?  J 

Otolaryngol. 1978;7:9-13. 

10. Goodman WS, Carles DA. Technique of external rhino-

plasty. J Otolaryngol. 1978;7:13-17.

11. Goodman WS, Charbonneau PA. External approach to rhi-

noplasty. Laryngoscope. 1975;84:2195-200.

12. Padovan I. Combination of external and intranasal approach 

in surgery of the nasal pyramid and nasal septum. Can. J Otolaryn-

gol. 1975;4:522-6.

13. Mladina R. Operativni rad: Iz deformacije nosnog septuma 

i piramide. Zagreb: Školska knjiga; 1990, str. 79-106.

14. Teichgraeber JF, Riley WB, Parks DH. Nasal surgery com-

plications. Plast Reconstr Surg. 1990;85:527-31.

15. Kamer FM, Pieper PG. Nasal tip surgery: a 30-year expe-

rience. Facial Plast Surg Clin North Am. 2004;12:81-92.

16.  Teichgraeber  JF,  Russo  RC.  Treatment  of  nasal  surgey 

complications. Ann Plast Surg. 1993;30:80-8.

17. Kljajić V, Savović S, Čanji K. Rinoplastike-petogodišnja 

retrospektivna analiza. Med Pregl;2008;61(Suppl)37-40.

18. Huizing EH, de Groot JAM. Surgery-general. In: Huizing 

EH, De Groot JAM. Functional reconstructive nasal surgery. Stutt-

gart: Thieme; 2003. p. 112-23.

19. Beekhuis GJ. Nasal obstruction after rhinoplasty: etiology 

and techniques for correction. Laryngoscope. 1976;86:540-8.

20. Kamer FM, McQuown SA. Revision rhinoplasty. Analysis 

and  treatment.  Arch  Otolaryngol  Head  Neck  Surg.  1988;114: 

257-66.

Introduction

The nose has a prominent central position in the face and there-

fore it considerably contributes to the esthetic appearance and 

facial harmony. On the anterior view, the face is dominated by 

the nasal length and width, as well as medial location. On the 

lateral view, the nasal dorsum is most important; although it is 

the dimension we cannot see ourselves, it is the most common 

cause of surgery. 

Material and methods

This  five-year  retrospective  study  included  216  patients  of  both 

sexes; their average age was 22 years, and they underwent sur-

gery at the Ear, Throat and Nose Clinic in Novi Sad in the period 

from 2001 to 2006. There were 89 male, and 127 female patients. 

Results

Most patients were aged 18 – 22 years (57%). A nasal pyramid 

deformity with septal deviation was present in 81.1% of patients, 

whereas 18.9% (41 patients) presented only with a nasal pyra-

mid deformity. Out of the total number of patients, 24 patients 

had  both  nasal  kyphosis  and  scoliosis.  All  patients  underwent 

closed  rhinoplasty  with  obligatory  correction  of  the  tip  of  the 

nose. The nasal hump removal with lateral osteotomy was also 

performed in all patients. Two patients underwent reoperation, 

due to small dorsal humps within the cartilage, while one patient 

had  a  postoperative  septal  perforation.  One  patient  presented 

with  a  postoperative  abscess  of  the  nasal  dorsum,  which  was 

conservatively managed.

Conclusion

Nasal hump is the most common nasal pyramid deformity, often 

without  a  nasal  septum  deviation.  It  is  quite  easily  treated  by 

surgery. Two patients have already undergone reoperation with 

good results, and two patients had postoperative complications. 

Postoperative complications were recorded in 1,85% of patients

Literatura

Summary

Key words: Nose; Kyphosis; Nasal Septum; Nasal Cartilages; Rhinoplasty; Postoperative Complications

Rad je primljen 18. X 2007.

Prihvaćen za štampu 12. II 2008.

BIBLID.0025-8105:(2010):LXIII:3-4:159-162.




Yüklə 437,73 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə