Лаборатория машғулотлари учун таълим технологиялари


  Klasterni tuzish qoidasi



Yüklə 1,55 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə35/58
tarix01.12.2023
ölçüsü1,55 Mb.
#170528
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   58
61c43a4fd2822 78. ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

 


44 
Klasterni tuzish qoidasi 
 
Dasturiy 
ta`minot
 
Aмaлий 
дaстурлaр 
пaкети
 
Тизимли 
дастурий 
таъминот
 
Сервис 
дастурлар 
 
Операцио
н 
тизимлар
 
Windows
 
MS 
DOS
 
Unix
 
Дастурлаш 
тиллар
 
Электрон 
жадвал 
 
График 
муҳарир-
лар
 
Бейсик
 
Delphi
 
Паскаль
 
Антивирус 
дастурлар
 
Матн 
муҳарир-
лар 
Қобиқлар
 
Утилит
-лар
 
NOD32
 
СИ++
 
МББТ
 
Linux
 
NC
 
TC
 
DRWEB
 
Касперс-
кий
 
Java 
 
PHP 
 
Муаммога 
мўлжалга
н 
 
1. Aqlingizga nima kelsa, barchasini yozing. G`oyalari 
sifatini muhokama qilmang faqat ularni yozing. 
2. Xatni to’xtatadigan imlo xatolariga va boshqa 
omillarga e`tibor bermang. 
3. Ajratilgan vaqt tugaguncha yozishni to’xtatmang. 
Agarda aqlingizda g`oyalar kelishi birdan to’xtasa, u 
holda qachonki yangi g`oyalar kelmaguncha qog`ozga 
rasm chizib turing. 
 


45 
TOIFALASH JADVALI
Toifalash sharhini tuzish qoidasi
 
 
 
 
ТОИФАЛАШ ЖАДВАЛИ 
Тоифа-хусусият 
ва 
муносабатларни муҳимлигини 
намоён қилувчи (умумий) 
аломат. 
Ажратилган 
аломатлар 
асосида 
олинган 
маълумотларни 
бирлаштиришни 
таъминлайди. 
Тизимли 
фикрлаш, 
маълумотларни 
тузилмага 
келтириш, 
тизимлаштириш 
кўникмаларини 
ривожлантиради. 
 
Тоифаларни жадвал кўринишида 
расмийлаштирадилар. Ғояларни / 
маълумотларни 
тоифага 
мос 
равишда 
бўладилар. 
Иш 
жараёнида тоифаларнинг айрим 
номлари 
ўзгариши 
мумкин. 
Янгилари пайдо бўлиши мумкин.
 
Иш натижаларининг тақдимоти
 
1.Тоифалар 
бўйича 
маълумотларни 
тақсимлашнинг ягона усули мавжуд эмас. 
2.Битта мини - гуруҳда тоифаларга ажратиш 
бошқа гуруҳда ажратилган тоифалардан фарқ 
қилиши мумкин. 
3.Таълим олувчиларга олдиндан тайёрлаб 
қўйилган тоифаларни бериш мумкин эмас бу 
уларнинг мустақил танлови бўла қолсин. 
 


46 
 
TOIFALASH JADVALI 
Dasturiy ta`minot
Tizimli dasturiy ta`minot 
Amaliy dasturlar 
paketlari 
Dasturlash tillari 
1. Operatsion tizimlar: 

MS DOS 

Linux 

Windows 

Unix 
2. Servis dasturlar: 

Antivirus dasturlari 

Utilitlar 

Obolochki 

Arxivatorlar va h.q.. 
1. MBBT 
2. Matn muharirlar 
3. Elektron jadvallar
4. Grafik muharirlar 
5. Tarjimachilar 
6. Muammoga 
mo’jallangan va h.q.. 
1. Paskal 
2. Delphi 
3. SI++ 
4. Beysik 
5. Java 
6. PHP va h.q.
Ma`lumotlarni tahlil qilish, solishtirish va taqqoslashning yo’l va vositalari 
VENN DIAGRAMMASI

ВЕНН 
ДИАГРАММАСИ
- 2 ва 3 
жиҳатларни ҳамда умумий 
томонларини солиштириш 
ёки таққослаш ёки қарама-
қарши қўйиш учун 
қўлланилади. 
Тизимли фикрлаш, 
солиштириш, таққослаш, 
таҳлил қилиш 
кўникмаларини 
ривожлантиради. 
 
Диаграмма Венна тузиш қоидаси билан 
танишадилар. Алоҳида/кичик гурҳларда 
диаграмма 
Веннани 
тузадилар 
ва 
кесишмайдиган 
жойларни 
(х) 
тўлдирадилар
 
Жуфтликларга 
бирлашадилар, 
ўзларининг 
диаграммаларини 
таққослайдилар ва тўлдирадилар
 
Доираларни 
кесишувчи 
жойида, 
икки/уч доиралар учун умумий бўлган, 
маълумотлар рўйхатини тузади.
 


47 
T – jadval
Afzalliklar
Kamchiliklar 
 
 
Т – жадвал 
 
бита 
концепция 
(маълумот)нинг 
жиҳати 
ўзаро 
солиштириш 
ёки 
уларни (ҳа/йўқ, ҳа/қарши) 
учун. 
Танқидий 
мушоҳада 
ривожлантиради
 
Т – жадвал қоидалари танишилади. 
Якка тартибда расмийлаштирилади
 
Ажратилган вақт оралиғида тартибда 
(жуфтликда) тўлдиради, унинг чап 
томонига сабаблари ёзилади, ўнг 
томонига эса чап томонда ифода 
қарама – қарши ғоялар, омиллар ва 
шу кабилар. 
Жадваллар 
жуфтликда 
(гуруҳда) 
таққосланиши тўлдирилиши
Барча ўқув гуруҳи ягона Т – тузади.
 


48 
Muammoni aniqlash, tahlil qilish va uni hal etishni rejalashtirishning yo’llari va vositalari
“Nima uchun” sxemasi

“Нима учун” схемаси-
муаммонинг дастлабки 
сабабларини аниқлаш 
бўйича фикрлар занжири
.
 
Тизимли, ижодий, 
таҳлилий фикрлашни 
ривожлантиради ва 
фаоллаштиради.
“Нима учун” схемасини тузиш қоидаси 
билан 
танишадилар. 
Алоҳида/кичик 
гурҳларда муаммони ифодалайдилар. “Нима 
учун” сўроғини берадилар ва чизадилар, шу 
саволга 
жавоб 
ёзадилар. 
Бу 
жараён
муаммонинг 
дастлабки 
сабаби 
аниқланмагунича давом этади.
Кичик 
гуруҳларга 
бирлашадилар, 
таққослайдилар, ўзларининг чизмларини 
тўлдирадилар. 
Умумий 
чизмага 
келтирадилар.
Иш натижаларининг тақдимоти 


49 
“Baliq skeleti” chizmasi
 
 
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 

 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Нима учун?
 
Чизмани 
тузиш 
қоидаси 
билан 
танишадилар. Алоҳида/кичик гуруҳларда 
юқори 
“суягида” 
кичик 
муаммони 
ифодалайди, пастда эса, ушбу кичик 
муаммолар мавжудлигини тасдиқловчи 
далиллар ёзилади
Кичик 
гуруҳларга 
бирлашадилар, 
таққослайдилар, ўзларининг чизмларини 
тўлдирадилар. 
Умумий 
чизмага 
келтирадилар. 

“Балиқ 
скелети” 
чизмаси
Бир 
қатор 
муаммоларни 
тасвирлаш ва уни ечиш 
имконини беради.
 
Тизимли 
фикрлаш, 
тузилмага 
келтириш, 
таҳлил 
қилиш 
кўникмаларини 
ривожлантиради
Иш натижаларининг тақдимоти 


50 
 
«Qanday?» diagrammasini qurish qoidalari
1. Ko’pgina hollarda muammoni echishda 

nima qilish kerak

ligi to’g’risida o’ylanib 
qolmasligingiz kerak. Asosan muammo, uni echishda 

buni qanday qilish kerak?



qanday

asosiy savollar yuzaga kelishidan iborat bo’ladi. 

Qanday

savollarining izchil berilishi quyidagilar imkonini beradi: 
muammoni echish nafaqat bor imkoniyatlarni, balki ularni amalga oshirish yo’llarini ham 
tadqiq qilish; 
quyidan yuqoriga bosqichma-bosqich bo’ysunadigan g’oyalar tuzilmasini aniqlaydilar. 
Diagramma strategik darajadagi savollar bilan ishlashni boshlaydi. Muammoni echishning 
pastki darajasi birinchi galdagi harakatlarning ro’yxatiga mos keladi. 
1. Barcha g’oyalarni o’ylab o’tirmasdan, baholamasdan va taqqoslamasdan tezlikda yozish 
kerak; 
Diagramma hech qachon tugallangan bo’lmaydi: unga yangi g’oyalarni kiritish mumkin; 
Agarda chizmada savol uning 

shoxlarida

bir necha bor qaytarilsa, unda u biror muhimlikni 
anglatadi. U muammoni echishning asosiysi bo’lishi mumkin; 
YAngi g’oyalarni grafik ko’rinishda: daraxt yoki kaskad ko’rinishidami, yuqoridan 
pastgami yoki chapdan o’ngda qayd qilinishini o’zingiz hal etasiz; 
Agarda siz o’zingizga to’g’ri savollar bersangiz va uning rivojlanish yo’nalishini namoyon 
bo’lishida ishonchni saqlasangiz, diagramma, siz har qanday muammoni amaliy jihatdan 
echimini topishingizni kafolatlaydi 

Yüklə 1,55 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   58




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin