44
Klasterni tuzish qoidasi
Dasturiy
ta`minot
Aмaлий
дaстурлaр
пaкети
Тизимли
дастурий
таъминот
Сервис
дастурлар
Операцио
н
тизимлар
Windows
MS
DOS
Unix
Дастурлаш
тиллар
Электрон
жадвал
График
муҳарир-
лар
Бейсик
Delphi
Паскаль
Антивирус
дастурлар
Матн
муҳарир-
лар
Қобиқлар
Утилит
-лар
NOD32
СИ++
МББТ
Linux
NC
TC
DRWEB
Касперс-
кий
Java
PHP
Муаммога
мўлжалга
н
1. Aqlingizga nima kelsa, barchasini yozing. G`oyalari
sifatini muhokama qilmang faqat ularni yozing.
2. Xatni to’xtatadigan imlo xatolariga va boshqa
omillarga e`tibor bermang.
3. Ajratilgan vaqt tugaguncha yozishni to’xtatmang.
Agarda aqlingizda g`oyalar kelishi birdan to’xtasa, u
holda qachonki yangi g`oyalar kelmaguncha qog`ozga
rasm chizib turing.
45
TOIFALASH JADVALI
Toifalash sharhini tuzish qoidasi
ТОИФАЛАШ ЖАДВАЛИ
Тоифа-хусусият
ва
муносабатларни муҳимлигини
намоён қилувчи (умумий)
аломат.
Ажратилган
аломатлар
асосида
олинган
маълумотларни
бирлаштиришни
таъминлайди.
Тизимли
фикрлаш,
маълумотларни
тузилмага
келтириш,
тизимлаштириш
кўникмаларини
ривожлантиради.
Тоифаларни жадвал кўринишида
расмийлаштирадилар. Ғояларни /
маълумотларни
тоифага
мос
равишда
бўладилар.
Иш
жараёнида тоифаларнинг айрим
номлари
ўзгариши
мумкин.
Янгилари пайдо бўлиши мумкин.
Иш натижаларининг тақдимоти
1.Тоифалар
бўйича
маълумотларни
тақсимлашнинг ягона усули мавжуд эмас.
2.Битта мини - гуруҳда тоифаларга ажратиш
бошқа гуруҳда ажратилган тоифалардан фарқ
қилиши мумкин.
3.Таълим олувчиларга олдиндан тайёрлаб
қўйилган тоифаларни бериш мумкин эмас бу
уларнинг мустақил танлови бўла қолсин.
46
TOIFALASH JADVALI
Dasturiy ta`minot
Tizimli dasturiy ta`minot
Amaliy dasturlar
paketlari
Dasturlash tillari
1. Operatsion tizimlar:
MS DOS
Linux
Windows
Unix
2. Servis dasturlar:
Antivirus dasturlari
Utilitlar
Obolochki
Arxivatorlar va h.q..
1. MBBT
2. Matn muharirlar
3. Elektron jadvallar
4. Grafik muharirlar
5. Tarjimachilar
6. Muammoga
mo’jallangan va h.q..
1. Paskal
2. Delphi
3. SI++
4. Beysik
5. Java
6. PHP va h.q.
Ma`lumotlarni tahlil qilish, solishtirish va taqqoslashning yo’l va vositalari
VENN DIAGRAMMASI
ВЕНН
ДИАГРАММАСИ
- 2 ва 3
жиҳатларни ҳамда умумий
томонларини солиштириш
ёки таққослаш ёки қарама-
қарши қўйиш учун
қўлланилади.
Тизимли фикрлаш,
солиштириш, таққослаш,
таҳлил қилиш
кўникмаларини
ривожлантиради.
Диаграмма Венна тузиш қоидаси билан
танишадилар. Алоҳида/кичик гурҳларда
диаграмма
Веннани
тузадилар
ва
кесишмайдиган
жойларни
(х)
тўлдирадилар
Жуфтликларга
бирлашадилар,
ўзларининг
диаграммаларини
таққослайдилар ва тўлдирадилар
Доираларни
кесишувчи
жойида,
икки/уч доиралар учун умумий бўлган,
маълумотлар рўйхатини тузади.
47
T – jadval
Afzalliklar
Kamchiliklar
Т – жадвал
-
бита
концепция
(маълумот)нинг
жиҳати
ўзаро
солиштириш
ёки
уларни (ҳа/йўқ, ҳа/қарши)
учун.
Танқидий
мушоҳада
ривожлантиради
Т – жадвал қоидалари танишилади.
Якка тартибда расмийлаштирилади
Ажратилган вақт оралиғида тартибда
(жуфтликда) тўлдиради, унинг чап
томонига сабаблари ёзилади, ўнг
томонига эса чап томонда ифода
қарама – қарши ғоялар, омиллар ва
шу кабилар.
Жадваллар
жуфтликда
(гуруҳда)
таққосланиши тўлдирилиши
Барча ўқув гуруҳи ягона Т – тузади.
48
Muammoni aniqlash, tahlil qilish va uni hal etishni rejalashtirishning yo’llari va vositalari
“Nima uchun” sxemasi
“Нима учун” схемаси-
муаммонинг дастлабки
сабабларини аниқлаш
бўйича фикрлар занжири
.
Тизимли, ижодий,
таҳлилий фикрлашни
ривожлантиради ва
фаоллаштиради.
“Нима учун” схемасини тузиш қоидаси
билан
танишадилар.
Алоҳида/кичик
гурҳларда муаммони ифодалайдилар. “Нима
учун” сўроғини берадилар ва чизадилар, шу
саволга
жавоб
ёзадилар.
Бу
жараён
муаммонинг
дастлабки
сабаби
аниқланмагунича давом этади.
Кичик
гуруҳларга
бирлашадилар,
таққослайдилар, ўзларининг чизмларини
тўлдирадилар.
Умумий
чизмага
келтирадилар.
Иш натижаларининг тақдимоти
49
“Baliq skeleti” chizmasi
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
…
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Нима учун?
Чизмани
тузиш
қоидаси
билан
танишадилар. Алоҳида/кичик гуруҳларда
юқори
“суягида”
кичик
муаммони
ифодалайди, пастда эса, ушбу кичик
муаммолар мавжудлигини тасдиқловчи
далиллар ёзилади
Кичик
гуруҳларга
бирлашадилар,
таққослайдилар, ўзларининг чизмларини
тўлдирадилар.
Умумий
чизмага
келтирадилар.
“Балиқ
скелети”
чизмаси
Бир
қатор
муаммоларни
тасвирлаш ва уни ечиш
имконини беради.
Тизимли
фикрлаш,
тузилмага
келтириш,
таҳлил
қилиш
кўникмаларини
ривожлантиради
Иш натижаларининг тақдимоти
50
«Qanday?» diagrammasini qurish qoidalari
1. Ko’pgina hollarda muammoni echishda
“
nima qilish kerak
”
ligi to’g’risida o’ylanib
qolmasligingiz kerak. Asosan muammo, uni echishda
“
buni qanday qilish kerak?
”
,
“
qanday
”
asosiy savollar yuzaga kelishidan iborat bo’ladi.
“
Qanday
”
savollarining izchil berilishi quyidagilar imkonini beradi:
muammoni echish nafaqat bor imkoniyatlarni, balki ularni amalga oshirish yo’llarini ham
tadqiq qilish;
quyidan yuqoriga bosqichma-bosqich bo’ysunadigan g’oyalar tuzilmasini aniqlaydilar.
Diagramma strategik darajadagi savollar bilan ishlashni boshlaydi. Muammoni echishning
pastki darajasi birinchi galdagi harakatlarning ro’yxatiga mos keladi.
1. Barcha g’oyalarni o’ylab o’tirmasdan, baholamasdan va taqqoslamasdan tezlikda yozish
kerak;
Diagramma hech qachon tugallangan bo’lmaydi: unga yangi g’oyalarni kiritish mumkin;
Agarda chizmada savol uning
“
shoxlarida
”
bir necha bor qaytarilsa, unda u biror muhimlikni
anglatadi. U muammoni echishning asosiysi bo’lishi mumkin;
YAngi g’oyalarni grafik ko’rinishda: daraxt yoki kaskad ko’rinishidami, yuqoridan
pastgami yoki chapdan o’ngda qayd qilinishini o’zingiz hal etasiz;
Agarda siz o’zingizga to’g’ri savollar bersangiz va uning rivojlanish yo’nalishini namoyon
bo’lishida ishonchni saqlasangiz, diagramma, siz har qanday muammoni amaliy jihatdan
echimini topishingizni kafolatlaydi
Dostları ilə paylaş: |