Univerzitet u novom sadu poljoprivredni fakultet departman za veterinarsku



Yüklə 69.18 Kb.
Pdf просмотр
tarix23.02.2017
ölçüsü69.18 Kb.

 

 



 

 

 

 

 

 

BRAHICEFALIČNI   SINDROM 

 

 

 

 

 

 

Novi Sad, 2014 

 

 

 



 

 

 



UNIVERZITET U NOVOM SADU 

POLJOPRIVREDNI FAKULTET 

DEPARTMAN ZA VETERINARSKU 

MEDICINU 

 


 

Uvod 

Braciocefalični  sindrom  (BS)  predstavlja  skup  prvenstveno  respiratornih  simptoma,  sa 

dispnejom  kao  najvažnijim  simptomom  a  koji  se  javlja  najčešće  kod  tzv.  brahicefaličnih  rasa 

pasa: Engleski i Francuski buldog, Mops, Bokser, Boston terijer. BS je zabeležen i kod persijskih 

mačaka.  BS  se  razvija  i  nastaje  usled  opstrukcije  gornjih  disajnih  puteva  i  to  najčešće  zbog 

pojave  uskih  nozdrva,  izduženog  mekog  nepca,  a  nešto  ređe  i  izduženih  faringealnih  nabora, 

hipoplastične traheje. Usled pojačanog negativnog pritiska kod inspirijuma dolazi i eventriranja i 

elongacije laringealnih kesica (sacullaes) pa i do kolapsa larinksa. BS je progresivno oboljenje, 

koje znatno umanjuje kvalitet života psa. Dominantan simptom je inspiratorna dispneja. Terapija 

ovog  oboljenja  je  hirurška  i  podrazumeva  korekciju  poremećaja  koji  dovode  do  opstrukcije 

disajnih puteva. 

 

Patofiziologija brahicefaličnog sindroma 

Patofiziologija BS se zasniva na promenama u protoku vazduha i  vazdušnom  pritisku  u 

gornjim  disajnim  putevima.  Patofiziološke  promene  se  jednostavno  mogu  objasniti  zakonima 

fizike i to Poisonovim zakonom koji kaže da se prilikom smanjenja dijametra cevi većeg za 50%, 

16 puta povećava otpor strujanja fazduha ili tečnosti. Da bi se održao protok vazduha, životinja 

mora da obezbedi veći negativni proitisak tokom inspiracije. Ovo dovodi do izduživanja mekog 

nepca,  koje  već  prethodno  može  biti  izduženo,  edemom  sluzokože  disajnih  puteva,  everzijm 

laringealnih  kesica,  edemom  i  zapaljenjem  tonzilarenog  tkiva  i  kolabiranjem  oslabljenih 

laringealnih  hrskavica.  Začarani  krug  (Circulus  vitiosus)  se  razvija  tako  da  se  početnim 

kolapsom  laringksa,  otpor  proticanju  vazduha  povećava,  kao  i  negatinvi  oritisak  koji  dodatno 

kolabira  larinks.  Zbog  toga  se  prepopručuje  hirurška  intervencija  u  ranom  stadijumu  BS  jer 

odlaganje dovodi do napredovanja patoloških poromena i izraženije dispneje. 



Klinička slika 

Sužene  nozdrve  i  izduženo  meko  nepce  su  često  prisutni  i  prilikom  rođenja,  pa  rani 

simptomi počinju već u neonatalnom životu ili nešto kasnije, i vremenom postaju sve izraženiji. 

Većina  brahicefaličnih  pasa  zbog  značajnog  pogoršanja  i  progresivne  dispneje  bude  dovedena 

kod veterinara između 2-4 godine starosti. Izuzetak su buldozi kod kojih se izraženija dispneja 


 

javi nešto ranije, između prve i druge godine života (Lorison i sar. 1997; Riecks i sar. 2007). BS 



se prema literaturnim podatcima češće javlja kod mužijaka i to u odnosu 2:1 (Huck i sar., 2008; 

Poncet i sar., 2006; Ponceti sar, 2005). Ipak postoji i studija (Torrez i sar, 2006) koja ukazuje da 

se  češće  javlja  kod  ženki  i  to  u  odnosu  1.6:1.  Od  kliničkih  simptoma  javljaju  se  inspiratorni 

zvučni  fenomeni,  stridor  i  stretor,  produktivni  kašalj,  poremećaj  i  teškoće  u  gutanju  hrane, 

cijanoza,  hipertermija,  poremećaj  spavanja  (Helund  i  sar.,  1998;  Hendricks  i  sar,  1992;  Pink  i 



sar.,  2006).  Svi  ovi  simptomi  se  intenziviranju  nakon  fizičkog  napora  ili  stresa,  povećanja 

temperature  i  vlažnosti  vazduha.  Simptomi  se  dodatno  pogoršavaju  kod  pasa  sa  prekomernom 

telesnom masom (Riecks i sar., 2007). 

 

Slika 1. Tipična klinička prezentacija elongacije mekog nepca.  

Meko nepce prelazi vrh epiglotisa 

 

Tabela 1. Incidenca komponenti BS. 



Autor 

Sužene nozdrve 

Produženo meko 

nepce 

Evertrirane 

laringealne kesice1 

Kolaps larinksa2 

Poncent i sar.,2005 

84.9% (62/73) 

95.9%(70/73) 

54.8% (40/73) 

69.9% (51/73) 

Poncent i sar. ,2006 

85.2% (52/61) 

100% (61/61) 

54.1% (33/61) 

63.9% (39/61) 

Torrez i Hunt, 2006 

42.5% (31/73) 

86.3% (&3/73) 

58.9% (43%73) 

53.1% (34/64) 

Riecks i sar., 2007 

58.1% (36/62) 

87.1% (54/62) 

58.1% (36/62) 

8.1%(5/62) 

1 - I stadijum laringealnog kolapsa 

2 - II stadijum laringealnog kolapsa 

 

Dijagnoza 



 

Klinički pregled je osnova dijagnostičkog procesa. Inspiratorna dispneja koja se otklanja 

disanjem preko usta je prisutna kada su u BS involvirane samo uske nozdrve (Hendricks, 1992; 

Aron  i  Crowe,  1985).  Ukoliko  je  u  patogenezu  BS  involvirano  i  meko  nepce  i  larinks  onda  se 

može  očekivati  pojava  i  ekspiratotrne  i  inspiratorne  dispneje  čiji  intezitet  zavisi  od  obima  i 



 

izraženosti promena na mekom nepcu i larinksu (Harvey; 1982). Brahicefalični psi kod kojih je 



dijametar  respiratorne  cevi  smanjen  za  manje  od  50%  manifestuju  simptome  obstruktivnog 

disanja  sa  usporenom  inspiratornom  fazom  i  ubrzanom  ekspiratornom  fazom  (Hobson,  1995; 



Aron  i  Crowe,  1985).  Kod  drugih  rasa  pasa  ovi  simptomi  se  ispoljavaju  tek  kad  procenat 

opstrukcije  pređe  50%.  Ovaj  podatak  dodatno  naglašava  značajnu  ulogu  uzanih  nozdrava  ali  i 

durugi  komponenti  BS  u  obolelih  pasa.  Nakon  opšteg  kliničkog  pregleda  potrebno  je  izvršiti 

detaljan  pregled  gornjih  respiratornih  puteva  što  podrazumeva  pregled  mekog  nepca,  krajnika, 

larinksa, funkcije laringsa. Pregled se najefikasnije izvodi  na sediranoj  životinji ili  korišćenjem 

kratkotrajnih  intravenskih  anestetika  (tiopental  4,5mg/kg  do  efekta),  propofol  (3-6mg/kg  do 

efekta). Ipak treba voditi račna da u opštoj injekcionoj anesteziji (bez intubacije) može doći do 

prestanka  disanja  usled  obstrukcije  vazdušnih  puteva  i  razvoja  akutnog  respiratornog  distresa. 

Meko  nepce  se  pregleda  i  procenjuje  tako  što  se  procenjuje  njegov  položaj  u  odnosu  na 

epiglottis.  Kod  psa  sa  normalno  razvijenim  vazdušnim  putevima,  meko  nepce  ne  prelazi  vrh 

epiglotisa  ili  sredine  kaudalne  polovine  tonzilarne  kripte  (Helund,  2002;  Poncet  i  sar.,  2005). 

Ukoliko  su  laringealne  kesice  evertrirane,  one  se  mogu  uočiti  kao  sjajne,  beličaste  konveksne 

strukture kranijalno od glasnih žica duž ventromedijalne površine laringealnog lumena. 

 

Slika 2. Eventrirane laringealne kesice kod dva psa. A) eventrirane laringealne kesice (strelice). Edem nije 

prisutan, B) eventrirane laringealne kesice sa prisutnim edemom, C) isti pas nakon sakulektomije (Davidson, 2001). 

 

Medijalno zaravnanje, hrskavica larinksa, zaravnanje epiglotisa i nemogućnost uočavanja 



glasnih  žica,  ukazuju  na  kolaps  larinksa  (Monnet,  2003),  što  je  ponekad  teško  razlikovati  od 

laringealne paralize. Edem sluznice je takođe potrebno proceniti prilikom pregleda. 

U  dijagnostički  postupak  potrebno  je  uključiti  i  rtg  snimak  toraksa.  Naime,  psi  koji  su 

imali  akutnu  respirtornu  krizu  (cijanoza,  gubitak  svesti  i  sl)  mogu  da  razviju  i  plućni  edem. 

Takođe  kod  brahicefaličnih  pasa  pogođenih  ovim  sindromom,  učestča  je  pojava  hijatusne 


 

hernije. Studije (Coyone, 1992; Harvey, 1982) pokazuju i povezanost brahicefaličnog sindroma 



sa  nekim  kongenitalnim  kardiološkim  defektima  i  anomalijama.  Zbog  toga  bi  kompletan 

kardiološki pregled (EKG, ultrazvuk srca) trebalo učiniti kod onih pasa sa simptomima srčanog 

oboljenja  ili  rtg  nalaza  koji  ukazuje  na  morfološke  promene  srca.  Kod  brahicefaličnih  pasa 

takođe  je  učestalija  pojava  hijatusne  hernije,  pa  rtg  snimak  i  ovde  može  biti  od  koristi  u 

dijagnostici. 

 

Iako je trahealna hipoplazija zaseban klinički entitet i nije povezana sa BS ipak i traheju 



treba evaluirati pre izvođenja hirurške intervencije. Neke studije ukazuju da je rizik komplikacija 

nakon operacije veći kod pasa sa konkurentnom trahealnom hipoplazijom, dok druge studije pak 

ne  ukazuju  na  preoperativno  izraženiju  klinički  sliku  dispneje  kod  pasa  sa  konkurentnom 

trahealnom  stenozom  (Poncet  i  sar.,  2006;  Coyne,  1992),  kao  ni  na  povećan  rizik  od 

postoperativnih  komplikacija  (Huck  i  sar,  2008).  Dijametar  traheje  se  procenjuje  na  latero-

lateralnom  rtg  snimku  traheje    to  u  području  manubriuma.  Unutrašnji  dijametar  traheje  (TD)  u 

predelu  manubrium  sterni,  se  podeli  sa  rastojanjem  od  ventralne  površine  T

1

  do  unutrašnje 



granice  manubrium  sterni  (Holt,  1998;  Havey,  1982).  Srednje  vrednosi  su  0,116  za  buldoge, 

0,157 za ostale brahicefalične pse i 0,208 za ostale rase pasa. 

 

Preoperativno  kod  brahiocefaličnih  pasa  bez  konkurentnih  bolest  se  rutinski  rade 



određivanje kompletne krvne slike i osnovnog biohemijskog panela seruma. Kod jače izraženih 

respiratornih  teškoća  i  epizodama  akutne  respiratorne  insuficijencije,  potrebno  je  proveriti  i 

acidobazni status i gasne analize krvi (Monnet, 2003).  

 

Urgentno zbrinjavanje pasa sa akutnim respiratornim distresom 

 

Urgentno  zbrinjavanje  akutnog  respiratornog  distresa  kod  brahicefaličnog  sindroma, 



potrebno  je  fokusirati  se  na  omogućavanje  nesmetanog  disanja,  adekvatnu  dostavu  kiseonika, 

sprečavanje nastanka hipertermije (Hendricks, 1992). Suplementacija kiseonikom je prvi korak u 

urgentnom zbrinjavanju. Najbolje je da se suplementacija kiseonikom izvrši sa što manje stresa 

po  životinju  (maska,  intranazalni  kateter).  Intubacija  je  svakako  najbolji  metod  za  poptpunu 

kontrolu  disajnih  puteva  i  disanja.  Međutim,  intubacija  može  da  bude  otežana  kod  edema 

sluznice ili ukoliko pacijent nije sediran ili u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Ponekad je potrebno 

naučiniiti i treheotomiju i plasiranje traheotubusa. To je naročito od koristi kod pasa kod kojih 


 

posumnjamo  na mogući  razvoj  plućnog  edema i  asipiracione pneumonije. Svakako da hiruršku 



terpaiju  BS  ne  treba  sprovoditi  u  toku  ni  neposredno  nakon  akutnog  respiratornog  distresa. 

Pravilno  odrađen  menadžment  akutnog  respirtornog  distresa  kod  BS  daje  mogućnost  da  se 

organizam oporavi i da pristupimo hirurškoj intervenciji nakon korekcije poremećaja.  

 

Konzervativni tretman  

Konzervativna terapija BS podrazumeva korekciju telesne težine kao i izbegavanje većih 

fizičkih  napora,  pogotovo  za  vreme  većih  temperature  spoljašnje  sredine  i  povećane  vlažnosti 

vazduha  (Poncet  i  sar.,  2005).  Brahicefalični  psi  pokazuju  veću  incidence  oboljenja  organa 

digestivnog  sistema  (hijatusna  hernija,  devijacija  ezofagusa,  aerofagija).  U  studiji  pronalaze  da 

74% brahicefaličnih pasa sa BS ima neke od simptoma poremećaja gastrointestinalnog sistema 

povraćanje,  regurgitaciju).  Takođe  je  uočena  i  korelacija  između  inteziteta  respiratornih 

simptoma  i  inteziteta  simptoma  oboljenja  digestivnog  trakta.  Istraživajna  ukazuju  i  da 

preopertivno  lečenje  oboljenja  gastrointestinalnog  trakta  omogućuji  bolji  ishod  i  rezultate 

hirurške korekcije komponenti BS.  

 

Hirurška korekcija brahicefaličnog sindroma 

 

Hirurška  korekcija  BS  podrazumeva  nasoplstiku  (proširenje  nozdrva),  palatoplastiku 



(skraćenje  mekog  nepca)  i  korekciju  kolabiranog  larinksa.  Hirurški  zahvat  treba  brižljivo 

isplanirati. Nakon odgovarajuće preoperativne pripreme u toku premedikacije ili neposredno pre 

operacije proeporučuje se primena kortikosteroida (prednizolon 1mg/kg IV), kao i profilaktička 

doza  antibiotika,  Cefazolin  (22  mg/kg,  IV)  i  aplikacija  inhibitora  protonske  pumbe  u  cilju 

manjenja efekta refluksa na sluzokožu jednjaka. Nakon premedikacije, indukcije i intubacije, pas 

se postavlja u ventralni ležeći položaj a maksila se podiže i fiksira pomoću zavoja pričvršćenog 

preko očnjaka na dva stalka od infuzije (slika 3). Ovakav položaj omogućava dobru vizuelizaciju 

operativnog polja. Ponekad od koristi može biti i postavljanje otvarača za usnu duplju. Međutim 

previše instrumentarija može umanjiti manevarski prostor za ruke hirurga. 


 

 



Slika 3. Fiksacija psa za operaciju korekcieje BS. 

 

Korekcija mekog nepca  

Meko nepce se nalazi na prelazu usne duplje u farinks. U osnovi mekog nepca se nalazi 

mišićni sloj. Sa oralne strane meko nepce je prekriveno oralnom sluzokožom (pločasto slojeviti 

epitel) dok je sa aboralne strane obloženo erspiratornim epitelom. Ova dva epitela su sustižu na 

rubu  epiglotisa.  Uloga  epiglotisa  je  da  u  fazi  gutanja  i  potiskivanja  hrane  u  orofarinks,  zatvori 

hoane  i  ulaz  u  nosnu  duplju,  a  na  taj  način  sprečava  dospevanje  hrane  u  nosnu  duplju.  Meko 

nepce u normalno razvijenog psa, obično doseže do vrha epiglotisa. Kod korekcije (skraćivanja) 

mekog nepca  potrebno je skratititi dimenzije tako da se meko nepce doseže do vrha epiglotisa.  

Potrebno  je  najpre  postaviti  podržane  niti  i  to  najpre    na  vrh  mekog  nepca  i  na  njegovu  jednu 

lateralnu  stranu.  Pomoćnik  zateže  ove  niti  i  vuče  meko  nepce  rostralno.  Meko  nepce  se  iseca 

pomoću  Matzenbaum  makaza  (slika  4),  u  porcijama  sa  sukcesivnim  šivenjem  kako  bi  se 

limitiralno krvarenje. Za šivenje se koristi prosti tekući šav. Hvata se i šije oralna i respiratorna 

sluzokoža, bez inkorporacije muskulature. Šivenje se vrši koristeći brzoresorptivni monofilament 

(Monocryl 4-0).  

 

 



Slika 4. Levo – resekcija mekog nepca; desno – strelice pokazuju oralnu i respiratornu sluzokožu (Mathews, 20012). 

 

 

Opisana je i tehnika  gde se pomoću elektrokautera pravi  elipsoidni rez na oralnoj strani mekog 



nepca, pri čemu se uklanja i jedan deo mišićnog tkiva nepca. Ipak treba biti oprezan kako se ne 

bi načinila perforacija. Ova tehnika je pogodna kod rasa koje imaju debelo nepce kao npr buldog 

i kao reviziona operacija. 

 

 



 

  

 

  



 

Slka 4a) Elipsoidni rez na mekom nepcu 

 

Korekcija uzanih nozdrva (rinoplastika) 

 

Uzane  nozdrve  se  proširuju  tehnikom  ekscizije.  Opisana  je  i  tehnika  laserske  ablacije. 



Međutim, prijavljeno je često nastajanje depigmentacije na delovima nosa. Kod brahicefaličnih 

pasa uklanja se trouglasti isečak kože nozdrva alarnog nabora (slika 5). 

 

 

Slika 5. Korekcija uzanih nozdrva,  



shematski prikaz oblika i pozicije dela za isecanje.  

 

 



Hirurška terapija laringealnog kolapsa 

 

 



Laringealni kolaps se javlja sekundarno zbog  povećanog negativnog pritiska, potrebnog 

da bi se savladao otpor kod udisaja. Mogu se razlikovati tri stadijuma laringealnog kolapsa. Prvi 



 

stadijum  se  sastoji  iz  eventracije  laringealnih  sakula,  drugi  stadijum    podrazumeva  medijalnu 



dislokaciju procesus cuneiformis od cartilago aritenoidea, dok treći stadijum laringealno kolapsa 

podrazumeva kolaps procesus cornualis-a što se oslikava gubitkom dorzalnog luka rima glottis

  


10 

 

 



Slika 6. Anatomija larinksa. 

 

Budući da je laringealni kolaps sekundarno stanje, kod terapije se treba fokusairati  na korekciju 



primarnih  poremećaja.  Na  nekim  klinikma  je  praksa  da  se  i  kolabirani  larinks  operiše  u  istom 

aktu zajedno sa rino-plastikom, i korekcijom mekog nepca. Najčešće korištena hiurška procedura 

za korekciju laringealnog kolapsa je unilateralna krikoaritenoidna lateralizacija (slika 7). 

 

Slika 7. Kriko-aritenoidna lateralizacija 

 

 


11 

 

Literatura 

 

1.

 



Aron DN, Crowe DT. Upper airway obstruction. General principles and selected conditions in the dog and 

cat. Vet clinic North America Small Animal practice 1985;15(5):891-917. 

2.

 

Coyne  BE,  Fingland  RB.  Hypoplasia  of  the  trachea  in  dogs:  103  cases  (1974-1990).  JAVMA 



1992;201(5):768-772. 

3.

 



Davidson EB, Davis MS. Evaluation of carbon dixyde laser and conventional inc tecnuique for resection of 

sorti palates in brachyocephalic dogs. JAVMA 2001;219(6):776-781. 

4.

 

Harvey  CE.  Upper  airway  obstruction  surgery  I.  Stenotic  nares  surgery  in  brachycephalic  dog.  JAAHA 



1982;18:535-537 

5.

 



Harvey  CE.  Upper  airway  obstruction  surgery  II.  Soft  palate  resection  in  brachycephalic  dogs.  JAAHA 

1982;18:538-544 

6.

 

Harvey  CE.  Upper  airway  obstruction  surgery  III.  Everted  laryngeal  saccule  surgery  in  brachyocephalic 



dogs. Soft palate resection in brachycephalic dogs. JAAHA 1982;18:545-547. 

7.

 



Harvey  CE.Tracheal  diameter:  analysis  oe  radiographic  measurements  in  brachyocephalic  and  non-

brhycephalic dogs. JAAHA 1982; 18:570-576. 

8.

 

Helund  CS:  Brachycephalic  syndrome,  in:  Bojrab  MJ,  ed Current  techniques  in  small  animal  surgery,  4



th

 

ed. Philadelphia: Wiliams&Wilkins, 1998:357-362. 



9.

 

Helund CS: Stenotic nares. In FOssum TW, ed. Small animal surgry, St Louis: Mosby; 2002:727-730. 



10.

 

Hendricks  JC.  Brachycephalic  airway  syndrome.  Vet  clinic  Nort  America  small  animal  practice 



1992;22(5):1145-1153. 

11.


 

Hobson HP. Brachycephalic syndrome. Semin vet med surgery (small animal) 1995;10(2):109-114. 

12.

 

Holt D. Surgery of upper airway in the brachycephalic dog. Proc. ACVS symp 1998;1:25-31. 



13.

 

Huck  JL,  Stanley  BJ,  Hauptman  JG.  Technique  and  outcome  of  nares  amputation  (Traders  technique)  in 



mature shih tzus.JAAHA 2008;44(2):82-85.  

14.


 

Lorison  D,  Bright  RM.  Brachycephalic  airway  obstruction  syndrome    a  rewiev  of  18  cases.  Canine  pract 

1997;18-21. 

15.


 

Monnet  E.  Brachyocephalic  airway  syndrome.  In:  Slatter  D.,ed  Textbook  of  small  animal  surgery.3

rd

 

ed.Philadelphia:WB Saunders; 2003:808-813. 



16.

 

Poncet CM, Dupre GP. Long-term results of upper respiratory syndrome and gastrointestinal tract medical 



treatment in 51 brachycephalic dogs. J small anim pract 2006;47(3):137-142. 

17.


 

Poncet  CM,  Dupre  GP.  Prevalence  of  gastrointestinal  lesions  in  73  brachyocephalic  dogs  with  upper 

respiratory syndrome. J Small Anima Pract 2005; 46(6):273-279. 

18.


 

Riecks  TW,  Birchard  SJ,  Stephens  JA.  Surgical  correction  of  brachycephalic  syndrome  at  dogs:  62  cases 

(1991-2004). JAVMA 2007;230(9):1324-1328 

19.


 

Torrez CV, Hunt GB. Results of surgical correction of abnormalities associated with brachicephalic airway 



opstruction syndrome in dogs in Australia. J small anim pract. 2006;47(3):150-154. 

 



Поделитесь с Вашими друзьями:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə