Maxsus talim vazirligi samarqand davlat universiteti inson resurslarini boshqarish fakulteti



Yüklə 1,68 Mb.
səhifə108/133
tarix11.10.2023
ölçüsü1,68 Mb.
#153579
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   133
JAHON IQTISODIYOTI VA XALKARO IQTISODIY MUNOSABATLAR majmua

Foydalanilgan adabiyotlar

  1. «O‘zbekiston Respubilkasini yanada rivojlantirish bo‘yicha Harkatlar strategiyasi to‘g‘risida»gi O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi PF-4947-sonli Farmoni, – www.lex.uz

  2. Xalq so'zi gazetasi, №19 (7521) 2020-yil 25-yanvar soni

  3. Vaxabov A.V. va boshqalar. Jahon iqtisodiyoti va xalqaro iqtisodiy munosabatlar. Darslik. – T.: Fan va texnologiya. 2015 y. 651 b.

  4. Aвдокушин Е.Ф. Международные экономические отношение. – M.: ЮНИТИ-ДАТА, 2008. – 196 c.

  5. Nazarova G.G., Iminov Z.M., Xalilov X.X., Xamidov O.B. Jahon iqtisodiyoti va xalqaro iqtisodiy munosabatlar. Darslik. – T.: TDIU. 2011. – 276 b.

  6. Мировая экономика и международный бизнес: учебник/ кол. авторов; под. общ. ред. д-ра экон. наук, проф. В.В.Полякова и д-ра экон. наук, проф. Р.K.Щенина. – 5-е изд., стер. – M.: КНОРУС, 2008. - 688 с.

  7. Xalqaro iqtisodiy munosabatlar. Nazarova G.G., Xaydarov N.X., Akbarov M.T.: MChJ «RAM-S», 2007 y.

  8. https://strategy.uz/index.php?news=794

  9. http://mineconomy.uz/uz/info/3014

  10. https://review.uz/oz/post/davstatm-zbekiston-tashi-savdo-aylanmasi-elon-ildi

  11. http://mineconomy.uz/uploads

15 Мавзу Халқаро ташкилотлар


Режа

  1. Халкаро институтлар фаолиятининг умумиқтисодий вазифалари

  2. Халқаро тизимнинг норасмий институтлари

Халқаро хавфсизлик ташкилотлари булар: БМТ, ОБСЕ, Шимолий Америка давлатлари бирлашмаси, Европа хамкорлик ташкилоти, Марказий Осиё давлатлари.


МДХ давлатлари рахбарларининг охирги навбатдаги кенгаш йиғилиши 10-11-октабр 2019-йилда Ашхободда бўлиб ўтли. МДХ давлатларининг кейинги кенгаши ва унга раислиги 2020-йилда Ўзбекистонга топширилди. Кун тартибида қуйидаги масалалар кўрилиши режалаштирилмоқда.

  1. 2-Улуғ Ватан урушининг 75-йиллиги

  2. Халкаро институтлар таснифи:

-Осиё парламент ассамблеяси
-Осиё-Тинч океани парламенти
-Халқаро АЭС операторлар ассотциатсияси
-Халқаро савдо ташкилоти
-Халқаро авиатция федератцияси
-Халкаро тадбиркорлик ва инвеститциялар бўйича ташкилот
-Халқаро жиноят полиция бошқарув органи (Интерпол)
-БМТ Таркибидаги соғлиқни сақлаш (ВОЗ)
-Халқаро мехнат ташкилоти (МОТ)
-Халқаро валюта фонди (МВФ)
-Атом электростанцияларини сақлаш (МАГАТЕ)
-Метерологик ташкилот
-Халкаро интеллектуал мулкни сақлаш ташкилоти
-Фан, маъданият ва таълим бўйича (ЮНЕСКО)
-Нефт махсулотларини қазиб чиқарувчилар уюшмаси (ОПЕК)
-Тинч океан, Болтиқбўйи Африка Араб мамлакатлари иттифоқи сув хавзалари
-МДХ, ШОС коллектив хавфсизлик туғрисидаги ташкилот (ОДКБ)
-Шимолий Атлантика иттифоқи
БМТ 1945-йил урушдан кейин ташкил топди. Кейинчалик иқтисодий хамкорлик ва ривожланиш ташкилоти 1948-йилда ташкил топди.
Норасмий институтлар G8 (Германия, Франция, Канада, Италия, АҚШ, Россия, Япония, Буюк Британия).
G20 1999-йил Германияда ташкил этилди. Дунёдаги энг йирик иқтисодий жихатдан ривожланган давлатлар уюшмаси (Германия, Франция, Канада, Италия, АҚШ, Россия, Япония, Буюк Британия, Австралия, Аргентина, Бразилия, Индия, Индонезия, Хитой, Мексика, Саудия Арабистон, Турция, Жанубий Корея, Испания, Миср).


Иқтисодий хамкорликнинг халқаро меъёрлари ва тамойилларини қарор топиши
БМТ (UNITED NATIONAL CONFERENCE ON TRADE AND DEVELOPMENT) ЮНКТАД савдо ва ривожланиш бўйича асосий орган бўлиб у 1964-йилда ташкил топди. Бу ташкилотнинг асосий фаолияти савдо молия қарздорлик инвеститция ва технология хисобланади. Савдо ва ривожланиш бўлимининг мақсади:
-Халқаро савдони ривожлантириш
-Иқтисодий муносабатларни хозирги замон шароитига мослаштириб ривожлантириш
-БМТ бошқа бўлимлари билан ўзаро алоқаларини бошқариш
Бу ташкилотга аъзо бўлган давлатлар сони 193 тани ташкил этди. Бу ташкилотнинг бош офиси Женевада жойлашган ўлиб у ерда 4 та қумита фаолият кўрсатмоқда:

  1. Товар, хом-ашё ва хизматлар савдоси

  2. Инвеститция технология ва молия

  3. Хусусий тадбиркорликни ривожлантириш

  4. Фан ва технология

Бу ташкилотдаги экспертлар умумий йиғилишда ўзларини фикр ва мулохазаларини билдирадилар ва шунга қараб бу ташкилот бир қарорга келади.


Савдо ва ривожланиш қўмитаси хар йили битта конференция ўтказиб БМТ га хисоб беради. Энг олий органи сессия у 2 йилда бир марта ўтказилади. Булар томонидан ишлаб чиқилган карорлар мажбурий эмас. Бу тавсия холос. Сессияларда глобал иқтисодий муаммолар иқтисодиётнинг ўзаро боғлиқлиги савдо валютағмолия муносабатлар, савдо сиёсати, таркибий қайта қуриш иқтисодий ислохотлар муаммолари мухокама қилинади.
Кенгаш ташкилот фаолиятини мониторингини амалга оширади.
Котибиятда 400 га яқин киши ишлайди.4 та бўлим мунтазам тадқиқотлар билан шуғулланадилар бундан ташқари 5-бўлим хам фаолият кўрсатиб, шу ташкилотни менежменти билан шуғулланади.
Бу ташкилот БМТ томонидан молиялаштирилади ва бу харажатларнинг ўртача йиллик миқдори 150 млн $ АТРОФИДА
Булар 4 та гурухга блиниб фаолият кўрсатади:
А) Африка, Осиё давлатлари
Б) Ривожланган Ғарбий мамлакатлар
С) Лотин Америка давлтлари
Д) Қолган қаткашувчи давлатлар
Асосий фаолият йуналишлари:

  1. Халқаро даражадаги форум. Бундан аосий мақсад консенсусга эришиш.

  2. Халқаро иқтисодий ташкилотлар билан савдо сохасидаги хамкорлик. Халқаро савдо ташкилоти

  3. Божхона техник хамкорлиги

  4. Тадқиқот ишлари

  • Халқаро иқтисодиётнинг ривожланиш тенденциялари

  • Миллий ва халқаро даражадаги сиёсат ва стратегия

  • Молиявий инқирознинг сабаб ва оқибатлари

  • Инқироз вазиятларини огохлантириш, бошқариш ва уни хал қилиш чора тадбирлари ишлаб чиқиш

Бу сохаддаги тадқиқотлар қуйидаги муаммоларни ўз ичига олади:

  • Халқаро савдонинг тахлили

  • Савдо сохасида миллий ва халқаро сиёсат

  • Инветитция

  • Тадбиркорлик

  • Фан ва технология

  • Логистика

Бу ташкилот томонидан қабул қилинган мухим хужжатлар:

  1. Халқаро савдо-сотиқ сиёсати принцплари (1964-йил)

  2. Халқаро озиқ-овқат декларацияси (1971-йил)

  3. Ривожланган мамлакатлар учун экспорт имтиёзлари

  4. Технологияларни етказиб бериш халқаро кодекси

  5. Ривожланаётган мамлакатлар ўртасидаги савдо келишувлари

  6. Халқаро товар келишувлари

  7. Хои-ашё товарлар умумий фонди

  8. Қарздорликни камайтириш

  9. Транзит юк ташиш

  10. Сув транспорти конвенцияси

  11. Халқаро валюта фонди, халқаро валюта фонди, халқаро ривожланиш банки

Халқаро савдо ташкилотлар фаолиятини ислохот килиниши.

Yüklə 1,68 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   133




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin