− soli − najopćenitije: spojevi koji se sastoje od kationa I aniona



Yüklə 442 b.
tarix28.04.2017
ölçüsü442 b.



− SOLI − najopćenitije: spojevi koji se sastoje od kationa i aniona

  • − SOLI − najopćenitije: spojevi koji se sastoje od kationa i aniona

  • − u ovom kontekstu:

  • − kationi − potječu od baze

  • (Na+, Mg2+, Fe2+, ..., NH4+)

  • − anioni − potječu od kiseline (kiselinski ostatak)

  • (SO42−, CO32−, Cl−, S2−, HSO4−, itd.)





1.) kiselina + baza sol + voda

  • 1.) kiselina + baza sol + voda

  • → višeprotonske kiseline − u različitim omjerima:

  • H3PO4 + NaOH NaH2PO4 + H2O

  • H3PO4 + 2 NaOH Na2HPO4 + 2 H2O

  • H3PO4 + 3 NaOH Na3PO4 + 3 H2O



2.) oksid nemetala + baza sol (+ voda)

  • 2.) oksid nemetala + baza sol (+ voda)

  • (anhidrid kiseline)

  • → anhidridi višeprotonskih kiselina i hidroksidi metala čija valencija je viša od (I):

  • 2 CO2 + Ba(OH)2 Ba(HCO3)2

  • CO2 + Ba(OH)2 BaCO3↓ + H2O



3.) kiselina + oksid metala sol + voda

  • 3.) kiselina + oksid metala sol + voda

  • (anhidrid hidroksida)



4.) sol1 + kiselina1 sol2 + kiselina2

  • 4.) sol1 + kiselina1 sol2 + kiselina2

  • (ili anhidrid kiseline2 + voda)

  • a) jača kiselina istiskuje slabiju iz njezinih soli (i iz otopine)

  • b) teže hlapljiva kiselina istiskuje hlapljiviju



4.) sol1 + kiselina1 sol2 + kiselina2

  • 4.) sol1 + kiselina1 sol2 + kiselina2

  • (ili anhidrid kiseline2 + voda)

  • c) taloženje netopljive soli

  • (neovisno o jakostima kiseline1 i kiseline2)



5.) sol1 + baza1 sol2 + baza2

  • 5.) sol1 + baza1 sol2 + baza2

  • a) taloženje hidroksida

  • b) istiskivanje amonijaka



6.) sol1 + sol2 sol3 + sol4

  • 6.) sol1 + sol2 sol3 + sol4

  • → produkti − različite topljivosti, i to: međusobno i od reaktanata



7.) reakcije metalâ s kiselinama

  • 7.) reakcije metalâ s kiselinama

  • a) metal + kiselina sol + vodik

  • → “neplemeniti” metali i neoksidirajuće kiseline

  • Zn(s) + 2 HCl(aq) ZnCl2(aq) + H2(g)

  • Mg(s) + H2SO3(aq) MgSO3(s) + H2(g)



7.) reakcije metalâ s kiselinama

  • 7.) reakcije metalâ s kiselinama

  • b) poluplemeniti i neki plemeniti (inertni) metali + oksidirajuće kiseline

  • različiti redoks procesi

  • 3 Cu + 8 HNO3(razr.) 3 Cu(NO3)2 + 2 NO + 4 H2O

  • Cu + 4 HNO3(konc.) Cu(NO3)2 + 2 NO2 + 2 H2O

  • c) plemeniti/ poluplemeniti metali + neoksidirajuće kiseline

  • Cu + HCl nema reakcije



7.) reakcije metalâ s kiselinama

  • 7.) reakcije metalâ s kiselinama

  • d) “neplemeniti” metali + oksidirajuće kiseline

  • različiti redoks procesi

  • 4 Zn + 10 HNO3(razr.) 4 Zn(NO3)2 + NH4NO3 + 3 H2O

  • 5 Mg + 12 HNO3(razr.) 5 Mg(NO3)2 + N2 + 6H2O





AgNO3(aq) + NaCl(aq) AgCl(s) + NaNO3(aq).

  • AgNO3(aq) + NaCl(aq) AgCl(s) + NaNO3(aq).

  • AgNO3 + NaCl → AgCl + NaNO3

  • Ag+(aq) + Cl−(aq) AgCl(s)

  • Ag+ + Cl− → AgCl

  • Na2CO3(aq) + 2 HCl(aq) 2 NaCl(aq) + CO2(g) + H2O(l)

  • Na2CO3 + 2 HCl  2 NaCl + CO2 + H2O

  • CO32−(aq) + 2H+(aq)  CO2(g) + H2O(l)

  • CO32− + 2H+  CO2 + H2O





− prilikom otapanja krute soli u vodi:

  • − prilikom otapanja krute soli u vodi:

  • 1.) rušenje kristalne rešetke (Hcell > 0)

  • 2.) hidratacija (općenito: solvatacija) iona (Hhidr < 0)

  • (Hsol = Hcell + Hhidr )

  • → jednadžba disocijacije soli u vodi:



→ soli se uobičajeno klasificiraju prema topljivosti u čistoj vodi i to u tri skupine:

  • → soli se uobičajeno klasificiraju prema topljivosti u čistoj vodi i to u tri skupine:

  • (1) topljive su one soli koje mogu dati zasićenu otopinu

  • masene koncentracije od barem 10 g/L;

  • (2) teško topljive soli su one čije su zasićene otopine

  • karakterizirane masenom koncentracijom od 1 do 10 g/L;

  • (3) netopljive soli tvore zasićene otopine čije masene

  • koncentracije ne prijelaze vrijednosti od 1 g/L.



− topljivost soli u vodi − uobičajeno se izražava kao:

  • − topljivost soli u vodi − uobičajeno se izražava kao:

  • m(soli) g−1 / 100 g H2O



− topljivost teško topljivih soli u vodi

  • − topljivost teško topljivih soli u vodi

  • MmAn(s) m Mx+(aq) + n Ay−(aq)

  • − ravnoteža u takvim sustavima opisuje se konstantom produkta topljivosti (KS, KSO, nekad KSP ili Kpt):



Konstanta produkta topljivosti kalcijeva fluorida iznosi 4,3  10−11 mol3 dm−9. Kolika je topljivost te soli iskazana u mg CaF2 / 100 mL otopine?

  • Konstanta produkta topljivosti kalcijeva fluorida iznosi 4,3  10−11 mol3 dm−9. Kolika je topljivost te soli iskazana u mg CaF2 / 100 mL otopine?









Nazivi soli − izvode se kombiniranjem nazivâ kationa i aniona

  • Nazivi soli − izvode se kombiniranjem nazivâ kationa i aniona

  • → prema važećoj hrvatskoj nomenklaturi (iz 1996.):

  • − kationi se imenuju oblikom posvojnog pridjeva

  • − između naziva kationa i aniona − bjelina

  • − po potrebi se naznačava oks. broj kationa

  • npr.: natrijev klorid, željezov(III) sulfat, ...

  • − do 1996.g. − Strohalova nomenklatura −

  • imenski oblik, polusloženice;

  • npr.: natrij-klorid, željezo(III)-klorid







→ iako, formalno, nastaju “neutralizacijom”, mnoge soli − po otapanju u vodi − ne tvore neutralne vodene otopine

  • → iako, formalno, nastaju “neutralizacijom”, mnoge soli − po otapanju u vodi − ne tvore neutralne vodene otopine

  • HIDROLIZA SOLI

  • 1.) soli nastale neutralizacijom jake kiseline i slabe baze



  • 2.) soli nastale neutralizacijom slabe kiseline i jake baze



  • 3.) soli nastale neutralizacijom slabe kiseline i slabe baze



NE HIDROLIZIRAJU:

  • NE HIDROLIZIRAJU:

  • 4.) soli nastale neutralizacijom jake kiseline i jake baze

  • npr.: NaCl, KNO3, itd., itd. ...





→ amfoternost − svojstvo nekih tvari da pokazuju i kisela i bazična svojstva, tj. reagiraju i s bazama i kiselinama:

  • → amfoternost − svojstvo nekih tvari da pokazuju i kisela i bazična svojstva, tj. reagiraju i s bazama i kiselinama:

  • 1.) neki kemijski elementi (Al, Zn, Sn, ...) i

  • njihovi spojevi (Al2O3, Al(OH)3, ZnO, Zn(OH)2, ...)

  • 2.) “kiseli” anioni višeprotonskih kiselina (→ amfoliti)

  • (npr.: HSO4−, HCO3−, ...)



ad 1.) amfoternost nekih kemijskih elemenata i njihovih spojeva

  • ad 1.) amfoternost nekih kemijskih elemenata i njihovih spojeva

  • Al(OH)3(s) + 3 H+(aq) → Al3+(aq) + 3 H2O(l)

  • Al(OH)3(s) + OH−(aq) → [Al(OH)4]−(aq)

  • Al2O3(s) + 6 H+(aq) → 2 Al3+(aq) + 3 H2O(l)

  • Al2O3(s) + 2 OH−(aq) + 3 H2O(l) → 2 [Al(OH)4]− (aq)

  • 2 Al(s) + 6 HCl(aq) → 2 AlCl3(s) + 3 H2(g)

  • 2 Al(s) + 2 NaOH(aq) + 6 H2O(l) → 2 Na[Al(OH)4](aq) + 3 H2(g)



ad 2.) amfoternost “kiselih” aniona višeprotonskih kiselina

  • ad 2.) amfoternost “kiselih” aniona višeprotonskih kiselina

  • (→ amfoliti)





→ puferi (puferske otopine) − otopine koje se odupiru promjeni vrijednosti pH kada se doda mala količina kiseline ili baze

  • → puferi (puferske otopine) − otopine koje se odupiru promjeni vrijednosti pH kada se doda mala količina kiseline ili baze

  • − puferi su smjese : 1.) slabe kiseline i njezine soli, ili

  • (CH3COOH / CH3COONa)

  • 2.) slabe baze i njezine soli

  • (NH3 / NH4Cl)



→ HA(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + A−(aq)

  • → HA(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + A−(aq)



  • → HA(aq) + H2O(l) H3O+(aq) + A−(aq)



− Lawrence Joseph Henderson

  • − Lawrence Joseph Henderson

  • (1878. – 1942.)

  • američki kemičar, biolog, fiziolog

  • → 1908. g.

  • − Karl Albert Hasselbalch

  • (1874. – 1962.)

  • danski kemičar

  • → 1917. g.



  • → B:(aq) + H2O(l) BH+(aq) + OH−(aq)



− općenito (i za kisele i za bazične pufere):

  • − općenito (i za kisele i za bazične pufere):



Izračunaj pH acetatne puferske otopine za koju vrijedi: c0(CH3COOH) = 0,20 mol dm−3, c0(CH3COONa) = 0,10 mol dm−3, Ka(CH3COOH) = 1,8  10−5 mol dm−3.

  • Izračunaj pH acetatne puferske otopine za koju vrijedi: c0(CH3COOH) = 0,20 mol dm−3, c0(CH3COONa) = 0,10 mol dm−3, Ka(CH3COOH) = 1,8  10−5 mol dm−3.



Izračunaj pH amonijačnog pufera za koji vrijedi: c0(NH3, aq) = 0,50 mol dm−3, c0(NH4Cl) = 0,10 mol dm−3, Kb(NH3, aq) = 1,8  10−5 mol dm−3.

  • Izračunaj pH amonijačnog pufera za koji vrijedi: c0(NH3, aq) = 0,50 mol dm−3, c0(NH4Cl) = 0,10 mol dm−3, Kb(NH3, aq) = 1,8  10−5 mol dm−3.







Yüklə 442 b.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə