8. meðunarodni promet životinja I karantin u kontekstu postojeæe zakonske regulative
Yüklə 51,89 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Prava i dužnosti saveznog organa uprave nadležnog za poslove zaštite životinja od zaraznih bolesti
- PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNjAVATI OBJEKTI ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINjA (Sl. list SFRJ br.6/88)
- PRAVILNIK Ï USLOVIMA I TRAJANjU
|
TV jugoslovenski epizoošiološki dani
KONTEKSTU POSTOJEÆE ZAKONSKE REGULATIVE
Osnovni i prevashodni zadatak veterinarske službe odnosi ce na sprovoðenje mera spreèavanja, otkrivanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraz -nih bolesti životinja, koje ce pojavljuju u vidu enzootija ili u obliku epizoo-tija, a koje mogu da izazovu znatne direktne i indirektne zdravstvene, ali i znaèajne ekonomske štete. Pored neposredne opasnosti za zdravlje životi -nja i ljudi, zarazne bolesti životinja direktno utièu na tkz. "sekundarnu" stoèarsku proizvodnju.
Zbog svega navedenog, a pre svega zbog posledica koje one mogu da prouzrokuju obavezno je preduzimanje odreðenih mera, a naèin njihovog sprovoðenja detaljno je utvrðen bližim Saveznim i Republièkim propisima.
Veterinarsko sanitarna kontrola meðunarodnog prometa y SR Jugoslaviji obavlja ce na osnovu Zakona o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl.list SRJ 43/86 i 53 /91, 24/94 i 28/96), kao i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona, kojima ce ureðuje zaštita životinja od zaraznih bolesti.
Pod veterinarskom kontrolom podrazumeva se kontrola porekla i zdravstvene ispravnosti kako životinja tako i proizvoda životinjskog po-rekla, radi zaštite života i zdravlja ljudi i životinja, kao i kontrola objekata koji mogu da budu prenosioci zaraznih oboljenja životinja. Znaèi, veterinarskoj kontroli ne podležu samo životinje veæ i objekti za smeštaj životinja koji moraju da ispunjavaju propisane uslove regulisane pravilnikom.
Veterinarsko sanitarne preglede na granici SRJ i kontrolu životinja i proizvoda, vrše, osim saveznih graniènih veterinarskih inspekto-ra na graniènim prelazima i nadležni organi u Republici, prilikom utovara i istovara.
U sistemu mera za spreèavanje pojavljivanja zaraznih bolesti sprovode ce razni oblici veterinarsko sanitarne kontrole, a mi æemo ce u ovom referatu zadržati na neke od njih, vezano za problematiku koja nam je prevashodna.
Postupak uvoza životinja, proizvoda i sirovina životinjskog po-rekla y CPJ poèinje dobijanjem rešenja Saveznog organa da ne postoje veterinarsko sanitarne smetnje za uvoz predmetne pošiljke a ujedno ce rešenjem utvrðuju uslovi pod kojima ce pošiljka može da uveze u zemlju.
Nadležni Savezni organ za poslove zdravstvene zaštite živo-tinja prati epizootiološku situaciju y svetu i higijenske uslove u objektima zemalja izvoznica. Na osnovu tih podataka odluèuje ce da li za uvoz ima smetnji i dalji postupak sa robom nakon obavljenog uvoza. Posle pregleda na
Dr Milanka Erski Biljiæ, Nauèni institut za veterinarstvo, Beograd; dr M. Laliæ, Nauèni institut za veterinarstvo, Novi Sad; dipl. vet. Aleksandra Jelisijeviæ, Savezno mini-starstvo, Beograd
36 Zbornik referaša u kraških sadržaja
državnoj granici pošiljka ce upuæuje y karantin ili odgovrarajuæe skladište u zemlji, koje je pod kontrolom republièke veterinarske insekcije.
Promet uvezene robe je zabranjen sve dok ce ne dobiju rezultati analiza kojim je roba podvrgnuta. Ukoliko analize pokažu da je roba neis-pravna donosi ce rešenje o njenom vraæanju y inostranstvo ili neškodljivom uništenju, zavisno od prirode neisravnosti.
Životnje i proizvodi životinjskog porekla koji ce prevoze kroz SRJ, pregleda granièna veterinarska inspekcija i dozvoljava ce tranzit uko-liko ce tim transportom ne dovodi u opasnost zdravlje ljudi i životinja. Pri izvozu roba koja je pod veterinarskom kontrolom, veterinarska služba Jugoslavije je garant ispravnosti pošiljke prema službi zemlje u koju ce roba iz-vozi.
Mere obezbeðenja od unošenja zaraznih bolesti Radi spreèavanja unošenja i širenja zaraznih bolesti iz drugih zemalja i njihovog suzbijanja y našoj zemlji, savezni organ uprave nadležan za poslove zaštite životinja od zaraznih bolesti prati pojavu i kretanje zaraznih bolesti kod nas i u drugim zemljama.
Zatim izadaju meseèni bilten ï kretanju odreðenih zaraznih bolesti životinja u Jugoslaviji. Savezna uprava ï svemu izveštava nadležne organe u Republici, odnosno AP Vojvodini i nadležnu veterinarsku inspekciju vojske Jugoslavije.
Radi spreèavanja unošenja i širenja zaraznih bolesti životinja iz drugih zemalja i njihovog suzbijanja, funkcioner koji rukovodi Saveznim organom uprave može da naredi stavljanje odreðenog dela granice pod stalan veterinarski nadzor kao i sprovoðenje odreðenih mera u graniènim opšti-nama, da ogranièi ili zabrani uvoz ili prevoz preko teritorije naše zemlje životinja i proizvoda svih životinjskih vrsta, kao i da ogranièi ili zabrani licima prelaženje državne granice u oba smera, ako ce u graniènoj opštini ili u susednoj zemlji pojavi neka od zaraznih bolesti.
poslove zaštite životinja od zaraznih bolesti U ostvarivanju odgovornosti, Savezni organ uprave za izvršava-nje odredaba Zakona ï zdravstvenoj zaštiti životinja koje ugrožavaju celu zemlju i propisa donesenih na osnovu njega, kada neposredni nadzor nad pri-menjivanjem vrše organi y republikama, ima pravo i dužnost mu je da nad-ležnim organima republike daje obavezne instrukcije za izvršavanje odre-daba ovog zakona. Da u sluèaju kada se ne izvrši odreðeni upravni posao na osnovu ovlašæenja iz ovog Zakona, a njegovo izvršenje može izazvati teže štetne posledice, izvrši taj posao i ï tome obavesti Saveznu vladu i vladu Republike, odnosno zahteva pokretanje postupka za utvrðivanje odgovorno-sti. Nadležni Republièki organi uprave dužni su da Saveznom dostavljaju redovne izveštaje ï izvršenju odredaba ovog zakona, kao i podatke ï pojavi i preduzetim merama na spreèavanju i suzbijanju bolesti.
TV jugoslovenski epizoošiološki dani
Ha osnovu èlana 27 stav 4, Zakona o zdravstvenoj zaštiti životi-nja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (43/86), Savezni organ uprave propisao je:
OBJEKTI ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINjA (Sl. list SFRJ br.6/88)
Objekti za smeštaj životinja moraju na graniènim prelazima is-punjavati uslove propisane ovim Pravilnikom, odnosno moraju ce nalaziti pored glavnog puta i graniènog prelaza, i udaljeni od naseljenog mesta, ali povezani pristupnim putem, ograðeni podesnom ogradom. Objekat mora posedo-vati posebne prostorije za smeštaj pojedinih vrsta životinja sagraðeni od èvrstog materijala koji ce lako èisti i dezinfikuje.
Prostorije u kojima su bile smeštene životinje moraju ce oèistiti i dezinfikovati posle svake otpreme životinja, snabdevene vodom, a u blizini objekta mora ce nalaziti ðubrište sagraðeno od nepropustivog materi-jala, kao i kontejneri za smeštaj drugih otpadaka. Moraju imati obezbeðene uslove za neškodljivo uklanjanje leševa uginulih životinja.
Iz svega ovoga proistièe zakljuèak da u okviru mera za spreèavanje pojave zaraznih bolesti znaèajno mesto na planu preveniranja zaraza pripada veterinarsko-sanitarnom pregledu pošiljaka životinja i drugih proiz-voda, što nije tema ovog izlaganja, èime ce obavlja i obezbeðuje veterinarsko-inspekcijska kontrola, koja leži y obavezi nadležnih državnih organa. Propusti kontrolnih organa y ovoj oblasti nadzora mogu da imaju ozbiljne epizootiološke i ekonomske posledice kako za pravna i fizièka lica tako i za užu i širu zajednicu.
Pravilnik o naèinu utovara, pretovara i istovara pošiljaka ži-votinja govori o uslovima koje mora da ispunjava prevozno sredstvo, higijensko tehnièkim normama koje mora da prati svaka pošiljka i o obrascu uverenja o zdravstvenom stanju pošiljke.
Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati stanice i prista-ništa za utovar, Pravilnik o naèinu dezinfekcije prevoznih sredstava, kojima ce prevoze pošiljke životinja, èine sastavni deo Zakona. Posebna pažnja pri ovoj kontroli posveæuje ce tkz. veterinarsko sanitarnom pregledu odnosno utvrðivanju zdravstvenog stanja same pošiljke životinja koje ce uto-varuju odnosno istovaruju.
Prilikom sprovoðenja veterinarsko sanitarnih mera u oblasti su-zbijanja zaraznih bolesti životinja, neophodno je poštovati odreðene opšte principe koji obezbeðuju uspeh i daju povoljne rezultate sprovoðenja tih mera. Sve veterinarsko sanitarne mere moraju ce zasnivati na utvrðenim nauè-nim èinjenicama i iskustvu. Samo nauèno utemeljene mere mogu dati prave rezultate. Svaka veterinarsko sanitarna mera mora biti sprovedena i celishodna, a ne sme ce zanemariti ni ekonomski èinilac odnosno neophodno je me-re realno proceniti, da bi one bile što racionalnije i jeftinije. Veæina preventivnih i veterinarsko sanitarnih mera za vlasnike životinja pred-stavlja veæi ili manji ekonomski izdatak zbog èega država mora svojom reg-
38 Zbornik referaša u kraških
ulativom da obezbedi adekvatnu i pravu naknadu za štete koje sprovoðenjem mera mogu nastati.
Zakonska regulativa kontrole izvoza i uvoza utvrðena je odredbama èlana 26-30, 41 -46 i 45-50, Saveznog zakona, odnosno odredbama èlana 22 Republièkog zakona. Tehnièki i drugi uslovi za obavljenje ovog prometa, kao i sam naèin obavljanja veterinarsko sanitarnog pregleda ove vrste pošiljki regulisan je odredbama èlana 60-71, a na osnovu èlana 22 stav 5, i èlana 26 Saveznog zakona, donet je Pravilnik ï naèinu utovara, pretovara i istovara životinja, u kome su dati uslovi koje moraju da ispunjavaju prevozna sredstva, odnosno higijensko tehnièke mere koje moraju ispunjavati pošiljke kao i podaci ï obrascu i uverenju. Pošiljke životinja mogu da ce uvoze i prevoze samo na osnovu rešenja fuknkcionera koji rukovodi Saveznim organom uprave.
Za sve pošiljke životinja koje ce uvoze po pravilu postoji obaveza držanja životinja y karantinu, èlan 29 stav 6 Saveznog zakona kojim je donet Pravilnik.
Pod karantinom y smislu ovog pravilnika, podrazumeva ce skup prostorija y kojima ce drže životinje, seme za VO, oploðene jajne æelije i jaja za priplod iz uvoza, pod uslovima potpune izolacije a radi provere zdravst-vene ispravnosti pošiljke.
Karantinski objekat za uvezene konje, goveda, ovce, koze, svinje i pernatu živinu y pogledu mesta izgradnje mora biti dovoljno fizièki uda-ljen od naselja i drugih stoèarskih objekata, kafilerija i jama grobnica. Krug oko karantina mora da je dovoljno prostran, objekat snabdeven dovoljnom kolièinom pitke vode, ðubrište udaljeno najmanje 50 m.
Karantinski objekat mora udovoljavati standardnim normativima higijene, smeštaja i držanja za svaku vrstu životinja. Mora biti izgraðen od èvrstog materijala, imati samo jedan ulaz preko koga ce kontroliše ulaz odnosno kompletan promet ljudi, hrane i drugog materijala sa dezinfekcionom barijerom za vozila i osoblje.
U karantinskom objektu mora postojati posebno izgraðen veteri-narski punkt kao i prostorija za izolovane životinje kod kojih ce utvrde pro-mene zdravstvenog stanja, kao i mesto za dezinfekciju vozila.
Karantinski objekat za uvezene divlje životinje, kuniæe, ptice, pse, maèke, pèele, ribe, rakove, školjke, kornjaèe, laboratorijske životinje i dr. vrste mora biti sagraðen i smešten tako da obezbeðuje zadovoljavajuæe tehnièke i veterinarsko sanitarne uslove za uzgoj tih životinjskih vrsta.
Karantinski objekat mora biti pripremljen za prijem životinja iz uvoza najmanje 14 dana pre njihovog prispeæa, Za vreme trajanja karantina y karantinski krug zabranjen je ulaz svim stranim licima izuzev veterinarskog inspektora i struènjaka instituta koji je ovlašæen da u karantinu sprovede naredbu koja obuhvata epizootiološko, klinièko i laboratorijsko ispitiva-nje.
TV jugoslovenski epizoošiološki dani
Za uvezeno seme za VO i oploðene jajne æelije traje do završetka nareðenih dijagnostièkih ispitivanja, po pravilu ne duže od 21 dan.
Karantin ce može produžiti ako ce preduzetim klinièkim, patoa-natomskim i laboratorijskim ispitivanjem posumnja ili dokaže zarazna bo-lest kod uvezenih životinja.
Životinje koje ce uvoze za sportska takmièenja, izložbe, sajmove moraju biti takoðe y karantinu ali najduže 15 dana.
Odredbama èlana 15 Saveznog zakona utvrðena je obaveza spro-voðenja veterinarsko sanitarne kontrole životinja na pijacama, sajmovima, izložbama, sportskim takmièenjima kao i smotrama životinja.
Na osnovu èlana 9 Republièkog zakona donet je pravilnik o ureðe-nju stoènih pijaca, vašara, sajmova, izložbi, kojim su bliže ureðeni uslovi za obavljenje prometa životinja na ovim prodajnim i izložbenim mestima za životinje.
Radi spreèavanja pojava zaraznih bolesti y kompleksu preventiv-nih mera, utvrðena je
institucija redovne veterinarsko inspekcijske kontro-le objekata koji mogu biti izvori, odnosno prenosioci zaraznih bolesti. Ovoj vrsti kontrole podležu objekti y kojima ce proizvode i drže životinje, ko-lju i preraðuju, leèe i obavljaju dijagnostièka i druga ispitivanja (èlan 7 Sa-veznog zakona, èlan 8 stav 1 taèka 6 i èlan 9 Republièkog zakona).
Ovim odredbama obuhvaæeno je i neškodljivo ukanjanje životinjs-kih leševa, odpadaka i konfiskata.
Uvid y èinjenièno stanje, tj.obezbeðenost uslova veterinarsko sa-nitarne kontrole za izgradnju objekta, odnosno poèetak njegove upotrebe, mo-ra ce prethodno pribaviti saglasnost nadležnog veterinarsko insekcijskog organa.
Obaveze koje proistièu iz svega napred iznetog y cilju sprovoðe-nja Saveznog i Republièkog zakona, obavezujuæe su kako za vlasnika (držaoca) životinja, odnosno uvoznika, tako i za nadležne državne organe y Republici i Saveznoj državi Jugoslaviji.
Složenost kontrole prometa iziskuje koordinirani rad celokup-ne veterinarske službe uz stalno usavršavanje i permanentno praæenje na-uènih dostignuæa, savremena materijalna i tehnièka opremljenost, usklaði-vanje zakonske regulative sa meðunarodnim propisima iz ove oblasti, kao i primenu najboljih svetskih iskustava iz domena veterinarske kontrole. Na ovaj naèin, pored kontrole prometa, znaèajno æe biti unapreðena i celokupna delatnost iz oblasti veterinarske medicine y Jugoslaviji, èime joj ce obez-beðuje da što pre bude ukljuèena y svetske struène tokove.
Kompletna veterinarsko sanitarna kontrola prometa životinja sa aspekta spreèavanja širenja zaraznih bolesti predstavlja znaèajan seg-ment rada veterinarske struke. Meðunarodni promet sa svojim specifiènostima, pored vetrinarske kontrole postavlja izuzetno složene probleme i velike rizike.Uspešno izvršavanje zadataka, pored zaštite zdravlja ima
40
Zbornik referaša u kraških sadržaja
ment rada veterinarske struke. Meðunarodni promet sa svojim specifièno-stima, pored vetrinarske kontrole postavlja izuzetno složene probleme i velike rizike.Uspešno izvršavanje zadataka, pored zaštite zdravlja ima ogroman znaèaj za privredu zemlje, jer pojedine stoène zaraze uzrokuju ogrom-ne materijalne štete, ponekad ravne elementarnim nepogodama, a da ne apos-trofiramo njihov znaèaj u zaštiti zdravlja ljudi. Bez veterinarske kontro-le i garancije ove službe nije moguæe pristupiti ni na jedno svetsko tržište, posebno y razvijene zemlje. Osnovni dokument koji prati robu i potvrðuje sve ovo y meðunarod-nom prometu, je veterinarski sertifikat. Yüklə 51,89 Kb. Dostları ilə paylaş:
|