Ap biology Srčani ciklus: varijacije u fiziološkim uslovima
Yüklə 105,79 Kb. Pdf görüntüsü
|
|
AP Biology AP Biology Srčani ciklus: varijacije u fiziološkim uslovima AP Biology Srčani ciklus Vremenski period između dve uzastopne srčane kontrakcije AP Biology Srčani ciklus U fiziološkim uslovima, trajanje srčanog ciklusa se konstantno menja u određenim fiziološkim granicama Ova varijabilnost je rezultat integrativnih neurohumoralnih uticaja AP Biology Regulacija rada srca (I) Sopstvena regulacija (intrinsic) : uslovljena funkcionalnim karakteristikama srca, a ne nervnim ili humoralnim faktorima Starlingov zakon Spoljašnja regulacija (extrinsic) : uslovljena nervnim i humoralnim faktorima simpatikus (pozitivno; srčani, β 1 receptor) parasimpatikus (negativno; preko vagusa, muskarinski M 2 receptor) hormoni (kateholamini, glukagon, tiroksin, hormon rasta, glukokortikoidi, mineralokortikoidi) elektroliti (K + i Ca 2+ ) AP Biology Regulacija rada srca (II) Faktori koji utiču na rad srca: Lokalni heterometrijska autoregulacija (Frank-Starlingov zakon) K + i Ca ++ temperatura Nervni simpatikus i parasimpatikus Humoralni kateholamini glukagon tiroksin hormon rasta glukokortikoidi mineralokortikoidi AP Biology Uticaji na rad srca mogu biti: Pozitivni ili negativni: hronotropni (frekvencija) inotropni (snaga) batmotropni (razdrazljivost, podrazljivost) dromotropni (sprovodljivost, brzina provođenja impilsa) AP Biology Srčana frekvencija Broj srčanih ciklusa u jednoj minuti SF; HR; f c Fiziološke varijacije 60 – 90 (100) min -1 tahikardija > 100 min -1 bradikardija < 60 min -1 AP Biology Kako i kada se meri SF? SF se određuje u mirovanju, ujutru, odmah posle buđenja Može se odrediti: palpacijom udara srčanog vrha, auskultacijom srca ili analizom EKG-a Nije isto što i puls (p) (izuzetno, kod novoređenčadi može se palpirati i brahijalna ili femoralna arterija, pulsacije prednje fontanele) AP Biology Srčana frekvencija: trajanje srčanog ciklusa srčana frekvencija trajanje srčanog ciklusa 40 min
-1 1,5 s
60 min -1 1 s 80 min -1 0,75 s 100 min -1 0,6 s 120 min -1 0,5 s ! Trajanje sistole i dijastole ne skraćuju se proporcionalno AP Biology Srčana frekvencija u različitim periodima života uzrast SF (min -1 ) Novorođenčad 100 - 160 deca 1 to 10 godina 70 - 120
Deca preko 10 g., odrasli (uključujući stare) 60 – 90(100) sportisti (“aerobni”) 40 - 60
AP Biology SF tokom dana (24 časa) Cirkadijalni ritmovi najmanja ujutru zavisi od položaja tela (u stojećem položaju fiziološki veća čak za 15-20 min -1 ) AP Biology Efekti starenja na srce Postepene promene, neznatne u uslovima mirovanje, izraženije tokom fizičke aktivnosti Hipertrofija leve komore Smanjenje maksimalne SF Povećana učestalost patoloških promena na zaliscima i sklonost aritmijama Povećana potrošnja kiseonika neophodna da se istisne ista količina krvi AP Biology Fiziološka sinusna aritmija u vezi sa ciklusima disanja karakteristično za decu povećanje SF u inspiraciji smanjenje SF u ekspiraciji AP Biology Srčani ciklus ako je SF=75 min -1 PK K Srčani ciklus levog i desnog srca 0,8 s 0,7 s 0,1 s 0,3 s 0,5 s S S D D Obuhvata: sistolu i dijastolu pretkomore (PK) sistolu i dijastolu komore (K) (sve levog i desnog srca) AP Biology Faze srčanog ciklusa komora izovolumetrijska kontrakcija istiskivanje – ejekcija izovolumetrijska relaksacija punjenje komora (brzo, dijastaza i ventrikula pretkom. sistola) }
ventrikula Guyton i Hall, 2007 }
AP Biology Faze srčanog ciklusa komora Sistola komora (0,33 s) izovolumetrijska faza (0,08 s) izbacivanje krvi – ejekcijska faza (0,25 s) brzo izbacivanje (0,12 s) sporo izbacivanje (0,13 s) Dijastola komora (0,47 s) protodijastolna faza (0,04 s) izovolumetrijska relaksacija (0,08 s) faza punjenja krvlju (0,35 s) brzo punjenje (0,09 s) sporo punjenje – dijastaza (0,16 s) presistola (0,1 s) Pavlović, Mujović AP Biology AP Biology Završna faza dijastole komora Presistolna faza, sistola pretkomora (završno punjenje komora) AP Biology Sistola pretkomora (PK) Između PK i vena nema zalistaka krv stalno dotiče venama pasivno teče iz PK u komore kroz otvorenu AV valvulu (80%) Tokom sistole PK istiskuje se preostalih 20 - 30 % krvi Kontrakcija PK završava se pre početka kontrakcije komora PK igraju ulogu rezervoara krvi AP Biology Sistola pretkomora - Pritisci i volumeni "a" talas se javlja kada se PK kontrahuje što poveća pritisak. Pritisak u desnoj PK je 4-6, a u levoj PK 7-8 mmHg krv koja je stigla do PK ne može da uđe, tako da se “vraća” u jugularnu venu, javlja se prvi talas pulsa jugularne vene Pritisak krvi u komorama na kraju sistole PK manji je od 12 (u desnoj komori, <5 mmHg) pritisak u PK pada po završetku kontrakcije PK kontrakcija PK se završava pre otpočinjanja kontrakcije K AP Biology AP Biology Početak sistole komora Izovolumetrijska kontrakcija AP Biology Izovolumetrijska kontrakcija Depolarizacija infuks Ca 2+ Otpočinje zatvaranjem AV zalistaka Zatvoreni su i semilunarni zalisci (aortni i pulmonalni) Komora je puna krvlju Kontrakcija ne menja volumen, pritisak raste (Ova faza se po nekim autorima zajedno sa fazom asinhrone kontrakcije naziva tenziona faza) AP Biology Izovolumetrijska kontrakcija - Pritisci i volumeni AV valvule se zatvaraju kada pritisak u komorama nadmaši pritisak u predkomorama ne dolazi do promene volumena, ali raste pritisak u komorama sve do vrednosti pritiska u aorti i pulmonalnim arterijama Semilunarne valvule će se otvoriti kad pritisak bude veći od 80 (aorta), tj. 8 mmHg (a. pulmonalis) “c” talas se javlja zbog izbočavanja AV zalistaka u PK i povlačenja pretkomorskog mišića prema komorama AP Biology AP Biology Nastavak sistole komora Period izbacivanja–ejekciona faza period brzog - naglog izbacivanja (70% krvi) period sporog - redukovanog izbacivanja (30% krvi) AP Biology Period brzog izbacivanja tokom ejekcione faze na početku ove faze otvaraju se semilunarni (aortne i pulmonarne) zalisci Pritisci rastu, u aorti sa 80 na 120 mmHg, u plućnoj cirkulaciji sa 8 na 25 mmHg AP Biology Period brzog izbacivanja - Pritisci i volumeni Tokom kontrakcije ventrikula raste pritisak u komorama koji prevazilazi pritisak u aorti i pulmonalnim arterijama . Krv se istiskuje iz ventrikula i volumen ventrikula se rapidno smanjuje. Maksimalna vrednost pritiska u levoj komori i aorti je 120 mmHg, a u desnoj komori i a.pulmonalis 25 mmHg. AP Biology AP Biology Period sporog izbacivanja tokom ejekcijske faze Kraj sistole komora AP Biology Period sporog izbacivanja Na kraju ove faze semilunarni (aortni i pulmonalni) zalisci se zatvaraju AP Biology Period sporog izbacivanja -
volumeni Posle maksimuma komorskog i arterijskog pritiska javlja se usporeni pad P Smanjuje se i volumen krvi u komorama Kada je pritisak u komorama manji nego pritisak u arterijama, krv iz arterija počinje da se vraća ka komorama i dovodi do zatvaranja semilunarnih valvula i pojave incizure predstavlja kraj komorske sistole AP Biology AP Biology Početak dijastole komora Izovolumetrijska relaksacija AP Biology Izovolumetrijska relaksacija Uvod u dijastolu (faza protodijastole ) je faza u toku koje su još uvek otvoreni semilunarnih zalisci a krv ne teče jer su pritisci izjednačeni. Čak mala količina krvi se vraća i zatvara semilunarne zaliske. Zatvoreni su i AV zalisci Pritisak u komorama postaje niži od pritiska u aorti i a. pulmonalis AP Biology Izovolumetrijska relaksacija -
volumeni Pritisak u komorama nastavlja da pada Volumen u komorama je na minimumu Dolazi do porasta pritiska u pretkomorama Javlja se "v" talas koji je posledica punjenja PK, kao i vraćanja krvi odbijene od zatvorenih AV valvula AP Biology AP Biology Punjenje komora Brzo punjenje komora Sporo punjenje komora - dijastaza AP Biology Brzo punjenje komora počinje otvaranjem AV zalistaka krv nagomilana u pretkomorama prelazi u komore traje prvu trećinu dijastole komora AP Biology Brzo punjenje komora -
volumeni Krv prelazi iz pretkomora u komore i dolazi do povećanja volumena komora Pritisci su mali AP Biology Sporo punjenje komora dijastaza Krv iz vena preko pretkomora sporo utiče u komore Druga trećina dijastole komora AP Biology Sporo punjenje komora - Pritisci i volumeni Volumen krvi u komorama nastavlja, usporenije, da raste dok se komore ne ispune krvlju AP Biology Presistolna faza komora, sistola pretkomora Sistolom pretkomora istiskuje se preostalih 20-30% završetak dijastole komora AP Biology AP Biology Udarni volumen UV Srčana frekvencija SF Minutni volumen srca MVS MVS = UV x SF 5000 ml = 70 ml x 72 min -1 Srčani indeks = MVS / telesna površina 2.5 – 4.0 L m ‐2 (3,2)
AP Biology end-dijastolni volumen (EDV) oko 120 ml zapremina krvi u komori na kraju dijastole end- sistolni volumen (ESV) oko 50 ml zapremina krvi u komori na kraju sistole UV = EDV - ESV = 120 -50 = 70 ml UV udarni volumen AP Biology Ejekcijska frakcija EF = UV / EDV fiziološke varijacije: 65 +/- 10 % AP Biology Preload – predopterećenje, opterećenje volumenom, stepen napetosti mišića na kraju dijastole (EDP) Afterload – naknadno opterećenje, opterećenje pritiskom, opterećenje koje mišić savlada kontrakcijom (SP) AP Biology Fiziološka bradikardija Sportisti u mirovanju Tokom spavanja (određene faze) AP Biology Fiziološka tahikardija deca tokom fizičke aktivnosti AP Biology SF tokom fizičke aktivnosti SF raste tokom fizičke aktivnosti maksimalna: 220 – godine starosti (student 20 godina, SF max = 200) AP Biology Srčani ciklus tokom fizičkeaktivnosti Sistola Faza kontrakcije Dijastola Faza relaksacije Skraćuje se faza usporenog punjenja komora AP Biology SF = 180 min -1 “Kritična” srčana frekvencija (! vreme trajanja tahikardije) Vreme trajanja srčanog ciklusa: 0,3 s sistola 0,2 s dijastola 0,1 s Nema dijastaze ni faze naglog punjenja Kontrakcija predkomora ključna za brzo punjenje komora (isto važi i za mitralnu stenozu) AP Biology Sportisti SF ↑ UV ↑ MVS 25 L (zdravi, netrenirani), 30-35 L (vrhunski sportisti) ESV pada na 10-30 ml EDV raste na 200-250 ml Kod utreniranih MVS više raste na račun UV, a kod netreniranih na račun SF AP Biology Teze za seminar Definicija srčanog ciklusa Izračunavanje trajanja srčanog ciklusa Redosled faza sistole i dijastole pretkomora i komora, hemodinamski značaj ovog redosleda Srčani ciklus pretkomora – promene pritiska, volumena i stanja zalistaka; srčani ciklus komora - promene pritiska, volumena i stanja zalistaka Fiziološke varijacije trajanja srčanog ciklusa Trajanje sistole i dijastole pri srčanoj frekvenciji od 60, 75 i 180 min -1 Regulacija srčane frekvencije Document Outline
Yüklə 105,79 Kb. Dostları ilə paylaş:
|