Centralni hipoventilacijski sindrom



Yüklə 445,21 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə6/6
tarix23.02.2017
ölçüsü445,21 Kb.
#9275
1   2   3   4   5   6

 

Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

59

 

19.

 

CHS

 I MOZAK

 

Z

AŠTO BI PACIJENT S 

CHS-

OM MOGAO IMATI NEUROLOŠKE PROBLEME

CHS je genetska nepravilnost prisutna od ranih stadija života fetusa koja utječe na razvoj autonomnog živčanog sustava (AŽS). AŽS kontrolira 

automatske  funkcije  poput  disanja,  cirkulacije,  srčanog  ritma,  rada  crijeva,  tjelesne  temperature,  znojenja  i  tako  dalje,  i  usko  je  povezan  s 

aktivnošću mozga. 

Glavna  nepravilnost  kod  CHS-a  uključuje  smanjenu  sposobnost  reagiranja  na  promjene  razine  kisika  i  ugljikovog  dioksida  u  krvi  promjenom 

ventilacije. Zato razina kisika u krvi može pasti, a razina ugljikovog dioksida porasti, uz štetne učinke na mozak i srce. Neki pogođeni pojedinci 

mogu pokazati dokaze drugih problema koji utječu na mozak i razvoj koji nisu nužno vezani uz akutne hipoksemijske epizode i mogu biti izravna 

posljedica primarnog neurološkog problema vezanog uz CHS. 

 

 

 



 

 

 



 

Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

60

 

Š

TO SU NAPADAJI

Napadaji su simptomi moždanih problema. Oni se mogu dogoditi zbog naglih, abnormalno prekomjernih ili sinkronih aktivnosti neurona u 



mozgu. 

K

AKO ONI IZGLEDAJU

?

 

 

Napadaji mogu izazvati nehotične promjene u pokretima ili funkcijama tijela, osjećajima, svijesti ili ponašanju. Oni su često vezani uz iznenadne 

i nehotične kontrakcije skupina mišića i gubitak svijesti. 

Napadaji mogu biti izazvani akutnim hipoksemijskim epizodama ili se kod nekih pogođenih pojedinaca mogu javiti bez razloga. 

Optimalna oksigenacija i ventilacija kod oboljelih od CHS-a smanjuje šanse za hipoksemijske epizode, ali ipak kod pojedinaca s težim oblicima 

CHS-a napadaji mogu dovesti do poremećaja koji izaziva trajne napadaje koji zahtijevaju antikonvulzivnu profilaksu. 



N

EUROKOGNITIVNI RAZVOJ KOD DJECE S 

CHS-

OM

 

H

OĆE LI SE MOJE DIJETE RAZVIJATI NORMALNO

Djeca s CHS-om uglavnom zbog svojih mentalnih sposobnosti spadaju skupinu koja sporo uči, uspjeh u školi im je ispod optimalnog i/ili imaju 

smanjene intelektualne funkcije. Čini se da je neuropsihološka funkcija u korelaciji s dobrom ventilacijskom potporom i ozbiljnošću CCHS-a.  

Većina djece s CHS-om pohađa redovnu nastavu u redovnim školama. No, neke oboljele osobe imaju značajne poteškoće u učenju koje 

zahtijevaju posebnu obrazovnu nastavu. 

M

OŽE LI MOJE DIJETE POSTIĆI NORMALNO INTELEKTUALNO FUNKCIONIRANJE

Normalno intelektualno funkcioniranje izgleda da je vezano uz rano dijagnosticiranje i optimalnu ventilacijsku potporu.  

Redovitim i sveobuhvatnim intelektualnim testiranjem može se prepoznati problem i omogućiti aktivna obrazovna intervencija koja, zajedno s 

optimalnim upravljanjem ventilacijom, može osigurati maksimalne mogućnosti za neurokognitivni razvoj djeteta. 



Š

TO JE S PREKRETNICAMA U NJEGOVOM

/

NJENOM MOTORIČKOM RAZVOJU



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

61

 

Velika  je  vjerojatnost  da  će  vaše  dijete  s  vremenom  postići  sve  prekretnice  u  motoričkom  razvoju,  ali  mnoga  dojenčad  s  CHS-om  imaju  niži 



mišićni tonus i/ili kasne u razvoju glavnih motoričkih funkcija zbog čega ih treba uključiti u različite neuropsihoterapeutske programe. 

Š

TO REĆI O RAZVOJU TUMORA NEURALNOG GREBENA

?  

Stanice neuralnog grebena su prolazne, migracijske stanice koje će tijekom ranog razvoja fetusa dovesti do stvaranja različitih stanica AŽS-a. 

Tumori  koji  imaju  podrijetlo  s  neuralnog  grebena  često  se  pojavljuju  kod  osoba  s  težim  oblicima  CHS-a.  Oni  mogu  nastati  s  obje  strane 

kralježnice, najčešće u prsima ili trbuhu, ili na nadbubrežnim žlijezdama, odmah iznad bubrega. 



 

 

 

 

 

 

 

Adrenal gland – 

Nadbubrežna žlijezda

 

Kidney – 



Bubreg

 

Adrenal gland – 



Nadbubrežna žlijezda

 

Cortex – 



Kora

 

Medulla – 



Moždina

 

Kidney - 



Bubreg

 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

62

 

V

ID 

 

Oboljeli od CHS-a često imaju teškoće s vidom što je odraz neuronske kontrole funkcije oka. Većina ima uske zjenice koje lošije reagiraju na 

svjetlost. Također mogu imati strabizam raznih vrsta i stoga problema s usklađivanjem promatranja predmeta koji su im blizu. 

S

LUH

 

Neki oboljeli od CHS-a mogu imati problema sa sluhom. Ovo može biti vezano uz deficite u perifernom ili centralnom živčanom sustavu slušnih 

putova. Važno je dijagnosticirati slušne deficite rano u tijeku bolesti i time olakšati pravilan razvoj govora kod djece CHS-om koja bi mogla biti 

pod utjecajem potrebe za traheostomijom.  

Mnoga dojenčad oboljela od CHS-a imaju teškoće s gutanjem. Kako bi se olakšala prehrana, možda će biti potrebno postaviti gastrostomijsku 

cijev u trbuhu. Ona se obično može ukloniti u starijoj dobi.



 

Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

63

 

20.

 

CHS

 I CRIJEVA

 

Z

AŠTO 

CHS

 UTJEČE NA CRIJEVA

Zato što CHS utječe na autonomni živčani sustav (AŽS) koji kontrolira automatske funkcije poput disanja, cirkulacije, srčanog ritma, aktivnosti 

crijeva, tjelesne temperature i znojenja. Stoga se mogu očekivati problemi s crijevima, srcem i očima. Također se češće mogu pojaviti određeni 

tumori. 


K

OJI SU NAJČEŠĆI POREMEĆAJI CRIJEVA

Najčešći poremećaji crijeva su Hirschsprungova bolest, bolest gastroezofagealnog refluksa i drugi poremećaji motiliteta kao što su proljev bez 

infekcije ili problemi s gutanjem. 

Š

TO JE 

H

IRSCHSPRUNGOVA BOLEST

Kod  oboljelih  od  CCHS-a  može  se  pojaviti  i  Hirschsprungova  bolest.  Ovaj  probavni  poremećaj,  koji  se  naziva  i  kongenitalni  aganglionarni 

megakolon, uzrokovan je defektnim živcima crijeva. Duljina zahvaćena crijeva varira. 

Klinička  prezentacija  može  biti  odgođeni  prolaz  prve  stolice  u  novorođenčeta,  prošireni  trbuh  ili  različiti  stupnjevi  zatvora.  Kada  je  stanje 

ozbiljnije, može prouzročiti opstrukciju crijeva.  

Liječenje Hirschsprungove bolesti sastoji se od kirurškog uklanjanja zahvaćenog dijela crijeva i spajanja dva preostala kraja normalnog crijeva. 

To  se  obično  radi  kod  odojčeta.  Povremeno  kirurzi  moraju  provesti  kolostomiju,  što  znači  dovođenje  crijeva  na  površinu  trbuha,  a  konačni 

popravak se čini kasnije tijekom života.  



Š

TO JE BOLEST GASTROEZOFAGEALNOG REFLUKSA

Bolest  gastroezofagealnog  refluksa  (GERB)  kod  djece  s  CCHS-om  nastaje  uslijed  nesposobnosti  donjeg  sfinktera  jednjaka,  mišića  u  obliku 

prstena  koji  se  steže  kako  bi  spriječio  prolaz  sadržaja  želuca  natrag  gore  u  jednjak  (ezofagus).  Ako  pregrada  između  jednjaka  i  želuca  nije 

dovoljno jaka, želučana kiselina i drugi sadržaja želuca prave refluks (tok unatrag). To omogućuje kiselini izazvati zapaljenje jednjaka i grkljana 

(glasnica), a čak i dopustiti aspiriranje hrane u pluća. 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

64

 

Simptomi su promjenjivi; uključuju povraćanje koje se ponavlja ili respiratorne simptome kao što su kašalj. Pogođeni pojedinci također mogu 



osjećati  bol  uključujući  žgaravicu  ili  mogu  biti  razdražljivi.  Liječenje  se  provodi  lijekovima  koji  smanjuju  proizvodnju  kiseline,  a  ako  to  nije 

učinkovito, moguća je kirurška intervencija.  



Š

TO SU POREMEĆAJI MOTILITETA

Neka djeca s CCHS-om pate od poremećaja motiliteta u nedostatku Hirschsprungove bolesti. Hrana obično prolazi kroz probavni trakt uslijed 

ritmičkih kontrakcija (peristaltika).  

Kada  postoji  poremećaj  motiliteta,  ove  kontrakcije  ne  pojavljuju  na  koordiniran  način.  Simptomi,  primjerice,  mogu  biti  otežano  gutanje, 

povraćanje,  mučnina,  zatvor  i  proljev.  Većina  ovih  simptoma  može  se  liječiti  lijekovima,  posebnom  hranom  i  vježbanjem.  No,  u  nekim 

slučajevima, npr. ako dijete nije u stanju progutati, potrebno je neko vrijeme koristiti cijev za hranjenje. Većina djece će naučiti gutati kad budu 

starija. 

 


Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

65

 

21.

 

CHS

 I SRCE

 

K

OJI SU NAJČEŠĆI SRČANI PROBLEMI U 

CCHS-

U

Najčešći srčani problemi su aritmije i plućna hipertenzija. 



Š

TO SU ARITMIJE

Aritmije su nepravilni otkucaji srca. Najčešće aritmije kod CCHS-a su bradikardije kada se javlja niža stopa otkucaja srca ili se srce čak zaustavi 

tijekom  nekoliko  sekundi.  Ove  srčane  nepravilnosti  mogu  biti  asimptomatske  ili  oboljeli  mogu  imati  ponavljane  epizode  nesvjestice  pod 

nazivom sinkope (prolazni gubitak svijesti i nemogućnost držanja tijela popraćeno spontanim oporavkom). Ako se ove stanke produljuju, one 

mogu dovesti do srčanog zastoja ili čak iznenadne smrti. 

K

AKO DIJAGNOSTICIRATI ARITMIJE

Poremećaji  srčanog  ritma  mogu  biti  otkriveni  duljim  elektrokardiografskim  (EKG)  praćenjem  u  trajanju  od  24-72 

sata koje se također zove Holter monitoring.     

 

 



 

Electrodes – 

Elektrode

 

Monitor Holter – 



Holter monitor

 

M



OGU LI SE TI PROBLEMI LIJEČITI

Na temelju Holter monitoringa i simptomima, kardiolog će odlučiti o potrebi za lijekovima ili u težim slučajevima za elektrostimulatorom srca. 

Elektrostimulator  je  mali  uređaj  koji  se  ugrađuje  ispod  kože.  Ima  žice  koje  analiziraju  srčani  ritam,  a  ako  je  on  ispod  unaprijed  određene 

vrijednosti, preko žica šalje električne signale koji stimuliraju otkucaje srca.  



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

66

 

 

Superior Vena Cava – 

Gornja šuplja vena

 

Left Subciavian Vena – 



Lijeva potključna vena

 

Right Atrium – 



Desni atrij

 

Right Ventricle – 



Desna ventrikula

 

Tricuspid Valve – 



Trikuspidni ventil

 

Figure 2 Dual Chamber Pacemaker – 



Slika 2 Dvokomorni elektrostimulator srca

 

Š



TO JE PLUĆNA HIPERTENZIJA

/

COR PULMONALE



Plućna hipertenzija je visoki krvni tlak u arterijama koje nose krv u pluća kako bi se snabdjela kisikom.  Kronično niska razina kisika u krvi ili 

visoka razina ugljikovog dioksida uvjetuje stezanje mišića u zidovima krvnih žila što uzrokuje porast tlaka krvi u njima, a to je stanje poznato kao 

plućna hipertenzija. Visoki tlak u ovim žilama uzrokuje teži rad srca da bi napravilo cirkulaciju krvi kroz pluća. Ako je tlak previsok, srce ne može 

držati korak i postaje prošireno, što je vrsta zatajenja srca poznato kao cor pulmonale. 



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

67

 

 

Superior vena cava – 

Gornja šuplja vena

 

Aorta – 



Aorta

 

Left atrium – 



Lijevi atrij

 

Right atrium – 



Desni atrij

 

Pulmonary artery – 



Plućna arterija

 

Inferior vena cava – 



Donja šuplja vena

 

Right ventricle – 



Desna ventrikula

 

Left ventricle – 



Lijeva ventrikula

 

Descending aorta – 



Silazna aorta

 

K



AKO MOGU PREPOZNATI PLUĆNU HIPERTENZIJU

Blaga  plućna  hipertenzija  može  biti  asimptomatska  ili  izazvati  plavkastu  obojenost  usana  i  kože, 

umor

  i 


otežano  disanje

.  Kada  kod  oboljelih 

nastane  cor  pulmonale,  ti  simptomi  se  pogoršaju,  a  oboljeli  mogu  imati  oticanje  oko  gležnjeva  i  stopala  (periferni  edem),  i  oticanje  trbuha 

(ascites). 



Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

68

 

K

AKO DIJAGNOSTICIRATI PLUĆNU HIPERTENZIJU

Plućnu hipertenziju može dijagnosticirati kardiolog pomoću ehokardiografije (ECHO ili ultrazvuka srca) i EKG-a u 

dogovorenim vremenskim razmacima 

M

OŽE LI SE PLUĆNA HIPERTENZIJA SPRIJEČITI ILI LIJEČITI

?

 

 

Može  se  spriječiti  izbjegavanjem  niske  razine  kisika  i  visoke  razine  ugljikovog  dioksida  u  krvi.  Stoga  treba  rano 

osigurati optimalne postavke ventilacije. 

Kada  nastane  cor  pulmonale,  može  se  liječiti  različitim  opcijama  kao  što  su  optimiziranje  ventilacije  kisika  i 

različite vrste lijekova.   

 

J

ESU LI SVE EPIZODE NESVJESTICE KOD 

CHS-

A PROUZROČENE ARITMIJAMA

Ne,  djeca  mogu  imati  epizode  nesvjestice  vezane  uz  ortostatsku  hipotenziju,  koja  se  također naziva  posturalna  hipotenzija.  To  je  posljedica 

niskog  krvnog  tlaka  koja  se  događa  kada  ustanete.  Posturalna  hipotenzija  također  može  učiniti  da  osjećate  nesvjesticu  ili  vrtoglavicu,  ili 

uzrokuje zamagljen vid, te je također poznata kao neurokardiogena sinkopa. 



 

Centralni hipoventilacijski sindrom – Knjižica sa informacijama za pacijente i njegovatelje – uredio EUCHS Consortium – 1. izdanje 2012. – stranica

 

69

 

22.

 

CHS

 I TUMORI

 

D

A LI KOD OBOLJELIH OD 

CHS-

A ČESTO NASTAJU TUMORI

Ne, ali kod nekih oboljelih od CHS-a mogu nastati tumori, koji ne moraju nužno biti opasni. Od otkrića određenih promjena u genima oboljelih 

od CHS-a, utvrđeno je da nemaju svi pacijenti visok rizik da će se kod njih ikada razviti tumor neuralnog grebena. Pobliže treba procijeniti one 

pacijente sa širenjem ponavljajućih mutacija polialanina, što znači 20/28 do 20/33, i onih s mutacijama krivog smisla, besmislenim mutacijama 

ili pomakom okvira čitanja gena. Za više informacija molimo pogledajte letak o genetskim nalazima. 

Pacijenti s ROHHAD-om imaju veću vjerojatnost za razvoj tumora. 

Stanice koje transformiraju i mogu izgraditi tumore potječu od stanica živčanog sustava. Te skupine stanica nazivaju se neuralni greben. Ovi 

tumori obično nastaju u ranom djetinjstvu.  



K

OJI SU SIMPTOMI

Pacijenti u ranim fazama obično nemaju simptome, a kasnije očitovanje prvenstveno ovisi o mjestu tumora. U trbuhu, tumorska masa može 

uzrokovati oticanje stomaka ili 

zatvor


 ili pak kronični proljev. U prsima tumor može uzrokovati probleme s disanjem. Pritiskom na kralježničnu 

moždinu, tumor može izazvati slabost, a time i nemogućnost stajanja, puzanja ili hodanja, ili probleme s mokrenjem.  



K

AKO PRONAĆI TUMORE

Tumori proizvode tvari koje se mogu naći u krvi (poput enolaze posebne za neurone) ili u mokraći (kateholamin). Različite 

metode snimanja također mogu biti vrlo korisne.  

M

OGU LI SE TI TUMORI LIJEČITI

Mogu, međutim terapija tumora izvedenih iz neuralnog grebena varira ovisno o njihovoj vrsti, razredu i mjestu. 



Često je izbor kirurgija i/ili kemoterapija može biti korisna. Terapija će obično biti specifična za bolesnika.  

 

Yüklə 445,21 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin