Centralni hipoventilacijski sindrom



Yüklə 445,21 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə5/6
tarix23.02.2017
ölçüsü445,21 Kb.
#9275
1   2   3   4   5   6

CHS-

OM

? 

Oboljeli od CHS-a su u naročitoj opasnosti ako imaju infekciju donjih dišnih organa, jer to može negativno utjecati na njihov dišni pogon i sniziti 

razinu  kisika.  Izloženost  duhanskom  dimu  usko  je  povezana  s  povećanim  stopama  respiratornih  infekcija,  stoga  se  preporučaju  mjere  koje 

isključuju dim iz okoliša djece s CHS-om. 



M

OGU LI OSOBE S 

CHS-

OM UZIMATI LIJEKOVE KAO I OBIČNO

Lijekovi s učinkom ʼsedativaʻ treba izbjegavati, jer oni mogu dodatno otežati disanje. U svakom slučaju, potpomognutu ventilaciju treba uzeti u 

obzir i planirati. Alkohol predstavlja posebnu opasnost zbog društvene uporabe ovog sedativa.  

 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

47

 

16.

 

P

OSTATI NEOVISAN

 

M



ORAJU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A IMATI NEKOGA U BLIZINI DOK SPAVAJU

Oboljeli od CHS-a trebaju imati neki sustav pomoću kojega se može manipulirati njihovim položajem spavanja, dišnim putovima ili postavkama 

respiratora u slučaju upozorenja, ili pulsni oksimetar ili respirator. Takav sustav treba upozoriti njegovatelja, roditelja ili partnera, ili probuditi 

osobu.  Blizina  njegovatelja,  roditelja  ili  partnera  koji  će  reagirati  ovisit  će  o  izgledu  doma  i  korištenju  elektroničkog  nadzora,  interfona  ili 

monitora. 

M

OGU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A VOZITI

Nema razloga zašto oboljeli od CHS-a ne može voziti. 



M

OGU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A RADITI

Oboljeli od CHS-a mogu poduzeti bilo kakav rad sukladno njihovim sposobnostima. Kao i kod djeteta u školi, poslodavac bi trebao biti svjestan 

zdravstvenog stanja, tako da odgovarajuće intervencije mogu biti poduzete u slučaju izvanrednih situacija. 

M

OGU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A PITI ALKOHOL

Utvrđeno je da je alkohol vezan uz iznenadnu smrt oboljelih od CHS-a, a to bi značilo da oni trebaju rijetko, ako uopće trebaju piti. 

Alkohol je opasan za pacijente pogođene CHS-om i postoje zabilježeni smrtni slučajevi u ovoj populaciji za koje se pretpostavlja da su izazvani 

alkoholom:  tinejdžeri  su  posebno  u  opasnosti  jer  oni  najčešće  piju  alkohol  bez  odgovarajuće  svijesti  o  posljedicama.  Također  male  količine 

mogu  izazvati  spavanje  i  respiratorni  arest.  Prijatelji  također  moraju  biti  svjesni  dijagnoze  CHS-a  i  potrebe  za  mehaničkom  ventilacijom  u 

slučaju spavanja tako da oni mogu pomoći. Vrlo je važno da pacijenti pogođeni CHS-om izbjegavaju korištenje alkohola u svakom slučaju.  



M

OGU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A PUŠITI

Pušenje bilo koje vrste ne preporuča se u CHS-u i svim drugim stanjima koja utječu na disanje i pluća. 



M

OGU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A IMATI SPOLNE ODNOSE

Mogu i mogu biti trudni i imati vlastitu djecu.  



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

48

 

M

OGU LI OBOLJELI OD 

CHS-

A IMATI DJECU

Mogu,  premda  se  obično  prije  trudnoće  trebaju  savjetovati  s  liječnikom  stručnjakom  za  genetiku,  kako  bi  saznali  o  opasnostima  da  njihovo 

dijete također bude pogođeno CHS-om. Ako je trudna, majka s CHS-om treba imati veće praćenje svoga stanja. 

 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

49

 

17.

 

A

NESTEZIJA

,

 LIJEKOVI I CIJEPLJENJE

 

J

E LI MOGUĆE IZVESTI OPĆU ANESTEZIJU KOD PACIJENTA S 

CHS-

OM

?

 

 

Jeste, oboljeli od CHS-a može imati opću ili lokalnu anesteziju. Specifičan nadzor će biti potreban od strane anesteziologa kako bi se isplanirala 

njega prije, za vrijeme i nakon zahvata. Osobito je važno nadzirati primjerenost disanja prije i nakon anestezije.  

 

 



 

 

 



J

E LI MOGUĆE IZVESTI LOKALNU ANESTEZIJU KOD PACIJENTA S 

CHS-

OM

Lokalna anestezija može biti izvedena normalno, kao što će biti učinjeno, primjerice, u stomatološkim zahvatima i manjim postupcima u hitnoj 

službi. Liječnik, zubar ili medicinska sestra moraju biti informirani o CHS-u kako bi se izbjeglo korištenje određenih anestetičkih lijekova kao što 

su dušikov oksid (anestetički plin) ili sedativi. 



P

OSTOJE LI LIJEKOVI KOJI SE MORAJU IZBJEGAVATI

U  medicinskoj  literaturi  zabilježeni  su  štetni  događaji  s  uporabom  propofola  za  anestetičke  postupke  kod  oboljelih  od  CHS-a.  Propofol  je 

intravenski anestetik koji se obično koristi u operacijskoj sali za anesteziju.  Ovaj lijek može izazvati probleme sa srčanim ritmom, pogotovo jer 

uzrokuje prekomjerno usporavanje otkucaja srca i stoga ga treba izbjegavati. 



P

OSTOJE LI POSEBNA ISPITIVANJA KOJE JE POTREBNO PROVESTI PRIJE ANESTEZIJE

Oboljeli  od  CHS-a  trebaju  slijediti  sve  postupke  potrebne  drugim  pacijentima,  uključujući  i  detaljnu  procjenu  prije  anestezije.  To  bi  trebalo 

pomoći  anesteziologu  da  utvrdi  način  i  postavke  korištene  mehaničke  ventilacije,  vrstu  traheostomijske  cijevi  ili  model  maske.    Anesteziolog 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

50

 

također treba razumjeti da li drugi aspekti autonomnog sustava mogu predstavljati problem, uključujući i srčani ritam, krvni tlak, cirkulaciju i 



tjelesnu temperaturu. Može biti potrebno provesti EKG ili 48-72 satno EKG snimanje (holter) kako bi se otkrila prisutnost poremećaja srčanog 

ritma. 


 

J

E LI POTREBNO ODABRATI ODREĐENU BOLNICU ZA ANESTEZIJE KOD PACIJENATA S 

CHS-

OM

Opća anestezija (gdje se pacijent uspavljuje) treba biti izvedena od strane kirurga i anesteziologa koji su navikli rješavati složenije poremećaje u 

kontroli disanja i autonomnog živčanog sustava tijela. Osim toga, bitno je da postoji soba za oporavak, gdje se pacijent može pomno pratiti dok 

se postupno budi iz anestezije. Tijekom tog perioda, pacijent se može vratiti na korištenje vlastite vrste mehaničke ventilacije i prestati s time 

tek nakon što se potpuno probudi. Poželjno je odabrati bolnicu gdje je osoblje već naviklo na liječenje pacijenata s CHS-om.  

K

AKVU NJEGU TREBA UZETI U OBZIR ZA RAZDOBLJE NAKON OPERACIJE

/

ANESTEZIJE

Nakon  anestezije,  pacijente  pogođene  CHS-om  treba  pratiti  u  sobi  za  oporavak  s  pulsnim  oksimetrom 

(zasićenje  kisikom  ili  SpO2)  i  elektrokardiogramom  (EKG  –  srčani  ritam).  Treba  voditi  redovite  bilješke  o 

SpO2,  otkucajima  srca,  disanju,  krvnom  tlaku,  tjelesnoj  temperaturi  i  razini  šećera  u  krvi.  U  idealnim 

uvjetima također treba pratiti razinu ugljikovog dioksida (CO2). Anesteziolog će odlučiti o duljini trajanja 

promatranja  prije  nego  što  pacijent  može  biti  otpušten  iz  sobe  za  oporavak.  To  može  potrajati  nekoliko 

sati – duže razdoblje obično će značiti prebacivanje u jedinicu visoke ovisnosti ili jedinicu intenzivne njege. 

 

J



E LI MOGUĆE POSLATI DOMA PACIJENTA ISTOG DANA KADA JE PROVEDEN ZAHVAT S OPĆOM ANESTEZIJOM

Iako  je  to  moguće  ako  se  pacijent  u  potpunosti  probudio  i  sva  promatranja  su  provedena  normalno,  možda  je  bolje  promatrati  pacijenta  u 

bolnici u trajanju od najmanje 24 sata. 

K

AKVO PRAĆENJE TREBA VRŠITI NAKON PREMEDIKACIJE

Premedikacija je lijek koji se daje pacijentima prije operacije/anestezije. Sedativni lijek nikad ne treba koristiti osim ako pacijent nije potpuno 



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

51

 

ventiliran. Ako je dana premedikacija, pacijenta ne treba ostaviti samog. Kvalificirana medicinska sestra ili anesteziolog trebaju ostati u blizini 



pacijenta  i  početi  pratiti  SpO2  i  CO2.  Pacijentov  vlastiti  mehanički  respirator  mora  biti  dostupan  i  može  biti  pokrenut  ako  se  razine  kisika  i 

ugljikovog dioksida počnu mijenjati od normalnih vrijednosti. 



Š

TO TREBA PRATITI TIJEKOM OPĆE ANESTEZIJE

Nekakav  specifični  nadzor  uvijek  treba  biti  na  raspolaganju  za  pacijente  s  CHS-om,  uključujući:  SpO2  (zasićenje  na 

pulsnom  oksimetru);  otkucaje  srca  i  EKG  (elektrokardiogram);  CO

2

  (završni  plimni  ili  transkutani);  neinvazivni  sustavni 



krvni tlak (KT); i tjelesnu temperatura (T °). Dodatni nadzor je potreban za složenije i invazivne zahvate. 

Š

TO TREBA PRATITI NAKON OPĆE ANESTEZIJE

Sva  praćenja  treba  provoditi  tijekom  razdoblja  oporavka  dok  pacijent  ne  bude  potpuno  budan  ili  se  ne  vrati  na  svoju  uobičajenu  ventilaciju. 

Potrebu za dodatnim praćenjem ovisi o stanju pacijenta i prirodi zahvata, te će o tome odlučiti anesteziolog. 

J

E LI MOGUĆE KORISTITI PACIJENTOV VLASTITI RESPIRATOR TIJEKOM PREMEDIKACIJE I ZA VRIJEME OPORAVKA OD OPĆE ANESTEZIJE

Od  pacijenata  s  CHS-om  obično  će  biti  zatraženo  da  donesu  svoju  opremu  kako  bi  im  bila  dostupna. Moguće  je da  će  prilikom  promjene  sa 

anestezije  do  potpunog  oporavka  oprema  koja  se  koristi  doma  biti  korisna  i  potrebna.  Tijekom  operacije/postupka  koristi  se  druga  vrsta 

respiratora. 



J

E LI MOGUĆE ZAMIJENITI TRAHEOSTOMIJSKU CIJEV TIJEKOM POSTUPKA

?

 

 

Često traheostomijske cijevi bez balona ne stoje dobro i otežavaju mehaničku ventilaciju u općoj anesteziji. Moguće je da će anesteziolog morati 

promijeniti cijev i u općoj anesteziji koristiti cijev s balonom. Cijev bez balona može biti ponovno postavljena kada se pacijent probudi. 

I

MA LI KAKVIH PROBLEMA S UZIMANJEM LIJEKOVA

Sedativne  lijekove  općenito  ne  bi  trebalo  koristiti  kod  CHS-a  izuzev  ako  ih  izričito  ne  propiše  kliničar  s  iskustvom  u  upravljanju  CHS-om  i  uz 

dostupno praćenje kapaciteta za pokretanje ventilacije. Većina drugih lijekova koji se koriste kod djece na dnevnoj bazi mogu se koristiti, ali 

ako postoji nesigurnost, provjerite sa svojim glavnim liječnikom za CHS. 



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

52

 

T

REBAJU LI DJECA S 

CHS-

OM PRIMITI UOBIČAJENO CJEPIVA I JESU LI POTREBNA NEKA DODATNA

Da – treba dati sva uobičajena cjepiva. Postoje dodatna cjepiva koja se mogu dati, npr. godišnje cjepivo protiv gripe kako bi se smanjio rizik od 

respiratornih  infekcija  prouzročenih  gripom,  i  pneumokokno  polisaharidno  cjepivo  koje  pomaže  u  zaštiti  od  nekih  vrsta  bakterijske 

(pneumokoka) upale pluća. 

Palivizumab je tijek mjesečnih injekcija protutijela protiv respiratornog sincicijskog virusa (RSV), virusa koji izaziva infekciju prsnog koša u prvoj 

ili drugoj godini života i može postati ozbiljan problem kod djeteta s dugoročnom ventilacijom. Palivizumab treba uzeti u obzir na početku RSV 

sezone kod djece koja su na dugoročnoj ventilaciji i imaju manje od 24 mjeseca. 

 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

53

 

18.

 

H

ITNA STANJA 



 KAKO PREPOZNATI I REAGIRATI

 

K

OJE VRSTE HITNIH STANJA SE MOGU POJAVITI

Oboljeli od CHS-a su u većoj opasnosti od drugih i mogu doživjeti brojna hitna stanja zbog svoje situacije i liječenja koje im je potrebno. Svijest 

o tome i učinkovita ventilacija smanjit će vjerojatnost nastanka tih stanja. Rano prepoznavanje pogoršanja može smanjiti moguću štetu. 

Glavne opasnosti su problemi s disanjem i kardiorespiratorni arest uslijed: 

 

problema s dišnim putovima i traheostomijom 



 

epizoda nesvjestice ili kolapsa (sinkopa) 



 

epizoda zadržavanja daha (kod male djece) 



 

napadaja (konvulzije ili grčevi) 



 

prestanka rada opreme, zbog nestanka struje ili tehničkog kvara respiratora 



 

K

AKO MOGU PREPOZNATI PROBLEME S DISANJEM

Budući da je disanje životna funkcija i da je osnovni problem za oboljele od CHS-a, iznimno je važno znati kako prepoznati probleme s disanjem.  

Kod ljudi bez CHS-a, poteškoće s disanjem se osjećaju kao nelagoda u disanju, stezanje u prsima ili nedostatak daha (vidi sliku) 

 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

54

 

 

 



Recesija prsnog koša ne mora se uvijek pokazati kod oboljelih od CHS-a 

Kod CHS-a ti osjećaji se ne moraju pojaviti ili se mogu pojaviti kasnije tijekom bolesti. Stoga oslanjanje na ove simptome nije moguće. Isto tako, 

zdravstveni  stručnjaci  ne  mogu  se  osloniti  na  uobičajene  znakove  respiratornog  distresa  i  tako  ustanoviti  teškoće  s  disanjem,  kao  što  su: 

ubrzano  disanje  (tahipneja),  uvlačenje  prsnog  koša  (recesija),  crvenilo  nosnica,  čudni  zvukovi  tijekom  disanja  i  korištenje  dodatnih  mišića  za 

disanje. 

Kod CHS-a, najkorisniji pokazatelji problema s disanjem su: 

 

blijeda, siva ili plava boja 



 

znojenje 



 

prekomjeran umor 



 

bilo kakvi neobični osjećaji tijekom disanja 



 

pad razine kisika u krvi  



 

porast razine ugljikovog dioksida 



 

Važno  je  imati  pulsni  oksimetar  (monitor  zasićenja;  normalno  SpO2  =  95-100%)  ±  monitor  ugljikovog  dioksida  koji  treba  biti  dostupan  za 

korištenje u slučaju respiracijske bolesti (čak i prehlade) ili bilo kojih respiracijskih simptoma. 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

55

 

K

AKO SE MOGU NOSITI S PROBLEMIMA S DISANJEM

Ako oboljeli od CHS-a ima gore navedene simptome ili rezultati mjerenja kisika ili ugljikovog dioksida nisu dobri, slijedite plan za hitna stanja 

koji ste dobili ili se obratite svom liječniku. 

 

Opasno je davati dodatni kisik oboljelom od CHS-a koji diše samostalno, bez potpomognute ventilacije

, jer se time ne liječi otežano disanje 

(kako  je  prikazano  porastom  ugljikovog  dioksida).  U  stvari,  davanje  samo  kisika  može  još  više  otežati  disanje,  jer  se  time  omogućuje  porast 

razine  ugljikovog  dioksida  nakon  čega  slijedi  koma.  Ako  se  daje  kisik,  učinkovita  ventilacija  treba  uvijek  biti  dostupna  i  treba  pratiti  razinu 

ugljikovog dioksida. 

Ako  je  osoba  prestala  disati  i  ne  pokazuje  znakove  života,  morate  obaviti  kardiopulmonalnu  reanimaciju  (također  poznatu  kao  osnovno 

održavanje  života  –  OOŽ  –  ili  usta  na  usta)  i  pozvati  hitnu  medicinsku  pomoć.  Zdravstveni  djelatnici  će  vam  pokazati  kako  izvesti  OOŽ  što 

trebate vježbati na lutki. 

K

AKO RJEŠAVATI PROBLEME S DIŠNIM PUTOVIMA 

(

TRAHEOSTOMIJA

)? 

Ako osoba ima traheostomiju, zdravstveni djelatnici će vam pokazati kako rješavati probleme s njom, uključujući i što učiniti ako se premjesti ili 

začepi. Ako imate traheostomiju, postoje izmjene u odnosu na uobičajeno OOŽ i zdravstveni djelatnici će vas naučiti tome. 

K

AKO REAGIRATI U SLUČAJU GUBITKA SVIJESTI ILI NAPADAJA

Iako  su  češći  kod  oboljelih  od  CHS-a,  u  početku  treba  postupiti  na  sličan  način  kao  i  kod  drugih 

pojedinaca.  Osim  toga,  važno  je  osigurati  da  osoba  ili  diše  na  odgovarajući  način  ili  da  bude 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

56

 

ventilirana. Uobičajena prva pomoć podrazumijeva da osoba legne i bude slobodna od svih okolnih opasnosti, pri čemu dišni putovi trebaju biti 



slobodni, primjerice, primjenom položaja za oporavak. 

 

Položaj za oporavak 

 

Ako je disanje neadekvatno, što se očituje po prsima koja se ne pokreću ili se slabo pokreću, ili po plavoj boji usana, jezika i desni, tada se mora 



dati potpomognuta ventilacija. Ako respirator nije odmah dostupan, koristite druge načine davanja ventilacije, kao što su: 

 



samonapuhavajući balon 

 



napuhavanje pluća usta na usta ili usta na traheostomiju 

 

U pokušaju da se probudi osoba također se može povećati ventilacija.  



 

Samonapuhavajući balon za umjetno disanje 

 

 

 

K

AKO SE MOGU NOSITI S EPIZODAMA ZADRŽAVANJA DAHA

To  je  uobičajeno  kod  male  djece  i  često  slijedi  nakon  neugodnog  okidača,  kao  što  su  bol,  strah  ili  ljutnja.  Većina  traje  kratko  i  oporavak  je 

moguć bez liječenja. Međutim, neka djeca imaju pad kisika što uzrokuje pojavu plavih usana (cijanozu) ili usporavanje otkucaja srca; to može 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

57

 

dovesti  do  gubitka  svijesti.  Pruža  se  jednostavna  prva  pomoć,  kao  što  je  sprječavanje  ozljeđivanja  pacijenta  na  predmete  pored  njih.  Ako  je 



disanje neadekvatno, treba uraditi napuhavanje pluća (kao u osnovnom održavanju života ili CPR-u). 

 

 



Plava boja (cijanoza) uslijed zadržavanja daha s izvijanjem leđa  

Š

TO SE ZBIVA AKO OPREMA PRESTANE RADITI

Opremu trebate redovito  servisirati  kako  bi umanjili  šanse da  neočekivano  prestane  raditi.  Čak  i  tada  morate  biti  spremni  na  mogućnost  da 

oprema ponekad prestane raditi unatoč najboljoj njezi. 

Većina opreme koristi mrežnu struju i ako se napajanje prekine, idealno bi bilo da svaki uređaj može koristiti bateriju. To će uključivati: 

 

respirator 



 

pulsni oksimetar (monitor zasićenja) 



 

usis (za traheostomiju) 



 

U  slučaju  da  se  baterija  isprazni,  važno  je  imati  neki  način  napuhavanja  pluća  ili  mehaničkoga  usisa.  Samonapuhavajući  balon  je  od 

neprocjenjive vrijednosti. 

Prekid  rada  druge  opreme  rješava  se  posjedovanjem  drugog  uređaja  ili  24-satnim  pristupom  tehničaru.  Vaš  liječnik  će  o  tome  razgovarati  s 

vama. 

Ako mislite da postoje i druga hitna stanja koja se mogu pojaviti, razgovarajte o tome sa svojim liječnikom, jer je najbolje za vas i vaše dijete biti 



pripremljeni za takve događaje. 

 

Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

58

 

Š

TO UČINITI I ŠTO NE UČINITI

 

 

Osobe oboljele od CHS-a trebaju izbjegavati sedativne lijekove, uključujući i premedikaciju prije kirurškog zahvata, osim ako nije planirana 



ventilacija.   

 

Odrasli i mladi ljudi trebaju smanjiti unos alkohola, jer je njegovo korištenje je povezana s iznenadnom smrću. 



 

Osobe ne mogu osjetiti nedostatak zraka i gušenje, te ih treba strogo nadzirati tijekom plivanja. Savjetuje im se da ne poduzimaju ronjenje.  



Yüklə 445,21 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin